hifista

Probao sam sa stezanjem trafo srafova i nista se ne menja. Nije uobicajeno zujanje trafoa koje obicno prati i neki nivo suma u zvucniku. Radi se o nekom jednolicnom visoko frekventom cccccc zvuku, verovatno izazvanim nekom em interferencijom. Pada mi napamet da moze biti emi izazvan gomilom switching psu na elektro mrezi, a tu bi izolacioni trafo mogao da pomogne. Druga opcija koja mi pada na pamet je da dodatno oklopim trafo sa nekim resetkastim poklopcem.

Na mom lampaskom pojacalu na zvucnicima nema nikakvog suma, mrezni trafo ne zuji ali proizvodi u visokim frekvencijama neki konstantni zvuk, koji ne cujem sa mesta slusanja, vec kad pridjem trafou na pola metra.. Tipicno za lampaska pojacala, mrezni trafo se nalazi spolja na sasiji. Moze li tu neki izolacioni trafo da pomogne?

Savetujem da biwire opciju prvo probate sa istim kablovima cisto da vidite ima li tu neke dobiti od star ground povezivanja. Star ground je cesta tehnika izvodjenja uzemljenja zarad smanjenja suma i ground loopa. Послато са SM-N960F помоћу Тапатока

Horn sisteme treba projektovati od midbasa. Nikad nisam imao priliku da cujem kompresioni drajver u toj ulozi u nekoj 100Hz ili vecoj horni. Takvih drajvera je malo, uglavno japanci koriste Goto drajvere koji imaju nenormalne cene cak i polovni. Drugi problem je time alginment izmedju drajvera, sto ogranicava dimenzije midbas horne do velicine sa kojom je moguce drajvere poravnati.

Ziveo nekad sa SF Electa Amatorom. O ukusima se ne raspravlja al lepsijeh monitora od onih sto su pravili dok je gazda bio Franco Serblin ja ne videh. Послато са SM-N960F помоћу Тапатока

Na pojacalu svi kablovi se vezuju na zajednicki par terminala a na zvucnickoj strani za biwire terminale (ako postoje) odvojeno. Na taj nacin zvucnicke jedinice su uvezane u starground i koristi se efektivno veci poprecni presek za prenos signala.

Iz mog iskustva biwire je ucinkovitiji na lampaskim pojacalima sa slabim damping faktorom. Dobije se bolja dinamika i separacija u odnosu na jednu zicu. Ko se igra sa skupim kablovima ostaje mu vecna tema da li je bolje da investira u jedan skuplji no u dva ili vise jeftinijih.

Masovna pojava na netu je diskusija o digitaliji gde ljudi raspravljanu o uticaju dac cipova, razlicitih losless formata, usb kablova. Dac cipovi imaju uticaja ali po pravilu kvalitetom dominira nacin implementacije. Svako digitalno procesiranje signala ukljucujuci citanje sa razlicitog medija, crc cek, raspakivanje fajlova, kabl transport iako ne menja logicku informaciju unosi nelinearna izoblicenja u vremenskom domenu. Koliko to ima uticaja, zavisi od rezolucije sistema i osetljivosti slusaoca ali je i to po pravilu mnogo manje od kvaliteta implementacije daca, odnosno umesnosti dizajnera. Послато са SM-N960F помоћу Тапатока

Imao nekad davno tu kutiju, moj savet je uzmi nesto drugo, sa prostijim skretnicama i manje rigidnim materijalima membrana od titanijuma i kevlara. Trebace ti manje snage i lakse ces izvuci ton iz kombinacije papirnog midbasa i silkdom visokotonca.

Ziveo hifiles show i svi koji ga posecuju ! Gledajuci unaokolo rekao bih da je velika vecina posetilaca u zlatnim 40+ i 50+ godinama, i po tome pratimo svetski trend. Sto se same organizacije i izlagaca tice, sajam po mom misljenju lepo odrzava nivo predhodnih godina. Tacno je da je akustika hotelskih soba limitirajuci faktor, kao i ogranicenja izlagaca da se prilagode. Pitam se postoji li u svetu neki hifi show koji se ne odrzava u hotelskim sobama, bilo bi interesantno kad bi smo mi u Srbiji mogli da razbijemo taj klise i organizujemo nacionalni hifi show u nekom boljem i orginalnijem okruzenju, mozda negde u unutrasnjosti kako bi i troskovi izlaganja bili manji pa bi mogao da bude i redovni displej domace hifi produkcije, kineskih izlagaca koji nemaju prepreku da dodju i strane ezoterije koja nema dovoljno sredstava da nastupa na velikim sajmovima.

Evo slika izbliza Kinoshita rv6 monitora gde se vidi da je sper glavni materijal i za prednju plocu i za hornu.@Majda ne oponiram samo iznosim fakte koje sam ranije istrazio. Zanimljiv je i spoljni izgled skretnice koji mozda zavredjuje strucniji komentar. Послато са SM-N960F помоћу Тапатока

Kinoshita monitor je uradjen od brezovog spera, ukrucenje drvene grede, izolacija fiberglas, basovi dele zapreminu, pasivna skretnica, svi drajveri TAD, centralni tad4001 koji je projektovao sam Kinoshita. Monitori su plici jer su ugradjivani u zidove studija. Kinoshita je ucio od Bart Locanti-a JBL legende koji je iz JBL presao u Pioneer. Evo snimka na kome se vidi unutrasnjost Послато са SM-N960F помоћу Тапатока

Upariti hornu i direkt radijator zahteva jako puno iskustva i eksperimenta. Ovo sto je napravio Ferenc Lazar po kvalitetu delova podseca na Kinoshita RM-6 monitor, verovatno najbolji pasivni studijski monitor ikad napravljen. Autor dizajna je Shozo Kinoshita dizajner TAD jedinica. Polovni nema da se prodaje ispod 30Keur.

Nazalost nisam imao prilike da slusam Karlson bas kabinet. Ono sto sam cuo od poznanika je da izuzetno dize efikasnost u 40-200hz zoni, efikasnije u odnosu na bilo koji drugi koncept kutije u odnosu na velicinu kabineta, medjutim trazi vrlo precizan i znalacki tune da se dobije zadovoljavajuca linearnost kao i znalacku integraciju sa srednjotonskim drajverom. Mislim da je zbog kompleksnosti ovaj koncept zapostavljen, jer je industriji bilo lakse da projektuje i sklapa klasicne sanduke.

Nema problema, slazem se sa tvojim zadnjim postom.

@prophet, nisam sugerisao upotrebu kompresinog srednjotonca u @pollux dizajnu. Iskreno ne bih mogao da preporucim tako nesto sem u full horn dizajnu sa midbas hornom koja pokriva bar do 100hz. Pomenuo sam generalno kompresione srednjotonce (one bolje ispravno implementirane) u kontekstu da Lowther ima uporedivo interesantnu dinamiku i tonalitet (moja subjektivna percepcija) kad se upotrebljava u slicnom opsegu, uz osetljivost laksu za uparivanje sa midbasom i manji gabarit.

Za mene licno je Horning Agathon referenca za koriscenje Lowthera kao srednjotonca. Nije secen ni gore ni dole, samo ekvilizovan sa noch filterom, isecen vizer i plug da se razumno smanji beaming i dobije pad u visokim. Sa dodatkom bas drajvera i visokotonca dobija se neki full range na steroidima. Ako se koristi u zoni 200-2khz postavlja se pitanje sto Lowther, sto ne neki drugi driver. Po nekom dinamickom i tonalnom kvalitetu, moje misljenje je da je Lowther alternativa za dome kompresioni drajver u velikoj horni, sa mnogo slicnosti po pitanju hirovitosti odziva i ogranicenja u ekstenziji.

Pollux cestitke za interesantan sistem. Na osnovu licnog iskustva sa Lowtherom i Raal-om mogu jedino da posavetujem da skretnicu izvuces u eksternu kutiju. Drajveri koje imas pokrivaju siroke opsege, pa je dobar zvuk moze napraviti na vise nacina, mozda pozelis da napravis razlicite opcije na prekidac. Neko npr preferira raal nisko do 2khz, ja npr ne volem ton ribona u tom opsegu i volim ih visoko rezane. Slicno ne volem Lowther u midbas zoni, ali mi se svidja da sto sire pokriva mid prakticno do granice bimovanja, uz ekvilizaciju pikova. Verovatno je zvucnik predhodno svirao lose zbog kombinacije aktivne i pasivne skretnice u zoni midbasa koja kriticna za ton, tu samo pogresno uparivanje pojacala svira katastrofalno.

Ja vrlo retko i na keramickoj ploci koristim vise od dve ringle, uglavnom samo kad je neko vece spremanje za novu godinu i slavu. Obicno najvise za pare dobijes sa plocom za 60x60 ugradnu povrsinu jer je to neki najcesci standard koji se najmasovnije proizvodi. Valjda je tako i kod indukcionih ploca.

Hvala svima na pomoci. Kupicu full indukcionu ugradnu plocu, nadam se da analogija nije potpuna sa class-D po pitanju zivotnog veka i servisiranja. Kako odabrati nezavisnu ugradnu rernu na struju? U odnosu na bazicnu Electroluxovu koju koristim, voleo bi da ima neko efikasno samociscenje, da ima jace i ravnomernije zagrevanje i da ima neki kvaltetniji tajmer kojim moze da se programira start/stop. U ovoj koju imam nema sanse da napravim lebac/picu da sredina ne bude ziva a kora tanka i mekana.

Zahteva li klasicna ugradna indukciona ploca (60x60cm), neke posebne osigurace i strujnu instalaciju? Recimo veci protocni bojleri ne mogu da se instaliraju u svakoj kucnoj instalaciji.

Za kuvanje preferiram plin ili drvo, medjutim tehnicki u stanu to ne mogu da izvedem pa ostaje jedina mogucnost sporet na struju. Sad se uglavom prodaju ravne ploce, a dostupne su i ove indukcione za koje znam da brze kuvaju vodu ali nemam predstavu kako rade sporo kuvanje (pasulj, sarma, kupus, gulas ...) ili grilovanje mesa, sto mi je bitnije od toga hoce li voda prokljucati brze.

Jedno pitanjce za iskusne audiofile-kulinare. Treba da kupim novu sporet plocu i rernu. Imali ko neku preporuku, valjaju li one indukcione ploce za prakticno kuvanje?

A vole li neko Ozric Tentacles, krivo mi sto nisam ni cuo da su imali nastupe u Beogradu.

Prati li neko Tangerine Dream? To mi je omiljeni bend elektronske muzike ali ih ne pratim od 80tih, cuo sam da jos postoje.