NL.

https://www.turntablelab.com/collections/pro-ject-alpha/products/pro-ject-metallica-turntable?aff=56059?rel=MetallicaAA

Interesantan remaster, zvuk odličan, malo “masniji i bujniji”, ali veoma prijatan. Za preporuku u svakom slučaju

Svaka od 4 ploče je narezana samo u "optimalnom" delu površine, što se vidi na gornjoj slici. Rezanje počinje na oko 1cm od ivice ploče, a prema centru se završava pre onog kritičnog dela pri kraju ploče, gde se distorzije najčešće i javljaju. Svaka zvuči jako prirodno i tečno. Kao što sam već napisao, nisam nikada slušao bolju verziju ovog albuma. To su dobre okolnosti. Loše su po jedna ili dve numere po strani, što nije ni malo komforno. Poželeo sam tokom slušanja da mi je gramofon pri ruci, da ne moram da ustajem. Btw mnogo mi manje problema pravi skidanje i stavljanje ploče, brisanje grafitnom četkicom itd., od starog dobrog ustani-sedi, što naravno zna da bude previše ako je jedan album narezan na čak 4 vinila. Ovaj album mi je idealan da ga digitalizujem, jer se kod mene onda skoro i ne čuje razlika između ploče i tog fajla. Zapravo ta razlika koju čujem mislim da je više psihološka. Naravno, tada nedostaje ritual puštanja ploče i da vidim da se tamo vrti dok slušam.

Stigao mi je jedan od najomiljenijih albuma iz mladosti! Odgovorno tvrdim da je ovo najbolji snimak Black albuma koji sam do sada čuo! Istina, nisam imao prilike da čujem američki 1st press…

Ovaj album je istinsko remek-delo! 😀 Mnogo mi je lakši za slušanje od 5xMingus (koji je takođe izvanredan, ali malo težak)

Izvinjavam se, ispravio sam link, nadam se da je sada Ok

Preko linka sam postavio poređenje pod dve karakteristične numere sa DCC ploče i DCC cd-a. Vinil verzije su oko 10 ili 11 dB tiše, pa je potrebno za toliko pojačati da bi bilo otprilike na istom nivou jačine zvuka. Vinil verzije su 192/24, dok su CD verzije 44/16. Namerno nisam izneo svoja zapažanja da ne bih uticao na kolege, pre nego što sami poslušaju. Pozdrav svima!

Nisam imao ranije prilike ništa da čujem od Opus 3 produkcije. Da budem iskren, nisam ni čuo za njih, dok mi @Fathernije skrenuo pažnju i ovom prilikom mu se puno zahvaljujem na preporuci! Neverovatno prirodni i “živi” zvuk, prostoran, rezolutan, ali tečano-analogno rezolutan, a ne analitički. Ne pršti sve od dinamike, kao kod Sheffield lab recimo, ali ni ne manjka dinamike… a zvuči još prirodnije.

Samo da prijavim da je CD stigao i da sledi poređenje sa pločom. Uskoro postavljam po dve numere. Nisam do sada imao ni jedan DCC u svojoj CD kolekciji, kutija ima elegantni mehanizam kao MoFi, što me je baš obradovalo! Uzdravlje!

Stigla mi je zanimljiva ploča Neću da otkrivam odmah kako svira, niti kako se nosi sa CD ripom, jer očekujem uskoro da mi stigne i CD iz iste serije. Onda ću da digitalizujem najmanje dve numere sa ploče, ripovaću i CD, i postaviću ovde, pa ćemo nakon toga da pričamo. Samo ću sada da naglasim da je medijum očuvan 10/10, verujem da je ploča ovakva bila kad je bila nova - nikakvih krckanja, puckanja niti bilo čega sličnog. Uzdravlje! https://www.discogs.com/release/1981580-The-Doors-LA-Woman

Samo da prijavim da mi je u kolekciju stiglo ovo fenomenalno izdanje, vredno svake pare - što bi rekao InSides.

sa nevericom sam slušao, mislio sam da nema šanse da CD rip zvuči bolje od ploče, ali zvučao je bolje. U pitanju je DCC Compact classics reizdanje i remaster albuma L.A. Woman - The Doors (https://www.discogs.com/release/1796625-Doors-LA-Woman ). Poredili smo sa mojim pločom, koja je reizdanje iz 2009., ali nije remaster, već originalno stereo izdanje (https://www.discogs.com/release/2548925-Doors-LA-Woman). Poredili smo 2 numere, Riders on the storm i LA Woman. DCC izdanje je prikazalo značajno širu sliku, življu dinamiku i, da tako kažem - “sočniju, mesnatiju prezentaciju”, prijatniju za slušanje. Visoki i viši srednji tonovi su na ploči zvučali prefinjenije-filigranski, naročito kod Riders on the storm, kiša koja se čuje u prvom planu na početku (a u pozadini je tokom cele numere) se na ploči bolje čuje i ima dubinsku slojevitost. Vibrafon je meni za dlaku bolje zvučao na ploči. Ali su ostali instrumenti, glas i naročito ritam sekcija (gitara, bass i bubanj) bolje zvučali na cd rip-u i to je davalo bolji šmek i ostavljalo bolji utisak na kompletne numere. Obojica smo konstatovali da nam se više dopala CD verzija. Daleko od toga da se ploča čula loše, ali je CD bio ubedljiviji. Moj generalni zaključak je bio samo potvrda stava da su medijum i snimak od velike, da ne kažem presudne važnosti, a da očigledno CD kao medijum nikako ne treba zanemariti, jer je sposoban da primi odličan zapis. Čini mi se da je relativno manje dobro masterovanih CD izdanja, pa to onda daje prostora za generalizavanje i za verovatno pogrešne zaključke. Biće mi naravno veliko zadovoljstvo da čujem Delijine utiske o poređenju ove dve, a i ostalih numera, a i generalno o zvuku gramofona, jer ga je danas prvi put čuo, nakon apgrejda. Verovatno sam ja malo pristrasan, jer zvuk i magiju gramofona jako volim. Ali me uver raduje da čujem objektivno i iskreno mišljenje.

Rado bih posedovao taj gramofon! Ručka deluje fenomenalno - unapređeni Aro... možemo slobodno da kažemo: Aro 2 . To bih odmah nabavio, već sam se i raspitivao, ali je ne prodaju odvojeno od gramofona... za sada.

Evo Kudos Titan 808 sa ostatkom sistema koji je Linn, povezanih pasivno na dva monobloka Linn Klimax Solo (2x500w). Verujem da to svira mnogo, mnogo lepo! Zanimljivo je da su ih gurnuli skoro do zida... Inace ovi Titan 808 imaju isobaric bass, kao stari Linn Sara ili Linn Isobaric... ili noviji Linn Akubarik... ili neke od Neat kutija.

Mislim da nije u pitanju problem sa HDMI kablom, već sa internet vezom, ili sa HBO Max aplikacijom. Meni takođe s vremena na vreme secne, na ekranu receivera se pojavi info o formatu zvuka, a ja to tumačim u smislu da je došlo do kratkotrajnog prekida zvučnog signala iz TV-a. Koristim takođe HDMI 2.1