Neat Elite Classic

Novi klasik

Zvučne kutije proizvođača Neat Acoustics ne dolaze nam često na test, što neminovno pobuđuje zanimanje i želju da saznamo šta novo nudi grupa posvećenih stručnjaka sa severa Engleske.

Iako nikad nije sasvim dospela u žižu audiofiske javnosti, mala ostrvska kompanija Neat Acoustic uspešno odoleva izazovima savremenog tržišta i drži se pravca koji je zacrtala pre više decenija. Iza njihove krilatice “Thinking Inside the Box” nalaze se stalni razvoj i iznalaženje raznovrsnih, često neuobičajenih rešenja, koja će pomoći da zvučne kutije dostignu svoj maksimum. Svi zvučnici ovog proizvođača izrađuju se ručno u pogonima u Engleskoj, a poznato je da razvoj svakog modela podrazumeva stotine sati slušanja, tokom kojih se novitet mora pokazati jednako vičnim u reprodukciji najrazličitijih muzičkih pravaca. Zvučnici se takođe prilagođavaju različitim pojačalima, uključujući cevnu amplifikaciju, pa stoga nije iznenađenje da se kutije iz Neat Acousticsa ne pronalaze često na oglasima i da za mnoge audiofile predstavljaju poslednju stanicu na putu ka dobrom zvuku.

Ostrvski luksuz

Zvučne kutije Elite Classic predstavljaju omaž prvobitnom modelu Elite, koji je u nekoliko iteracija bio prisutan na tržištu od 1998. do 2016. Ovi zvučnici sada su deo serije Classic, koja je lansirana 2022. predstavljanjem veoma uspešnih regalskih kutija Petite. Novitet je u potpunosti zadržao dimenzije originala, što znači da je u pitanju mali podnostojeći zvučnik, koji neće opteretiti prostor. Zapravo, fabrika ističe da je kostrukcija takva da omogućuje nesmetani rad i u manjim prostorijama. Oblik kabineta sasvim je pravilan i bez dizajnerskih bravura, ali uz odlično odmerene proporcije i tipično ostrvski osećaj za luksuz, koji se ogleda u besprekornoj završnoj obradi prelepog prirodnog furnira. Na prvi pogled pažnju privlači nešto veće postolje crne boje, na koje je, preko prilično visokih distancera, postavljen kabinet. Razlog za ovo je, pogađate već, smeštanje bas-refleks otvora na donju stranu, što ide u prilog tvrdnji o nezahtevnom pozicioniranju. Gornja polovina prednje strane rezervisana je za postavku zvučničkih jedinica, koja je znatno unapređena u odnosu na prethodnika. Dvosistemsku topologiju sada predvodi AMT (Air Motion Transformer) visokotonac, preuzet od modela Petite Classic. Ova jedinica opremljena je veoma tankom membranom od poliamidne folije, efektivne površine 8,6 kvadratnih centimetara, koja je presavijena poput harmonike. Vazduh se pokreće širenjem i skupljanjem nabora uz pomoć neodimijumskog magneta, a jedinica vodi poreklo od proizvođača Audiopur.

Maleni florstenderi pružili su nam elaboriranu pozornicu, s precizno postavljenim pozicijama muzičara i instrumenata.

Ispod AMT visokotonca smeštena je poslednja verzija Neatove srednjetonsko-niskotonske jedinice R3, prepoznatljiva po kupolastom srebrnom poklopcu u središtu. Ona je opremljena membranom od papira tretiranog posebnim premazom, koja se koristi i u prestižnoj seriji Ultimatum. Za besprekorno uklapanje dve jedinice zadužena je potpuno redizajnirana skretnica, koja je izvedena u minimalističkom stilu, uz primenu probranih komponenti najvišeg kvaliteta. Specifikacije navode frekvencijski opseg od 25 herca do 22 kiloherca, dok nominalna impedansa od osam oma pada najniže do pet oma. Iako fabrika preporučuje amplifikaciju već od 25 vati po kanalu, niža osetljivost od 86 oma ukazuje na to da će za adekvatno pokretanje biti potrebno nešto više vatre. Pogled na zadnju stranu donosi iznenađenje u vidu još jednog manjeg bas-refleks otvora u gornjem delu, što se sasvim uklapa u nekonvencionalan pristup ovog proizvođača. Pored toga, u dnu je postavljena velika i odlično uklopljena metalna ploča, s jednim parom kvalitetnih zvučničkih terminala i nalepnicom sa osnovnim podacima o zvučniku, kao i s poželjnim natpisom “Manufactured in the UK”.

Slušni test

Kritičko slušanje započeli smo numerom “A Força”, koju Seu Jorge i Rogę izvode uživo u studiju, a maleni florstenderi pružili su nam elaboriranu pozornicu, s precizno postavljenim pozicijama muzičara i instrumenata. Rezonantni vokal bio je pozicioniran neznatno ulevo i blago odmaknut od prednje ivice pozornice, što ukazuje na dobru dubinu i izražen prostorni efekat. Zapravo, na ovom snimku pre se može govoriti o loptastoj nego o širokoj dvodimenzionalnoj pozornici, što je dodatno naglašeno pratećim zvukovima, poput pozadinskog cvrkuta ptica ili psećeg laveža. Odlična dinamika primećuje se kod zvuka akustične gitare, koja ima veliki opseg glasnoće, ali su i najtiši tonovi prikazani dovoljno razgovetno. Ipak, skromna osetljivost u praksi se preslikava u veću detaljnost i slojevitiju prezentaciju na nešto većoj glasnoći, pa je za najbolje rezultate potrebno malo više okrenuti komandu za glasnoću. Note gitare tada dobijaju dodatno, sasvim diskretno odzvanjanje, ali upravo ono im daje krajnju prirodnost i prepoznatljiv, verodostojan kolorit, dok je vokal obogaćen jedva čujnim finesama, poput sitnih varijacija u tonalitetu.

Usledio je nemački bubnjar Wofgang Haffner na albumu „Kind of Cool“, a u numeri „Piano Man“ čuli smo izvanredno prikazane note klavira, baršunaste i sočne kad su odsvirane tiho, ali i prodorne, s pomalo umekšanim, zamućenim ivicama tokom žustrijih deonica. Ritam sekcija prezentovana je brzo i ritmično, u najboljoj tradiciji britanskih zvučnika, ali više od toga iznenadio nas je prilično dubok bas. Uprkos skromnom gabaritu, Elite Classic su zvučnici koji se ne libe da siđu dosta nisko i da auditorijumu priušte uživanje u čvrstom niskotonskom temelju reprodukcije. Izuzetna prezentacija najnižeg opsega nastavila se na albumu „Touch Yello“. Poznato je da švajcarski elektronski dvojac postavlja ozbiljne zahteve u pogledu najnižih tonova, ali Elite Classic izneli su numeru „Till Tomorrow“ na impresivan način, na tamnoj podlozi, objedinjujući moćan niskotonski opseg i prodornu, a opet senzualnu trubu, kreirajući nesvakidašnju i melanholičnu atmosferu.

Slušanje se nastavilo uz Listovu “Mađarsku rapsodiju br. 2”, koja je zvučala živo i dinamično, na trenutke razigrano, ali nikad haotično i bez kontrole. Prikaz velikog orkestra imao je dobru separaciju i Elite Classic omogućavali su uvid u finese, poput pokreta gudača ili uzimanja vazduha kod duvačkih instrumenata. Odličan fokus u više tačaka dopušta ovim zvučnicima da prikažu različite grupe instrumenata uz različitu glasnoću, bez gubitka preciznosti ili kompresije u zvučnoj slici, što govori o sjajnim dinamičkim sposobnostima. Iako je istina da je za najbolje rezultate potrebno nešto više glasnoće iz stabilnog pojačala, Elite Classic pri tišem slušanju neće imati nikakve neželjene artefekte – samo će se izgubiti fini detalji. Iako mogu biti veoma analitični, ovi zvučnici nikad ne zvuče suvo i dokumentarno, čak ni tokom reprodukcije tvrdokorne elektronike. Autor ovog teksta stoga smatra da je njihov zvuk sasvim neznatno zaslađen, tek toliko da svaki muzički pravac učini prijatnijim za slušanje na duže staze. Naša audiofilska strana može se opirati ovakvom pristupu, ali zvučnici poput ovih uvek nas nateraju da se zapitamo da li nam je važnije beskonačno seciranje tonskog zapisa ili iskreno i dugoročno uživanje u muzici.

Kompaktna elita

Još jednom smo se uverili da Neatov pristup “Thinking Inside the Box” donosi izuzetne rezultate i pomaže da zvučnici ovog proizvođača zvuče uverljivije i moćnije nego što njihov gabarit sugeriše. Iako elaborirana konstrukcija i neuobičajena rešenja imaju svoju cenu, koja nije tako mala, Elite Classic u potpunosti opravdavaju svoj naziv – oni su klasičnog izgleda, a tonski se mogu svrstati u elitu kompaktnih florstendera, pored kojih bi mnogi od nas pronašli audiofilsku sreću.