NShappy

Pa sada sam van Srbije i neće me biti tamo do kraja marta, a ovoj "smesi" se ne sećam imena. Ali imali su male pultove sa time na kojima se na malom ekranu vrtela prezentacija. I stajalo je blizu kasa. Bar u ovom Novosadskom Merkuru.

Pa ovo nije previÅ¡e lepljivo. Na dodir podseća na one ljigavce Å¡to se prodaju kao deÄija igraÄka, ali ne ostavlja masne tragove, za razliku od spomenute igraÄke.

Ovaj silikon s' poÄetka teme mene podsećna na onaj "silikon/plastelin" Å¡to prodaju u Merkuru za Äišćenje kojekavih predmeta složenog oblika. LiÄi na jufku silikona, može se pritisnuti uz predmete složenog oblika i prljavÅ¡tina se lepi za njega. Kada bi se igla na kratko spustila u to, naslage sa igle bi ostale u tome.

Digitalna TV će biti u etru bez obzira na ponaÅ¡anje kablovskih operatera. Kvalitet slike T i T2 je isti... Hoćš reći da je SBB lobirao da se progura T2 da bi manje ljudi moglo da je gleda i da bi preÅ¡li na kabel? Teorijama zavere nikad kraja... Nismo mi jedini Å¡to smo izabrali T2. Njega uzimaju ili oni Å¡to su poÄeli davno pa sada mogu da idu na novije, ili oni Å¡to tek sada poÄinju pa odmah idu na najnovije. Indija npr. takoÄ‘e ide na T2. I oni kreću od nule tek sada.

Kakve veze SBB ima sa DVB? Pogotovo za izbor izmeÄ‘u T i T2. SBB i sada emituje DVB-C kao digitalnu televiziju (taj njihov D3 i HD) ali koriste sistem kodiranja koji može da bude "proÄitan" samo njihovim receiverom. "Da se ne krade i ne deli kablovska..."

Uvoznici i na tom poslu zaposleni u Srbiji se dele na dve grupe. One koji ne znaju za budući T2 i ne kontaju detalje, i one koji to znaju. Ovi prvi nas ne zanimaju, a ovi drugi znaju da će na većinu prodatih televizora bez T2 prijemnika, kasnije prodati i eksterne T2 receivere. Znajući da Srbijom vladaju interesne grupe bogatih i njihovi nestruÄni posluÅ¡nici, jasno je zbog Äega niko ne vodi raÄuna o tome da se uvoz i teret troÅ¡kova prelaska na T2 minimizuje. I za korisnike, i za ukupni uvoz u Srbiju uopÅ¡te. Å¡to se tiÄe korisnika kablovske, joÅ¡ je veća bruka Å¡to RRA ni nadležni uopÅ¡te nisu definisali obaveze i ponaÅ¡anje kablovskih operatera po pitaju digitalizacije TV broadcasting-a. Kablere niko ne spreÄava da sve to Å¡to u etar ide digitalno, reemituju analogno (obiÄan PAL) za "nezahtevne korisnike" kao " besplatnu uslugu uz meseÄno održavanje", a ko hoće digitalno, ima da doplati za digitalnu televiziju uz Äega "besplatno" dobija na korišćenje "savremeni digitalni receiver sa vrhunskom digitalnom slikom i tonom..." BTW, ako kod danaÅ¡njih proizvoÄ‘aÄa odmah po porudžbini ugovorite da u televizore ugrade T2, cena takvog TV-a ć biti tek koji evro viÅ¡a od televizora bez takvog prijemnika.

Da, mat na 1210 je taÄno toliko manji i poÄinje gde i zapis. A to ulegnuće kod nalepnice, sve je jasno osim kada se tu postavi teg ili clamp, svejendo.

Vidim da niko ovde ne spominje, ali mene brine korišćenje clamp-a ili tega, svejedno. Å¡ta sa udubljenjima koja postoji kod pojedinih matova na mestu gde se nalazi centar ploÄe i etiketa. 1210 npr. ima udubljenje veliÄine etikete na gumenom matu. Neki Thorens matovi dodiruju ploÄu u samo dva koncetriÄna kruga, jedan na rubu ploÄe, drugi neÅ¡to pre etikete. Ako kod takvih matova pritisnemo ploÄu na mestu etikete, teoretski, ploÄa se krivi u oblik levka i svojim spoljaÅ¡njim rubom će se slabije prisloniti uz mat. U extremnim sluÄajevima će se i odvojiti. Teg ima smisla kod potpuno ravnih matova bez udubljenja pri sredini. Ali ima dosta ploÄa koje su u sredini neÅ¡to deblje nego deo sa zapisom. Zbog njh se i prave ta udubljenja. Smisla možda ima teg (il' clamp) u kombinaciji sa onim prstenom Å¡to pritiska ploÄu i po spoljnjem obodu....

Ja poruÄio od Tome iz KruÅ¡evca. Stiže na kućnu adresu.

Tja, meni baš i nije. Nekoga zanima program a ne tehnika oko njega. A dodavanje STB-a pored savremenog LCD TV-a, plus korišćenje još jednog daljinca i meni ide na ganglije. Problem je što RRA, RTS, ministarstvo za telekomunikacije i država ne vode nikakvu kampanju koja bi uvoznike, trgovce, kablovske operatere i građane pripremila za DVB-T2 kao što se radilo u normalnim zemljama.

Digitalizacija TV emitovanja će morati biti jer to propisuje EU, ne jer im se hoće već zbog toga Å¡to to donosi brojne tehnoloÅ¡ke prednosti, ukljuÄujući neke ekoloÅ¡ke. Aj dobro, i ekonomske. SadaÅ¡nja analogna TV je ipak stara 3/4 veka. Na stranu Å¡to se analogno (do sada poznato) i digitalno emitovanje "ne podnose" u istoj regiji i praktiÄno, ometaju jedno drugog. Zbog suseda moramo preći na digitalni TV broadcasting Å¡to pre. Biće zanimljivo kada za godinu dve pogase analogne predajnike. Zamislite penzose/babe/dede i uopÅ¡te, tehnoloÅ¡ki nezainteresovane ljude, kada im kažu: "ej, ne možeÅ¡ sada tek tako da gledaÅ¡ TV, moraÅ¡ da kupiÅ¡ STB, ma to ti je jedna kutija, kaÄi se na teve, ne ne, nije to stabilizator, preko nje gledaÅ¡ TV, programe sada menjaÅ¡ sa ovim drugim daljincem, da da, moraÅ¡ da imaÅ¡ oba' daljinca, starim paliÅ¡ gasiÅ¡ TV a novim menjaÅ¡ programe..." :D

Pa na danaÅ¡nji dan je redak. Koliko vidim iz gorenjeg teksta, DVB-T2 se tek testira ili planira za uvoÄ‘enje. Nije to problem, to i jeste trenutno najbolji sistem i logiÄno je da ko sada kreće sa digitalijom, odmah kreće sa T2. Problem je ostatak priÄe Å¡to je iznesoh. A DVB-T2 prijemnika u Srbiji nema. Niti iko u lancu uvoznik-trgovac-kupac zna Å¡ta ih Äeka.

Koliko sam ja skont'o, set-top-box sa DVB-T2 joÅ¡ uvek nema komercijalno da se nabavi, a pogotovo nema televizora sa već ugraÄ‘enim takvim prijemnikom. RRA je trebala da preporuÄi, ili Äak obaveže uvoznike da se mogu uvoziti samo televizori sa ovom opcijom. ProizvoÄ‘aÄi to već imaju spremno za implementaciju, ali s' obzirom da je DVB-T2 veoma redak i u svetu, joÅ¡ uvek to isporuÄuju tržiÅ¡tu samo ako uvoznik izriÄito traži. Uvoznici i trgovci, a kupci pogotovo su s' time upoznati koliko i ja sa narodnom književnošću Eskima. Bilo kojeg trgovca tehnikom u Srbiji da pitate "može l' taj teve da 'vata digitalni program" dobijate odgovor "pa naravno da može, evo piÅ¡e DVB-T/C". I Å¡to je najgore, trgovci sami veruju u to. Dalji problem je Å¡to nisu definisane obaveze kablovskih operatera prema ovakvom emitovanju. Njih niko ne spreÄava da ove buduće digitalne signale u svojoj mreži distribuiraju analogno, kao standarni PAL. Ili da omoguće da to vidimo i digitalno ali kao dodatnu uslugu (doplati pa gledaj) i uz njihov STB (Å¡to SBB sada i radi, RTS digital distribuira kao obiÄan analogni kanal, a digitalno ga vidite samo uz njihov STB). Dalje... ...digitalno emitovanje navedenih kanala ne znaÄi da će iÅ¡ta (besplatno) biti i HD. TV stanice sve mogu emitovati digitalno, ali i dalje kao SD. I stara VHS kaseta se može emitovati digitalno. Ako hoćeÅ¡ HD, doplati. Dakle, zakon/propis (izem li ga Å¡ta li je) propisuje samo da se mora emitovati u etar digitalno, ali da li će biti HD ili SD, da li će biti 4:3 ili 16:9, da li će kablovske to prenositi onako kako se i emituje ili će downsizovati, da li će DVB-T2 ureÄ‘aji biti lako dostupni, ugraÄ‘eni u nove televizore... nije uopÅ¡te definisano već je prepuÅ¡teno ćudi tržiÅ¡ta, uvoznika, operatera i TV stanica. GunÄ‘!

^^ :lol: :lol: Ti lepkovi za drvo su na bazi vode. Ne bi trebalo biti nekih otrovnih isparenja. Ali ne trpe niske temperature. SaÄekaj proleće za ÄišÄ‡enje kolekcije.

Probao i ja lepak. Pa da dodam i svoja iskustva. Ako ima nešto da već nije reÄeno... U Merkuru u NS, Mekol ima da se kupi D3 (vodootporni) i neki 1001 ali je on u nezgodnom pakovanju. Ovaj D3 radi lepo, ali Äini mi se da se suviše lako skida. Kao da nije ništa uhvatio, pa ni neÄistoće. Ali ok, ploÄa izgleda k'o nova. Sem ogrebotina. Probao sam na nekim budibogsnama Srebrnim Krilima, najgora što sam našao. Slušni test kaže da je bolje, ali ploÄa je svakako u užasnom stanju pa mi je i muka da je stavljam na gramofon, koristim je samo da probam lepljivost i "skidljivost" lepka i da vežbam kako se to radi. InaÄe, probao sam i sa Henkelovim Moment D2 (sve farbare po Srbiji) i sa Neostik AquaBond (Merkur) i ponašaju se identiÄno, loše. Tj, nije jako loše, ali se tokom sušenja javljaju pukotine u nanetom sloju i u tim pukotinama sloj lapka je znatno tanji nego što je bilo namazano. Ali i to se skine. Imam dojam da se neostik jaÄe zalepi i da bolje "poÄupa" nešistoće iz brazda. Na skinutoj "foliji" od sva tri lepka se lepo ocrtavaju brazde ploÄe i imam utisak da su ih baš dobro ispunili pre sušenja i skidanja. Za vikend ću se usuditi da probam operaciju na nekoj vrednijoj ploÄi uz slušni test pre i posle pa će javim rezultate. edit: Da dodam, ima po farbarama i nekih no name lepkova iz nekih malih domaćih pogona. Ima li neko iskustva sa njima? Predpostavljam da ti levi proizvoÄ‘aÄi posebno štede na skupim aditivima koje mi i tako ne želimo u lepkovima.

Imam isti problem na Yamaha stereo receiveru. Nakon detaljnih analiza, prevezivanja i ukrštanja, problem je detektovan na volume potenciometru. I izražen je samo prilikom tišeg i normalnog slušanja. Dakle, samo poÄetak potenc-a zeza. To možeš detektovati (eliminisati kao problem) tako što volume odvrneš skroz do kraja, a pustiš muziku sa npr. raÄunara ali u njemu utišaš da glasnoća bude normalna. UkljuÄi mono u plejeru sa kojeg puštaš. Kod mene tada nema razlika u levom i desnom kanalu. Ako su ti i tada razliÄiti kanali, nije problem u potenc. Na isti problem se žalio još neko na forumu: http://www.hi-files....-potenciometar/