TurboMaximus

Ovo je audiofilski forum i bavimo se zvukom. Kad nešto radim, sklon sam da se potpuno usredsredim. Zato, kad slušam muziku, slušam muziku. I to sam opušteniji, što je zvuk bolji, jer tada je bolja i muzika. Da li je preda mnom trendi enterijerski prizor, ni najmanje me ne znači. Manje pomodno kopirački pristup organizaciji prostora, okrenut realnim individualnim potrebama, pružio bi više zadovoljstva, uz više mogućnosti. Nažalost, to je više stvar borbe s karakterima nego s prostorom i van je zone mojih interesovanja. Svakako, postoje i objektivno komplikovane situacije. Ne dovodim u pitanje ničije potrebe, pogled na sopstvenu svakodnevnicu i pravo da povuče crtu po volji. Ali, ako ga zato svrbi, pa, neka se češe.

Zakretanje zvučnika dominantno zavisi od zvučnika. Neki su pucali pravo, neki jedva zakrenuti, neki pravo u uvo. Nijedni ispred nosa. Između, a u ravni zvučnika, ne bi trebalo ništa da se nalazi. Na poziciji iza može (nikako kutijasto i nikako zatrpano) i možda će poboljšati fokus. Visina objekta je bitna jer utiče na visinu zvučne slike. TV tamo nikad nije boravio. Inače, svaki predmet je sekundarni izvor zvuka i ništa ne treba da iznenadi. Imam dosta stakla po zidovima: slike, stakla na vratima. Boji zvuk, ali u kojoj meri, ne znam. Nemam dovoljno ćebadi. Edit: Ubačena reč dominantno.

Mahnitanje basa poslednji put sam imao sa AR90, u sobi 3,4 x 3,6, plus budžak. Prebacivanje na naspramni zid i tada iznuđeno izvlačenje u prostor, desetkovalo je eksces. Nakon AR-a vratio sam se na početni zid, ali sa zvučnicima izvučenim na 1,5. Činjenica je da se otad držim zvučnika koji seku na 45-55Hz, ali bilo je izuzetaka - Vandersteen 2ci i mali Karan (mislim da je išao ispod). Čujne amomalije u basu i danas postoje, ali se drama nije ponovila.

Obrazlažem princip. Slušam džez, klasiku, rok, elektroniku... Što se elitizma tiče, ima ljudi koji odbiju poziv na slušanje kad čuju kakav (nesnobovski) sistem slušam. Treba razumeti da dobar zvuk ne može prosto da se kupi ili da se dostigne prečicom.

Ne pravim nauku od podešavanja sistema. Pomeram i slušam. Uvažavam svaku realnost, a jedna je da DSP principijelno ne rešava problem. Nisu problem modovi, već rezonance. Rezonance se izbegavaju odgovarajućim pozicioniranjem, što, da, ima veze s popularnim tačkama. DSP ne ukida karakter rezonance, samo umanjuje efekat. Nažalost, karakter je ono što smeta (otegnut, zaukavajući, glindžav ton). Poenta je ta da u neuslovnu instalaciju nema svrhe previše ulagati.

DSP, korigujući direktni odziv zvučnika, manipuliše pobudom akustike u vijanju kompromisnog kumulativnog odziva koji je ko zna kako profilisan. DSP ne može nezavisno da tretira direktni odziv i refleksije u kontekstu klasične dvokanalne reprodukcije. Odnos direktnog odziva i prostornih refleksija (intenzitet, prostorna raspodela, usmerenost) ključan je za uspešno mentalno dekodiranje zvučog zapisa u dvokanalnom formatu, odnosno razlučivanje direktne i ambijantalne komponente. Direktni odziv zvučnika i prostorne refleksije pobuđene reprodukcijom nisu isto što i direktna i ambijentalna komponenta zvučnog zapisa. Prirodni postupak podrazumeva pažljivo pozicioniranje zvučnika i slušaoca i odmeren akustički tretman slušaonice, sve prilagođeno aktuelnom sistemu. Elektronsko korigovanje odziva samog sistema teorijski može da bude koristan alat, ali ne u bilo čijim rukama. To ne bi imalo previše veze s kresanjem pikova i punjenjem dipova.

U klasično koncipiranom stereo sistemu DSP je koncepcijski stranputica. Ako pomogne, to je više znak za uzbunu.

Samo da napomenem, DSP na slušalicama i u prostoriji su potpuno različiti događaji.

Koža se ponaša i kao membrana.

S običnim USB kablovima dovoljno je promeniti rutu kabla i čuje se.

Nisam slušao, ali bih se zainteresovao za Technics SL-G700. Delimično zadovoljava polazni kriterijum, no možda navede na malo drugačije razmišljanje.

Kontakte treba održavati. Često čupanje je greška jer trenje ostavlja posledice. I samo migriranje kontaktnih tačaka/površina podrazumeva izvesno usviravanje.

Bilo bi sve u redu da ste postove započinjali sa "slatki moj".

Savremeni motocikli liče na insekte. Automobili su negde između šlemova, buba i gmizavaca.

Prelet velikom dijagonalom nije otkrio ništa slično. http://tvoznake.rs/6075-Pravilnik o zastiti maloletnika u oblasti pruzanja medijskih usluga za sajt.pdf

Jezička pravila (prevashodno: vrsta reči, sastav i vrsta rečenice) su platforma za formalna poređenja i kombinovanje jer računar ne razume kontekst. I čovek koristi istu platformu. Jezička pravila razvrstavaju kontekst u opšte kategorije. Ne bih rekao da je principijelno jako komplikovano ako se izabere pogodan osnovni jezik. Konkretizacija je uvek, naravno, beskrajan skup stranputica i prepreka. Mislim da ovo pokazuje koliko je za oblikovanje misli važna sposobnost formalizovanja pojmova, odnosno, i povezano s tim, sposobnost složene komunikacije - jezik. Verovatno nas je upravo taj evolutivni pravac izdigao iznad ostalih životinja. Sad kandidujemo i kompjuter.

Nisam se do danas udubljivao u AI. Iz primera mi je jasno da je suština u "učenju" mašine da "razume" jezička pravila - dosta posla za lingviste. Sad sam povezao i otkud to da sam od više nepovezanih ljudi čuo priču o važnosti jezika i uticaju različitih jezika na razmišljanje. ChatGPT je zasad kruto metodičan, ali postaće to vremenom uvrnuto. Svest? Ovako je neće napraviti, ali pretostavljam da ima kome je to jasno.

Svest (svesnost), kao centar analitičke sposobnosti, nadograđena je na podsvest (primitivna svest) kao viša funkcija, razvijena na način i u meri karakterističnoj za vrstu. Izvor subjektivnog je u podsvesti. Bez subjektivnog ne postoji doživljaj, već samo senzorna mentalna predstava. Naime, i analitiku nešto treba da pokrene, što bazično radi podsvest.

Mrtva trka s transrodnim svinjčetom.

https://n1info.rs/vesti/cedomir-stojkovic-pretnje-smrcu-i-napad/?utm_campaign=ug.contentexchange.me&utm_medium=referral&utm_source=ug.contentexchange.me&pv=fe270b55-1ff8-4226-80bd-27140f8df992%3Fgdpr%3D2

Ovo je već misao.

Triangle Borea BR03 je, recimo, odličan zvučnik, ali traži slušanje s izvesne udaljenosti (nema veze s karakterom zvuka). Preporuka, uz napomenu: Ne odgovaraju mu histerična pojačala!

@DelijaPrag ulaza u hi-fi su kvalitetni zvučnički stalci ili oslanjanje zvučnika, uopštenije rečeno. Tek tako (jednako važno) pozicioniranje ima pun smisao. Građenje od temelja. Nije zakonska obaveza, ali redukuje kasnije mnogo skuplje lutanje.

@Mr.Dule Stalci su važni (bar) koliko i zvučnici. Verovatno najisplativije ulaganje u hifi. Kopiranje i jednostavnih stalaka je daleko složeniji zadatak nego što izgleda. I naravno, verovatno će ti iz cuga bljesnuti kako da konstrukciju unaprediš (=upropastiš).