Tsakiridis Devices Alexander i Apollon Ultima

Jonska lepota i dorska snaga

Grčka firma, o kojoj smo ranije pisali, dosad nam je bila poznata po pristupačnoj klasi uređaja. Koliko je uspešna u vrhunskoj gami uređaja?

Bogata grčka audiofilska scena ne samo da poseduje odgovarajuću kupovnu moć već nudi i niz zanimljivih konstruktora. Tsakiridis Devices, porodičnu firmu osnovanu 1987, dosad smo već upoznali preko uređaja Hermes, a zatim i Aeolos Plus, koje smo testirali 2021, odnosno 2022. Sada idemo na sam vrh ponude ove marke i testiraćemo potpuno cevni kombo, koji čine pretpojačivač Alexander i izlazni monoblokovi Apollon u najboljoj verziji Ultima.

Alexander

Pred nama je top-of-the-line pretpojačivač sa šest činč ulaza, od kojih je jedan gramofonski MM. Opciono, može se naručiti i s MC ulazom, koji je realizovan s Lundahl step-up transformatorima. Poseduje jedan fiksni RCA izlaz, kao i izlaze preko potenciometra za snagaš, i to jedan RCA i jedan balansirani, realizovan preko transformatora. U unutrašnjosti ima ukupno osam lampi, koje rade u klasi A, redom šest 12AT7 i dve 12AX7, poslednje dve s većim pojačanjem, u RIAA sekciji.

Napajanje je rešeno ručno motanim, odvojenim transformatorima za pojedinačne napone i LC filtracijom. Signalni kondenzatori su Mundorf evo. U izvedbi Ultima, pomenute kondenzatore zamenjuju Mundorf evo silver gold oil, čiji su kontakti zalemljeni srebrnim kalajem, kao i Genalex cevi.

Alexander ima zatvorenu konstrukciju, bez vidljivih cevi i prilično je svedenog izgleda. Na sredini se nalazi displej koji prikazuje aktivan ulaz, kao i prekidač za odabir ulaza koji se prebacuje preko releja. Kontrola glasnoće je preko Alps Blue motorizovanog potenciometra i sa (neizostavnom) daljinskom komandom.

Tsakiridis Devices je poslovično štur kad su u pitanju detaljnije tehnikalije, tako da nemamo podatke o osetljivosti ulaza, izlaznom nivou i slično.

Apollon Ultima

Nazvan po grčkom bogu lepote i snage, koji je čak svirao i liru, ovaj izlazni monoblok je spočetka nosio naziv Powerhouse, po svojoj snazi. Moćnim i solidnim izgledom koji odiše snagom dominiraju četiri uparene pentode KT120, povezane u paralelnu push-pull topologiju, oslobađajući ukupno 150 vati nominalne snage. Uz četiri izlazne lampe, tu su i dve duple triode 12AT7, koje imaju ulogu obrtača faze. Ova konstrukcija ima promenljivu topologiju, izborom između triodnog i pentodnog režima. Osim toga, promenljiva povratna sprega šest ili devet decibela izbor je između snage ili linearnosti, što ukupno čini četiri različite konfiguracije prilagodljive ličnom ukusu, ali i zvučnicima. Verzija Ultima, međutim, ne nudi ova podešavanja.

Tehnička izvedba i oprema su vrlo zanimljivi. Kondenzatori u napajanju su United Chemicon, lampe su u kvalitetnim porcelanskim podnožjima, a štampane ploče su dvostrane, s pažljivo razdvojenim putanjama signala i napajanja. Tome treba dodati i kvalitetne polipropilenske kondenzatore i metal-film otpornike tolerancije 1%. Na ulazu se nalazi jedan stereo RCA par, nažalost, ne i balansirani.

Ultima opcija, osim toga, ima sprežne kondenzatore Mundorf supreme silver gold oil i bolji kvalitet otpornika na katodama i grejanju cevi; pored toga, za spojeve se koristi srebrni kalaj, izlazni trasnformatori su u 16 slojeva, a zvučnički terminali WBT-0710.

Slušni test

Sistem na kome smo slušali Tsakiridis kombo još su činili Lindemann MusicBook Source (s lokalnog diska i kao strimer s NAS-a) i zvučnici Epos ES14 na sopstvenim stalcima, odmaknuti oko dva metra od zadnjeg zida, sve povezano kablovima Ansuz C.

Tsakiridis kombo odmah stvara kredibilnu i uravnoteženu sliku, bez tipično cevnog doživljaja topline u srednjem opsegu, već, naprotiv, vrlo neutralan. Zvučna pozornica nije ravna, već sferna, i na neki način holografski obavija slušaoca, tako da je poželjno biti zaista u sweet spotu kako bi ovaj doživljaj došao do izražaja.

Bas-opseg je veoma dobro kontrolisan, s početkom i krajem, bez odjeka, mada se može primetiti izvesna elastičnost ili, ako hoćete, zaobljenost na bubnjevima. Tsakiridis nema poteškoća da siđe u najdublju oktavu, na primer, na violončelu i da verno reprodukuje titranje žice, gudala i vazduha. Tu kombinacija Alexander-Apollon zaista dolazi do izražaja: izvanredna rezolucija pretpojačivača verno je prenesena i transponovana kroz snagaš.

Ukupan karakter zvuka može se opisati kao neutralan. Ne postoji nikakav zvučni potpis ili tipičnost zvuka Tsakiridisa, što smo ranije konstatovali i na drugim njihovim uređajima. Rezolucija, detaljnost i stabilnost su za svaku pohvalu.

Na kraju, jedna opservacija o uparivanju sa zvučnicima: nije tajna da cevni pojačivači ne vole niske impedanse niti složene skretnice, bez obzira na snagu koju poseduju. Kombinacija Apollon i Epos ES14 zvučala je izuzetno solidno i zvučna slika se nije primetno menjala s pojačavanjem snage, što znači da se monoblokovi odlično nose s nominalnih šest oma (minimalno četiri), ali do izražaja je dolazila blaga sibilantnost otvorenog visokog opsega. I dok se ona može ublažiti “tamnijim” interkonekcionim kablom od izvora do pretpojačivača, zvučnici impedanse osam oma i ne previše otvoreni u gornjem spektru idealan su izbor.

Zaključak

Cevni audio je skupa rabota, najpre pri kupovini, jer ga treba propisno platiti. Dodatak cevi na ulazu pojačivača je najčešće instant dosetka da se zvuk učini pitkijim, neretko na štetu vernosti. Tsakiridis Devices je u svakoj klasi punokrvan lampaš, kome su posvećeni i tehnička izvedba i znalačko projektovanje i iscrpni slušni testovi. Nakon iskustva sa ulaznim modelima, nismo imali sumnje da će se Alexander i Apolon pokazati u najboljem svetlu.

Alexander ima vrlo otvoren i detaljan zvuk bez pozadinskog šuma i lak je za upravljanje. Ove odlike se odlično udružuju kod Apolona Ultime, koji svojom snagom i kontrolom čuva svu suptilnost informacija i prenosi bez puno uticaja topologije zvučnika i nepravilnosti faze i impedanse. Isprobajte ih odvojeno da biste nadgradili sistem koji posedujete ili ih jednostavno uzmite u paru. Bez obzira na snagu, treba povesti računa o uparivanju sa zvučnicima.