Dynaudio Evoke 50

Muzika iznad svega

Pored vrhunskog kvaliteta izrade i prepoznatljivog dizajna u osavremenjenom izdanju, najveći model iz serije Evoke donosi impresivan zvuk i nagoveštaj mogućnosti skupljih serija.

Razlog za tvrdnju iz podnaslova potiče od činjenice da je Dynaudio kod serije Evoke koristio pojedine tehnologije iz serija iznad, a jedan od primera jeste kupola nazvana Hexis, koja se nalazi neposredno iza membrane visokotonca. Rešenje je prvobitno razvijeno za visokotonsku jedinicu Esotar 3 u seriji Confidence, a sada je primenjeno i na novom Cerotar drajveru iz serije Evoke. Ova kupola sprečava da se neželjene vibracije i zvučni talasi reflektuju na zadnji zid komore, a ujedno doprinosi optimizaciji protoka vazduha. Pored toga, visokotonska membrana prečnika 28 milimetara tretirana je posebnim premazom koji se koristi u seriji Contour, a omogućuje reprodukovanje izuzetno visokih frekvencija (preko 20 kHz) bez neželjenih efekata u vidu rezonancija ili kompresije, dok je za pokretanje upotrebljen feritno-keramički magnet.

U gornjem delu prednje strane kabineta, odmah ispod visokotonca, smeštena je srednjetonska jedinica. Kao jedini trosistemski zvučnik u seriji, Evoke 50 opremljen je zasebnim srednjetoncima, koji su takođe razvijeni iz skuplje serije Contour. Ovo podrazumeva laganu i čvrstu 150-milimetarsku membranu debljine svega 0,4 milimetra, uz aluminijumsku zavojnicu i snažan neodimijumski magnet.

Trosistemsku topologiju kompletiraju dve niskotonske jedinice, smeštene otprilike u srednjem delu fronta. Iza oznake Esotec+ kriju se membrane prečnika 180 milimetara izrađene od MSP legure (Magnesium Silicate Polymer), koju Dynaudio koristi već decenijama i za koju tvrdi da pruža najbolju ravnotežu između male mase, strukturne krutosti i dampiranosti. Debljina membrane iznosi 0,4 milimetra, a magnet je feritno-keramički, ali je za izradu zavojnica upotrebljen bakar. Proizvođač navodi da, za razliku od mid-bas jedinica na manjim Evoke modelima, kod ovih čistokrvnih bas-drajvera do izražaja dolazi veća masa bakarnih zavojnica, što se odražava u još snažnijim i detaljnijim niskim tonovima.

O izgledu nove serije Evoke već je sve rečeno: u pitanju je Dynaudiov dizajn u modernijem ruhu, ali i dalje u osnovi tradicionalan, što za autora ovog teksta predstavlja vrlinu. Forma je pravilna, ali uz diskretno zaobljene rubove i blago sužavanje bokova prema zadnjoj strani. Završna obrada je, u nedostatku boljeg izraza – savršena, a serija Evoke dostupna je u crnoj i beloj boji visokog sjaja, kao i u prirodnom furniru od orahovine i svetlog drveta (blonde wood). Zvučničke jedinice, uključujući okvire, potpuno su crne, u donjem delu fronta diskretno je postavljen logotip kompanije, a na donjoj strani kabineta nalaze se isturene nožice, takođe u crnoj boji i s mogućnošću podešavanja visine šiljaka.

Čvrsti basovi bili su prikazani jasno do granice opipljivosti.

Zadnja strana uređena je isto kao kod manjeg Evoke 30, što podrazumeva panel s jednim parom zvučničkih terminala odličnog kvaliteta. Terminali su sačinjeni od pozlaćene osnove i oplate od providne plastike, a prihvataju sve načine povezivanja, kao i najmasivnije kablove zahvaljujući dovoljnoj razmaknutosti. Neposredno iznad panela s terminalima smeštena je upečatljiva „izduvna cev“ u vidu bas-refleks otvora popriličnog prečnika. Iza zvučničkih terminala, u unutrašnjosti kabineta smeštena je skretnica s reznim frekvencijama na 430 herca i 3,5 kiloherca, a proizvođač navodi frekvencijski opseg od 35 herca do 23 kiloherca, uz osetljivost od 87 decibela i nominalnu impedansu na četiri oma.

U službi muzike

Kritičko slušanje započeli smo albumom „Amused to Death“ Rogera Watersa, a veliki florstenderi s lakoćom su rekreirali karakterističan ambijent koji ovo izdanje sadrži, uz istinski trodimenzionalnu pozornicu, čije su dimenzije daleko prevazilazile prostor između zvučnika. Čvrsti basovi bili su prikazani jasno do granice opipljivosti, a direktno predstavljeni Watersov vokal imao je prepoznatljivu hrapavost i bogatstvo pratećih finesa koje su doprinosile izražajnosti. Nedugo potom, Evoke 50 se nisu libili da nam pokažu svoju lirsku stranu u numeri „Watching TV“, nežnim tonovima stvarajući sanjivu atmosferu, uz izražen emotivni naboj i anđeoski prizvuk pratećih vokala u pozadini.

Prelazak na džez standarde Oscara Petersona i Davea Brubecka još jednom nam je ukazao na sjajno prostorno pozicioniranje, kao i na optimalnu separaciju kanala, ali i pojedinačnih instrumenata. Zvuk klavira u uvodnoj „Corcovado“ bio je blago prigušen, uz potpuno prirodan kolorit i diskretno zamućene rubove tonova koji su davali setan prizvuk. Ritam-sekcija bila je postavljena u drugi plan, fizički pozicionirana iza klavira, ali detaljna do krajnjih granica. Svaki prelaz četkica preko doboša bio je prikazan jasno do najsitnijih finesa, ali na jedan nenametljiv način, a u gornjem delu spektra nalazio se triangl, sa zvonkim, iskričavim tonovima i obiljem vazduha između nota. Uživanje se nastavilo Brubeckovom „Take Five“, u kojoj su nas fascinirali besprekorno proračunati i izvedeni odjeci koji su ispunili prostoriju. Evoke 50 učinili su da reprodukcija ovako kompleksne ritam-sekcije izgleda lako, uz verno prikazane fiziološke odlike instrumenta, a povremeno nam se činilo da možemo da odredimo i poziciju na kojoj je palica udarila doboš. Zaista, kad je kvalitet zvuka na ovako visokom nivou, razgovor o prirodnom koloritu tonova i usaglašenosti između opsega postaje izlišan – to se ubrzo počne uzimati kao podrazumevana vrednost, a pažnja se preusmerava na finije odrednice, kao i na sveukupnu muzikalnost zvučnika.

Usledio je Claptonov akustični živi album „Unplugged“, u kojem su nam Evoke 50 nepogrešivo dočarali prisnu klupsku atmosferu, uz prisutnost ambijentalnih zvukova i povremeni prigušeni žamor publike. Tokom bluz standarda „Walkin’ Blues“, koju majstor gitare izvodi sam, može se čuti svaka vibracija instrumenta, kao i hladno, oštro režanje slajda preko metalnih žica, a sve je propraćeno škripavim prizvukom. U vatrenoj „Rollin’ and Tumblin’“ ritam-sekcija mlela je sve pred sobom, a Evoke 50 su i pri velikoj glasnoći zadržali potpuno jasan i fokusiran prikaz, bez najmanjih naznaka gubljenja kontrole, i prosto nas pozivali da ustanemo i zaigramo.

Za kraj smo rešili da poslušamo Loua Reeda na albumu „Transformer“, gde nas je dočekao masivan i beskrajno precizan bas-bubanj. Ipak, Evoke 50 ne dopuštaju dominaciju, već i tako nadmoćne tonove utapaju u celovitost reprodukcije. Isto važi za gudače u drugom planu i fantastične prateće vokale – bez obzira na upečatljivost i zavodljivost tona, sve je uvek stavljeno u službu muzike.

Zaključak

Dynaudio Evoke 50 se ne obaziru na žanrove i izvođenja: svaka numera i svaki snimak dobijaju isti tretman, u ovom slučaju vrhunski. Kompleksnost materijala i glasnoća takođe ne igraju posebnu ulogu, pa su ovi zvučnici jednako na svom terenu tokom solo izvođenja i prikaza simfonijskog orkestra u punom krešendu. Naravno, loša produkcija biće prikazana uz sve nedostatke, pa ćete uz Evoke 50 i nesvesno početi da obraćate pažnju na kvalitet izdanja. Ostatak sistema jeste drugi značajan faktor: za postizanje onoga što mogu, Evoke 50 zahtevaju jednako kvalitetne i sposobne saigrače, kao i prostoriju adekvatnih dimenzija. Ispunite im to, i dobićete istinske gospodare muzike.