Jump to content

Flac na audio cd problem


Recommended Posts

2 sati ranije, RazieL said:

Mal smo otisli dalje nego sto me zaninalo.
Znaci nema programa za rezanje koji kada ubacim fajlove 24 bit spremi u 16 bit-a za audi cd i reze?
Cd plejer ne moze da cita 24 bit-a audio? Bar ne moj Pioneer PD7700.

Da bi cuo razliku izmedju 24 i 16 bit-a trebaju mi neke high end komponente...

Napisao sam ti u dva posta, probaj CDburnerXP, meni je on odrađivao posao koji opisuješ.

Link to post
Share on other sites
  • Replies 57
  • Created
  • Last Reply

Top Posters In This Topic

Top Posters In This Topic

Posted Images

Da, na taj način će vrlo uspešno da čuje razliku kvaliteta 16 i 24-bit sLimka.

Moj predlog bi bio da proda CD pleer i kupi USB DAC, recimo domaći proizvod - Donald DAC. Rešio se prženja a dobio spravu s kojom može sve formate da čuje u punom kvalitetu a ne osakaćene.

Zexx, ja bar dadoh nešto korisnoga u temi, od tebe samo kita i to bolna. Mogao si i kraće a popularno je: 'pa šta?' 

Link to post
Share on other sites

Đole, tupiš ga, i to mLogo, a savet da kupi DAC je na nivou onog "ako nemaju hleba, neka jedu kolače"... Kažeš konkretno? Da, konkretno je ono što je recimo predložio @somilenko, mada se na njihovom sajtu u bazi znanja navodi da softver ne radi downsampling:

https://cdburnerxp.se/help/kb/1

Ipak, prema informaciji u dnu strane moguće je da se to odnosi samo na neke starije verzije, jbm li ga, trebalo bi probati...

Druga opcija može da bude Foobar, s obzirom da ga pokretač teme već koristi, i za ovu varijantu sam siguran da može u jednom "prolazu" da završi posao, osim upisivanja CD TEXT informacija, jer odgovarajuća komponenta ne postoji. Procedura bi izgledala otprilike ovako:

1. Instalirati "Audio CD Writer" komponentu u Foobar

2. Instalirati SoX resampler komponentu sa sledećeg linka: https://hydrogenaud.io/index.php?topic=67373.0

3. Prevući fajlove u glavni prozor ili učitati cuesheet koji ide uz odgovarajući image, pa označiti numere koje se "prže" i iz menija koji se pojavi na klik desnim tasterom izabrati "Convert", pa "Write Audio CD". U prozoru koji se pojavi označiti opcije "Burn gaplessly" (posebno važno za snimke uživo koji nemaju pauze između numera), "Dither" (potrebno samo kada se radi downsampling sa većih rezolucija) i "DSP Processing".

4. Kliknuti "..." pored opcije "DSP Processing" i dodati "Resampler (SoX)" na listu "Active DSPs".

5. Konfigurisati "Resampler (SoX)" preko opcije "Configure selected" tako da "Target samplerate" bude 44100.

6. Potvrditi konfiguraciju sa "OK" i startovati narezivanje CD-a.

Link to post
Share on other sites

Ovo jeste konkretno (fala kitićki) i ja sam mogao da navedem par metoda. Ali opet će da čuje osakaćeni materijal. Ako je mazohista, onda će da prihvati tvoj i somilenko pristup, ja ne bih pa makar se to nazvalo tupljenjem.

Digitalija je ionako prokužena novim naletom gramofondžija a sada još i ovo, otkineš 80% uzoraka-semplova i kažeš to je u redu, zabole me dinamika itd. E pa po meni je ovo isto kao kad na gramofon staviš poluloptu za vrh igle.

Neću tupim više reč u ovoj temu.

Link to post
Share on other sites
26 minuta ranije, Zexx said:

Ipak, prema informaciji u dnu strane moguće je da se to odnosi samo na neke starije verzije, jbm li ga, trebalo bi probati...

Yep, u pitanju su stare verzije, piše u dnu na koje se odnosi, novije mogu, jedino sam imao iskustva da su se klale sa Win7, ne znam dali je to bio slučaj samo kod mene ili generalno problem između Win7 i CDburnerXP-a.

Sa Win10 nisam imao ni jedan problem.

Link to post
Share on other sites

 

20 minuta ranije, dj.nik said:

Ovo jeste konkretno (fala kitićki) i ja sam mogao da navedem par metoda. Ali opet će da čuje osakaćeni materijal. Ako je mazohista, onda će da prihvati tvoj i somilenko pristup, ja ne bih pa makar se to nazvalo tupljenjem.

Digitalija je ionako prokužena novim naletom gramofondžija a sada još i ovo, otkineš 80% uzoraka-semplova i kažeš to je u redu, zabole me dinamika itd. E pa po meni je ovo isto kao kad na gramofon staviš poluloptu za vrh igle.

Neću tupim više reč u ovoj temu.

U tome i jeste poenta, što fundamentalno pogrešno tumačiš digitalni audio. Kada budeš dokazao da veća brzina uzorkovanja, ili kako ti kažeš "veći broj uzoraka-semplova", povećava kvalitet čujnog dela spektra, znaj da ću te prvi predložiti za Nobela, jer ćeš time oboriti jednu od najdokazanijih teorema ikada, a siguran sam da znaš na koju mislim...:rolleyes:

Link to post
Share on other sites

Prvo, ajde da detalje o bolovima ostavite van foruma. Razumem da se omakne "zabole me" fraza, ali ovo dalje je VRLO neprimereno. Usmena opomena, dalje ce ici strozije!

 On topic:

  1.  Zasto je "mazohista"? Ja sam skoro jedan album downsample-ovao sa 24-bit na 16-bit, ali na Mac-u (pa mi bilo glupo da dajem savete za windows). Novi album nekih mojih poznanika, dobio 24-bitni snimak od jednog umetnika, hteo da slusam na CD-u. Imam i neki "za prvu pomoc" digitalni plejer (Allo DAC za R-Pi), ali mi je CD, bez obzira na downsample zvucao bolje.... OK, poredim CD koji je nov kostao 2000 EUR, sa externim napajanjem od jos recimo 700-800 EUR, i DAC i Pi koji zajedno kostaju.... 70 ;) EUR-a, recimo Ja se slazem da je garbage-in, garbage-out, ali downsample ne mora da bude mnogo losiji. Sam si rekao da neces izvuci vise od 21 ili 22 bita iz R-2R DAC-a (moj CD plejer ima BB 1704 R-2R), a apsolutno sam siguran da je signal/noise i dinamika na izlazu sa CD-a bolja nego na izlazu sa tog Allo-a
  2. Nisam siguran da si u pravu da ne postoji R-2R sa vise od 22 bit-a, Denafrips navodi 24-bit i 26-bit R-2R mreze u svojim uredjajima, na primer, to su bas diskretni otpornici. Ima jos proizvodjaca koji koriste R-2R princip tipa Aqua... A onda imas i filterske implementacije u FPGA-ovima, gde, sa danasnjim cipovima (ako te ne mrzi da stavljas Virtex u DAC) mozes da imas boga oca od filtera. :) Mislim, Virtex-7 mozes da dobijes sa skoro 2M logickih celija i VCXO clock-om unutar cipa, osim cene nista te ne specava... :)
Link to post
Share on other sites
2 minuta ranije, Zexx said:

U tome i jeste poenta, što fundamentalno pogrešno tumačiš digitalni audio. Kada budeš dokazao da veća brzina uzorkovanja, ili kako ti kažeš "veći broj uzoraka-semplova", povećava kvalitet čujnog dela spektra, znaj da ću te prvi predložiti za Nobela, jer ćeš time oboriti jednu od najdokazanijih teorema ikada, a siguran sam da znaš na koju mislim...:rolleyes:

 Ne dele Nobela za to. Ali Fildsovu medalju bi dobio na keca, ona je ionako mnogo vrednija - dodeljuje se tek svake 4. godine. Samo sto bi za to morao da obori pola matematicke analize, onako usput... ;)

Link to post
Share on other sites
2 sati ranije, somilenko said:

Napisao sam ti u dva posta, probaj CDburnerXP, meni je on odrađivao posao koji opisuješ.

Skinuo CDburnerXP. Kad dodjem kuci sa posla probacu.

Probao sa Ashampoo Burning Studio i zajebao mi dva diska. Bukvalo dosao do pola rezanja i izbaci me iz programa. 

Link to post
Share on other sites

Ipak moram da se uključim, prešlo se na stručniji nivo tj. kako čisti komjuteraši gledaju na audio.

Ako niste znali, uzorak iliti sempl nije deo fotografije ili word dokumenta već digitalni zapis napona i struje u određenom trenutku snimka. Više semplova preciznije opisuje ono što je cilj igre - izgled krive analognog uređaja - gramofona, magnetofona...

Svi znate jedan od problema digitalije a to su one 'stepenice' koje predstavljaju nivo napona. Kada se te stepenice sa višom rezolucijom iliti semplovima podele na sitnije delove, dobijamo preciznije predstavljanje analogne krive tj. napona u određenom delu audio snimka. Sa teoremama nema problema kada posmatramo sinusni signal bilo koje frekvencije. Sa realnim snimkom imamo sve ali ne sinusoidu. Dakle one oštre i one omanje oštre vrhove i provalije su realni signal koji treba što preciznije preneti na izlaz konvertora a usput se osloboditi i onih neželjenih artefakata koji se neminovno generišu pri D/A konverziji.

Neki stručni programeri su uspeli da kreiraju vrlo moćne algoritme koji će i osnovni 16/44 snimak poboljšati postupkom apsemplinga i ubacivanjem dodatnih semplova zarad bogatije, preciznije krive (visine napona) na izlazu konvertora. Najpoznatiji Pro softver iz takve grupe je svakako iZotope a u klasi audio plejera je svakako HQPlayer.

Ima i onih koji su nadmašili i oba gore navedena a to je XXHighEnd. Njegov algoritam sadrži i predikciju (na osnovu semplova koji prethode ili slede) kako bi električna kriva trebala da izgleda te je takav sempler-filter i nazvan 'ArcPrediction' i tu je neumoljivo iznad svih ostalih programera. U istom momentu radi se i filtracija neželjenih ostataka D/A konverzije i to na veoma visokim frekvencijama semplovanja (zavise od mogućnosti D/A chip-a) jer se kod svake filtracije neminovno njen deo vraća i u čujni deo audio spektra i time kvare izlazni signal.

Upotreba FPGA procesora je meni vrlo dobro poznata jer ga moj D/A konvertor (konstruisan a i kupljen još 2010 godine) vrlo aktovno koristi. Pored osam (8) Burr-Brown PCM1704U-K, najbržih i najpreciznijih 24-bit chipova R/2R konstrukcije. Za njih je i naveden podatak da retko koji primerak stigne do ili iznad 22 bita. Onda pomislite šta je sa ostalima. Šesnaest bitni chip, kada ste srećni, isčita četrnaest (14) bitova digi informacije, vrlo često manje.

Od DAC-ova sa mrežom otpornika prvi se u DIY segmentu pojavio Soekris a prve serije su imale otpornike preciznosti 0,1% i u skupljoj varijanti 0,05% preciznosti.Sada izračunajte koliko takva preciznost mreže može da očita korisnih bitova a da oni ne nestanu u njihovom šumu.

Denafrips se pojavio sa svojim R/2R mrežama i FPGA procesorima, kažu da odlično svira. Pojavio se i daleko povoljniji konvertor za koga se ne zna tačno da li je kopija Denafrips rešenja ili njihovo ili OEM rešenje itd - Musician Pegasus koji se hvali radom duplo višeg takta no moj konvertor, čitavih 1.536KHz mada ja po diodama vidim samo 44.1 (ili 48) osnovu puta osam (8).

E sad se vraćamo na temu: imaš 24-bitni snimak sa rezolucijom (uzorcima-semplovima) od 192.000 u sekundi. I nekom metodom skrešeš to na 16-bita i svega 44.100 uzoraka u sekundi. Koliko ste finih detalja snimka izgubili gospodo džentlmens, pitam ja vas. Pa ne čujemo razliku. I slušanje muzike treba vežbati pa se izvežbanom uhu ti detalji itekako pojave i postanu jasni. Kaže bolja je ploča. U ovakvim uslovima zaista jeste.

Pozdravljam vas, idem da meljem paradajz za finu salaticu u zimskom periodu. Uz pucketanje vatrice i savršen digi audio sistem :)

 

 

Link to post
Share on other sites

 Mislim da ti ne razumes Shannon-Nyquist teoremu. Ono sto oni tvrde, i sto su DOKAZALI je:

 Za bilo koji signal, frekvencije X moguce je napraviti konacan skup sinusnih (ili kosinusnih) funkcija (vidi: Furijeova transformacija) takav da zbir svih tih sinusoida daje pocetnu funkciju. Znaci, ton koji daje neka oboa na frekvenciji od 4kHz nije prosta sinusoida, vec ima neku "boju" kao posledicu trske, tela instrumenta, vazduha.... e sad, ako imas 10-tak sinusodia, frekvencija 7kHz, 5kHz, 4kHz, 3kHz, 1.4kHz (lupam brojeve), plus koeficijent ispred svake, signal nastao zbirom svih tih sinusoida je identican semplu te oboe.

 Znaci, ovo nema veze sa semplovanjem i "stepenicama", ovo ima veze sa zapisom fajlova. I to je ono sto ti Zexx prica: Ako imas frekvenciju semplovanja 44kHz ti imas sav potreban prostor da radis sa signalom od 20kHz i jos 10% preko za greske u implementaciji.

 Razlog zasto se u studiju radi sa 88kHz ili visim sample rate-ovima ima veze sa nacinom na koji se prave DSP-ovi i IEEE 754 standarom, koji, u svakoj obradi, gubi podatke (tacnost). Znaci, isto kao sto se radom sa master trakama gubi u kvalitet - tako se gubi i pri digitalnoj obradi. Ali, ako se podigne frekvencija signala, greska se pomera u opseg manje tacnosti, pa se onda, kad se uradi downsample, ta greska pomeri van korisnog signala (tj. u sum).

 Bankari zbog ovoga recimo ne drze nikad novac u "dinarima"(dolarima, eurima) vec u "parama"(centima) da bi imali cele brojeve - ali time se obrada drasticno produava u odnosu na float formate. No, za potrebe cuvanja novca, nadju se resursi za obradu. Za tonove u studiju je lakse ici na vecu frekvenciju i float/dsp.

Link to post
Share on other sites

Kažem ja, kompjuteraši gledaju audio kao prosti zapis jedinica i nula, kao da se radi o bazi podataka i sličnome. Neću se ni ja upinjati, imam finijih poslova. Predlažem samo da pored navođenja Shannon-Nyqvista pročitate i recimo kratku elaboraciju, deo od trodelnog napisa (1996-97) Ryohei Kusunoki-a o non-oversempling DAC-ovima (priča o fizičkim chip-ovima, ne softveru), izbacivanju filtera na izlazu konvertora,  vremenskim konstantama i taka natamo. 

Pozdrav, sada i ja: Over & Out

 

Link to post
Share on other sites

 Super je sto si ti out, ali ovo veze nema.... Ovo je posanjenje zasto je neko smatrao da u 1996-toj nije bilo razumno raditi oversampling DAC-ove i zasto je problem imati Finite Impule Response koji radi na ~1GHz. Danas, u 2020-toj, nije nikakv problem imati FPGA koji radi na preko 1GHz i koji glumi FIR filter ne sa 8 ili 16 vec sa 1000+ tap-ova.... Pogledaj sta radi npr. Chord Electronics?

 Takodje, ovo ne menja nista o sustini signala. Ovde se radi o greskama d/a konverzije, vezanim za ponasanje filtera a ne vezanim za frekvenciju semplovanja. Takodje, ovde autor tvrdi da je bolje imati signal nize frekvencije, a ne oversampled, a ti uporno tvrdis da veca rezolucija nesto znaci.... :)

 Nista ovde nema veze sa time kakav je signal na ulazu - oversampling se koristi zbog gresaka u DAC-u ne zbog toga sto je signal bolji. I da, stoji i dalje, nista od toga ne daje "tacniji" signal. Zapise vece dubine ima vecu dinamiku, ali ja nikad nisam video zapis ni od 90dB dinamike (sto 16-bitni signal odradi bez problema), a o audio sistemu sa dinamikom od 90dB necu ni da pocinjem....

 I ne, ovo nisu "nule i jedinice" - ovo je matematika, jos visi nivo apstrakcije. Ali to opet nema veze - i dalje je tacno. :) I i dalje se sve zasniva na tome.

Link to post
Share on other sites

Samo mala ispravka kada je famozni Rob Watts u pitanju, poslednja inkarnacija njegovog digitalnog filtera ima preko milion tap-ova, tačnije, 1.015.808, dok Chord DAVE ima "samo" 164.000, a sve ovo ne bi bilo moguće bez novog Xilinx FPGA X7A200T, koji ima 740 DSP jezgara i 215.360 logičkih ćelija, uz 16MB sopstvene memorije.

Link to post
Share on other sites

 Hvala ;)

 Jos neko da baci pogled da, kazem, Virtex 7 (iz te iste generacije, 28nm) ima i milion LC-ova i integrisani VCXO clock, a da sad vec imamo i 20nm i novu 16nm generaciju Virtex UltraScale procesora (i jevtinijih 16nm Kintex cipova) - koji idu do skoro 9 miliona logickih celija.... Znaci, u odnosu na taj X7A Artix, moze jos 50X vise snage za procesiranje da se kupi, off-the-shelf (doduse po ceni prevelikoj za audio).

 Ali da, 1996-te je bilo nemoguce imati dobar FIR filter od 1GHz. Jeste, bilo je. Danas nije.

Link to post
Share on other sites

Nisu ni ostali ovar pa eto mene.

Baš sam zadivljen najnovijim Xilinx FPGA chip-om :D. Rekoh već, evo ga 10 godina odrađuje posao koji treba (posebno pisane instrukcije naravno a ne mogu uslikati baš tačan model pa evo slike sa interneta).

Da ne navodim drugi forum ali i brojem tapova nisam zadivljen, frapiran i šta god. Ipak je Xeon procesor (sad već star ali ipak, 8 jezgara / 16 tredova / 2.1GHz) Tata u odnosu na broj operacija koje može da izvede novi FPGA.

Nisu samo tapovi u pitanju već i neka viša matematika gde treba pronaći filter (tapove) koji apsolutno ne diraju fazu signala. A takvih je jako malo. Tako nešto se može pogledati, proučiti i primeniti samo kroz najbrži ali analogni FFT (Fast Fourier Transform, jeli) analizator koji postoji danas a on je na ~1.5+ GHz pa se može analizirati signal do 768K. Autor mog konvertora ga poseduje i prema njemu su rađeni i primenjeni (u softveru naravno) filteri. Kada se filtrira na 176.400 semplova, postoje Samo Dve pozicije gde je faza netaknuta (slika opcija filtera u prilogu).

FilterDesigner03.png.3e451fd14f9116c593f7314bc2552fe9.png

Nisam ja dirnuo Nykvist teoremu samo navodim da je ona primenljiva i na veće dubine i viši takt semplovanja. Da je 16-bita dovoljno, ne bi bilo 24-bitnog materija a današnji savremeni studio radi sa 32-bita, semplingom od 384K te 256 kanala minimum.

Priča nije jednostavna a znam je u detalj sem onog najbitnijeg - korektno isprogramirati FPGA. Zexx-u hvala, njegova rečenica na ovom forumu već postaje floskula, poštapalica.

PhasureNOS1_XilinxFPGA.thumb.jpg.b63a93a2ef00f5347a8814bf47da743b.jpg

 

Link to post
Share on other sites
Skinuo CDburnerXP. Kad dodjem kuci sa posla probacu.
Probao sa Ashampoo Burning Studio i zajebao mi dva diska. Bukvalo dosao do pola rezanja i izbaci me iz programa. 
BTW, ja sam lično za malo bacio DVD rezač jednom prilikom, bukvalno je sve jedan DVD iz pakovanja bio loš a bio je u pitanju Verbatim sa kojim rezač nikada nije imao problema, ali je pitanje gde su i kako stajali.
Ako pukne u sred rezanja, može biti disk ili rezač po mom iskustvu, eventualno bad sector na hdd-u, za šta je mala verovatnoća...

Sent from my ONEPLUS A6003 using Tapatalk

Link to post
Share on other sites

Pre desetak godina sam na stranici https://www.highdeftapetransfers.com/pages/support našao preporuku za rezanje audio CDa i koristim godinama iste programe, za raspakivanje FLAC u WAV db Power Amp, za spuštanje na 16/44 r8brain i za rezanje Sony CD Architect 5.2(odličan a po RB standardu reže max 74 minuta, preporuka da koristiš najmanju moguću brzinu), jesu tri koraka i traje duže u odnosu na jedan program ali je i zvučno kvalitetnije u odnosu na Nero ili Ashampoo. Jedino ti preostaje da nađeš što kvalitetnije CD-R, ja sam nedavno kupio 10 i bukvalno ni jedan nije bio dobar.

Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Loading...
×
×
  • Create New...