NL.

Na institutu za bolesti zavisnosti kazu da je narocito opasna ulazna laka MM droga Adikt ...iza toga stoji crna magija pa naravno... ništa to nije slučajno... ni taj naziv, ni crna boja vinyla, ni (relativno) pristupačna ulazna cena magije...

Linn doktori mi kažu: Dečko, ti si evidentno oboleo! Ako najhitnije ne počneš sa Akurativom, za tebe spasa nema, Klimakterijum će te uhvatiti pre vremena. A ako te on dohvati prerano, iscediće te kao krpu, sve do poslednje pare ćeš da ostaviš na lečenje, a ni to ti neće biti dovoljno, jer top Klimakterični sistem košta mnogo i za Engleze, a kamoli za vas obične smrtnike na granicama EU

Hvala @goran_p , upravo sam se prijavio Ako nekoga zanima evo i zamene za stari Linn forum: https://hifiwigwam.com/forum/clubs/1-linn-owners-club-and-forum/ i/ili https://development.linn.co.uk/member.php?action=register Prvi je zvanično preporučen od Linna, dok je drugi zamišljen prvenstveno kao forum za one koji su se prijavili za beta testiranje, a ja se jesam prijavio za testiranje

Zato je cena novih Linn zvučnika otišla u nebesa, a suguran sam da ni Dynaudio ni ostali ne zaostaju...

Iako je zdravlje nesporno najvažnije, ipak mi odosmo u off-topic. Ni moj traktat o kućnim mrežama nije baš on-topic, ali mislim da je budućnost digitalne reprodukcije streaming, a on je nažalost u tesnoj vezi sa kompjuterskom i mrežnom opremom... Ne može čovek na miru i kvalitetno da uživa u streamovanoj muzici, ako mu prethodno kućna računarska mreža nije perfektno funkcionalna. Sondek, moja malenkost, a verujem i još mnogi su se u to nažalost uverili...

@Srecko slažem se apsolutno sa tobom... zaboravio sam to da pomenem u svojoj prethodnoj poruci, hvala ti što si dodao. Zbog toga je bolje da se koristi žica kada god i gde god je moguće.

Nažalost na wifi ruteru postoji gomila opcija koje je potrebno podesiti da bi se dobila maksimalna brzina između rutera i uređaja koji su priključeni na kućnu mrežu. Pretpostavka je da si nabavio Gigabitni wifi ruter? SBB već nudi brzine interneta od 300 Megabita i verujem da će uskoro i gigabit da bude standard. Sa druge strane, neki uređaji u tvojoj kućnoj mreži sigurno imaju mogićnost da komuniciraju brzinom od 1 gigabita, nezavisno od brzine interneta. Ja sam potrošio dosta vremena najpre da shvatim (naučim) problematiku, a da nakon toga mogu bilo šta da podešavam. Blago kolegama audiofilima koji su IT ili srodnih struka, njima je ovo sve piece of cake, a mi ostali se mučimo jezivo... Svet ide u digitalnom smeru, to je očigledno, pomiri se što pre sa tim i kreni da učiš, nemoj više da se mučiš Dakle ovako: 1. Snagu primopredajnika na ruteru je potrebno podesiti na maksimum, 2. Snagu primopredajnika na wifi mrežnoj kartici na laptopu (i ostalim uređajima ako imaju to podešavanje) takođe podesiti na max. Recimo kada laptop radi na baterije i kada uđe u režim štednje energije, često smanji snagu na wlan kartici i brzina odmah značajno opada. 3. Opseg rada rutera podesiti na 5 GHz, jer samo na tom opsegu je moguće dobiti veliku brzinu protoka (ostaviti paralelno i opciju 2.4 GHz, da bi i stariji uređaji mogli da se prikače) https://www.howtogeek.com/222249/whats-the-difference-between-2.4-ghz-and-5-ghz-wi-fi-and-which-should-you-use/ 4. Podesiti WLAN protocol na "N", jer jedino on omogućava velike brzine (802.11n Protocol) https://study.com/academy/lesson/wlan-protocols-types-characteristics.html 5. Obavezno podesiti enkripciju na WPA2/AES , jer ako se podesi na WPA TKIP to može da uspori protok i 25% https://www.howtogeek.com/204697/wi-fi-security-should-you-use-wpa2-aes-wpa2-tkip-or-both/ 6. Jačina signala opada sa svakim metrom udaljenosti od antene rutera, naravno prepreke tipa betonski zid, pa čak i prozorsko staklio, znatno umanjuju signal... a što je signal slabiji, to je manja brzina protoka https://www.ekahau.com/blog/2015/09/07/wi-fi-planning-walls-and-dbs-measuring-obstruction-losses-for-wlan-predictive-modelling/ 7. Ovo što je @NShappy napisao je tačno i ja sam nešto slično uradio: na SBB-ovom UBEE ruteru sam isključio WLAN i koristim ga kao DHPC server za svoju kućnu mrežu - on dodeljuje IP adrese svim ostalim uređajima koji su na mrežu povezani bilo preko žice, bilo bežično. Taj UBEE je gigabitni ruter, a pored WLAN-a ima i 4 žična (LAN) porta (od kojih jedan nije gigabitni ) Ovo dalje znači da mi je bio potreban mrežni switch, da mi omogući priključenje desetak uređaja na žičnu mrežu. Switch radi kao obična "vododelnica" i prilično je jednostavan uređaj. Na switch ili neki od slobodnih portova na ruteru (ne sećam se tačno) sam priključio poseban WLAN ruter, koji mi radi praktično samo kao wifi access point i nalazi se u dnevnoj sobi. Ovo sam morao da uradim jer mi UBEE, switch i još neki uređaji stoje u rack ormanu u suterenu, pa UBEE-jev wifi signal ne može da dobaci do svih delova kuće, a i tamo gde dobaci previše je slab (a posledično je protok spor). Nadam se da će ovo moje pisanije nekome biti od pomoći. IT stručnjacima sigurno deluje trivijalno, ali sam se ja prilično namučio dok sam pohvatao osnove, pa sam osetio sam da je važno da to podelim sa kolegama koji se još uvek lome da krenu digitalnim putem. Na kraju da citiram Amadeus Ramba: "Bio je to mali korak za čovečanstvo, ali veliki za mene" cheers!

@Delija

@NShappy u tom slučaju OK... držim fige da fw stigne što pre Koji beše Naim streamer ti imaš?

Da ne bude da samo republički streameri prave probleme, navešću da sam gotovo identične probleme imao i da kako valja podesim streaming na AV receiveru koji nije Made in L&N Republika...

@NShappy pretpostavljam da si svoj kućni router podesio kako treba? Ja sam bio na ivici nervnog sloma oko podešavanja routera da "propusti" sve što treba da bi streaming uopšte proradio, a onda i da bi radio kako treba. Predlažem ti da angažuješ nekoga ko je ekspert za mreže i te stvari da ti prekontroliše sve, jer je veoma moguće da problem nije do streamera, već do tvoje lokalne mreže.

Hvala svima na odgovorima i pojašnjenjima! Tako sam na kraju priključio, jedino što ću još da zamenim mesta kablovima, pa da bass i mid budu priljučeni na 100w preko K-40, a da tviteri budu priključeni na 90W preko K-20. Komentar koji je napisao @goran_p je potpuno na mestu, jedino što sam se ja u međuvremenu zarazio virusom stalnih čačkanja i nemanja mira od pokušaja poboljšavanja i naravno apgrejdovanja... a bolest je teška i neizlečiva ...a slažem se da to vodi do paradoksa da se manje sluša muzika, a da se više osluškuju pojačala, kablovi i naravno izvor (bilo analogni ili digitalni, koji je za sve istinske poklonike "Linove filozofije" daleko najvažniji komad opreme). Stavili su izvor na pijedestal, jer nikad nisu znali da naprave zvučnike kako valja, što bi rekao @Delija

Povezao sam bass i mid na power amp (100w), a tweeter i super tweeter na DSM (90W). Da budem iskren, ne čujem razliku u odnosu na prvu varijantu, kada sam bass i mid povezao na DSM, a tweetere na power amp. Da li neko može da mi kaže koji drajveri vuku najviše struje, pretpostavljam da bass i mid vuku više od tweetera, ili možda baš u tome grešim? Negde sam pročitao da je jedna od najvećih predmosti bi-ampinga to što u trenutku pika potrošnje struje jednog od drivera (npr. bassa), drugi driver (npr. tweeter) će imati dovoljno struje, jer je dobija iz drugog pojačala, ša će samim tim opšti kvalitet reprodukcije da bude viši. Možda bi imalo smisla da vežem samo bass na jedno pojačalo, a da kratko spojim mid, tweeter i super tweeter, pa da sva tri spojim na drugo pojačalo? Na mojim Majik 140 zvučnicima mid i bass su istog prečnika i deluje mi da vuku otprilike podjednako struje, pa bi možda imalo najviše smisla da povežem bass i super tweeter na jedno pojačalo, a mid i tweeter na drugo. Ako bi neko mogao da mi objasni kako treba da shvatim "potrošnju struje" od strane pojedinih drivera i zvučnika u celini, bio bih veoma zahvalan Naravno, ako neko ima savet kako bi bilo optimalno da povežem, takođe bi mi značilo. Bojim se da negde silno grešim u opštem razumevanju tematike struje, otpornosti itd. Hvala unapred na pomoći, NL.

Da, da, bi-amping je to. Ali je jedan amp spojen bi-wire, a drugi single wire... praktično 3 para žica Da dodam da sam pomoću K-20 povezao DSM-om (koji je 2x90w) sa bass i mid konektorima na zvučnicima, koje sam spojio jumperom, što se vidi na slici. Pomoću K-40, koji je bi-wire kabal, sam spojio power amp (koji je 2x100w) sa tweeterom i super tweeterom, takođe se to lepo vidi na slikama. Naravno dilema mi je bila da li je trebalo da uradim obrnuto - da bass i mid povežem na power amp koji je malo snažniji, a tweeter i super tweeter na DSM, a to ću sutra svakako da isprobam. E tu bi mi bilo lakše da imam terminisane kablove, da samo izvučem i ubodem ponovo, a ovako ću morati da stežem i manijačim Ovako u prvih dva sata slušanja rekao bih da je razlika primetna, naročito je bass poboljšan. Nije dobio na dubini, već je udarac čvršći i precizniji, rekao bih brži, definisaniji je nekako, znatno prijatniji mojim ušima... Sutra ću duže da slušam i upoređujem pa javljam.

Drage kolege, Evo da prijavim da sam posle dužeg, višemesečnog slušanja u bi-wire režimu danas privezao još jedan par kablova i prešao na bi-amping. Nabavio sam par Linn K-20 kablova, od po 4m, koji su terminisani samo sa jedne strane. Razmišljam da li bi bolje bilo da su terminisani sa obe strane... ali osim više komfora u povezivanju, nisam siguran da ću da dobijem neko zvučno poboljšanje. Naravno, zanima me da li se kolege slažu sa takvim stavom? Inače, odsekao sam oko 3 cm kabla sa obe strane, pažljivo skinuo izolaciju, bakarne žice sam lepo uvio i manijački (ručno) ih stegao konektorima na pojačalu. Meni deluje da je spoj bakra sa konektorima dobar i čvrst, nema oksidacije. Evo kako to izgleda sada: Pozdrav, NL.