FiiO K17

Igračka za audiofile

Bez obzira na to da li ga koristite kao DAC ili pojačalo za slušalice, FiiO K17 pruža obilje dobrog zvuka po razumnoj ceni.

Ukoliko pratite naš časopis, sigurno znate da FiiO svrstavamo među uređaje s najboljim odnosom cene i kvaliteta. Iako je kineska kompanija godinama nastupala u nižoj klasi, najnoviji modeli zalaze u srednju kategoriju, ali odnos uloženog i dobijenog nije se promenio – na radost svih nas audiofila koji nismo milioneri. Nakon zaista svestrane desktop perjanice K19, koju smo testirali u broju 124, pred nama je za broj manji model K17.

Spoljašnjost

Za razliku od modela K19, koji se može postaviti vodoravno ili uspravno, kod K17 nema dileme – u pitanju je klasična hi-fi komponenta, mada u nešto manjem formatu. Linije su sasvim pravilne, čak toliko da nas je FiiO podsetio na kakve profesionalne ili laboratorijske sprave, za šta je zaslužan spoj ravnih površina, obrtnih prekidača i kružnih komandi. Prednji panel je prelep u svojoj oslobođenosti od bilo kakvih dizajnerskih ukrasa, a vizuelno je podeljen u četiri celine. Veći deo gornje polovine zauzima LCD ekran u boji, dijagonale 3,93 inča, koji je osetljiv na dodir i omogućuje pristup svim podešavanjima. Ispod njega su smešteni obrtni prekidači za uključivanje, odabir načina rada i fiksnog pojačanja (gain), kao i frontalni USB-C za priključivanje eksternih skladišta muzike. Na desnoj strani nalaze se višenamenske kružne komande za odabir ulaza i kontrolu glasnoće, koje su uokvirene svetlećim prstenovima. FiiO je omogućio nezavisno podešavanje jačine osvetljenja za ekran i prstenove, kod kojih se takođe može menjati boja, ili se oni mogu potpuno isključiti. Na blago upuštenoj površini u donjem desnom uglu postavljeni su izlazi za slušalice – single-ended 6,35-milimetarski, balansirani 4,4-milimetarski i XLR4 – čime je omogućeno povezivanje praktično svih vrsta slušalica.

Prednji panel izrađen je od aluminijuma oko četiri milimetra, dok su gornja i bočne strane izvedene iz jednog komada debelog i krutog metala, s brojnim perforacijama na sve tri strane – kao i na donjem delu uređaja. Zadnja strana je sasvim popunjena priključcima, ali i jasno obeležena, pa povezivanje nije problematično. Na krajevima pronalazimo plastične izbočine koje sadrže antene za wi-fi i blutut, dok digitalni priključci obuhvataju po jedan koaksijalni i optički ulaz i izlaz, USB-C port za vezu s računarom i USB-A za eksterna skladišta. Za slanje analognog signala predviđeni su RCA i XLR priključci, a tu su i jedan RCA ulaz i balansirani 4,4-milimetarski ulaz, koji omogućuju povezivanje analognih izvora. Pored wi-fija, povezivanje na lokalnu mrežu može se obaviti pomoću kabla, a dodatno su na raspolaganju RS-232 veza preko USB-C priključka i okidač na 12 volti. Postavku upotpunjuje IEC utičnica za odvojivi strujni kabl, s pripadajućim prekidačem i osiguračem.

Tehnologija i mogućnosti

Gusto popunjeno kućište sadrži napredna rešenja, koja predvodi par konverterskih čipova AKM AK4499EX – po jedan za svaki kanal. Oni su spregnuti s kolom AK4191 za delta-sigma modulaciju, čime se smanjuju digitalne smetnje i povećava odnos signal-šum. Fabrika takođe navodi primenu tri kristalna oscilatora proizvođača Accusilicon. Nakon toga sledi analogna sekcija, koja je izvedena u diskretnoj klasi AB, s parovima tranzistora MJE243 i MJE253. Od DAC-a do izlaza postavka je u potpunosti balansirana, a linearno napajanje od 35 vati dopunjeno je bankom kondenzatora od 23.500 mikrofarada i odvojenim granama za digitalnu i analognu sekciju. Kao mozak uređaja upotrebljena je dvojezgarna platforma X2000, koja se u radu pokazala kao sasvim odgovarajuća, a tu su još DSP kolo M21586Q i analogno-digitalni konverter ESS ES9821Q. ADC je postavljen nakon analognih ulaza kako bi K17 mogao da kontroliše glasnoću sa analognih izvora – jer ona se podešava preko atenuacije u digitalnom domenu.

FiiO je sposoban da isporuči prilično jasnu prezentaciju, čak i na nižim nivoima glasnoće.

Mogućnosti novog K17 zaista su velike, jer se sve funkcije mogu koristiti pojedinačno ili objediniti za sveobuhvatnu kontrolu sistema. Na raspolaganju su D/A konverter, pojačalo za slušalice, kontrola glasnoće za digitalne i analogne ulaze, reprodukcija s USB skladišta i blutut veza, koja je postavljena na hardversku platformu Qualcomm QCC5125 i podržava kvalitetnije kodeke, kao što su LDAC i aptX HD. Testirani FiiO takođe omogućuje reprodukciju preko mreže, ali je ona ograničena na AirPlay i Roon – isto kao kod manjeg strimera SR11, a fabrika navodi da podrška za DLNA i UPnP neće biti dodata u nekom kasnijem ažuriranju, iako K17 dopušta unapređenje firmvera. Digitalna sekcija podržava PCM do 768 kiloherca i 32 bita, DSD512 i MQA, a pojačalo za slušalice jednako je sposobno i pruža 1,85 vati po kanalu (32 Ω) kod single-ended veze i četiri vata po kanalu (32 Ω) pri balansiranoj vezi. U zavisnosti od korišćenih slušalica, fiksno pojačanje može se podešavati u pet koraka, dok se osobine zvuka mogu menjati pomoću šest digitalnih filtera i integrisanog ekvilajzera sa osam predefinisanih modaliteta i deset memorijskih mesta.

Upotreba i zvuk

Uprkos različitim konverterskim kolima, K17 daje zvuk koji je iznenađujuće sličan starijem bratu K19. Dinamika je na vrlo visokom nivou, bez obzira na to da li je reč o diskretnim finesama ili snažnim niskotonskim udarima. FiiO je sposoban da isporuči prilično jasnu prezentaciju, čak i na nižim nivoima glasnoće, što ukazuje na izraženu analitičnost. Pozornica je prostrana i u ovom pogledu K17 ne zaostaje za skupljim spravama, kao ni za moćnijim K19, kreirajući odličan osećaj prostornosti i solidan trodimenzionalni prikaz – kad snimak to sadrži. S druge strane, pojedinačnim tonovima katkad može nedostajati teksture koja bi ih oplemenila, a celokupnoj reprodukciji udahnula malo života i žara. U ovim slučajevima možete iskoristiti neki od šest ponuđenih digitalnih filtera, poigrati se s ekvilajzerom ili upotrebiti FiiO-vo tajno oružje – PEQ (parametarski ekvilajzer). Ovaj 31-pojasni ekvilajzer omogućuje zaista precizno podešavanje krive i funkcioniše bez gubitaka do rezolucije od 96 kiloherca, a pristupa mu se preko računara ili aplikacije FiiO Control. Zaista je neverovatno koliko se tonska prezentacija može izmeniti na ovaj način, jer smo nakon nekog vremena K17 doveli na zavidan nivo, znatno mu popravivši prezentaciju pojedinačnih nota, kao i energičnost reprodukcije. Ali treba imati u vidu da precizna tonska podešavanja iziskuju vreme i trud, pa ovaj uređaj nije za svakog – ukoliko ne želite da se posvetite postizanju njegovog maksimuma, možda je bolje da ga preskočite.

Nakon što smo podesili zvuk po našoj meri, prešli smo na reprodukciju preko slušalica. K17 poseduje zaista moćnu amplifikaciju i verujemo da će valjano pokrenuti praktično svake slušalice – naročito pri balansiranoj vezi, koja pruža četiri vata na 32 oma i nepun vat po kanalu pri otporu od 300 oma. Sennheiser HD 560S stoga su predstavljale srazmerno lak zalogaj za K17, koji ih je pokretao zaista sjajno. U zavisnosti od vrste muzike, koristili smo low i medium gain, ali smo povremeno morali malo više da pojačamo. Opisana head-fi postavka pružila je naizgled još veću dinamiku, a HD 560S briljirale su u besprekornom prikazu svega što im je K17 servirao, pa se ovo nameće kao veoma sposoban setap za slušalice. Pojedinačne note imale su odgovarajuću masu, čak i u gornjem opsegu, koji je uz to sadržao određenu lepršavost u prikazu. Srednji tonovi pružali su bogatstvo informacija, ali uz zavidnu dozu živopisne prezentacije i fluidnost, koja se pronosila kroz ceo spektar. Naročito nas je impresionirao najniži opseg, koji je sadržao sočne i masivne tonove, bez gubitka definicije ili pojave zaokrugljenosti na dnu – tonovi su opadali potpuno ravnomerno i prirodno do granice čujnosti. Najzad, pozornica je bila postavljena baš kako treba: prostrana, ali bez izleta u neprirodnu veličinu i uz fantastično trodimenzionalno pozicioniranje – poslušajte neki od starijih albuma Tangerine Dream i uverićete se u FiiO-vu sposobnost da majstorski kreira atmosferu.

Aplikacija FiiO Control se, nažalost, kod testiranog uređaja koristi samo za podešavanja ekvilajzera, dok je za kontrolu predviđen daljinski upravljač. Tačnije, aplikacija se može koristiti za kontrolu reprodukcije, ali samo s lokalnog skladišta preko USB porta. Pregled radnih parametara obavlja se preko ekrana, čiji se prikaz može obrtati za jasnije očitavanje (crna slova na žutoj podlozi ili bela slova na crnoj podlozi), ali su detaljna podešavanja prilično sitna i mora se prići blizu uređaja. Ipak, najviše nas je zbunila odluka proizvođača da omogući striming samo preko platformi AirPlay i Roon, što znači da većina audiofila neće moći da koristi K17 kao mrežni plejer. Sa istom situacijom već smo se sreli kod SR11, ali nam i dalje nije jasna logika koja stoji iza ove odluke. Kao da žele da dodaju so na ranu, u FiiO-u su omogućili prikaz uvek poželjnih VU-metara na ekranu, ali samo za reprodukciju preko mreže ili s lokalnih skladišta.

Zaključak

Uz pregršt vrlina i poneki propust u pogledu funkcionalnosti, K17 donosi izuzetno robustnu izradu spolja i iznutra, kao i no-nonsense dizajn, koji će uvek biti aktuelan. Tonske osobine su u velikoj meri onakve kakvim ih skrojite, jer su mogućnosti podešavanja stvarno ogromne – u tom pogledu, ovo je istinska igračka za audiofile, koja dopušta precizno i detaljno podešavanje zvuka prema željama slušaoca.