Hegel H400

Oblikovan za što bolji zvuk

Poznati norveški proizvođač tvrdi da je svaki detalj na novom integrisanom pojačalu H400 usmeren ka što boljem kvalitetu reprodukcije.

Kompanija Hegel Audio Systems nastavlja s obnavljanjem ponude, pa je, nakon lansiranja najmoćnijeg integralca H600 i znatno pristupačnijeg H190v, predstavila novi H400. Novitet predstavlja zamenu za integrisano pojačalo H390, što znači da pred sobom ima težak zadatak da zameni jedan od najpopularnijih modela u ponudi. Ipak, u Hegelu su se potrudili da svaki segment uređaja optimizuju za što bolji zvuk, zbog čega je H400 dobio interni nadimak Streamliner, a potvrda dobro obavljenog posla došla je u obliku prestižne EISA nagrade u kategoriji Premium Straming Amplifier 2024-2025.

Streamliner

Hegel već duže vreme neguje jednostavan, a opet dovoljno prepoznatljiv dizajn i H400 u ovom pogledu ne donosi ništa novo. Prednji panel izrađen je iz jednog komada sjajno obrađenog aluminijuma, sa sasvim blago isupučenim središtem i minimalističkom postavkom komandi. U centralnom delu nalazi se veliki OLED ekran s monohromatskim prikazom, koji se može s lakoćom očitati i s drugog kraja sobe, a potpuno simetričnu pojavu upotpunjuju dve velike kružne komande levo i desno od ekrana. Ove višenamenske komande služe za kontrolu glasnoće i odabir izvora, ali takođe i za kretanje kroz menije i obavljanje raznovrsnih podešavanja, kojih kod H400 ima poprilično – uprkos svedenoj pojavi. Kao jedan od Hegelovih specijaliteta, taster za uključivanje postavljen je na donjoj strani, neposredno ispod prednjeg panela. Neometan pristup obezbeđen je upotrebom prilično visokih nožica, koje takođe omogućuju opstrujavanje vazduha ispod uređaja zarad što boljeg hlađenja. Ostatak kućišta izveden je uobičajeno, ali veoma kvalitetno, pa poklopac obuhvata gornju i bočne strane i izrađen je od debelog lima, uz brojne otvore za hlađenje.

Pogled na zadnju stranu pruža bolji uvid u mogućnosti ovog uređaja. Za povezivanje analognih izvora predviđena su dva RCA ulaza i jedan balansirani XLR ulaz, a tu su i dva RCA izlaza – fiksni i varijabilni, pa se H400 može koristiti kao veoma sposoban snagaš. Za vezu s digitalnim izvorima zadužena su tri optička i po jedan koaksijalni, BNC i USB-B priključak, dok je za prosleđivanje digitalnog signala predviđen jedan BNC izlaz. Digitalne priključke upotpunjuje eternet port, koji omogućuje povezivanje na mrežu i funkciju striminga. Zvučnički terminali prilično su kvalitetni i postavljeni blizu uglova, uz dosta slobodnog prostora, što olakšava baratanje krupnim kablovima. Najzad, za odvojivi napojni kabl predviđena je IEC utičnica s pripadajućim osiguračem.

Mogućnosti

Po uklanjanju poklopca nailazimo na simetričnu dual-mono konstrukciju izlaznog stepena, sa četiri velika elektrolitska kondenzatora i dva para izlaznih tranzistora po kanalu. Tranzistori su postavljeni uz velike aluminijumske hladnjake na bokovima, ispod kojih se nalaze otvori za bolji protok vazduha. Amplifikacija u klasi AB ima deklarisanu snagu od 250 vati po kanalu, uz napomenu da zadržava punu stabilnost sve do dva oma, što predstavlja impresivan podatak. Pored toga, za umanjenje izobličenja upotrebljena je već poznata Hegelova tehnologija SoundEngine 2. U središtu kućišta smešten je veliki torusni transformator, a iza njega je manji torus za digitalnu sekciju.

Digitalna sekcija smeštena je u zadnjem delu, a proizvođač navodi da je preuzeta od najskupljeg integralca H600. Svestrani mrežni transport podržava UPnP, Google Cast, AirPlay, Roon Ready, Spotify Connect i Tidal Connect. Drugim rečima, praktično sve što bi vam moglo zatrebati. Iako nije navedeno koje kolo se koristi za D/A konverziju, poznato je da je u pitanju Bit-Perfect DAC, koji podržava PCM od 384 kiloherca i 32 bita, DSD256 i MQA. Prema navedenim specifikacijama, jasno je da H400 koristi bolju verziju Hegelove digitalne platforme, koja je za korak ispred one u modelu H190v.

Upotreba i zvuk

Slušanje smo započeli uz Roberta Kreja na albumu “Strong Persuader”. Ovo je jedan od onih albuma koji ne odaju svoju odličnu produkciju sve dok ih ne čujete na zaista dobrim uređajima i, ako je moguće, na nešto većoj glasnoći. Glas i gitara Roberta Kreja tada ožive u prostoriji i, kao što nam je H400 pokazao, izlaze u prvi plan i gotovo se materijalizuju ispred slušaoca. Izražajan i pomalo hrapav vokal nadmeće se za primat sa sjajno oslikanim tonovima gitare, koji imaju bogatu i verodostojnu teksturu. Pojedinačni tonovi uverljivi su do krajnjih granica, a čak su i distorzične note prikazane precizno u svojoj izobličenosti. Nijansiranje kolorita i alikvotnih tonova naizgled nema kraja – pri čemu je H400 našao fantastičnog saigrača u podnostojećim zvučnicima Spendor D9.2 – i tonovi su oplemenjeni slojevima teksture, koja im daje život. Pozornica je prilično prostrana, ali još je impresivnije pozicioniranje po dubini – čak i na studijskom snimku Krej je pozicioniran ispred benda, a položaj drugih muzičara takođe se može lako odrediti, uz obilje vazduha između njih.

Usledio je Pat Metheny na albumu “Imaginary Day”, koji nam je ukazao na izuzetne dinamičke kvalitete testiranog pojačala. Tokom upotrebe snaga od 250 vati po kanalu i stabilnost sve do dva oma prevode se u bubnjeve, koji još kako zagrme kad treba, uz moćan udarac basa. Uprkos tome, najniži tonovi su sočni i prijatno rezonujući, a ujedno precizni kako se samo može poželeti. Ritmičnost je odlična, pa na “The Roots of Coincidence” dobijamo otkucavajući ritam, koji je zarazan u svojoj metronomskoj preciznosti, dok su reski tonovi gitare postavljeni na desnu stranu pozornice. U uvodnoj numeri opet primećujemo trodimenzionalnu pozornicu, a ogromna scena obiluje precizno prikazanim finesama. Kao trajni kvalitet ovog pojačala, mikrodinamika se zapravo najviše primećuje tokom zaista zahtevnih deonica, s velikim brojem instrumenata, koje H400 uspeva da prikaže potpuno jasno, bez gubitka rezolucije, suženja scene ili stapanja više instrumenata u nerazgovetnu celinu. Čak i više od toga, složeni segmenti prikazani su na vrlo razumljiv i pregledan način, koji omogućuje lako razabiranje pojedinačnih ili grupa instrumenata.

Nakon vremenske distance od pet godina teško je ustanoviti poboljšanja u odnosu na prethodnika, ali čini nam se – a ovo može biti samo subjektivni utisak – da oni leže prevashodno u digitalnoj sekciji. Već je H390 imao amplifikaciju kojoj većina nas običnih smrtnika ne bi našla zamerke vredne spominjanja za ceo vek slušanja, ali mislimo da je Hegel sada doterao strimer i DAC veoma blizu sekciji pojačala. Iz tog razloga, prelazak na eksterni digitalni izvor Matrix Element X2 Pure, koji sam košta preko pet hiljada evra, nije doneo posebno veliki pomak u zvuku. Više su bile u pitanju finese, poput još malo šire pozornice ili više vazduha u sveukupnoj prezentaciji, koje su se mogle primetiti samo na ekstremima – ili nakon višestrukog uzastopnog slušanja iste numere. U svakom drugom praktičnom smislu Hegelova digitalna sekcija savršeno se dopunjuje s amplifikacijom, ne samo u pogledu tehničkih mogućnosti već i tonski, pa je reprodukcija vrlo uravnotežena i sveobuhvatna. Zapravo, voleli bismo da vidimo Hegelovu digitalnu sekciju u formi samostojećeg uređaja – verujemo da bi to bio pun pogodak za audiofile, jednako kao i za kompaniju, a ovaj sjajni komad hi-fi tehnike to svakako zaslužuje.

Zaključak

Poneseni tonskim kvalitetima testiranog uređaja, zaboravili smo da spomenemo jedan važan novitet – naime, novi H400 je, uz H600, prvo integrisano pojačalo koje podržava aplikaciju Hegel Control. Aplikacija je izvedena pregledno i intuitivno i pruža osnovne komande, kao i upravljanje opcijama. Funkcija plejera je polovična jer aplikacija ne integriše striming servise, ali omogućuje upravljanje reprodukcijom nakon što je plejlista puštena iz druge aplikacije (recimo, iz Tidala). S druge strane, prateće opcije obuhvataju podešavanje automatskog stendbaja, zadavanje početne i najveće glasnoće, automatsko prebacivanje ulaza u slučaju registrovanja signala, ažuriranje firmvera i druge korisne stvarčice, pa će možda i plejer biti doteran do pune funkcionalnosti u nekoj budućoj verziji aplikacije.

Umesto da po ko zna koji put rastavljamo testirani uređaj na sastavne delove kako bismo pokazali da vredi para koje se za njega traže, reći ćemo da je H400 sjajna sprava u svakom pogledu, bilo da ga koristite preko analognih ulaza ili uposlite i digitalnu sekciju. Odsustvo izlaza za slušalice i gramofonskog pretpojačala ne možemo mu zameriti, jer, ako bi proizvođač želeo da one budu na jednako visokom nivou kao ostatak uređaja, H400 bi ušao u petocifrenu zonu – a u suprotnom, bila bi to degradacija celokupne filozofije ovog pojačala. Stoga, smatramo da je H400 upravo onakav kakav i treba da bude – gotovo savršen.