Jadis Orchestra Reference

Pristupačni high-end

Nakon prošlogodišnjeg testa integrisanog pojačala I-70, pred nama je integralac iz početnog dela Jadisove ponude, predviđen da pruži high-end ugođaj po razumnoj ceni.

S francuskom kompanijom Jadis upoznali smo se u prethodnom tekstu, pa ćemo se sada samo podsetiti da je u pitanju fabrika koja se više od četiri decenije vodi vizijom osnivača g. Andréa Calmettesa. Iako u ponudi ima digitalne izvore, pa i gramofone, Jadis je prevashodno usmeren ka izradi cevne amplifikacije. Tajna uspeha njihovih pojačala leži u proverenoj konstrukciji, robustnoj izradi i posvećivanju pažnje svakom detalju – a naročito izlaznim transformatorima, koje smatraju ključnim za kvalitet reprodukcije.

Dizajn i izrada

Kao kod drugih modela u ponudi, Jadis nije eksperimentisao sa osnovnom formom testiranog uređaja, pa možemo reći da Orchestra Reference predstavlja arhetip cevnog pojačala. Ovo podrazumeva šasiju niskog profila, na čiju su gornju površinu postavljene lampe i transformatori, dok se na frontu nalaze komande. Šasija je izrađena u potpunosti od nerđajućeg čelika, koji je dodatno hromiran i poliran do visokog sjaja – efekat ogledala deluje zaista moćno i ovom, u osnovi arhaičnom uređaju, daje modernu i čak pomalo futurističku pojavu. Utisak neprolaznog luksuza potcrtan je naglašenim bočnim stranama, koje su, zarad kontrasta, izvedene u crnoj boji. Moramo naglasiti da se Orchestra Reference standardno isporučuje sa zlatnim panelima na prednjoj i gornjoj površini, ali se na našem testu našla posebno naručena verzija u srebrnoj boji – eto jedne prednosti kad se poručuje uređaj više klase od manjeg proizvođača. Na prednjem panelu smešteno je pet jednakih kružnih komandi, koje su izvedene od masivnog metala i pružaju fantastičan osećaj pri upotrebi, a služe za podešavanje glasnoće i balansa, odabir ulaza i nezavisno podešavanje gornjeg i donjeg opsega – tonske kontrole takođe ne dolaze u osnovnoj verziji pojačala, već se moraju dodatno poručiti i platiti. U levom delu, unutar masivnog okvira, smeštena je signalna dioda, a u produžetku se nalazi prekidač za uključivanje. Sve oznake su besprekorno izgravirane, kao i natpisi proizvođača i modela u prelepom kurzivu, pa je jasno da je Orchestra Reference napravljen da traje.

Tekstura je prirodna do granice apsolutnog.

Kao kod svih tradicionalnih lampaša, ono najzanimljivije nalazi se na gornjoj strani. U središtu prostrane površine smeštene su četiri velike tetrodne cevi KT88, koje su proizvedene u ruskoj fabrici u Saratovu, pod brendom Genalex. Poznavaoci lampi odmah će prepoznati legendarni logotip zlatnog lava, koji je još od pedesetih godina prošlog veka rezervisan samo za najbolje Genalexove cevi, koje su prošle najrigoroznije industrijske testove i predviđene su za najzahtevnije audio-uređaje. Izlazne cevi postavljene su u push-pull konfiguraciji, a ispred njih su smeštene dve pokretačke cevi ECC83, poreklom od proizvođača Psvane. Sve cevi postavljene su na keramička postolja, s pozlaćenim kontaktnim površinama, a unutar kućišta sve je povezano preko tradicionalnih point-to-point spojeva. Levo od lampi nalazi se banka od četiri elektrolitska kondenzatora, dok su u zadnjem redu smeštena tri transformatora – svaki u sopstvenom oklopu. Očekivano, odmah iza vakuumskih cevi postavljeni su izlazni transformatori, dok je u levom uglu još veći transformator za napajanje. Još u prethodnom testu naglasili smo da Jadis posvećuje izuzetno veliku pažnju transformatorima, a ovo važi i za Orchestra Reference, koji je opremljen moćnim i odlično izolovanim trafoima.

Pogled na zadnju stranu pokazuje da je Orchestra Reference čistokrvni analogni uređaj starog kova i da Jadis nije, poput nekih proizvođača, pokušao da eksperimentiše s dodavanjem digitalnih ulaza i sličnih opcija. U levom delu nailazimo na pet linijskih ulaza s pozlaćenim RCA priključcima, kao i na izlaz za eksterno pojačalo snage. U središtu, direktno iza transformatora i poprilično međusobno razmaknuti, nalaze se jednostruki zvučnički terminali – potpuno metalni i pozlaćeni. Desna strana rezervisana je za IEC utičnicu za odvojivi napojni kabl, s pripadajućim osiguračem, kao i za pločicu s podacima o uređaju.

Podražavanje stvarnosti

Praktični deo testa otvorio je Amos Lee na albumu “My New Moon” iz 2018, a Orchestra Reference je veoma brzo pokazao odličnu makrodinamiku. Ritam sekcija prikazana je veoma precizno, a Jadis je briljirao u prezentaciji čistih i definisanih bubnjeva, uz simultani prikaz distorzičnih tonova gitare i prezasićenih klavijatura – njihovo preplitanje izvedeno je besprekorno i uz fantastičnu separaciju, pa je sve vreme moguće jasno pratiti oba instrumenta. U isto vreme, Leejev glas postavljen je u središte pozornice i blago isturen, uz izraženu hrapavu teksturu, upravo onako kako ga pamtimo. Nagle promene glasnoće prikazane su agilno i žustro, pa u potpunosti prate muziku, a nakon trenutnog utišavanja ne primećuju se negativni efekti, poput zakasnelog odjeka. Tonska podloga sasvim je tiha i bez pozadinskog šuma, što se ponekad može sresti kod cevnih uređaja – pa čak i ne utiče uvek na reprodukciju. Snažan i čvrst bas služi na čast konstruktoru, jer testirani Jadis upravo ovde pokazuje klasu uprkos konzervativnoj deklarisanosti na skromnih 40 vati po kanalu. Krupni stendmaunteri Spendor Classic 1/2 bili su kontrolisani zaista besprekorno u celom spektru, što ukazuje na zavidnu stabilnost amplifikacije.

Prelazak na legendarni “Avalon” prikazao je Jadis naizgled u drugačijem svetlu, jer su do izražaja došli suptilni tonovi i brojne finese. Ipak, iza svega toga opet stoji besprekorna kontrola, koja upravlja membranama na pravi način i izvlači maksimum iz zvučnika, kao i iz tonskog zapisa. Ovaj album reprodukovan je uz zaista savršenu separaciju, pa se s lakoćom mogu čuti i pratiti sporedni, pozadinski tonovi, koji su prikazani jednako raskošno, uz odjek i ravnomerno opadanje. Basovi su potpuno precizno ocrtani, a ritam metronomski tačan, što se može preneti na ceo čujni spektar – tajming ovog pojačala uvek je bez greške. Sve ovo je postavljeno na prostranu pozornicu, s uverljivom i realističnom veličinom instrumenata, kao i uz obilje vazduha. Ipak, Jadis ne pokušava da fascinira auditorijum prekomerno velikom scenom, već je ona u skladu s tonskim zapisom. Drugim rečima, ovo pojačalo samo prenosi ono što je zamislio tonski inženjer u studiju. Isti je slučaj s pozicioniranjem po dubini, jer je Orchestra Reference još kako sposoban za trodimenzionalni prikaz, ali je potrebno da snimak to sadrži, kao i da se u sistemu nađe zaista dobar izvor – mi smo u ovom slučaju koristili sjajni Matrix X-SABRE 3, koji već dobro poznajemo i za koji imamo samo pohvale.

Pored svih nabrojanih vrlina, najveći tonski kvalitet ovog pojačala ipak se nalazi u prikazu pojedinačnih tonova. Poput znatno skupljeg I-70, Orchestra Reference zaista briljira u prezentaciji neverovatno verodostojnih tonova, koje bismo, zapravo, radije nazvali zvukovima. Njihova prisutnost u prostoru, način na koji su oslikani i savršeno ravnomerno opadanje čine ih toliko prirodnim i neizveštačenim, pa testirani Jadis na najbolji mogući način podražava stvarnost i zvukove kojima smo okruženi svakodnevno. Tekstura je prirodna do granice apsolutnog i praktično je nemoguće pronaći slabu tačku ili uhvatiti ovo pojačalo u izveštačenom, neprirodnom prikazu – čak i u najmanjoj meri. Trodimenzionalni prikaz tonova, čak i kad pozornica nije previše široka, daje im odlično odmerenu masu – ovo se može primetiti i u gornjem opsegu, a naročito imponuje kod sintetičkih nota. Uprkos cevnoj topologiji, Orchestra Reference ne zazire od elektronske muzike, već i nju prikazuje na pravi način – nešto oštrije i analitičnije, ali uvek uz zadržavanje bogatog, životnog zvuka. Usled potpune neizveštačenosti i realističnog prikaza, zvuk ovog pojačala prihvatićete odmah i potpuno, bez ikakve zadrške i bez želje da preispitujete njegovu verodostojnost.

Zaključak

Ranije smo spomenuli da je testirano pojačalo opremljeno tonskim kontrolama, za koje se mora doplatiti, ali tu je i opciona daljinska komanda, uz atraktivno postavljeni senzor na gornjem panelu, pa cena testiranog primerka zbog toga iznosi 5.700 evra. Ipak, ukoliko možete da živite bez daljinca i tonskih kontrola, Orchestra Reference s cevima Genalex KT88 može da se kupi za 4.900 evra, što predstavlja zaista sjajnu ponudu – prema svemu što smo čuli, u pitanju je istinski high-end zvuk po sasvim prihvatljivoj ceni.