Aibo

Nema na čemu. [emoji482]

USB vs SPDIF je priča koja uključuje i digitalni izvor i DAC kao ravnopravne učesnike. Zbog toga što je USB asinhrona veza, podaci stižu bez kloka, koji se na kraju formira unutar DAC-a. SPDIF je sinhrona veza u kojoj izvor (strimer, CD player...) zadaje klok i šalje ga zajedno sa signalom. U jednom slučaju se koristi oscillator i kolo za generisanje kloka iz prvog uređaja, u drugim iz drugog uređaja. Koji je bolji, pitanje je. Kad još sabereš da izvor koristi različita kola da pošalje signal na USB i na SPDIF, a isto tako i DAC često koristi risivere poptuno različitih firmi, pa čak ni obrada signala ne ide kroz isti procesor i kod u zavisnosti od tipa veze... Dolaziš do toga da je finalni rezultat jako nepredvidiv i kao traženje najboljeg para izlaza i ulaza. Kao kad tražiš dvoje ljudi koji će se najbolje složiti u vezi. Zato kad se pita koji ulaz bolje zvuči, odgovor bude onaj iritantan - zavisi. U praksi, coax često radi odlično i baš kod jeftinih uređaja je često umeo da zvuči bolje iz mog iskustva. Ali obavezno probaj oba. Noviji DAC-ovi sve više pažnje posvećuju baš USB ulazu pa on od najčešće inferiornog ulaza (pre 10~15g)polako ali sigurno prelazi u onaj koji je najverovatnije najbolji.

Samo treba uzeti u obzir ulaznu i izlaznu impedansu pasivnog pretpojačala i da li će to da prija celom lancu ili ne. Ja obično nisam imao sreće u kombinacijama u kojima sam ih probao, dobijao bih izrazito čist zvuk ali bez dinamike i mase. Ne kažem da ne može dobro da radi, samo nije baš plug and play rešenje već mora da se isplanira i sistem oko njega da bi to sve kliknulo.

Taj Fosi ZP3 radi kao lud za te pare. Čist, dinamičan zvuk, da ne poveruješ. Ima dva potencijalna problema koja mogu da odbiju. Jedan je što mu je kontrola jačine glasnoće vrlo gruba, ne piše koliko u specifikacijama ali me ne bi čudilo da ima 2dB korak. Drugi je da nema nikakvu vizuelnu indikaciju trenutne glasnoće. Ali ono, nema je ni moj AI preamp. [emoji38]

To je jako fin čovek i prijatelj jer ne želi da demorališe one koji imaju manje od njega. Poštovanje.

Naravno da ima. Takve grube podele su najčešće prisutne u tribalnim raspravama na internetu. Ekstrema uvek ima ali realnosti većina nas sedi negde između, gde se voli i jedno i drugo samo u različitim razmerama. Slično važi i za ono kako neko zna svaki tekst, godinu kada je album izdat, gde je sniman i sve članove benda. Meni je to skroz kul, ali to nije dokaz o većoj ljubavi prema muzici, to je dokaz o većoj ljubavi prema muzičkoj istoriji i triviji. Takvi bi ljudi razbili na nekom kvizu ali ne znači nužno da vole samu muziku i uživaju išta više u njoj od onog ko sve to ne može ili ne želi da popamti. Svaka rasprava ovog tipa uglavnom svodi na pokušaj da se jedan oblik ljubavi i uživanja u hobiju predstavi kao uzvišen u odnosu na drugi oblik . Ta želja da budemo bolji od drugih i da se dokazujemo u svim sferama naših interesovanja je prosto deo naše kompetitivne prirode.

Zaustavljaj forum, član koji u imenu ima puno ime svog brenda, i koji se u prvom postu predstavio - nudi kabal na kružnu probu. Zavera! [emoji102] Sklanjaj dupe, čuvaj glavu.

Hi Nick! I am soon going to finalise speaker cables with your wires (I have settled on the geometry few days ago) and they're gonna be a beauty. Coming soon... Nisam inače znao da je Nick iz AST prisutan na našem forumu. Pisao sam ono što sam pisao kao pokazatelj da nije to biznis u kom samo cvetaju ruže i mlate se pare. Neko oko toga mora da se iscima, uloži novac i vreme, utaba sebi put na tržištu, bio to AST, VBS, Mundorf ili Duelund. Ali jedno je sigurno, kabloskeptici više vole da guraju nos u teme koje ih navodno ne zanimaju nego leba da jedu. Ipak ste i vi kablomani, samo u kontra fazi. [emoji16]

Ekstra zanimljiv fenomen. Onaj poslednji deo u kom prvo ogledala odu dalje od filma, što implicira da budućnost utiče na prošlost... Pa još kada dodaju eresar petlju i dokažu da ceo događaj nije prosto ometam instrumentima (moja i svačija prva pomisao naravno) već samom činjenicom da li smo dobili saznanje o slitu ili nismo. [emoji102][emoji2962]

Cene za tanje žice su im OK. Pritom biznis kupci dobiju još niže cene, oni ustvari najviše i ciljaju da ove žice prodaju na veliko drugima koji će sa njima praviti finalni proizvod. Međutim, deblje žice i količine potrebne za npr. zvučnički kabal vrlo lako dostignu ozbiljne cifre.

Evo da napišem malo zanimljivosti o tome kako ova priča ide gledano sa one druge strane, tj. pre nego što se dođe do marketinških fraza i sjajnih snake skinova. Poslednjih godinu dana sam u stalnom kontaktu sa grčkim AST Conductors - https://astconductors.com/. Oni se ne bave proizvodnjom kablova već metalurgijom i žicama. Izliju srebrane žice najbolje i najčistije što umeju, pa ih slušaju, pošalju meni da slušam pošalju u laboratoriju u Francuskoj da im izmeri čistoću, napravi mikroskopske snimke poprečnog i uzdužnog preseka, itd. Onda pokušaju da naprave bolju ili prosto drugačiju verziju različitim procesom, brzinom izvlačenja, itd. Pa opet slušaju, opet pošalju meni i još nekim ljudima na slušanje, opet pošalju u Francusku na testiranje. Prva verzija žice je imala izuzetnu detaljnost ali je bila tonski malo svetlija i tanja. Od druge su dobili na dinamici i telu, treća je bila samo blago rafinirana druga. Ja sa svoje strane sam probao da koristim te žice u pamuku, u pamuku i ulju, u teflonskim cevčicama. Svaka varijanta ima jedinstven zvučni potpis. Pored samih žica su me u jednom trenutku pitali odakle nabavljam teflon. Rekoh sa Alija i sa Audiophonicsa. Onda su me zamolili da probam sa teflonom koji oni nabavljaju iz US valjda. Zato što su primetili da im zvuči malo lepše. Pa su onda vršili testove i nad teflonima. Ispostavilo se da ovaj proizveden u kini ima tendenciju da zadržava više statičkog elektriciteta a ovaj iz US ne. Nagomilani statički elektricitet se na kablovima inače čuje kao dodatna svetlina u visokim. Razlika nije velika u mom sistemu ali se čuje. Nekom sa još boljim sistemom je možda još čujnija i bitnija. Između ostalog trenutno pokušavaju da dobiju 7N čistoću žice ali ne uspevaju, mislim da su dogurali na malo iznad 6N ali do 7N je jako teško doći. Kontrola i uslovi procesa postaju sve skuplji i nisu sigurni da li će uspeti da to izguraju na način koji je ekonomski održiv a da žica ne bude besmisleno preskupa. Sve te probne ture i svi ti testovi za koje plaćaju i druge laboratorije, i sve te žice poslate meni i još nekima da bi dobili povratnu informaciju o rezultatu njih koštaju i opterećuju dovoljno da dve godine nakon početka rada na tome nije napravljen ni jedan evro već je još uvek sve u fazi ulaganja. Ovo je dakle R&D faza i tek im predstoji da nađu kupce i ubede ih da kupe nešto od njih. A koliko je uopšte veliko tržište takvih hi-end žica i koliko će stotina ili hiljada kupaca morati da otplati sve ove troškove? A što se u veće ludilo ide, sve je manji broj kupaca i sve veće opterećenje da se na jako malo prodatih primeraka povrati kompletan R&D plus zaradi nešto. Drugim rečima, jedan tip fanatika razvija proizvode za drugi tip fanatika i obe grupe u tome uživaju. Onom ko ne želi 7N srebro i anti-static PTFE sve te hiljade evra ne idu ni iz džepa ni u džep. Potreba da se i proizvođači i korisnici takvih ezoteričnih proizvoda unize i ismeju mi uvek deluje sitničavo i maliciozno, a gotovo uvek se sakriva iza zavese morlalne superiornosti.

Što se tiče slušanja muzike ili slušanja sistema, činjenica da ćaskamo o tome na HiFi forumu govori dovoljno o tome da volimo da slušamo i uređaje. Izbor na sreću nije binaran pa možemo voleti i raditi oba, nekad jedno, nekad drugo, a nekad zajedno. To je kao kada u srcu imaš mesta i za ženu i za švalerku. [emoji16]

Ne sumnjam ja da oni imaju transparentne mikrofone, samo što tri transparentna mikrofona svi zvuče drugačije, isto kao i tri transparentna zvučnika od 150K evra. Aha, jesam se namestio. Ne zameram, i meni je mozak tako stalno napaljen. Ja nikad ne vidim samo slov S već obrise Kim Kardašijan. Pa unfolduje tačku u vrlo prostornu scenu naravno. 😁

Pogledao sam video malopre. Zanimljiva je zaista ta ideja da on samo snimi vokal i tako šteluje zvučnik. Mada zvuči lepše idejno i pre nego što počneš da tražiš rupe u toj logici. Npr. ako se neko seća emisije Ne može to bez kabla u kojoj Šćepan intervjuiše našu džezerku, zaboravio sam ime nažalost, i ona priča o svom omiljenom mikrofonu na kom joj glas zvuči najlepše na takav i takav način. Dakle ako je samo snimimo drugim mikrofonom, da li proizvođač zvučnika treba sada drugačije da voicuje zvučnik i kako Harbeth bira koji od njih je referenca? Sa tim problemom sam se i sam susreo radeći svoj YouTube kanal. Počeo sam od jeftinih lavalier mikrofona ali mi je glas uvek zvučio toliko sibilantno da sam rešio da poradim ozbiljnije na toj priči. Prvo sam nabavio kvalitetan i hvaljen Tascam DR100 MKIII rekorder, sa njegovim internim kapsulama sam i dalje zvučio kao zmija do te mere da nikakav notch filter ne može da izbaci to iz glasa. Drugar mi je pozajmio par mrežica za mikrofon i nije pomoglo. Onda sam počeo da testiram različite mikrofone, poznanik koji ima mali muzički studio je doneo par modela, među njima neki stari Shure, jedan skupi Sennheiser shotgun mikrofon iz serije 400, koji se smatra zlatnim standardom za ovaj tip ozvučivanja i košta preko 800€. Detaljnost sa tim Senn mikrofonom je fantastična ali moj problem izraženo sibilantnog glasa ostao, šta više možda je još naglašeniji bio sa tim mikrofonom nego sa nekim jeftinijim. Istražujući na tu temu i ispitivajući ljude iz struke (uključujući školskog koji je završio akademiju umetnosti za tonca), došli smo do zaključka da imam izraženo široko frekventno područje u kome izazivam sibilantnost prilikom snimanja (preširoko za notch filtere, ne može da se isfiltrira a da ne ubiješ zvuk potpuno). Kao jedno od predloženih rešenja je bilo da probam omni-direkcione kapsule gde će upliv prostora omekšati moje prirodno jake sibilante. Kako niko od poznanika nije imao da mi pozajmi prikladnu omni varijantu, ja potegnem i kupim par Oktava MK-012 mikrofona sa setom od tri različite kapsule (shotgun, kardoida, omni) i zaista mi omni kapsula donese najprirodniji snimak koji sam ikada uspeo da napravim. Pritom sam usput naučio gde da postavim mikrofon, pod kojim uglom, da ne nišani dirketno u usta već niže u grlo i grudi... naučio sam i koji ADC filter u mom rekorderu zvuči najmekše baš u tom problematičnom području. A onda na kraju svega primenjujem neki koktel notch filtera i manipulacija kroz audio kompresor da ubijem ono šištanja što je ipak preostalo uprkos svom trudu sa hardverske strane. Elem, odužio sam malo ali mislim da vredi jer je lično iskustvo i iznosi pravu kompleksnost nečega što zvuči idejno jednostavno. Moj glas uživo ne zvuči sibilantno, deluje prosto i smisleno da samo snimiš glas bez obrade i eto ti etalon za prirodnost. Ali đavola, čim stanem ispred mikrofona to više nije taj glas već proizvod tehničkog procesa sa svojim setom artifakta. Harbeth, kao i svi drugi proizvođači mora tako da nađe neku priču koja će baš njih da stavi u pozitivno svetlo, kao oni su otkrili gde leži duša itd. I nemam ja ništa protiv da se zvučnik voicuje tako da glas zvuči što lepše i prirodnije ali to možda znači da će morati da suzbijaju probleme samog tehničkog procesa snimanja glasa. A to što rešava problem kod reprodukcije glasova, možda napravi koloraciju kod reprodukcije činele i zvonca, da zvuče malo mekše i isfiltriranije nego što bi zveknut metal trebao da zvuči. Nisam se sa Harbethima inače mnogo susretao ali onih par puta što jesam, baš mi tako i zvuče - blistaju sa vokalima i teksturom istih, sa kontrabasom i teksturom istog... ali ne baš sa dinamičnim i odsečnim udarima koji su opet sastavni deo raznih muzičkih žanrova. Bilo koji JBL classic zvučnik, za moje uši, realnije reprodukuje bubnjeve i brze tranzijente recimo ali ne radi jednako dobro kao Harbeth ovo ranije navedeno. Pa se na kraju to ipak svodi na priču kod kojih instrumenata i muzičkih žanrova tražimo te realistične osobine, tj. koji su nam najbitniji trigeri za realističan doživljaj nama omiljene muzike.

Kad pomenu samo jedan mikrofon. Jedan od albuma koji mi je prijatan za kasno uveče je sniman kao što se vidi i na samom coveru. Snimak je vrlo prirodan, uz minimum obrade, sa čujnim uplivom prostora. Ali kada se sluša na stereo sistemu sve one i svi instrumenti dolaze iz centra, solidno duboko iza linije zvučnika i sa osećajem akustike tog prostora ali iz jedne jedine tačke naravno. Sa jedne strane to sve zvuči vrlo prirodno, nenapanjeno i neobrađeno, a sa druge je snimak potpuno apstraktan jer prikuplja trista šezdeset stepeni zvuka i presavija ga u jednu jedinu tačku na snimku.

Zastrašujuća sličnost. [emoji38]

Ne, ne, nisam pominjao reprodukciju kao umetnost već isključivo muziku koju slušamo i reproduciramo. Ako je sama muzika, centar kompletnog ovog hobija, podložna velikim stilskim i tonskim slobodama tokom snimanja, jako je teško reći koja od dve ili tri vrste reprodukcije zvuči realnije. Npr. vlasnik open bafle zvučnika će primetiti da je kod njega scena najveća i najlepršavija. Vlasnik kompresione kutije da je kod njega fokus i utegnutost najbolja. Itd. Pritom niko nema tačan etalon kako taj snimak zapravo treba da zvuči već se vodi svojim ličnim osećajem realnosti. Argumentacija kako taj i taj instrument zvuči uživo pada u vodu ako snimak kao što sam pisao u prvom postu koristi mikrofone postavljene tako kako naše uši fizički ne mogu da se razdvoje i upere u realnom prostoru. Manipulacije u postprodukciji i da ne pominjemo. Cilj je naći kupce i zaraditi. Može da se poklapa sa vernom reprodukcijom ali ne mora. Upravo u tom grmu leži zec. Pevač može biti snimljen tako da glava namerno bude kao kuća. Dok ne znamo gde su mu nabili mikrofon i kako su ga u miksu odradili, ne znamo ni da li je to verna ili prebudžena reprodukcija. Da li je taj sistem na sajmu lagao ili bio jedini koji je uspeo da prenese zamisao kako treba?

Hm, zanimljivo razmišljanje oko fotografisanja Monalize ali po mom skromnom mišljenju ne baš adekvatno. Počevši od toga da je Monaliza produkt druge vrste umetnosti. Fotografija slike ne teži da sama bude izvor umetnosti već samo verna kopija (carbon copy) već postojećeg dela. Pritom je ta druga vrsta umetnosti takva da postoji u jednoj dvodimenzionalnoj ravni, što isključuje potrebu za bilo čime van visoke rezolucije i vernih boja. Ako fotografiju uzmemo kao izvornu umetnost a ne alat za prenos druge dvodimenzionalne umetnosti - onda odjednom dobijamo i treću dimenziju. Sa njom dobijamo mogućnost da jednu istu situaciju zabeležimo iz različitog ugla, da je kadriramo drugačije, fokusiramo drugačije, da izborom objektiva i podešavanja vizuelno kompresujemo prostor ili ga izrazimo, itd. Sada odjednom verno kopiranje realnosti nije cilj tog dela. Muzika se po načinu nastanka i slobodama zabeležavanja poklapa mnogo više sa ovim drugim primerom umetničke fotografije. HiFi sistem naravno može verno preneti tu umetničku zamisao, kakva god da je, kao što dobro kalibrisan monitor verno prenosi fotografiju ili film iako oni sami ne moraju da teže realnosti. Što me opet vraća na isto, da detalji kao što su egzaktna veličina zvučne scene, veličina izvođača, količina vazduha u snimku i boja određenog instrumenta... nisu uporedivi sa apsolutnom realnošću. A to su upravo detalji o kojima se često raspravlja kao da trebaju biti carbon copy tih instrumenata, kada bi oni stajali tu između zvučnika.

Nešto sam prehlađen već par dana pa evo da ubijem vreme. Često se na druženjima audiofila pomene da li je ton realističan, da li je instrument real life veličine, manji ili veći, da li je scena dovoljno fokusirana ili dovoljno široka. Te su rasprave zabavne, posebno uz čašu pića ali su me naterale da se zapitam koliko često mislite o tome da vaša omiljena muzika nije ekvivalent realnosti već je vrlo jasno dizajnirana/režirana da se dobije željeni efekat - a taj efekat ne mora da ima ništa sa realizmom. Pa evo par stvari o kojima vredi razmisliti pre nego što se sledeći put posvađamo čiji sistem ima realističniji klavir. 1. Čak i kada se ceo orkestar snima odjednom, u pravom akustičnom prostoru - različite tehnika snimanja prave vrlo različite efekte i percepciju tog prostora i zvučne scene. Počevši od odabira mikrofona, kapsula, položaja mikrofona, njihove međusobne orjentacije i ugla pod kojim će oni "videti" tu scenu. Sve to toncu daje količinu slobode koju npr. fotograf ima sa odabirom različitih objektiva. Jedan će položaj dati izraženiju dubinu scene i eho prostora, drugi širinu, treći separaciju instrumenata ali će svi biti više istaknuti ka napred a ne u dubini. Sem ako nismo bili deo ekipe koja je snimala, realno nemamo pojma kako je događaj uhvaćen i koji aspekt je tonac želeo da naglasi. 2. Pojedinačno snimanje instrumenata pa naknadno miksovanje su tek dizajnirani/režirani. Za početak, pojedinačni instrumenti se mogu ozvučiti na sto načina. Da li je gitara snimljena mono mikrofonom, koliko daleko od nje i sa kojim uplivom prostora, ili stereo parom. Ako je stereo, da li je to neka klasična stereo postavka u okviru prostora, pa opet koliko daleko... ili je jedan nabijen direktno na vrat gitare da uhvati svaki trzaj i pomeraj prsta a drugi u telo da hvata više basa i masti nego što čujemo u prirodi kada sedimo dva metra od te gitare. U poslednjem slučaju gitara često bude razvučena preko cele scene od levog do desnog zvučnika. A možda jedan mikrofon nišani u instrument a drugi pod 90% pravo u plafon da hvata refleksije prostorije što daje nadrealan osećaj vazduha u snimku. Ako čak i ne znamo kako je nešto snimanao, sa kojom osnovom se uopšte raspravljamo čiji sistem ima referentniji nivo vazduha npr. 3. Miksovanje. Još jedan vid dizajna zvuka kom nije za cilj realnost već umetnički dojam, a ponekad i praktična potreba. Npr. ako se kontrabas i bas gitara poklapaju na nekim frekvencijama, audio inženjer će odraditi sound-shaping. Jedan instrument će istanjiti na delu frekvencija koje se poklapaju sa ovim drugim i poguraće mu onaj deo koji se ne preklapa. Ovom drugom će da uradi isto samo obrnuto. Time će oni zvučiti razdvojenije, note jednog neće uplivavati u note drugog i lakše će se pratiti pojedinačni ritam. Ali će zbog toga recimo bas gitara zvučiti malo tamnije i masnije (jer je tonac na tu nižu stranu pogurao) a kontrabas malo utegnutije i sa više tranzijenata (jer je on malo izdignut). 4. Niko kada snima bilo šta ne može znati na čemu će ta pesma biti reprodukovana. Da li na zvučnicima u autu, na slušalicama, na HiFi sistemu sa zvučniicma udaljenim metar ipo i akustičkim centrom zvučnika na visini 78cm, ili na sistemu sa dva džina čiji je akustički centar na visini 125cm a međusobno su udaljeni 3m. Ova poslednja dva sistema, iako oba stereo HiFi, će razvući zvučnu sliku potpuno različite veličine - kao što to radi TV od 40" i od 75". Svima je intuitivno jasno da će glava glumice biti veća na većem TV-u i nisam čuo da se iko raspravlja čiji TV ima realističnije veliku glavu Scarlet Johanoson (pogotovo što njena veličinia nije ista iz kadra u kadar). Međutim, kada dođemo do zvuka, odjednom se raspravlja o tome da li je zvučna slika realistično široka i visoka, da li je pevačica patuljasta ili džin... a potpuno se zanemari veličina platna (širinia i visina zvučnika) kao i tehnika snimanja (mikrofoni bukvalno mogu biti uzumirani ili odzumirani baš kao i kamera). Eto samo par primera a ima ih još mnogo. Najzanimljivije mi je mi je da kod fotografije ili filma, svi shvataju da realnost nije cilj već nešto što je lepo, emotivno, često i namerno nadrealno. Kompresija prostora velikim zoom objektivom je npr. ugodna za oko. Izdvaja tačno ono što umetnik želi, menja geometriju lica na lepše i sl. Širokougaoni objektivi povećavaju osećaj prostora pa ostavljaju odličan utisak kada se slikaju pejzaži ili nekretnine ali se nikada ne koriste za ljudska lica da ne bismo ličili na konje sa izduženim njuškama. Kod filma, recimo Tim Burton voli umetnički da odabere neki ugao kamere, zatamni neke boje a istakne neke druge, tj. snimak ne ide "go" kao za vesti već nemenski prolazi kroz color grading. Onda voli određenu dozu kontrasta između svetlosti i senki koja je izraženija nego u realnosti, itd. Ali čim pređemo na muziku - bum - gotovo niko više ne misli da je to zvučni dizajn, vrsta namerno režirane umetnosti, već se odmah naoštrimo da tražimo realnost i merimo kome je kontrabas veći. Kad o svemu ovom pomislim hladne glave, shvatim da mi svi skupa, kao zajednica, pretereano seremo. Ko se slaže a ko ne? Prihvatam sva mišljenja, želje, pozdrave...

Tačna količina promašaja je 100%. 😉

Neće imati vazduha u visokim, ako anketa laže, geometrija i LCR ne lažu. [emoji16] Evo ima Father neke flat foil novotarije da demonstrira šta je vazduh. On ponese to, ti ofingere... Napravićemo radionicu na temu "kako čuti razlike u kablovima". Ja ću da donesem pivo.

Analogija je ispravna, samo je shvatate pogrešno. Nejasno mi je samo još da li to radite slučajno ili namerno. Ali hajde da zagrizem pa da nacrtam - u sva tri slučaja će postojati veliki procenat ljudi koji ne može da percepira šta je od ponuđenog višeg kvaliteta. Nego, zanimljivo je kako statistika ne laže kada treba dokazati da nema razlika između kablova ali ako vam 30% ljudi kaže da imate najboljeg mogućeg predsednika na svetu onda se odmah dovodi u pitanje i anketa, i njihovo rasuđivanje, i još štošta. Anketa ni tu ne laže ali vam je odjednom jasnije da anketa nije dala činjenične odgovore već mišljenje mase, a u masi ima raznih.

1. Ako uzmemo legendarno klasično muzičko delo i pustimo masi ljudi zajedno sa nekom turbo folk pesmom na autotjunu. Ako 30% preferira turbo folk - da li to umanjuje klasično delo i njegov kvalitet? Ili možda anketa više govori o tome kakvi sve ljudi postoje? 2. Ako 30% naroda preferira da čita Grabljivicu nad Braćom Karamazov. Da li to znači da Braća Karamazov nisu bolje književno delo ili je anketa više pokazatelj stila i pismenosti tih 30% ispitanika? 3. Isto tako i za kablove. Ako 30% preferira ofinger od hi-end kabla. Da li je ta anketa rekla više o zvuku kablova ili o slušaocima?

+1 za ove gore predloge. Ti Klotz kablovi ne da rade za sve pare nego ono... ja od kada sam ih čuo aktivno koristim Klotz, prvo je bio SPDIF a sada USB.

Za one koji traže gotovo rešenje bih dodao da iFi Elite Power radi jako lepo na ruteru. Nisam ga sa puno čim poredio ali jesam sa iFi iPower X i sa nekim kineskim linearnim od 100ak dolara i iFi Elite mi se pokazao najbolje.