FiiO K19

Srećno punoletstvo

Nakon skromnih početaka uz pristupačne prenosive plejere, kompanija FiiO sve dublje zalazi u srednju klasu kućnog hi-fija. Novi K19 donosi odličan DAC, moćno pojačalo za slušalice i napredne dodatne opcije.

Zahvaljujući agilnosti domaćeg distributera, redovni čitaoci časopisa Hi-Files dobro su upoznati s razvojnim putem i asortimanom kompanije FiiO. Kineski proizvođač počeo je relativno nepretenciozno, praveći upotrebljive i dobre džepne audio-plejere, ali se od 2007. do danas dosta toga izmenilo. Za samo 18 godina FiiO je stigao na vrata kućnog hi-fija, i to, rekli bismo, u velikom stilu – njihovi uređaji sve su ozbiljniji u svakom pogledu, a nedavno je predstavljena i prva sprava punog hi-fi gabarita, čijem se testu posebno radujemo. Model koji ovom prilikom testiramo predstavlja vrhunac ponude u kategoriji kućnih pojačala za slušalice – FiiO ga naziva flegšipom, a mi ćemo u nastavku pokušati da ustanovimo šta sve pruža novi K19.

Spolja i iznutra

Kao uređaj naizgled bez ikakvih stilskih ukrasa, K19 izveden je u pravilnom obliku kvadra, uz kompaktni gabarit i širinu od 25 centimetara. Ipak, pažljiviji pregled pokazuje izuzetan smisao za detalje, pre svega na saćastim otvorima za hlađenje, a zatim i na celokupnoj monolitnoj pojavi, koja je naročito izražena kod crnog finiša. Veći deo prednjeg panela prekriven je crnim pleksiglasom, koji skriva omanji ekran i još uklapa frontalni USB-C port. Levo od ekrana nalaze se izlazi za slušalice, a ovde pronalazimo single-ended 6,35-milimetarski, balansirani 4,4-milimetarski i XLR4 priključak. Potonji je prekriven crnim metalnim poklopcem, što predstavlja pametno rešenje – ovaj priključak po pravilu se najređe upotrebljava, a prilično je velik i vizuelno neskladan, pa bi narušio estetiku čitavog uređaja. Desno od pleksiglasa smeštene su dve kružne komande, koje su višenamenske i služe za kontrolu glasnoće i kretanje kroz menije.

Zadnja strana sasvim je popunjena priključcima. Za povezivanje izvora predviđeni su samo digitalni ulazi, a K19 nudi koaksijalni, optički i USB-C konektor. Za slanje analognog signala na raspolaganju su balansirani XLR i dva uobičajena RCA izlaza – nismo uspeli da nađemo da li je jedan od njih fiksni, a drugi varijabilni, pa postojanje dva RCA izlaza ostaje pomalo nejasno. U levom delu smeštena je blutut antena, ali u obliku plastičnog isturenog dela, kao i dva HDMI porta – jedan ulaz i jedan ARC izlaz. Na desnoj strani nalaze se priključci za napajanje, a FiiO je ovde omogućio povezivanje na interno napajanje putem IEC utičnice, ali i dodavanje kvalitetnijeg eksternog napajanja preko ulaza za jednosmernu struju u uobičajenoj formi bananice. Ovo predstavlja zaista sjajno i retko viđeno rešenje, koje omogućuje da entuzijasti dodatno unaprede reprodukciju dodavanjem linearnog napajanja – samo treba obratiti pažnju da prekidač za odabir ulaza bude u odgovarajućem položaju.

FiiO je posvetio veliku pažnju konstrukciji kućišta, pa i ovde nailazimo na inovativna i dobro promišljena rešenja. Naime, šasija je izvedena izjedna, od livene legure aluminijuma, i obuhvata prednju i zadnju stranu, bokove i unutrašnje površine. Na ove površine montiraju se štampane ploče i drugi elementi, ali tu su integrisane pregrade i oklopi kako bi sekcije bile što bolje međusobno izolovane. Kad je uređaj sklopljen, na gornju i donju stranu dodaju se poklopci, koji su gotovo u potpunosti ispunjeni već spomenutim saćastim otvorima za protok vazduha, ispod kojih se nalazi zaštitna mrežica. Na ovaj način dobijena je izuzetno čvrsta konstrukcija, pa K19 u rukama deluje kruto poput monolita i ostavlja utisak ogromne mehaničke izdržljivosti i trajnosti.

Tehnologija i mogućnosti

Sjajno izrađeno kućište iskorišćeno je za smeštaj kvalitetnih elemenata, u čijem se središtu nalazi par konverterskih kola ESS ES9039PRO. Ona se odlikuju 32-bitskom HyperStream arhitekturom četvrte generacije i sadrže po osam kanala, koji su spregnuti da rade zajedno u diferencijalnoj postavci kako bi se umanjile greške. Pre toga, za baratanje digitalnim signalom zaduženo je četvorojezgarno FPGA kolo, dok je za podešavanje zvuka upotrebljeno vrhunsko DSP kolo Analog Devices ADSP-21565, opremljeno jezgrom SHARC+. Kako je ovaj uređaj u jednakoj meri DAC i headamp, za amplifikaciju je upotrebljeno prestižno rešenje THX AAA 788+, i to po jedno za svaki kanal, pa je putanja signala u potpunosti balansirana. K19 obiluje kvalitetnim komponentama, pa su korišćeni kondenzatori Panasonic, Elna Silmic II i Wima, kao i MELF otpornici, dok je na poziciji kristalnog oscilatora Accusilicon AS318-B. Veza između digitalnih sklopova ostvarena je preko I2S kablova, dok su u analognom delu korišćeni provodnici od posrebrenog OFC bakra.

U pogledu amplifikacije K19 pruža zavidnih osam vati po kanalu (balansirana veza na 32 oma), pa će bez teškoća pokretati i najzahtevnije slušalice. Za upotrebu sa slušalicama kontrola glasnoće je, naravno, neophodna, ali FiiO takođe može da preuzme ulogu atenuatora u hi-fi sistemu, pa se može povezati direktno na izlazno pojačalo ili aktivne zvučnike. Digitalna sekcija prihvata rezoluciju od 768 kiloherca i 32 bita, izvorni DSD512 i MQA, dok blutut, kao opcioni način povezivanja, podržava LDAC, aptX HD i druge kvalitetnije kodeke. Značajan činilac u zvuku ovog uređaja jeste napredna PEQ ekvalizacija na čak 31 frekvenciji, kojoj se pristupa kroz aplikaciju ili brauzer na računaru (neophodno je primeniti RS232 vezu preko USB kabla). Ekvilajzer sadrži sedam predefinisanih postavki, kao i 10 memorijskih mesta za čuvanje korisničkih podešavanja, a direktan pristup onlajn bazi omogućuje preuzimanje dodatnih podešavanja, kao i deljenje korisničkih šema za ekvalizaciju – što je posebno zanimljivo i može biti veoma korisno. Pomoću aplikacije FiiO Control mogu se odabrati ulaz i blutut kodek, podešavati pojedine sporedne funkcije, kao i spomenuti ekvilajzer, ali ona ne služi kao audio-plejer, pa čak ni za kontrolu glasnoće. Za to je predviđen daljinski upravljač manjih dimenzija.

Upotreba i zvuk

Slušni test započeli smo na neutralnim podešavanjima i sa isključenim ekvilajzerom, a K19 u ovakvoj postavci pruža izrazito analitičan zvuk, s detaljima postavljenim u prvi plan. Legendarni nastupi Billa Evansa u njujorškom džez klubu Village Vanguard reprodukovani su fantastično verno i s potpuno jasno prikazanim najsitnijim finesama. Ovo je posebno izraženo na živim snimcima, kao što je ovaj, pa su prisutni svi ambijentalni zvukovi, poput žamora publike ili škripkanja bine. Precizno pozicioniranje čini drugi deo ove trodimenzionalne audiofilske slagalice, pa se pozicija pojedinačnih instrumenata može sasvim lako odrediti u prostoru, uz izraženu separaciju i, sveukupno, upečatljiv utisak realističnog prikaza. Ipak, K19 nas nije oduševio koloritom jer je celokupna reprodukcija bila podešena za najveću moguću analitičnost, pa su pojedinačni tonovi bili prilično suvoparni – poput isprane verzije numera koje dobro poznajemo. Ovo se najviše primećivalo u srednjem delu spektra, koji je inače najbogatiji teksturom, ali je i najniži opseg delovao neuverljivo i pliće nego što zapravo jeste.

Zbog svega navedenog, u nastavku testa odlučili smo da u pomoć pozovemo svemogući ekvilajzer, kao i da odaberemo jedan od sedam ponuđenih digitalnih filtera. Moramo da naglasimo da u skromnom brzom vodiču (koji je jedini dostupan) nismo naišli na informaciju o filterima, već smo ih pronašli slučajno, tokom pregleda opcija na uređaju. Nakon kraćeg igranja pronašli smo kombinaciju koja najviše prija našim ušima, sačinjenu od Fast filtera i Jazz podešavanja ekvilajzera, a K19 se tada pokazao u znatno drugačijem svetlu. Reprodukcija naizgled nije izgubila ništa od opisane detaljnosti, ali je bila oplemenjena tonovima punim teksture i života – do te mere da se moglo pomisliti da nije u pitanju isti uređaj. Pojedinačne note, sada bogate i slojevite, gotovo sočne, i dalje su bile predstavljene izuzetno jasno i precizno. Njihovo ocrtavanje bilo je čisto i oštro, ali je manir njihovog uklapanja u veću muzičku sliku bio takav da ta laserska preciznost nije bila neprijatna. Naprotiv, reprodukcija je bila fluidna i homogena, bez isticanja bilo kog dela spektra i uz nesumnjivu muzikalnost, a K19 se transformisao u uređaj koji na najbolji način spaja analitičnost, živopisnu prezentaciju i prostranu, jasno prikazanu pozornicu.

Na kraju, nekoliko reči o praktičnosti. Pre svega, K19 spada među retke uređaje koji se mogu postaviti vodoravno ili uspravno, a u pakovanju se isporučuju odgovarajuće nožice. Iako autor ovog teksta preferira vodoravno postavljanje, tokom testiranja pokazalo se da se FiiO može prilično zagrejati tokom rada, pa je uspravna pozicija u ovom pogledu bolja jer su velike perforirane površine u potpunosti slobodne za provetravanje. Pored toga, uspravno postavljeni K19 može služiti kao stalak za slušalice – za šta se takođe isporučuje nosač. A ukoliko insistirate na vodoravnom položaju, preporučujemo da postavite dodatne odstojnike kako biste omogućili bolji protok vazduha ispod kućišta. S druge strane, kontrola je nešto na čemu bi FiiO trebalo da poradi jer je sada malo zbrkana i razbacana. Za deo funkcija koristi se aplikacija, dok ostalo ide preko daljinca i očitava se na minijaturnom ekranu dijagonale 33 milimetra, što znači da se za bilo koje podešavanje mora prići uređaju – a prikaz je i tada prilično sitan. Bilo bi mnogo bolje i jednostavnije da su sve kontrole i podešavanja objedinjeni u aplikaciji, pa se nadamo da će se ovo i desiti u nekom budućem ažuriranju firmvera.

Kameleon

Zahvaljujući velikim mogućnostima korekcije zvuka, K19 je sposoban da pruži vrlo različit tonski doživljaj i sigurni smo da bi zaista svako mogao da podesi reprodukciju po svom ukusu. Ovo je nesumnjivo kvalitetan uređaj, koji po svemu staje rame uz rame s konkurencijom, ali budući vlasnici moraju biti spremni da odvoje vreme i posvete pažnju detaljnom podešavanju zvuka. Ako vam nije do toga, onda ovo jednostavno nije uređaj za vas, a ukoliko uživate u isprobavanju i poređenju različitih filtera i ekvilajzera, uz K19 ćete pronaći istinsku audiofilsku sreću.