Igor Gligorov, april 2007
From Russia with Love
Već jedanaest godina zaredom održava se moskovski Hi-Fi sajam, možda ne tako značajan kao High-End Show u Minhenu ili Hi-Fi Show u Londonu ali svakako jedan od većih svetskih sajmova ove vrste. Po značaju i veličini, Rusija se ubraja među najveća tržišta Hi-Fi i zabavne elektronike u svetu, pa ovaj sajam uvek privlači veliki broj izlagača i posetilaca.
Sve one koji Rusiju još uvek smatraju za crnu rupu kada je Hi-Fi u pitanju moramo da iznenadimo činjenicom da su na ruskom tržištu, uz domaće proizvođače, još od 1994. godine stalno prisutni skoro svi svetski proizvođači audio i video opreme, kako mali tako i oni najveći, a to pokazuje i razvoj samog Hi-Fi sajma. Na prvom Hi-Fi sajmu u Moskvi, 1995. godine, prisutno je bilo dvadesetak izlagača, pokrivajući šezdesetak brendova, da bi već 1998. godine ovaj broj narastao na više od 40 izlagača sa preko 200 brendova. Tendencija rasta se nastavila, pa je ove godine broj izlagača premašio cifru od 140, a broj brendova 550. Zbog toga je ove godine organizaciju sajma preuzela kompanija MID Expo, internacionalna kompanija specijalizovana za organizovanje svih vrsta sajmova. Odlučeno je da sajam ove godine bude podeljen u dve tematske celine: vrhunski Hi-Fi i kućni bioskop i High-End ostali su u Iris Congress hotelu, kao i do sada, a komercijalni audio, video i kućni bioskop bili su izloženi u jednoj od tri hale Krokus Expo centra. Ovakav koncept sajma pomogao je da svi zainteresovani za vrhunski Hi-Fi i High-End mogu opušteno da isprobaju i poslušaju neke od najboljih svetskih audio komponenti. Ranijih godina to je bilo gotovo nemoguće, zbog velike gužve i konstantnih zvučnih eksplozija iz soba u kojima su demonstrirani kućni bioskopi.
Trendovi
Zanimljivost u vezi s ovogodišnjim sajmom je potpuno odsustvo proizvođača “vrhunske” Hi-Fi opreme iz Kine i jugoistočne Azije. Poslednjih nekoliko godina rusko tržište je prezasićeno jeftinom “vrhunskom” opremom iz ovih delova sveta, najčešće u vidu monstruoznih tranzistorskih i cevnih pojačala i pretpojačala, neobično konstruisanih zvučnih kutija, egzotičnih CD plejera itd. Naravno, kao po pravilu, ove komponente uvek krase “vrhunske karakteristike”. Međutim, audiofili u Rusiji su odavno naučili da je najskuplja baš ta jeftina “vrhunska” oprema, pa je odsustvo proizvođača iz Kine i jugoistočne Azije na ovogodišnjem sajmu naišlo na pozitivne reakcije posetilaca.
Još jedan od trendova je da niko ne pominje ni SACD, ni DVD-A. Izgleda da ova dva formata, odnosno standarda, postaju “mrtvi” za Hi-Fi svet. Većina izlagača demonstrirala je svoju opremu u stereo sistemima, koristeći vrhunske gramofone ili CD plejere kao izvore zvuka. Zastupljenost CD plejera i gramofona bila je prilično ujednačena, za razliku od prošle godine, kada je većina vrhunskih sistema kao izvor zvuka koristila gramofon. To može značiti ili da je “vinyl revival” završen, ili da se dobri stari CD malo oporavio.
Zanimljivo je i to da skoro niko nije raspravljao na staru temu: tranzistor ili lampa. Većina sistema koji su najbolje zvučali sadržala je kombinaciju lampi i tranzistora. Takođe, uočljivo je bilo da skoro nijedan distributer/diler više ne demonstrira svoju opremu sa specijalnim test-diskovima/pločama, odnosno specijalnim audiofilskim izdanjima, već se kao demo diskovi/ploče koriste popularna i svima znana izdanja pop, rok i ostalih vrsta muzike. Na dilerskoj konferenciji, održanoj dan uoči sajma, bilo je pravo uživanje gledati i slušati kako su ruski distributeri i dileri, organizovani u udruženje, diskutovali sa predstavnicima Hi-Fi štampe, medijskih kuća, carine i drugih državnih organa o tome kako da se rusko tržište audio i video opreme učini još kvalitetnijim i boljim u korist svih – dilera, distributera, medija, države i, što je i najvažnije, krajnjih korisnika, odnosno konzumenata muzike, filmova i ostalih multimedijalnih sadržaja.
Nadajmo se da će se bar neki od ovih pozitivnih trendova uskoro pojaviti i na našem tržištu. Dotle, jedino što nam preostaje jeste da “sladimo oči” ovim fotografijama, a uši će se “osladiti” čim ugrabe priliku na nekom od Hi-Fi sajmova u Evropi. Ili se možda i kod nas neko odvaži da organizuje sličnu manifestaciju?
S obzirom na veličinu ovog sajma, nemoguće je predstaviti sve proizvode na ovako malo prostora, pa ćemo se zato osvrnuti samo na one koji su se nama učinili najinteresantnijima i one čiji nam se zvuk najviše dopao.
Najbolji sistemi sa CD-om kao izvorom zvuka
Svakako jedan od najupečatljivijih, a i najskupljih, bio je sistem sastavljen od Accuphase CD plejera, bel canto pojačala (8 mono blokova) i Cabasse La Sphere zvučnika. Ovi zvučnici u obliku sfere prečnika 70 centimetara i visine 170 centimetara, sa svojih 100 kilograma mase, predstavljaju trijumf kompanije Cabasse u konstrukciji zvučnih kutija loptastog oblika, odnosno konfiguraciji drajvera najbliže idealu tačkastog izvora. Osnovna karakteristika ovih kutija je izuzetno nenametljiv i neutralan zvuk, možda čak i suviše za naše uši.
Međutim, definitivno najbolji zvuk sa CD plejerom kao izvorom zvuka dolazio je iz sobe br. 528, gde je danska kompanija Gryphon demonstrirala svoj sistem sastavljen iz CD plejera, pretpojačala, pojačala snage i zvučnika Gryphon. Ovde su stari znanci – Eric Clapton, Van Morrison i John Lee Hooker zvučali kao da su sa nama u sobi, a emocionalni utisak bio je kao na koncertu, i to u prvom redu.
Na drugom mestu, odmah posle Gryphon sistema, bila je kombinacija MOON elektronike i Triangle zvučnika, kao i Plinus elektronika u kombinaciji sa Elac zvučnicima, pri čemu je kombinacija Moon-Triangle bila apsolutno nedostižna u reprodukciji bluza, džeza i akustične muzike. Kombinacija Plinus Elac nas je prosto “zakucala” u demo fotelju kad smo čuli AC/DC, odnosno kad je počela suluda solo vožnja Angusa Younga, a kada je jedan od posetilaca zamolio da posluša Massive Attack misli su same od sebe počele da blude, nošene uvrnutim temama i melodijama ovog benda.
Ovde moramo pomenuti i najveće zvučno iznenađenje na ovogodišnjem sajmu, barem za naše uši – PENAUDIO zvučne kutije iz Finske. Ruski distributer PENAUDIO programa demonstrirao je ove male kutije u dve prostorije. U prvoj se nalazio sistem sastavljen iz baznog YBA CD plejera i pojačala, u kombinaciji sa osnovnim i najjeftinijim modelom PENAUDIO zvučnika – Rebel 2. U drugoj prostoriji bio je smešten vrhunski YBA sistem, vrednosti oko 40.000 evra, u kombinacija sa malim PENAUDIO kutijama Charisma. Ovaj sistem je svaku vrstu muzike reprodukovao s gotovo neverovatnom dinamikom i entuzijazmom. Šta god se našlo u CD plejeru – od Ry Coodera, preko Gang of Four, do Kraftwerka – ove male kutije su sve reprodukovale izuzetno neutralno, bez napora i s puno vazduha oko instrumenata. Konstrukcijski rešene tako da se uvek lako mogu unaprediti bas kutijom (Chara), koja se dodaje umesto stalka, ove kutije imaju samo jednu manu – visoku cenu, oko 4.000 evra par.
Najbolji gramofonski sistemi
Dok je izbor sistema s najboljim zvukom kad je u pitanju CD plejer kao izvor zvuka bio relativno lak, sa sistemima koji su kao izvor zvuka koristili gramofon bilo je znatno teže. Sistem koji je verovatno najbolje zvučao bila je kombinacija Acoustic Solid Royal gramofona sa cevnim integrisanim pojačalom KR Audio češke proizvodnje i holandskim kutijama KHARMA. Slušajuću “Dark Side of the Moon” Pink Floyda, osećaj je bio kao da smo u kontrolnoj sobi studija. Sistem koji nas je takođe oborio s nogu je kombinacija DaVinciAudio Labs gramofona, darTZeel pojačala NHB-108 i pretpojačala NHB-18NS i Bosendorfer kutija. Rolling Stones (“Stripped”) su sjajno zvučali na ovom sistemu, dok je Donald Byrd (“Fuego”) za nijansu izneverio naša očekivanja, što nam je donekle olakšalo izbor sistema s najboljim zvukom. DarTZeel uređaje odlikuje veoma zanimljiva i relativno nestandardna konstrukcije – kako nam je predstavnik kompanije ljubazno objasnio, oni svoju opremu smatraju za muzičke instrumente. (Detaljniji opis možete pronaći na internet prezentaciji ove kompanije.)
Treće mesto mogla bi da podele dva sistema: Nottingham Anlogue Spacedeck u kombinaciji sa Sugden Masterclass sistemom i Duvel zvučnicima i sistem sastavljen iz SME 10 gramofona, Esoteric amplifikacijom i Thiel kutija. Na prvom sistemu slušali smo Dianu Krall – u poređenju sa slušanjem iste muzike sa CD-a, osnovnu razliku čini više vazduha, odnosno pri reprodukciji sa ploče sve nekako “bolje diše”. Na tanjiru SME-ove “desetke” našli su se The Beatles i “Let it be”. Dobijeni zvuk je verovatno nešto najbliže master traci, bar za naše uši, naviknute da Beatlese slušaju sa starih ploča ili “bugarskih kompilacija”, iako na relativno kvalitetnoj Hi-Fi opremi.
Zanimljive gramofone, s dobrim odnosom cene i kvaliteta, prikazali su ClearAudio – modeli Ambient i Champion i Thorens – model TD 2030. Thorens se donekle udaljio od svog tradicionalno konzervativnog pristupa, upotrebom novih materijala i nekim neobičnim inženjerskim rešenjima. I 47 Laboratory je takođe izložio konstrukcijski izuzetno zanimljiv gramofon, s dva tanjira koji se obrću u suprotnim smerovima.
Zanimljivosti
Zanimljiv koncept amplifikacije prikazao je nemački Vincent, sa širokom ponudom raznih pojačala: hibridnih (lampe-tranzistori), integrisanih, pretpojačala, pojačala snage, mono blokova, sa raznim oblicima kućišta i u različitim veličinama.
Takođe, imali smo priliku da čujemo i legendarna Nagra pojačala, i to u kompletnom Nagra sistemu sa Verity Audio kutijama. Ovaj sistem zvuči izuzetno zanimljivo, ali reprodukcija – kako nam naše uši kažu – u velikoj meri zavisi od izbora muzike, pa ovo nikako nije “allround” sistem.
Nemačka kompanija Ceratec predstavila je zanimljiv koncept zvučnika za kućni bioskop. Ovi zvučnici vrhunskog dizajna mogu se koristiti i kao nameštaj, odnosno kao elementi ambijentalnog osvetljenja. Ako ste pomislili da je u potpisu slike “Ceratec subwooferi” došlo do greške – niste u pravu. Oba objekta predstavljena na slici jesu subwooferi, jedan zelene boje, a drugi ljubičaste, s metalnim hromiranim nožicama. Njihov odličan izgled omogućava da ih upotrebite i kao “coffee/side table”, a i zvuk ovog “nameštaja” zaslužuje svaku pohvalu.
Q Acoustics, mlada engleska kompanija u usponu, iznenadila nas je kvalitetom reprodukcije svojih zvučnih kutija. Sa izuzetno povoljnim odnosom cene i kvaliteta, uz solidan izgled, ove kutije mogu predstavljati odličan izbor za sve koji sastavljaju Hi-Fi sistem ili sistem kućnog bioskopa sa skromnim budžetom.
Umesto zaključka
Na ovogodišnjem moskovskom sajmu možda nije bilo revolucionarnih proizvoda, ali je zato bilo puno dobrog zvuka. Izgleda da se strasti oko formata i standarda polako smiruju, a i one oko večite dileme – lampe ili tranzistori. Preovladava utisak da je većini proizvođača najvažniji kvalitet zvuka, bez obzira kojim sredstvima se do njega stiže. Naravno, ovo ima i svoju cenu, pa je primetno da je ovogodišnji Hi-Fi za nekoliko procenata skuplji nego u isto vreme prošle godine. Još jedan od zaključaka koji se nameću je da je Evropa, zajedno sa Rusijom, odlučila da ograniči pristup na svoje tržište nekvalitetnoj robi iz Kine i jugoistočne Azije. Ovo će svakako imati značajnih posledica, nadamo se više pozitivnih nego negativnih.