Kraci zvucnicki kabl - bolji zvuk?

[Toza]

Može i ovako da se kaže;

 

Jedan isti kabl (sa svojim konstantnim karakteristikama R,L,C), neće se isto ponaÅ¡ati u razliÄitim sistemima, tj. on hoće, ali su problem razliÄite karakteristike zvuÄnih kutija, koje zu zapravo jedina nepoznata koja je uz to i promjenljiva.

 

Iz tog razloga trebalo bi pri ocjenjivanju jednog kabla mijenjati zvuÄne kutije, a složićemo se da je mnogo lakÅ¡e mijenjati žice i onda okarakterisati žicu ovako ili onako, a zapravo nije žica kriva već zvuÄnik.

 

Žica, jedino Å¡to treba da uradi je da dovede pojaÄalo i zvuÄnik u idealan spoj i tu je kraj priÄe.

[Kaiser]

Ako je recimo skretnica nuzno zlo komercijalnih kutija, zasto ne bismo radili skretnice sto jednostavnije i od prvog reda i iskoristiti kabel kao komponenta za dolazak ka vecu linearnost? Resimo ili sobu ili (i) integracija drajvera (problematicna kod minimalisticke skretnice) peglanjem uz pomoc kablazu. I onako je imanentan, zasto da kompliciramo skretnicu ili preamp tonskim kontrolama kad mozemo to fino stimanje kablazom. Kolorisani sistem dovesti u red, a ne obrrnuto.

Sta je ovo razlicito od isprobavanje zvucnica ili lampe na cevase?

[jager]

Tozo ti si kralj kablova

[Toza]

Da bi priÄa bila jasnija, potrebno je objasniti neke osnovne stvari. To bi dvv preciznije i bolje uradio, ali evo, pokuÅ¡aću;

 

Iako se zvuÄnik pobuÄ‘uje strujom, konstruisan je tako da je zvuÄni pritisak replika naponske pobude. To znaÄi da pojaÄalo mora zvuÄniku dati konstantan napon bez obzira na frekvenciju. To znaÄi da pojaÄalo mora da preda bilo koju trenutno potrebnu struju zvuÄnicima bez obzira na promjenljivu impedansu na razliÄitim frekvencijama tog zvuÄnika.

 

Da bi kabl to omogućio, jer treba da ih dovede u idealan spoj,  mora da ima serijsku imedansu jednaku nuli. PoÅ¡to nema, struja koju preda pojaÄalo zvuÄniku neće biti ista na kraju kabla tj. na terminalu zvuÄnika, a to znaÄi da struja koja se vrati u pojaÄalo neće biti ista onoj koja je poslana. Eto doÄ‘osmo i do povratne sprege i Äemu ona služi.

[Toza]

E u tom grmu leži zeka

Dvv insistira na neutralnosti kabla, a on jadan (kabl) sve i da hoće ne može da bude neutralan upravo zbog te svoje osobine da mu serijska impedansa nije O.

[Toza]

E sad, osim toga, da bi komunikacija pojaÄala i zvuÄnika bila Å¡to bolja, potrebno je konstruisati kabl koji će da to uradi na najbolji mogući naÄin. Tu se javljaju raznorazni problemi koji su Äesto u antagonizmu tj. rjeÅ¡avanjem jednog, pogorÅ¡ava se drugi.

PoÅ¡to je svaki kabl i rf antena, a elektromagnetno polje koje se stvara pri proticanju struje u interakciji je sa feromagnetnim materijalima iz okoline, a uz put se javljaju i mikro vibracije u samom kablu, uz sve ostale marifetluke eto i dodatnih zaÄkoljica koje treba rijeÅ¡iti, a sve u službi Å¡to bolje komunikacije pojaÄala i zvuÄnika.

Kažem ja, priÄa o kablovima je nevidjena gnjavaža.

[Toza]

Da se vratimo na one tri bitnije stvari od ostalih bitnih.

 

ZaÅ¡to se insistira na Äistoći provodnika?

 

Zato Å¡to su atomi O2 u kristalnoj reÅ¡etki bakra ogromni u odnosu na atome bakra i prave dar mar. Zato Å¡to postoje razni metalni i nemetalni ukljuÄci koji takooÄ‘e prave dar mar. Zato Å¡to postoje razne deformacije, koje se javljaju prilikom oÄvršćavanja metala koje prave dar mar.

 

Zašto srebro?

 

Zato što oxid srebra (osim što je srebro najbolji provodnik), za razliku od oxida bakra, provodi u svim pravcima isto. Ponaša se kao i srebro. Oxid bakra je izolator, ne provodi struju.

 

Zašto takav i takav dielektrik?

 

Da bi omogućio homogeno prostiranje elektromagnetnog polja, da bi neutralisao mehaniÄke mikrovibracije koje se javlju pri proticanju struje kroz provodnik. Da bi zaÅ¡titio bakar od oxidacije. Da bi...

 

Zašto geometrija?

 

Da bi se smanjio međuinduktivitet, da bi se neutralisale smetnje iz okoline, da bi se homogenizovalo elektromagnetno polje. Da bi...

 

Ma, zato da bi se glupanima uzimale pare, eto zašto.

 

Žica je žica, šta je tu komplikovano?

[mac_edon4]

 

 

Žica je žica, šta je tu komplikovano?

Tacno,ali wi-fi je puno bolji

[Toza]

Da na kraju zaokružimo priÄu o kablovima,

 

ÄŒesto se postavlja pitanje do koje vrijednosti sistema treba ulagati u kablove?

 

Pri proizvodnji visoko Äistog bakra (srebra), koji će da zadovolji gornje uslove, treba obezbijediti dodatnu tehnologiju, nova postrojenja, dodatne energente i dodatnu radnu snagu. Sve to podiže krajnju cijenu bakra za nekoliko puta.

 

Za dielektrik važi isto. I on je skuplji nekoliko puta u odnosu na pvc.

 

Treba platiti sertifikate, patente, istraživanje, razvoj, distribuciju.

 

Treba i nešto i zaraditi i uložiti u dalja istraživanja, i na kraju, koliko je to zaista para?

 

Takav kabl, u principu koÅ¡ta oko 300 - 400 puta skuplje od obiÄnog zvuÄniÄkog kabla, ali to je i dalje 100 do 200 puta manje od njegove prodajne cijene!

 

Kako sad pa to? Ako se uzme u obzir da Äovjek u svoj hi - end sistem uloži minimum 50000€, onda mu 10% od te sume za zvuÄniÄki kabl i nije mnogo i eto je krajnja cijena.

 

Da li zaista vrijedi toliko? U takvom sistemu zaista vrijedi. A u drugom? E tu treba odrediti sospstvene potrebe, pa onda dalje.

 

A da li se ta razlika Äuje i u mom polovnom sistemu 20, 30 godina starom, koji je nekad bio vr brate? O da, Äuje se i u tom sistemu. I Å¡ta ćemo sad? Cijena polovnim kablovima ne pada kao ureÄ‘ajima. S druge strane, ti kablovi nisu ni postojali kad su se ti ureÄ‘aji proizveli. Ko od nas može sebi da dozvoli takav luksuz da isprobava kablove od par hiljada €? Uostalom kod koga da ih naÄ‘e i da ih pozajmi za probu? I onda kreće priÄa žica je žica.

 

Ali, ako se ipak ukaže prilika i negdje se ugrabi jedan takav kabl da se posluša, onda je ipak sve moguće, i dolazi do redefinicije stava koliko zapravo treba uložiti u kablove.

 

Drugo pitanje koje se postavlja je da li je moguće napraviti takav kabl u svojoj režiji? Odgovor je DA, može! Uz dovoljno entuzijazma i dovoljno znanja, a i novca na kraju, moguće je.

 

Da li sam ja napravio takav kabl? Ne, ne zanima me, nemam takve ambicije. Napravio sam nešto što zadovoljava moje potrebe, i slobodno mogu da kažem da je uticaj na zvuk sistema zaista veliki. Toliki, da se zvuk popravio za nekoliko klasa.

 

[dvv]

Tozo,

Nisi mi dogovorio na prethodno postavljeno pitanje - da li radiš u ili sa Novkablom?

[Toza]

Jesam, ali kasno, tek kad sam editovao post.

 

Ne, neradim u novkabelu.

 

Da bi bilo slikovitije

 

Ako za hi - end kabl u diy projektu morate da izdvojite oko 50€ (okvirno, može da bude i viÅ¡e) po dužnom metru, a pojaÄalo ste platili na kp oko 120 €, a treba vam minimum 5m kabla, da li se isplati?

 

ZakljuÄite sami...

[dvv]

Å to se mene tiÄe, mogu samo da razmatram svoj sluÄaj, jer jedino svoj sistem znam u sitna crevca.

KUTIJE. Nominalno 8 Oma, makismalno 11 Oma, minimalno 6,5 Oma. Već samo ovo je vredno izazove - pokažite me druge tropojasne kutije sa tako mirnom ili ravnom impedansom. Najgori fazni pomer je na -25 stepeni, dakle tu će se tražiti (mrzi me da raÄunam) recimo 15% viÅ¡e struje nego proeÄno - niÅ¡ta. Prema tome, moje kutije su najujednaÄenije dinamiÄke kutije za koje ja znam, bilo kada, bilo gde, iz bilo kog testa koji sam ikada video, od svih koje sam ikada Äuo. Mnogo rada i znoja je otiÅ¡lo da bi to tako bilo, ali to je odivek bilo moguće, niÅ¡ta mi tu nismo novo izmislili. Dodajte tome i pristojnu efikasnost od 92 dB/2.83V/1m i moje kutije su idoli svih pojaÄavaÄa jer su izuetno lako opterećenje za njih.

POJAÄŒAVAÄŒI. Okosnica mog pojaÄanja je Harman/Kardon Citation 24 pojaÄavaÄ snage. TaÄno je da je to njihova "de luxe" serijs sa odgovarajućom cenom. MeÄ‘utim, vrlo je bitno znati u Äemu je trik, a trik he dvostruk. Prvo, on ima veoma Å¡irok odziv i bez ikakve povratne sprege (NFB), koji prebacuje 80 kHz Äak i u 4 Oma. Ovo je jako bitno jer to znaÄi da za reprodukciju celog Äujnog spektra on ne zvaisi of NFB petlje, nema Äekanja korektivnog signala za rad. Pride, prebauje gornju granicu Äujnog spektra za fakro od 4:1, Å¡to opet znaÄi da Äak i bez NFB ima male interne fazne pomere, Äitaj verniju reprodukciju. Shodno tome, njemu NFB od smeÅ¡nih 12 dB (3:1) nije potreban za osnovni rad jer radi i bez njega, on mu služi kao Å¡lag preko torte, da već dobro samo joÅ¡ malo ispegla. Samim tim, razlika u naponu izmeÄ‘u izlaza sa njega minus pad napona zbog kabla njemu ne znaÄi ama baÅ¡ niÅ¡ta za normalan rad. Drugim reÄima, kabl ima izuzetno mali uticaj na njega.

Prema tome, u mom sluÄaju, kabl nije mnogo bitan, a svakako je daleko manje bitan od proseka. To naravno ne znaÄi da sada treba koristiti daj Å¡ta daÅ¡ kabl, i znate da ja to ni ne radim. Moj van den Hul 352 Hybrid je, po mome miÅ¡ljenju, jedan vrlo solidan kabl koji bi lepo radio i sa mnogim drugima, a tek sa mojim pojaÄalom, da ne priÄa. Pre nekih 7-8 godina, platio sam ga €360 jer meni trebaju dva kabla od po 6 metara svaki (to mi nameće arhitektura sobe). Sa preekom od 5,5 kvadrata, sa 2x256 licni, mislim da sasvim zadovoljava sve moje potrebe.

Druga je stvar sa ljudima koji imaju klasiÄno koncipirane komercijalne pojaÄavaÄe. Oni Äesto imaju odziv bez NFB od 400-500 Hz, pa im je za normalan rad Äak i u srednjim tonovima preko potreban NFB, koji koriste u rasponima od 60 dB (1.000:1) pa sve do 84 dB (15.849:1) da bi uopÅ¡te radili. Kod njih, pitanje kakvoće kabla je već vrlo izraženo i nije ni malo svejedno da li je ovaj ili onaj. Kod njih, taj kabl će stvarno Äujno uticati na zvuk, utoliko viÅ¡e ukoliko je kutija "nemrinija" po modulusu impedanse (na primer, B&W za 602 kaže: Nominalna impedansa 8 Oma, minimalna impedansa 3,3 Oma), sa bog te pita kakvim faznim pomerima.

InaÄe, samo da se zna, "fazni pomer" od 0 stepeni naprosto znaÄi da su struja i napon idealno sinhronizovani u toj taÄci. Negativni fazni pomer znaÄi da struja vodi ispred napona, pozitivni da napon vodi ispred struje. Na primer, ako kažem da neka kutija ima fazni pomer od -60 stepeni u nekoj taÄci, to znaÄi da Äe u toj taÄci pojaÄavau trebati duplo veća struja od nominalne, pa ako je u toj taÄci impedansa recimo 8 Oma, usled faznog pomera u minus pojaÄavaÄ Ä‡e to videti kao ekvivalent od polovine toga, odnosno 4 Oma. A fazna karakteristika svake zvuÄne kutije je takoÄ‘e promenÄjiva po spektru, baÅ¡ kao i impedansa.

KljuÄni problem nastaje usled Äinjenica da kod većine kutija padovi u impedansu su propraćeni i najÄšće mins faznim pomerima, tipiÄno na rezonantnoj taÄci kutije i oko skretniÄkih taÄaka, dakle baÅ¡ tamo gde su najmanje poželjni. To su delimiÄno drajveri, delimiÄno skretnice na delu. I zamislite sada pad impedanse na 3.3 Oma sa faznim pomerom od -45 stepeni, vrlo uobiÄajeno - pojaÄavaÄ tu vidi ekvivalentnu impedansu od (3.3 : 1,41) 2,34 Oma, pa mu, ako je kutija nominalno 8 Oma, za recimo samo 10V napona viÅ¡e nije dovoljno (10 : 1,25A struje, nego mu odjednom treba (10 : 2,34) 4,27A struje. A napon od 10V je niÅ¡ta, takve udare Äujete svaki dan kod kuće.

[dvv]

Ako je recimo skretnica nuzno zlo komercijalnih kutija, zasto ne bismo radili skretnice sto jednostavnije i od prvog reda i iskoristiti kabel kao komponenta za dolazak ka vecu linearnost? Resimo ili sobu ili (i) integracija drajvera (problematicna kod minimalisticke skretnice) peglanjem uz pomoc kablazu. I onako je imanentan, zasto da kompliciramo skretnicu ili preamp tonskim kontrolama kad mozemo to fino stimanje kablazom. Kolorisani sistem dovesti u red, a ne obrrnuto.

Sta je ovo razlicito od isprobavanje zvucnica ili lampe na cevase?

Zato što su skretnice od 6 dB/okt. izuzetno nepogodne za većinu drajvera, jer im dozvoljavaju da rade sa isuviše malom atenuacijom daleko šire od poželjnog.

Postoje jaÄi filteri, II i III reda (12 i 18 dB/okt) koje su fazno ispravljene, na primer Linkwitz-Riley, ÄŒebiÅ¡ev, Bessel, Butterworth, itd. Naravno, one su komplikovanije i prirodno skuplje jer traže veći broj delova, ali su i daleko delotvornije.

Pamtni projektanti Äesto koriste razliÄite nagibe da optimizuju kutije. Kod mene, na primer, bas je rezan na 800 Hz sa 18 dB/okt., a srednji ka basu sa 12 dB/okt, kako bi se dobila stvarna linearnost po efikasnosti drajvera.

Sem toga, nema garancije da će upotreba skretnica I reda (6 dB/okt) dati iÅ¡ta linearniji odziv od složenijih skretnica - zaboravljaÅ¡ da svaki zvuÄniÄki drajver tokom rada menja svoje elektriÄne, pa Äak i elektro-mehaniÄke osobine sa ili bez skretnice. Za maksimalnu linearnost, ma kakve ti skretnice bile, trebaju to kompenzacije impedanse i faze, i tu nema boga. Dakle, joÅ¡ razvojnog rada, joÅ¡ delova, joÅ¡ troÅ¡kova.

Da bi se kabl upotrebio za tako neÅ¡to, on bi morao da bude sastavni deo sistema kutije, dakle izbor = nula. Ni jedan proizvoÄ‘aÄ zvuÄnih kutija na ovoj planeti ti neće reći: ovo radi dobro samo ako koristite kabl X, i to ne duži od x metara i ne kraći od y metara. Javno priznanje da je potrebna ta i ta vrtsa kabla za dobar rad je ujedno i javno priznanje da imaju feleriÄan proizvod.

[Toza]

Å to se mene liÄno tiÄe, a u saglasnosti je i sa tvojom filozofijom, priÄa o kablovima nema mnogo smisla.

Ulažući isti novac, na drugoj strani može da se dobije više.

Ali da teorija ima smisla, ima, i sve to stoji.

[dvv]

Tozo, ne bih baÅ¡ rekao da nema smisla, mislim da je problem viÅ¡e u tome Å¡to retko kada postoje dve iste priÄe, pa stoga nema univerzalnog reÅ¡enja. Svaki sistem je drugaÄiji i samim time traži drugaÄije odgovore na svoja pitanja.

Drugi problem je u tome Å¡to ti odgovori podrazumejau poznavanje teorije, ali i dobro poznavanje svog sistema.

[Toza]

Pa ja i kažem Å¡to se mene liÄno tiÄe.

 

Ja sam pojaÄalo kupio za 70€. Ostatak sistema je, osim zvuÄnika 130€ (minidisk i tjuner i cd plejer). ZvuÄnici, sa osveženim skretnicama i ožiÄenjem oko 230€. A sad zamisli, za ostale žice (napojne kablove, interkonekte, zvuÄniÄke, digitalni koaksijalni i optiÄki) sam dao isto toliko, a napojne i zvuÄniÄke sam sam radio.

 

Da li može bolje? Ma može na svim frontovima, ali me baÅ¡ briga. Za mene je to zabava. Da malo sluÅ¡am muziku koju volim, da se malo igram, da neÅ¡to novo nauÄim, da utroÅ¡im slobodno vrijeme kojeg imam vrlo malo. Da malo izgluvarim po forumu i tako to.

 

Teorija, naravno ima smisla.

 

Za mene je besmisleno dati pare na neki hi - end kabl, kad se za iste te parice uložene u zvuÄnike ili pojaÄalo može dobiti mnogo viÅ¡e.

[Toza]

A konektori?

 

Å ta je sa njima? Da li i oni imaju smisla? Rodijumski, pozlaćeni, koÅ¡taju baÅ¡ kao i zlato. Uh brate, priÄi nikad kraja. Izem ti ultra giga mega kabl bez dobrog konektora, naroÄito napojni!!!

[Toza]

Pa ÄovjeÄe, jedan rodijumski Å¡uko konektor od WBT-a koÅ¡ta koliko i moje pojaÄalo i plus pljeskavica i pivo!

[Toza]

I da, da se vratimo na temu, ako poslije svega ovoga nekome neÅ¡to znaÄi,

 

NE, neće se Äujno niÅ¡ta desiti ako se za toliko skrati kabl!

[giZ_Mo]

A konektori?

 

CMC наравно.

 

[rokijana]

Pa ÄovjeÄe, jedan rodijumski Å¡uko konektor od WBT-a koÅ¡ta koliko i moje pojaÄalo i plus pljeskavica i pivo!

Ali su zato prilozi gratis! 

[Toza]

Ali su zato prilozi gratis! 

 

a i zvuk, mamu mu, ima tu nešto

[Toza]

CMC наравно.

 

 

Naravno

[dvv]

Kod konektora, ista stvar kao i kod kablova, pun raspon od Ä‘ubreta do jako dobrog, takve su im i cene, a takav im je i raspon ludila.

Moj stav da treba koristiti solidne ali ne i basnoslovno skupe kablove važi i za konektore. Dakle, uzeti neki solidan konektor, priÄam o veznim kablovima, pri Äemu prednost dajem upotrebljenim materijalima a mehanika doÄ‘e posle toga. Oko ženskog dela, koji se montira na kutiju, nikada nisam voleo one tanane, pa makar bili i pozlaćeni, koji imaju nožice da se zaleme, daleko viÅ¡e volim one koji se Å¡rafe na zadnju ploÄu i koriste teflon kao izolator. Priznajem komplikovaniji su za rad jer se moraju povezivati žicom svaki ponaosob, ali mislim da se taj trud isplati.

Å to se tiÄe veznih stubova za zvuÄnićke kablove, već sam rekao svoje, mene sasvim zadovoljavaju pozlaćeni mesingani od 60A. Ne kažem da nema i bolje, sigurno ima, ali ne vidim da bi mi ikada trebali joÅ¡ jaÄi, a nisam vernik Äarobnih osobina nekih basnoslovno skupih materijala. Za vrhunski rad, WBT mi je sasvim dovoljan.

[Toza]

Da odgovorim na Kajzerovu opasku ko to tamo mjeri, Å¡ta, kako i sa Äime,

Mjere zaludni srudenti na Å¡ta su ih nagovorili njihovi dokoni profesori i i joÅ¡ dokoniji asistenti, jer to je jelte direktno ukljuÄenje u nauÄno istraživaÄki rad.

Prve baš nešto zabolje, daj samo da se završi taj seminarski, diplomski itd.

Drugi i treći moraju, jer treba objaviti poneÅ¡to periodiÄno.

Mjere i malobrojni entuzijasti, koji rade u tim ili sliÄnim ustanovama, a dostupne su im laboratorije i mjerna oprema.

U metalurgiji, recimo, postoji Äitava oblast koja se zove "mjerne metode" a koja izuÄava, sertifikuje i istražuje upravo to Å¡to i ime kaže, mjerne metode.

To isto postoji i u drugim nauÄnim disciplinama i oblastima.

Referntni linkovi, linkovi ka takvim univerzitetima, a podaci obiÄno u seminarskim, diplomskim i magistarskim radovima.