Dve i po godine trajala je produkcija dokumentarno-igranog filma Mladena Matičevića koji će premijerno biti prikazan u Sava centru 10. maja. Film je podržalo 518 ljudi iz 40 zemalja preko Indigogo kampanje.
Istorija popularne kulture – bilo domaće ili strane – hronika je i moralno kontroverznih individua i stavova, koji se poslednjih nekoliko godina naročito preispituju u svetlu #metoo pokreta. Kad pričamo o srpskoj rokenrol sceni, često se govori o narkomaniji i tužnim slučajevima poput Margite Stefanović iz EKV, koja je umrla u bedi i siromaštvu. Sujete, loši međuljudski odnosi i surevnjivosti, alkohol i lake droge tek su kratke istorijske recke kojima se više i ne zamaramo, te ih uzimamo zdravo za gotovo.
U tom i takvom svetu nabujale domaće rok scene, nakon Titove smrti 1980. godine, jedna osoba se po mnogo čemu izdvajala iz stereotipa o buntovnim rok muzičarima. Vlada Divljan, u to vreme jedan od ključnih članova kultne grupe Idoli, bio je “dobri dečko” srpskog rokenrola, simpatičan mladić za kojim se okreću devojke, a za koga kolege muzičari imaju samo reči hvale. Ovaj svojevrsni “oreol bezgrešnosti” zadržao je i kasnije tokom karijere, te tokom tmurnih devedesetih i potonjih godina, kad – za razliku od nekih kolega sa scene – nije podlegao sveopštem nacionalizmu i ludilu koje se zapatilo na Balkanu.
Stoga, nije ni čudo što je njegova smrt 2015. snažno pogodila čitav kulturni prostor bivše Jugoslavije, te što su sećanja na život i delo ovog velikana bila bez rezerve pozitivna, puna ljubavi, dobrote i plemenitih osećanja, koje je i sam autor izazivao u ljudima. Samo u takvim okolnostima bila je i moguća situacija u kojoj čak 518 ljudi iz 40 zemalja donira novac za dokumentarni film “Nebeska tema”, zahvaljujući kome je ovo delo uspešno realizovano nakon dve i po godine mukotrpne produkcije.
Nebeska tema
Reditelj i scenarista dokumentarno-igranog filma “Nebeska tema” je Mladen Matičević. Film je sniman u Beogradu, Zagrebu, Beču, na Braču i u Rovinju. Premijera će biti u Sava centru 10. maja, a ovaj datum nije odabran nimalo slučajno – u pitanju je rođendan Vlade Divljana. Na ovoj projekciji gostovaće svi oni koji su učestvovali u snimanju filma, od ekipe do brojnih gostiju koji su učestvovali u njegovom stvaranju. A taj spisak nije mali – na njemu su Darko Rundek, Momčilo Bajagić Bajaga, Zdenko Kolar, Aleksandar Šandorov, Dušan Strajnić, Mladen Juričić Max, Srđan Gojković Gile, Dušan Kojić Koja, Srđan Šaper, Goranka Matić, Momčilo Rajin, Ida Prester, Sloba Konjović i mnogi drugi.
“Razgovarao sam sa stotinama ljudi o Vladi Divljanu, i potpuno sam fasciniran činjenicom da o njemu niko nikad, od tih sto ljudi, nije izgovorio nijednu lošu reč. I gde god sam pomenuo njegovo ime i film, sva su se vrata otvarala, što je, naravno, njegova magija. On je čovek o kome niko nema šta da kaže loše”, izjavio je Mladen Matičević o iskustvu rada na filmu.
Za njega je ovo bio izuzetno emotivan posao. “Imao sam tu privilegiju da radim film o Vladi Divljanu, koji je jedan od najvećih heroja mog života, kao i da ga radim s drugim mojim herojima koji su takođe u ovom filmu. Kad sam krenuo da radim, osećao sam ogromnu odgovornost, koju i dan-danas osećam, jer je to čovek koji je užasno važan za moj život i za ljude u mojoj generaciji. Čitav ovaj film je na neki način ljubavna poruka Vladi, to je nešto što svi mi osećamo prema njemu”, rekao je Matičević povodom premijere koju poštovaoci Divljanovog lika i dela željno iščekuju.
Za sve one koji misle da će videti tipičan dokumentarac u kome se smenjuju arhivska građa, naracija i svedočanstva Divljanovih savremenika, prijatno iznenađenje će biti Matičevićev dinamičan pristup, u kome se našlo mesta i za elemente igranog filma. Specifičnost “Nebeske teme” jeste i u činjenici da će se tu naći obrade hitova Vlade Divljana u izvođenju kako njegovih nekadašnjih saradnika, tako i mlađih muzičara koji pripadaju savremenoj srpskoj i hrvatskoj sceni pop-rok muzike.
Paket aranžman
A muzička baština Vlade Divljana i te kako je bogata. Nakon što je sticao iskustvo u bendovima Merlin i Zvuk ulice, osnovao je grupu Idoli sa Zdenkom Kolarom, Srđanom Šaperom, Nebojšom Krstićem i Božom Jovanovićem, dok im je svojevrsni mentor i promoter, u vorholovskom stilu, bio fotograf Dragan Papić. Našli su se na čuvenoj kompilaciji “Paket aranžman”, jednom od najuticajnijih izdanja jugoslovenskog roka.
Album “Odbrana i poslednji dani” u vreme objavljivanja doživeo je komercijalni neuspeh sa (za ono vreme) “samo” 50.000 prodatih nosača zvuka u Jugoslaviji, no ubrzo je stekao kultni status među fanovima i kritičarima. Uticajni magazin Džuboks proglasio ga je najboljom jugoslovenskom pločom 20. veka, a hrvatski Rolling Stone najboljim u bivšoj Jugoslaviji od 1955. do danas. Sa izuzetnim osećajem za pop i rok melodiju, ali i konceptualnim pristupom netipičnim za tadašnju novotalasnu i rok scenu, Idoli su se izdvojili kao osobena pojava u domaćoj muzici koja je izdržala test vremena.
Dok su Šaper i Krstić potražili (i pronašli) sreću u političkom marketingu, a Kolar na bluz sceni kao stožerni član dugovečne grupe Zona B, Vlada Divljan je uspešno gradio solo karijeru i sarađivao s drugim muzičarima domaće rok scene, sve dok nije otišao u Australiju početkom ratnog ludila. U Srbiju se vraća 1997, ali već dve godine kasnije je napušta, te mu ova inostrana iskustva pomažu da se isprofiliše na polju primenjene muzike za film i televiziju. Ali ljubav između Vlade Divljana i domaće publike nikada nije prekinuta, te je legendarni kantautor tokom poslednjih 20 godina uspešno održavao vezu s maticom, shvaćenom u svoj širini jugoslovenskog prostora.
Ako izuzmemo instrumentalni album “Vlada Divljan presents Die Tonzentrale” objavljen 2003. godine, karijera omiljene ličnosti domaće rokenrol scene u poslednjoj fazi bila je obeležena nepretencioznim nastupima i saradnjama, kao i osvrtima na najveće hitove iz njegove bogate solo karijere i rada sa Idolima. “Maljčiki”, “Rusija”, “Nebeska tema”, “Kenozoik” i ostali hitovi nastali osamdesetih i decenijama kasnije ostali su vanvremenski klasici utisnuti u kolektivnu svest fanova domaće muzike i pop kulture. Ove pesme bile su i ostale okosnica njegovih nastupa u Srbiji i Hrvatskoj, bilo da je reč o bendu Nevladina organizacija ili Ljetno kino, s kojim je nastupao tokom poslednjih godina života.
Premijera
Prvu počast nakon smrti doživeo je nakon što je UK Palilula preimenovana u Centar za kulturu “Vlada Divljan”. Matičevićev film u (sigurni smo, prepunom) Sava centru biće prava ljubavna poruka i omaž čoveku koji je izazivao ono najbolje u drugim ljudima. I još uvek to čini.
