JBL Club One

Muzika na prvom mestu

Kao najbolji model u novoj seriji, over-ear slušalice Club One donose mogućnosti koje se očekuju od savremenih slušalica, ali uz naglasak na profesionalnom kvalitetu reprodukcije u svim situacijama.

Kompanija JBL predstavila je novu seriju Club na januarskom CES sajmu, a tom prilikom navedeno je da je inspiracija potekla od slušalica koje muzičari koriste u profesionalne svrhe, te da je ideja bila da se naprave izdržljive slušalice odličnog zvuka, koje u isto vreme neće biti uskraćene u pogledu savremenih opcija i vidova povezivanja. Serija trenutno sadrži tri modela u on-ear i over-ear formatu, koji dele rešenja poput metalnih šarki za veću izdržljivost i zvaničnog Hi-Res sertifikata, a upoznavanje započinjemo s najboljim modelom Club One.

Klasičan dizajn

Uz tanke metalne nosače rezonatora i vidljive interkonekcione kablove, Club One se već na prvi pogled distanciraju od modernih slušalica i repliciraju vizuelni identitet profesionalnih slušalica starije generacije. Neupadljiva crna boja takođe ih čini diskretnijim, pa se stiče utisak da su ove slušalice napravljene da pruže što bolji zvuk, a ne da privlače pažnju poput kakvog urbanog modnog detalja.

Club One postavljaju muzikalnu i fluidnu reprodukciju na prvo mesto, ispred prezentacije detalja i ulažući veći deo kapaciteta u verne i prirodne note.

Osnov nosača izrađen je od dvomilimetarskog metala, koji je u gornjem delu presvučen kožom i dodatno tapaciran mekanim ispunom. Šarke i donji delovi nosača takođe su izvedeni od metala i deluju prilično izdržljivo, a omogućuju pomeranje rezonatora u svim pravcima, kao i preklapanje radi lakšeg transporta. Podešavanje obima obavlja se putem klizača, dok prisustvo unutrašnjih podelaka olakšava pomeranje, a i sam osećaj pri podešavanju je sjajan – podeoci se smenjuju uz glasan klik, dok čitav sklop ostavlja utisak vrhunske preciznosti i izrade.

Rezonatori su izvedeni od lepo obrađene plastike u matiranom finišu, koji predstavlja pravi magnet za otiske prstiju. Ispupčeni središnji deo rezonatora upotrebljen je za postavljanje diskretno utisnutog logotipa kompanije, a njegov tanki hromirani okvir zapravo je jedini detalj na slušalicama koji nije u crnoj boji. Već uobičajeno, obod rezonatora iskorišćen je za smeštaj komandi i priključaka: na levoj strani nalaze se tasteri za uključivanje, blutut uparivanje i aktivaciju sistema za umanjenje buke okruženja, dok su na desnoj postavljene komande za glasnoću, upravljanje reprodukcijom i telefonskim pozivima. Pored toga, na obodu su postavljeni svetlosni indikatori statusa blutut veze i napunjenosti baterije, kao i USB-C port za punjenje, dok se priključak za audio-kabl nalazi na oba rezonatora, pa korisnik može da odabere koja strana mu više odgovara – ovo predstavlja odlično rešenje za optimalnu ergonomiju u različitim prilikama.

Na unutrašnjoj strani rezonatora postavljeni su jastučići presvučeni mekanom kožom, koja je veoma prijatna na dodir, dok se iza zaštitnih maski nalaze zvučničke jedinice prečnika 40 milimetara. Proizvođač navodi da frekvencijski opseg iznosi 10 herca do 40 kiloherca u pasivnom modalitetu, odnosno 20 herca do 20 kiloherca u aktivnom režimu rada, uz najveći zvučni pritisak od 95 decibela. Nominalna impedansa slušalica iznosi 32 oma, a za pokretanje se preporučuju pojačala snage do tri i po vati po kanalu, dok se u aktivnom režimu za napajanje stara interna baterija kapaciteta 730 miliamper-sati, koja obezbeđuje čak do 45 sati rada (bez ANC sistema).

Dvostruka ličnost

U nameri da utvrdimo domete slušalica Club One, testiranje smo započeli u pasivnom modalitetu, a na poziciji D/A konvertera i pojačala za slušalice našao se daleko skuplji Pro-Ject Pre Box RS2 Digital. Na albumu „The Wall“ novitet iz JBL-a pokazao je, pre svega, veliki dinamički raspon, pa su sporedni zvukovi s televizora u numeri „Nobody Home“ predstavljeni veoma razgovetno, a ujedno jasno u drugom planu, dok je sve bilo zaokruženo potpunom pozadinskom tišinom. Ambijentalni ugođaj je odlično odmeren, s pozornicom koja je prostrana, ali nikad ne izlazi iz glave.

Hrapavi, a ujedno sentimentalni glas Rogera Watersa prikazan je baršunasto i prirodno, uz detaljnost koja je solidna, ali ne više od toga. Neznatno povučena klavirska pratnja takođe nije donela eksploziju finih pojedinosti, ali je timbar bio potpuno verodostojan, što se potvrdilo i kod gudačkih instrumenata u drugom delu numere. Stoga, može se reći da Club One postavljaju muzikalnu i fluidnu reprodukciju na prvo mesto, ispred prezentacije detalja i ulažući veći deo kapaciteta u verne i prirodne note.

Prelazak na Kraftwerk na albumu „Tour de France Soundtracks“ pokazao je da su Club One sposobne da reprodukuju brz i odsečan bas, te da siđu veoma duboko uz zadržavanje dobre definicije. Ravnoteža između opsega je odlična, pa su najniži tonovi, uprkos dominantnoj prirodi, zadržani tamo gde im je mesto i ne nadglasavaju druge delove spektra, ostavljajući odgovarajući prostor preciznim i vazdušastim visokim notama. Stereo-efekat je takođe izražen, pa su ambijentalni zvukovi prolaska bicikla i mehanizma lančanika prikazani veoma ubedljivo.

U drugom delu testiranja isprobali smo kvalitet reprodukcije preko blutut veze, a Club One su nam priuštile veoma dobar zvuk, uprkos odsustvu aptX kodeka. U odnosu na pasivni režim, srednji tonovi postali su nešto naglašeniji, što je u reprodukciju unelo živopisne tonove koji privlače pažnju. Detalji u gornjem delu spektra takođe su više dolazili do izražaja, pa je muzika sveukupno zvučala bogatije, kao da Club One teže da se dopadnu najširim krugovima slušalaca. U niskotonskom opsegu i dalje vladaju brzina i uređenost, ali uz nešto veću masu i toplinu tonova nauštrb preciznosti i definicije. Iako ukupan dinamički opseg jeste smanjen, odlično proračunat DSP svodi negativne efekte na najmanju moguću meru, pa se manjkavosti u odnosu na pasivni režim primećuju samo tokom zaista zahtevnih deonica. Najzad, upotreba ANC sistema utiče na zvuk tako što daje neznatno upeglaniju reprodukciju, sa smirenijim i manje istaknutim tonovima, pa su nam se pojedini albumi čak više svideli u takvoj izvedbi.

Od pratećih opcija moramo da istaknemo veoma dobru mobilnu aplikaciju My JBL Headphones, koja donosi osnovne stvari poput provere napunjenosti baterije i ažuriranja firmvera, ali i kontrolu ANC, Ambient Aware i TalkThru sistema. Tu je i glasovni asistent iz Googlea ili Amazona, kojem se pristupa pritiskom na veliki kružni deo na levom rezonatoru, koji je zapravo skriveni taster. Ipak, najvažnije su opcije podešavanja parametara zvuka, koje sadrže nekoliko predefinisanih modaliteta, kao i mogućnost podešavanja po želji korisnika. Dodatno, kako Club One koketiraju s profesionalnim slušalicama, na raspolaganju su podešavanja zvuka po ukusu poznatih svetskih DJ-eva, kao što su Armin van Buuren, TigerLily i drugi.

Dobro došli u klub

Za razliku od većine savremenih slušalica, Club One ostavljaju utisak da su osmišljene pre svega za upotrebu preko kabla u kućnim uslovima, iako reprodukcija preko blutut veze nimalo ne zaostaje za liderima u klasi. Kvalitet zvuka je izuzetno dobar, iako ne sasvim neutralan, a odlično odmeren gabarit pravi optimalan kompromis između udobnosti i portabilnosti – Club One su veoma komforne za duže slušanje, ali se isto tako prenose bez muke. U priboru se isporučuju svi potrebni kablovi i adapteri, uključujući famozni „telefonski“ uvijeni audio-kabl, a tu je i torbica od tvrdog materijala. Stoga, ukoliko želite dobre hi-fi slušalice za kućnu upotrebu, uz dodatnu mogućnost upotrebe u pokretu, JBL Club One predstavljaju rešenje koje smo dugo iščekivali.