InSides

Искрено, ова 103ка нема никакво право да свира овако, са тачно 0 сати на звучници... ...али свира.

Након више од годину дана, @zbrujic-a нису очи лагале. Монтирао сам нови DL-103 данас. Пре тога, прегледао извештај фабрике: Јесте, DL-103 са номиналним output-ом од 0.39mV / 0.40mV.

Претпостављам да се мисли на slew rate? Нисам баш сигуран, али чини ми се да је @Father добро прерачунао, само мало пореметио след писања па можда делује нелогично. Колико видим, за 16x преноса, и 52k, формула јесте 52k / 16^2 = 52k / 256 = 203.1 ома?

Пар ствари: Одлично је што се овакве теме развијају. Винил је веома интересантан хоби зато што може дати веома добре резултате и без пуно замарања, али ко хоће - играрија никад доста, тако да тешко постане досадан. Гледајући ове идеје за домаће кондензаторе, чуди ме како нисам срео никог ко израђује "домаће" кондензаторе - можда је тешко, можда је неисплатљиво, можда постоје, али ја их нисам срео... ...али у мору свега и свачега, чак и ручно рађених отпорника од $50 (Dave Slaggle), чини ми се да би било потражње за тако нешто.

Израдио још једну величину тега за механизам компензације скејтинг силе за 3012. Сада на репертоару: Стандардни тег од ~3.1 грама; Дупли тег од ~5.6 грама (1915DBW); и, Још тежи тег од ~7.2 грама за грубље подешавање механизма за компензацију за веома тешке звучнице.

То je, у ствари, и најочекивано.

Чува их испод оног стола за стони тенис са Ричардсом.

Ради Master квалитет на стандардни 4G, мада је питање колико има поенте било шта изнад HiFi нивоа за слушалице, осим ако се телефон не користи као транспорт. 2 године стари телефон (капацитет батерије 84%) свира Tidal преко 12 сати, тиме да је екран искључен највећи део тог времена.

Too late! Питам се шта је погурнуло ECM да издају Manu Katche-ов Neighbourhood на винил након толико година. Интересује ме више због неких других албума. Ако можемо као потрошачи да утичемо на то... ...него питам се да ли је икад ико успео да скупи сва ECM издања.

LH 41 није зидни држач. Тако изгледа зато што KH 310 имају рупе за монтажу на задној страни. Јесу директно на субовима. Neumann вуфери су, поред осталог, и дизајнирани за stacking. Јесте.

Ето. Изванредна идеја. Ово могу да склепам за пар дана, само да се поштанске руте ослободе. П.С. Иначе, пре десетак година, пар нас "инжињера" решили да оспособимо подрумски простор зграде за студио. Све супер, али нисмо имали светла. Један од нас отишао да провери жице, други отишао да провери осигураче, без успеха. И једна другарице једноставно каже - а јесте ли променили сијалицу?

Па не ако се користи врхунски (читај скупи) сензор, али чему то, ако је дискрепанца мања од 1%, и то у корист звучнице? Знам, апроксимација као концепт је супротна сваком делу мог бића, али у овом случају помирио сам је тиме као прихватљиво. Нарочито зато што и произвођaчи звучница дају апроксимативне вредности трајања те звучнице. Проблем универзалног решења. Када би ја то правио, ишло би у комплет са комбинацијом сензор / маркер која се додаје на тањир да ради аутоматски... ...свакако, не би се онда могло урадити за $19.99.

Није коришћење needle talk-a рискантно, али је (1) скупо због цене сензора који мора бити минијатуран, што значи скуп и (2) превише је лимитирано као решење, и се тешко може направити универзално... ...знам да делује романтично, али водим се идејом да сва решења која радим су што универзалнија и што једноставнија за имплементацију на различитим платформама. Ако вежем ову проверу са мотором, онда зависи само од мотора. А начин да који је погон програмиран, омогућава аутоматско прилагођивање тог погона на сваку могући грамофон. Ако у будућности неко реши да искористи мој рад и имплементира тај погон код себе, сада је PnP, без оглед на тип грамофона, величину тањира и/или ремена.

Везана са старт/стоп функцијом. Сматрали смо да је ово конзервативнији приступ. Велика дискрепанца се може појавити само ако неко некада заборави укључен мотор на грамофон сатима без ангажмана ручице. Није да нисам размишљао. Има бар два приступа - (1) да мери промену силе коју мотор испоручи због утицаја трења (које недвојиво смањује брзину, бар на кратко) или (2) да путем сензора мери излаз звучнице (needle talk је једна од опција). Оба су релативно комплицирани за брзу имплементацију и траже додатни хардвер... ...што значи да за отприлике годину дана (ако је мерити по слободном времену које имам), биће и то. Шала (релативно) по страни, дискрепанца је сада минимална. Рецимо да од укључења мотора до спуштања ручице прођe ~10 секунди. За ~20 минута по страни, дикрепанца је ~30 секунди по радном сату мотора. Или ~0.83%. На 1,000 радних сати, максимална дискрепанца је 8.33 сата. Код Игора, и његових досадашњих 276 радних сата, рецимо да је звучница радила ~274 сата.

Ма каква жалост, хах фај нирвана. Не размишља се о опреми него само о набавци плоча.

Честитке! Јесу ли те плочице произведене у Србији? Најважније.

Од данас, најомраженији друг (frenemy) враћен назад у систем од дубоког складишта... ...поћела се губити референца за тон, па да се мало проактивно ради.

У исчекивању сам за све могућe детаље, ма и колико ситне! RTR ми је неостварена жеља, нарочито зато што и немам могућност набавки софтвера, али ипак... то не смањује жељу.

И то је оно што је најважније.

Добро јутро. Онда је добро што су решили да престану да их продају - очигледно утицај тржишта још увек лепо регулише те ствари. Да, хвала на овоме. Тачније би било "они су скејтинг регулирали" помоћу торзије танких жичица. Све садашње верзије које користе њихову измењиву VTA базу (ефективно све њихове рулице) користе релативно изменљиви механизам који је комбинација канапа, котура, полуге и покретног тега.

Сасвим тачно - зато сам и напоменуо на почетку да различити дизајнери ручица различито прилазе овој проблематики. И неке скупе америчке ручице немају компензацију скејтинг силе - примарни пример VPI... ...али, тржиште увидело да има потребе од корекције, па је прво Wally Malewicz избацио "JMW Tuning Kit" за VPI ручице, који је у основи, механизам за компензацију скејтинг силе, за онда VPI да почне додавати тај механизам - прво као опција за још пара, па тек касније као стандардни део. Мада, VPI је друга прича - они су увек били јачи у маркетингу него инжињерингу.

Не требају ми више идеја! Није претерано тешко (али никако није јефтино) купити пар Bruel & Kjaer акцелерометра и пропратну опрему и пратити убрзање ручице на путањи преко плоче. Шала на страни, можда се скејтинг сила и може динамички мерити путем скаламерије типа WallySkater - само да не прође опет годину дана.

Сасвим могуће. SME III je увек била латерални покушај промене у SME линији па ми зато никад није била на радару - вратили се старијим вредностима касније.

Хвала! Коришћена методологија је умногоме ограничена доступним инструментима, у првом реду тест плоче која би ми дозволила мерити исте модулације на почетку, средини и крају плоче како би елиминирао разлике у тоновима. Слажем се да је +15dB модулација екстремна, али лепо илустрира разлике вредности. Циљ истраживања је био, како сам и навео - (1) како се мења скејтинг сила по дужини микроутора и (2) дали се чује утицај те силе? Научна метода диктира унифицирање што већег броја улазних параметара како би избегли пристрасност. Својевремено (има томе година - када је био активнији по форумима) сам причао и са Frank Schroeder-ом око тога - како је он аутор те методе, по речима SoundSmith-овог Peter-а Lederman-а. Слажем се за лакоћу изведбе и доступности те методе, али у моме личном искуству, та метода је погоднија за краће ручице. Наравно, за све дужине ручица, пуно боља него слепо набадање вредности. Ово је интересантна анегдота, нисам је чуо/прочитао до сада. Мада, имајући у виду да је SME своју серију 2 (која је дизајнирана у линији са Löfgren A порамњивањем након Stevenson-а за серију 1) још 1962-е, само 3 година након серије 1, мора да је утицај тржишта био огроман да иду против себе и оно што сматрају да је звучно боље.

Можда након више симулација. Не усуђујем се на бази лимитираног датасета.