Aibo

Garson, imam samo jedno pitanje. Da li bi u skladu sa objektivnim "naučnim" testovima pristao da ti poklonim jedan Topping DX3 pro a da ti ovde javno obećaš da će ta objektivno transparentna zverka ostati tvoj trajni i jedini digitalni izvor?

U smislu da kad izmeri nivo šuma i jittera ispod nekog nivoa od recimo -120 dB, sa prostim statičnim ili sporopromenjivim pobudnim signalima... on proglasi DAC muzički transparentnim i izjavi da je svako ko misli da čuje razliku između bilo koja dva DAC-a sa "dovoljnim" kvalitetom merenja - podlegao masovnoj zaluđenosti. Takav zaključak je doneo jer je našao studiju da ljudi ne mogu da registruju nivo šuma ispod -120 dB. Spojio lepo dve istinite činjenice i pretpostavio treću neistinitu, koju ne može pouzdano da pretpostavi iz podataka kojima vlada. . . . Sa druge strane, u realnosti, ako si ikada čuo bilo koji jeftin Topping poput E30 ili još bolje DX3pro - to su ti po dotičnom "naučniku" primeri savršeno transparentnih DAC-ova koji pružaju "state of the art" performanse. Ako i postoji išta bolje, ti navodno nisi u stanju da čuješ razliku. Probaj da odeš na taj sajt i da kažeš da npr. Benchmark ili Chord Qutest ipak zvuči bolje, da je sedelo vas šest u sobi i svi čuli jedno te isto, osetno veću scenu i bolji tonalitet dok jeftin Topping zvuči dinamički ravno, oštro i zrnasto... pa da vidiš kakvu ćeš psihoanalizu dobiti. I onda se kao neko začudi što ih porede sa kultom i ismevaju. Žao mi je i nauke i naučnika kad se ovakvi diletanti poistovećuju sa njima.

Pitao si u čemu je razlika između Stereophile i Amira. Upravo to je razlika - kako se ta merenja shvataju i koriste. Ona mogu da budu identična i tehnički savršeno ispravna, a njihovo tumačenje i zaključci potpuno različiti i potencijalno vrlo pogrešni. Prosto nije svejedno.

Ma nema nikakve razilke sem što prvi merenja prilažu kao dopunsku informaciju, dok drugi iz njih izvode neizvodive sveobuhvatne "istine".

Šalim se naravno. Uostalom, svi smo mi pomalo "bolesni" na ovaj ili onaj način.

Auh, znači bio sam bolestan. Elem, na temu balansirano vs nebalansirano... imao sam više uređaja na testu, npr. pojačala za slušalice, koja imaju balansirane konektore ali interno ne postoji prava diferencijalna topologija. U tom slučaju uglavnom pobeđuje bolji kabal (RCA vs XLR). Ali npr. moj stalni set DAC-Pojačalo za sluške je stvarno balansiran od početka do kraja... i tu balansirana veza prosto izdominira.

Nisam siguran, razmišljao sam da pitam konstruktora pa da kao uparim sa uređajem zbog onih prelaznih hemijskih pojava itd. Međutim, ipak sam rešio da kabal posmatram kao zasebnu celinu i idem na što kvalitetniji konektor u nekom opštem smislu, jer će se sigurno koristiti za testiranje raznih uređaja. @Toza Ja sam u dva navrata imao nešto drugačije iskustvo. Kompletno VBS interkonekti za moje uši rade fenomenalno, ali kada npr. spojim svoj balansirani DAC Denafrips Ares II na balansirano pojačalo (SMSL sa Infenion Class D modulima) tek osrednjim Nordost Blue kablom - neki fundamenti poput dinamike i raslojavanja su prosto osetno bolji... da iako čuješ neku nepoželjnu karakteristiku kabla (Nordost je konkretno malo tanji i stegnutiji tonalno - to je neko opšteprihvaćeno mišljenje većine), to ipak radi sveukupno bolje od RCA veze. Izgleda da je implementacija na svakom od uređaja vrlo bitna i da se teško može izvući neki univerzalni zaključak. Kako god, u goste će uskoro doći Acoustic Invader komplet za koji sva prethodna iskustva kažu da je namenjen potpuno balansiranoj vezi (pojačalo čak i nema drugu opciju) i ja kao dobar domaćin hoću da ga dočekam kako valja. RCA do preampa svakako može da se proba. A da li se Ai zadrži kod mene ili ne, kablovi će mi svakako trebati, balansirana veza je tu da ostane.

Pa da, jedini distributer kod nas koliko znam a i cene su sasvim korektne, u nivou sa stranim prodavnicama koliko vidim.

OK, čuo sam sa par strana pozitivna utiske o Wireworld XLR i biće oni.

Od vas što ste pravili XLR kablove sa VBS, koje ste sve konektore isprobali i kakvi su utisci? Trebaće mi uskoro dva para a izbor baš i nije neki kod nas, varijacije Neutrika (posrebreni ili pozlaćeni mesing) ili Wireworld posrebreni bakar. Naginjem ka Wireworld-u, na papiru više obećava. Pretpostavljam da im je karakter sličan kao SilverTube RCA koje sam koristio neko vreme i OK su.

Evo ja. A ovih dana su mi npr. redovno u listi Infected Mushroom - Avartz i Boris Blank - Electrified. Ništa ne testiram, samo uživam. Daft Punk takođe.

MQA je kompresija Hi-Res fajlova za uštedu podataka. Nije nikakav Master, nije čak ni lossless, a pritom negativno utiče i na 44.1 i 48 kHz fajlove u koje se pakuje. Do sada sam probao 10+ DAC-ova sa hardverskim MQA dekoderima i vraćao se na taj MQA u više navrata... To istina zvuči nijansu bolje od istog TIdal fajla bez MQA ali i dalje slabje od svake moguće lossless alternative. Ja ga zovem Hi-Res MP3, što u suštini i jeste. Baš tako i utiče na zvuk, blago ga otupi i uprlja, samo u manjoj meri od MP3 jer je ipak u pitanju moderniji kodek i veći bitrate. Debunkovao ih je GoldenSound na YT baš onako lepo i sistematično koga zanima da gleda. Publishovao je čovek test fajl na Tidal pa onda gledao šta dobija kad ka strimuje nazad i koliko liči na master koji je poslao. Vredi pogledati koga zanima tema.

Već smo piskarali na ovu temu ali što da se ne ponavljamo malo. [emoji4] Qobuz>Tidal>Deezer Aktivno koristim prva dva, istovremeno... Na Tidal obično otkrivam nove stvari jer ima dobre personalizovane preporuke. Kasnije to nađem na Qobuz ako ima i tamo slušam svakodnevno jer zvuči bolje. Pod bolje mislim da je nešto precizniji, čistiji u midbasu i sredini od Tidala, sa ili bez MQA. Ono što na Qobuz ima u 24/192 samo dodatno povećava razliku.

A slušali smo i kod mene 6500 i 660... Stvarno nije to to. [emoji4] Što se zamene tiče, doterivao sam neke sitnice tastu na Luxman A225 dva puta i bio prilično pozitivno iznenađen kako lepo radi. Po meni čak i malo finije/neutralnije od HK6500 a viđao sam ga i za manje novca na oglasima.

Hajend - ono kad staneš pred zvučnike i ubereš ton ko sa drveta. Molim da se zavede u rečnik Matice Srpske. [emoji4]

Toza je puma ljuta. [emoji1]

Pa ne znaju da li treba da bude ovde ili u Hi-end... Mačići su rekli šta su imali sad čekamo amin nekog lava. [emoji16]

Fatherov sistem je na jednom sasvim lepom nivou, atmosfera i gostoprimstvo takođe... Po pitanju zvuka ima detalja oko kojih se slažemo i onih oko kojih se ne slažemo, tako da su moje lične reference ipak nešto drugačije. To je sve normalno. Kad pomenuh referencu, još uvek me proganja Stimela (The Coal Train) sa McIntosh sistema od pre neku godinu. Tu numeru od tada koristim samo kao reality check.

Ma virus je neki mediokritetni, preležao sam ja i gore, čas ćemo to... A za tvoj sistem... pa nisi morao ništa da diraš al' kad već jesi, poslušaće se, ajde, nek ide život. Ali odmah da ti kažem, switch ne može da promeni nule i jedinice, možda si ti samo nešto umislio.

Elem, evo malo za smeh i opuštanje. Pošto me drma neki virus evo već skoro nedelju dana na preskok, a vrtoglavica je jedan od simptoma... sedim ja tako kući po ceo dan i čačkam sistem. Rekoh da isprobam sub na drugoj poziciji, sagnem se da ga premestim i zamalo da završim glavom na parketu iza suba. Sva sreća pa je dovoljno težak i stabilan kao oslonac. Od tada sam rešio da je ova pozicija do daljnjeg savršena.

Dubinu u metrima ne mogu da izmerim... ostao mi laserski metar kog Groznog. Pozvao bih ga u goste opet da čuje promene, pogotovo jer je bio protivnik sub-a, ali sam pod nekim virusom cele nedelje pa je stalo svo druženje... a bogme se gomila i posao brzo pa će da omete druženja i nakon što prođe. Napretkom sam ipak jako zadovoljan i ovog oktobra ceo sistem radi osetno finije nego prošlog oktobra... a neuporedivo bolje od onog još pre toga. Daklem, nije se stagniralo i to se čuje. Perspektivu najbolje unose posetioci koji tako svrate povremeno. Ako mi padne na pamet da se može u pemziju, ja se samo setim kako je Farrucas - Pepe Romero zvučio kod Baneta, aka @Thecoki, čisto da me drži motivisanog. . . . Javlja mi se polako da sam iscrpio skoro maksimum onoga što glavne komponente ovog sistema mogu da daju, a komentari većine posetioca da nisu znali da ovaj zvučnik ili ovo pojačalo mogu ovako da zvuče (ili još bolje da su ih čuli u par navrata i nisu tako dobro zvučili) to manje više potvrđuju. Ima tu detalja kojima uvek može da se igra naravno, i igraće se dok se u pozadini krčkaju veće ideje kako idućeg okrobra opet imati osetno bolji zvuk od ovooktobarskog. U skorije vreme će u sistemu gostovati Acoustic Invader, a bacio sam oko i na Kairos projekat... nema odmora.

Nije potpuno već onako ovlaš tankim letnjim pamučnim nazuvicama, jer su nažalost kupljeni bez fabričkih sunđera koji su iz dva dela. Tražio uzduž i popreko po e-bay i Aliju ali nema. Mada je nebitno, ovo odlično radi posao. A ta "dinamika" koja izlazi iz potpuno otvorenog porta dolazi sa cenom koju sam gore opisao.

Podelio bih jedan tok misli koji je produkt nekoliko proteklih dana. - KEF LS50 je brz zvučnik sa finom količinom basa za njegovu veličinu, svakako ne zvuči anemično sem ako nešto nije anemično u sistemu. - Ta fina količina basa se, kao kod gotovo svih malih zvučnika, dobija naglašavanjem višeg basa. U ovom slučaju je najizraženiji opseg onaj u neposrednoj okolini 150 Hz. Ovo daje utisak punog i sočnog mid-basa pa npr. kontrabas zvuči veliko i moćno, čelo takođe, vokali isto... uživanju nikad kraja. - U mom konkretnom prostoru još postoji i jak mod na oko 45-50 Hz koji to sve još dodatno ispuni pa ti stvarno ne deluje da basa ikada fali, šta više, moraš da se boriš sa tim modom da ne napravi one-note bas jer je vrlo rezonantan. Zaključak koji se iz ovog sam nameće je "pa meni ne treba ništa više basa, da je više ne bi valjalo". Međutim, u kuću dođe sub i donese i nešto dubljeg basa. Zvuk u onom višem basu je posle sleganja utisaka ipak nešto deblji nego što bi valjalo i na duže slušaje se javlja zamor od tog podebljanja. Gotovo da nema podešavanja samog suba i pozicije u sobi koji mogu da izbegnu taj malo otekli bas. I onda iz radoznalosti zapušiš portove na glavnim zvučnicima koji su tjunirani baš na 50 Hz i podebljavaju sve do 200. U početku ti bude čudno, vrlo vitko, reklo bi se možda malo i previtko. Ni kontrabas, ni čelo, ni vokali više nisu onako moćni i veliki ko kuća. Došteluješ malo SUB, klik-dva više... i dalje je vitkije, ali još bolje udara i održava ton u vremenu. Hajde još malo da poslušamo. Evo ga kontrabas, nije više baš onako veliki, ali je jasniji i jasnije pozicioniran - lepo. Čelo takođe nije onako veće od života po sred sobe, ali je i ono baš jasnije locirano u prostoru, bolje skreće u krivine, i duže se čuje kako zvoni žica. Nije više ni u istoj ravni sa vokalom već malo pozadi, dublje, i ton baš lepo odzvanja od prostora, iscrtava ga kao nekakav sonar-gaždet iz SF flima, što ga tajni agenti nose u mraku. Zapitaš se malo "a zar ja ne volim onu punoću što sam pre imao?". Buva ti ne da mira pa opet isključiš sub, otvoriš portove... e to, evo je punoća koju pamtiš. Samo, nije nešto odsečna i precizna već onako - blago smotana. Udar je malo nejak i tup, prekriva rep tona koji se prolama kroz prostor i nema više tog sonara iz SF filma da "osvetljava" prostor. Majku mu, pa zar je moguće da ovo ranije nisi primećivao? Ma jesi. Poslednji put baš onomad kad si išao u goste kod onog lika što mudro ćuti u javnim raspravama. Posle si došao kući, pustio tri nove pesme što si tamo oduševljeno Shazamovao, ali nije baš bilo isto. Nema veze, posle par dana si zaboravio, kao i svakog puta pre toga. Ali sada si konačno sve to utvrdio i na svom terenu i više nemaš potrebe da zaboraviš. . . . Stvarno su dobri i iskusni konstruktori zvučnika, naprave ga tako da ti bez direktnog poređenja i iskrenije reference to stavrno bude vrh i da imaš osećaj da ti ništa više u životu ne treba. Tako pametnim dodavanjem tamo gde treba, i gde može, se perceptivno nadomeste fizički limiti i stvori zvuk koji "pevazilazi dimenzije kutije". A da mi je neko pre par godina rekao da se dodavanjem sub-a u sistem ustvari može postići agilniji i iskreniji zvuk nego onaj koji izlazi iz mini-monitora na samcu, ne bi mi tu priču lako prodao.

Ono što sam od saraunda čuo do sad je mahom u bioskopima, na nekim prezentacijama i u par sistema koji su bili na relativno početničkom nivou. Nekad je bilo nekih cool efekata, galopiranja oko mene, žvizdanja projektila kroz vazduh i sl. Ali svako malo bi se desilo nešto što mi zapravo smeta, pokušaću da objasnim što bolje mogu. Npr. čujem kako sa leve strane iz pozadine dolazi auto... prednja strana se već pojavljuje na ekranu 2-3m ispred mene a ja još uvek čujem auto u saraundu kao da je razvučen sa leve strane i dugačak više metara. Neko tu lupa vratima koja zvuče kao da je auto parkiran duž bočnog zida... a po onom što vidim na ekranu (šajbnu i haubu), ja taj zvuk očekujem samo blago levo od TV-a. To je samo jedan primer, sećam se i drugih gde imam utisak da se prostor u zvuku i na slici uopšte ne slažu... čak ni u bioskopu kada je platno ogromno. Sad, ne znam da li su to loše odrađeni efekti, neusklađen saraund sa veličinom i položajem ekrana... ali do sada me van par kul efekata nikada nije radilo i privuklo kao ideja. Meni je u glavi mnogo veća povezanost slike i zvuka kada su i jedno i drugo u istoj ravni i duž istog zida. Kontam da bi uz npr. VR set ta povezanost bila fenomenalna, ali dok mi je TV samo pravougaona ploča pravo ispred mene, zvuk sa svih strana mi stvara neki osećaj neslaganja. Možda nekada budem čuo tako odrađen saraund koji bi mi promenio mišljenje, ali svejedno ga ne bih kod sebe razvijao... svi ti kablovi i zvučnici u dnevnom boravku bi mi poremetili feng šui.

Sad sam proverio i još uvek je 40 klikova, prebacio sam ja nešto sa tih 60. Organizovaćemo se već nekada da lepo opljujemo sisteme. Što se tiče višekanalnog zvuka - smanjio sam filmove osetno u poslednje vreme a i ne privlači me nešto cela ideja. Uvek bih radije ulio svu ekstra kintu u napredak sterea... a ima tu još da se napreduje ohoho - već kujem plan za narednih 6 koraka. Kad se izmešaju kablovi i subovi, to je prava stvar.