Zakrivljena zver
Više od godinu dana nakon prvog pokušaja, LG je na tržište doneo novu verziju smartfona sa zakrivljenim ekranom, doteravši ga toliko da se može meriti s najmoćnijim suparnicima flagship kategorije.
Preko 12 meseci bilo je sasvim dovoljno vremena da se LG G Flex, koji je bio prepun mana, ispolira u nemerljivo dorađeniji LG G Flex2, uređaj koji impresionira mnogo čime i kojem zakrivljenost ekrana nije jedino pionirsko svojstvo koje intrigira. Svakako, pionirski pokušaji retko su lišeni mana, pa tako ni LG G Flex2 nije savršen, no trenutno se radi o jednom od najmoćnijih i najatraktivnijih smartfona s Android OS-om na tržištu. On dolazi sa 5,5-inčnim P-OLED ekranom Full HD rezolucije, zadnjim poklopcem izrađenim od samozarastajućeg materijala, s kog nestaju ogrebotine (barem one manje), 13-megapikselnom zadnjom kamerom s optičkom stabilizacijom slike i laserskim autofokusom, Android OS-om 5.0.1 (Lollipop) i najnovijim Qualcomovim osmojezgarnim Snapdragonom 810, koji ga pozicionira u same vrhove grafikona sintetičkih benchmarkova, no koji sa sobom donosi i nužnost privikavanja na solidno zagrejan telefon… Jednom rečju – ovo je zaista zver.
Hvatanje krivina
Zakrivljen oblik LG G Flexa2 čini ovaj uređaj prepoznatljivim već na prvi pogled, te modernim dizajnom, izuzetno tankim okvirom ekrana na prednjoj strani i elegantnim metalnim okvirom ekrana na ivicama daje naslutiti da se radi o premijum klasi smartfona. Taj utisak potvrđuje se čim ga uzmete u ruku. Telefon deluje izuzetno čvrsto, moćno i robustno, a dodatna zaobljenja poklopca zadnje strane na rubovima čine ga visoko ergonomičnim, pa vrlo prirodno leži u ruci – verovatno bolje nego bilo koji drugi smartfon, nezavisno o tome koliko su mu dimenzije slične G Flexu2. To je uočljivo i iz dodatna dva razloga. Prvi je taj što je LG G Flex2 u odnosu na prethodnika osetno smanjen, pa dolazi s 5,5-inčnim, a ne 6-inčnim ekranom. Drugi je razlog prekrivenost zadnjeg poklopca s pomenutim samozarastajućim slojem koji se izgleda kao tvrdi silikon – vrlo je gladak i prirodan na dodir, a istovremeno nije nimalo klizav.
Samozarastanje pozadinske strane telefona dobrodošla je, premda ne i važna karakteristika uređaja. I zaista, ukoliko probate telefonom malo čvršće da zastrugate po stolu, primetićete da će izlizanost i eventualno manje ogrebotine ubrzo same od sebe nestati, naročito pri višim temperaturama prostorije. To ne znači da je moguće ključevima grebati po uređaju i nadati se da će čak i takve “rane” zaceliti – ovo je ipak anorgansko tehnološko rešenje. Taj se zadnji poklopac telefona koji ima ovo svojstvo, međutim, može skinuti, a samim tim i zameniti novim (verovatno ne naročito skupim) poklopcem, pa je i to njegovo samozarastanje tek simpatičan, iako ne i odlučujuće koristan gimmick, baš kao i zakrivljenost ekrana.
Neobično je što se, uprkos tome što se zadnji poklopac moguće skinuti, ne može zameniti baterija na LG G Flexu2 – fiksirana je dodatnim poklopcem i šrafovima za sam uređaj. Ipak, poklopac se mora ukloniti kad se u telefon ubacuju (ili iz njega vade) microSIM ili microSD kartice. Važno je napomenuti i to da, uprkos imenu, G Flex2 nije i stvarno savitljiv, kao što je do neke minimalne mere bio prethodni model. Ne pokušavajte “ispraviti” zakrivljenost ovog uređaja – izuzetno je čvrst i potrebno bi bilo primeniti veliku silu da se isproba da li je fleksibilan.
Impresivan ekran
Ekran je na LG G Flexu2 ponajviše napredovao u odnosu na prethodni model. Zbog toga što mu je rezolucija narasla s HD (720p) na Full HD (1080p), a veličina se smanjila sa šest na 5,5 inča, gustoća piksela je porasla sa 245 ppi na čak 403 ppi, što čini izuzetnu razliku pri svakodnevnom korišćenju. Kad je u pitanju oštrina prikaza slike, učinjen je enorman korak napred i eliminirane su sve primedbe koje su važile za prethodni model. Novi LG G Flex2 pruža izuzetnu oštrinu prikaza; nemoguće je razaznati pojedini piksel čak i kad se izuzetno precizno posmatraju ukošeni kontrastni prelazi koji menjaju ugao i poziciju na ekranu.
Nadalje, RGB matrica svetlećih dioda zamenjena je PenTile matricom, ali onom dijamantnog oblika, koja za svaki piksel dolazi s četiri subpiksela u svojevrsnom RGBG rasporedu. Utoliko je i prikaz boja neuporedivo bolji nego na prethodnom uređaju, te su one gotovo natprirodno saturirane i živahne. Štaviše, u setinzima je moguće uključiti opciju prirodnog prikaza boja kojim se ovaj impresivni (ali nekima ipak preteran) efekat može isključiti.
Ono što je ostalo isto jeste korišćenje P-OLED tehnologije izrade ekrana, koju je razvio LG i koja postoji samo na G Flexu i G Flexu2. Obični OLED ekrani imaju svetleće diode postavljene na sloju stakla, a kod P-OLED-a koristi se sloj plastike, zbog čega ekran i može biti zakrivljen. Zbog toga on dolazi s visokim kontrastom koji nudi natprosečno svetle bele i natprosečno tamne crne tonove, te je veoma postojan, pa daje vrlo širok ugao vidljivosti i ugodan prikaz slike, čak i pri direktnoj izloženosti sunčevoj svjetlosti. Sve zajedno, LG G Flex2 tako dolazi s jednim od ponajboljih i najugodnijih ekrana na tržištu, koji se može doživeti i kao njegov značajniji adut od netipičnog dizajna kućišta.
Performanse
Kad ga je LG predstavio na ovogodišnjem CES-u, G Flex2 je bio prvi smartfon na tržištu koji je dolazio s osmojezgrenim Qualcommovim Snapdragonom 810. Reč je o najnovijem, i samim time najbržem, čipsetu ovog dobavljača, koji u ovom slučaju dolazi s četiri Cortex-A53 jezgra na taktu od 1,5 GHz i četiri Cortex-A57 jezgra na taktu od 2 GHz, što je potpomognuto novim grafičkim podsastavom Adreno 430. U međuvremenu je ovaj čipset bio na meti kritika zbog toga što izaziva veliko zagravanje uređaja (pa je, navodno, Samsung baš zbog toga odlučio u Galaxyju S6 da koristi isključivo vlastiti Exynos SoC), ali uz rekordne rezultate na sintetičkim benchmarkovima.
Zaista, LG G Flex2 pruža munjevitu brzinu i gotovo neviđenu responzivnost ekrana. Pokretanje uređaja, pokretanje zahtevnih aplikacija, preskakanje unutar video-zapisa (čak i onih u 4K rezoluciji) i zumiranje i skrolanje složenih veb-stranica odvijaju se veoma fluidno, bez ikakvih zastajkivanja. Slično tome, čak i na papiru LG G Flex2 impresionira, s obzirom na to da zaista na benchmarkovima doseže brojke koje su u nivou s najboljim suparnicima. Ipak, one nisu konzistentne i, u trenucima kad se uređaj zagreje, neznatno padaju. Srećom, u stvarnom radu taj pad ne predstavlja razliku koju bi iko mogao primetiti, pa uputiti kritiku toj nekonzistentnosti nema smisla.
Ono što se ipak primeti u radu jeste činjenica da se uređaj greje više od drugih konkurenata. To nije ni blizu nepodnošljivog i teško da bi iko to zamerao da kritike o zagrevanju Snapdragona 810 nisu bile toliko rasprostranjene, ali računajte na to da će uređaj biti topliji u ruci nakon dužeg korišćenja nego što biste očekivali. Softverski upgradeovi sigurno će i to rešiti, kako su najavili u LG-ju.
Telefon dolazi sa 16 ili 32 GB memorije za čuvanje podataka, a ona se može proširiti microSD karticama. Skromnija verzija dolazi i sa skromnijim kapacitetom radne memorije – točnije sa 2 GB, a raskošnija verzija dolazi sa 3 GB RAM-a. Baterija na uređaju je, zbog manjih dimenzija u odnosu na prethodnika, i manjeg kapaciteta, koji sada iznosi 3.000 mAh (u odnosu na 3.500 mAh). U svakodnevnom radu, a zbog veće rezolucije ekrana (a i zbog Androida 5.0.1) LG G Flex2 nudi otprilike 30 odsto manju autonomiju od prethodnika, ali i dalje je ona na nivou prosečne autonomije za phablet, a ne smartfon, pa će telefon izdržati bez spajanja s punjačem otprilike jedan i po dan.
Softver i kamera
LG G Flex2 dolazi s Android OS-om 5.0.1 Lollipop i vrlo blagom modifikacijom korisničkog servisa, koja je poput one kakvu koristi aktuelni flagship ovog proizvođača LG G3. Telefon dolazi i s nekoliko više ili manje korisnih aplikacija i flat dizajnom ikona koji se prirodno uklapa u Material Design poslednje verzije Androida. Sastav kontekstnih napomena na početnom ekranu zapravo je jedina funkcionalna stvar koja ovaj korisnički servis čini drugačijim od čistog Android OS-a, a sve drugo stvar je kozmetičkih detalja, a samim tim i ukusa pojedinog korisnika.
Kamera je takođe preuzeta s LG-ja G3, te je samim tim jedna od najboljih kad je reč o top-klasi smartfona. Softver je, doduše, reduciran na elementarne funkcije, no ono što valja pohvaliti jeste vrlo brza kamera (zbog spomenutog takozvanog laserskog autofokusa), kod koje se jednim dodirom prsta ekranom automatski obavlja odabir tačke fokusa i okidanje, što je vrlo korisno reduciranje koraka pri fotografisanju. Slike ispadaju veoma oštre, s vrlo živahnim bojama, uz tek malo neočekivanog šuma koji se pojavljuje kod većih površina jednolične boje, do čega verovatno i dolazi zbog algoritma koji pojačava boje.
Optička stabilizacija pozadinske 13-megapikselne kamere zaslužna je i za natprosečne fotografije koje nastaju u uslovima lošeg osvetljenja, a isto vredi i za video-snimke. Ipak, može se primetiti da su 4K video-snimci najkvalitetniji, dok one u Full HD-u i HD-u ispadaju znatno lošije no što bi ta redukcija rezolucije dala naslutiti. Prednja selfi kamera je sa 2,1 megapikselom vrlo elementarna i daje ispotprosečne rezultate.
Zakrivljeni ekran LG-ja G Flex2 svakako je najuočljivija karakteristika ovog uređaja, pa njegov moderan i jedinstven dizajn, koji je posledica toga, kao i čvrsto, robustno, ergonomično i samozarastajuće kućište predstavljaju, barem naizgled, glavne adute ovog uređaja. Kad se upozna detaljnije, ovaj telefon mnogo bolji utisak ostavlja fantastičnim ekranom, fluidnim performansama i natprosečnim kvalitetom pozadinske kamere. Nedostaci se kriju u lakom zagrevanju kućišta, nepromenljivoj bateriji (uprkos odstranjivom zadnjem poklopcu) i ispotprosečnoj prednjoj kameri, no sveukupno LG G Flex2 ostavlja utisak punokrvnog flagship smartfona.
PLUS
Moderan dizajn.
Izuzetno čvrsta izrada kućišta.
Besprekoran kvalitet ekrana.
Fluidne performanse čipseta.
Odlična pozadinska kamera sa OIS-om.
MINUS
Zagrevanje uređaja.
Nezamenljiva baterija.
Loša selfi kamera.