InSides

Након преговарања од скоро две године, коначно @Igor_xxxx и ја прошлог викенда код Золтана у Нови Сад, као део "велике турнеје српских аудиофила, издање 2023". На моју велику радост, зато што добар провод никад није изостао. Е сада, морам да кажем да сам овај систем слушао у претходној итерацији, и тада сам био дубоко импресиониран. Оно што ме заинтригирало је што су кључне компоненте система остале, али у потпуно различитој просторној конфигурацији. Фотографије простора кажу да то не би смело да ради, али никад нећу заборавити када сам први пут чуо B&W 801 у nearfield конфигурацији и морао да покупим вилицу са пода. Елем, фотографије не дају ни од близу атмосферу у слушаони. Висока таваница даје ваздух простору, а оне велике кутије које не бих никада могао прошверцовати код себе, колико и да то звучи тривијално, визуелно и звучно нестају. Цевно појачало је изванредно, и погонило огромне Таноје без и трунке муке. Једино ми жао што нисам поново чуо оно велелепно појачало за живиним регулаторима, али чујем да се у некој форми може вратити у скоро време. Дигиталија и аналогија су на изванредном нивоу, мада не могу а да не дам предимство оном механичком чудом од грамофона. Овде јесам пристрасан свакако, зато што љубав према EMT звучницима је потекла баш од тог грамофона и тог модела звучнице, али то не мења факт да то свира једноставно без икакве примедбе. Верујем да је за звук кључан и Ференцов SUT - да нисам био решио пре неколико година да смањујем кутије - видео бих у скоро време опет себе са SUT-ом на ЕМТ. Како рече један наш заједнички пријатељ, види се да је систем склапан од старог лисца у хобију. Систем радикално различит од мог, али такав да бих могао с њиме у пензији.

Мале промене у систему након скоро пола године. Причали смо о различним матовима, а @prophet поменуо на неколико места Ringmat. Нисам још стигао да поручим Ringmat, али то ме повело истраживати мало папирне матове. Доста рекламиран је мат произвођача Stein Music, који дају хвалоспеве свом мату који је премазан њиховим специјалним лаком (чак га је и Фремер прехвалио), али за цену од малтене €500 - не планирам да сам проверим. Сва срећа, нису једини. Приступачна алтернатива долази од произвођача који је пре неколико месеци коначно представио свој први грамофон, Teac. Модел је TA-TS30UN-BW, и спецификације су доступне овде: https://teac.jp/int/product/ta-ts30un/top Модел је доступан на европском сајту, где може и да се директно купи: https://eu.teac-audio.com/en-ES/audio-hifi/hifi-accessories/turntable-accessories/ta-ts30un/p/156681 Цена је, у односу на high-end аксесоаре ових дана, а нарочито у односу на Stein Music, приступачнија, да не кажем симболична. Доступан је у радњама DJ опреме где сам га и ја нашао, по исту цену са сајта. Елем, ради се о подлози од три слоја папира - два слоја washi у сендвичу са такозваним "каменим" папиром који даје чврстоћу како би се исти могао користити. Текстура је интересантна и свакако непредвидљива, што је одлика washi папира. Подлога има две стране, и Teac препоручује да се обе стране пробају у току употребе да би се утврдило која је прикладнија - ја још нисам то урадио. По мени, изгледа прилично интересантно: А ево и друге стране: И на грамофону: И сада, како то свира? Без превише лепршастих речу, како је ова подлога заменила танку плутану подлогу испод клона Oyaide алуминиумске подлоге, рекао бих да сам добио на динамици која је (сада схватам) била нешто угушена док је плутана подлога била присутна. Мат ради одлично и сам по себи, и као део сендвича са алуминиумским матом изнад. Израда је врхунска, паковање је феноменално, цена је у рангу нове плоче. Висока препорука.

На продају Sonic Youth - Goo. Ради се о бокс сету са четири плоче, један од три кључних Sonic Youth бокс сетова (поред Dirty и Daydream Nation). Издат 2005, за Goofin' Records. Стање је M (mint), издање је неотпаковано. Када приметите траге лепљиве траке - водите рачуна да тако издање изгледа оригинално у штампи - нема нити једну козметичку замерку. Цена: 90 евра.

Продато, молим кључ.

На продају Ornette Coleman - Genesis of Genius. Ради се о мини бокс сету који укључује два кључна албума Ornette-а Coleman-а - Something Else и Tomorrow is the Question. Албуми унутар сета су идентични са издањима која су део Acoustic Sounds Contemporary серије, што значи (1) мастер Берни Гранман, (2) tip-on вањски омоти и (3) врхунски прес у RTI-у. Поред два албума, кутија укључује буклет. Стање је M (mint), издање је неотпаковано. Једина примедба је мало оштећење заштитне фолије које се појавило током складирања - исто је видљиво на једну од фотографија. Водите рачуна да је оштећење грубо 2цм х 2цм - фотографија је намерно увећана како би детаљи бити видљивији. Разлог продаје је дупликат - како што сам раније поменуо, албуми долазе као део Acoustic Sounds Contemporary серије, и немам потребе дуплирати издања. 🙂 Цена: 80 евра.

Croatia Records дели лекције свима у региону. Кад би се више издавача огледало на њих, где би нам био крај.

@Delija је са предлогом погодио тачно у мету. То је баш оно што практично Рун Радио ради. Ова је изјава резултат вишегодишње употребе истог. Води рачуна да имам повезано и Тидал и Кобуз.

Одличан предлог! Видим да је плоча још доступна за ~30е, а дупла + гејтфолд.

Коначно преслушао. Дали је снимка ужас? Паааа, са становишта исфорсиране аудиофилске стерео слике, јесте. Али сам слушао у сумраку, и нисам могао да се лишим осећањa да се налазим у мрачном клубу пуном дуванског дима. Музички, 10/10. Caveat emptor, никад нисам могао одолети Колтрејнoвим интерпретацијама My Favorite Things.

То је само зато што сам хтео предложити мањи ТВ и пројектор.

Дедер предложи човеку нешто. Можда сам превише времена на сунцу данас провео.

Мало тешко Атмос у комбинираним простором од 16 квадрата. Можда се вреди размислити о стерео рисивером са HDMI улазима типа Marantz NR1200. Слушао код неколико пријатеља, ради са звучним кутијама нове B&W серије 6, заједно са вуферима, и иако лично не бих одабрао те звучнике, сасвим пристојно. Што се тиче остатка, ја бих размислио о мањем ТВу (која јерес знам), али 55” би требало бити сасвим солидно у том простору, чак и код растојања од 3 метара.

Ма слажем се. Ја га лично нисам ни планирао да се није појавила ситуација у којој је мачтене скупље не узети га. Садашњу цену у Маскому никако не бих могао оправдати.

Јесте. Across the hall, one spectator made a spontaneous decision. Twenty-four-year-old engineer and Village scenester Rich Alderson wanted to test the club’s sound system and also an old RCA 77-A ribbon microphone he had modified. Coltrane and club owner Art D’Lugoff never meant to cut a record, but Alderson captured a couple of evenings and then forgot about them. He soon moved on from the Village Gate—eventually, Alderson built the sound system for Bob Dylan’s mid-’60s tours—and the recordings were lost until a Dylan scholar discovered them by accident while doing research at the New York Public Library in 2017. Another piece in the puzzle of John Coltrane arrived, as it should, by improvisation and chance. Still, the rudimentary production will frustrate fans who seek sonic perfection from mid-century pioneers. Tyner’s piano is muffled enough on “My Favorite Things” that his parts can sound like ghostly percussion unless you focus on them. Basslines are sometimes difficult to unearth from the tumult, with the notable exception of “Africa”—ditto Dolphy’s more delicate trills. Scores of Coltrane heads weaned themselves on the impressive fidelity of “Live” at the Village Vanguard and 1964’s Live at Birdland, both of which were captured with extreme stereo know-how by Rudy Van Gelder. Fans expecting this treatment may be displeased, but their reactions befit the artist—Coltrane never liked meeting expectations. Извор: https://pitchfork.com/reviews/albums/john-coltrane-evenings-at-the-village-gate-john-coltrane-with-eric-dolphy/

Какав микс - ту се ради колико могу да се сетим о снимци са једним јединим микрофоном. Једва чекам да га чујем (стигло пре неколико дана) па да и сам утврдим колико је лоше.

Хм, интересантно да се овде ради о ситуацији која се веома лако може измерити али очевидно је теже чути. Обично је обрнуто у хајфају. Баш планирам истражити те вредности у стандарду - можда успем посредно утврдити разлоге за одабир истих.

Јесу. Води рачуна да све док је W&F испод 0.1% у оквиру средне брзине окретања, сасвим је у реду. Далеко од тешког, ради се о проналажењу имплементације која одговара, а да није прескупа. Када се решиш, пиши ПП, можда могу да помогнем приликом одабира и имплементације од личног искуства. Имам чини ми се пуну копију тог рада, али могу проверити тек за пар недеља. Сетио сам се наслова и тако га линковао путем Google претраге, али нисам искрено проверио да је апстракт отсечен. У сваком случају, графикони су и овако видљиви, и су прилично пуни информација и без пуног текста. Искрено, не бих знао зато што нисам имао прилике да упоредим верзије па да утврдим дали разлике постоје. Иначе, слажем се да је промена у темпу чујнија. Тајминг јесте кључан код репродукције - водите рачуна да сам истраживање поставио као један од примера "зашто те вредности у стандарду". Хвала! Ако добијеш контакт, био бих заинтересован и за код мене - и за ремен, и за o-прстен који користим на погон по ободу тањира. Немам баш искуства са грамофонима са суспензијом, али (можда и неоправдано) сумњам да је део проблема постављеност мотора и ексцентричност окретања истог. Претпостављам (са слике), да кад кажеш 14%, мислиш на 0.14%? Можда да покушаш још мало са штимањем суспензије?

Ја опет мало почињем са теоријом, па се надам понудити касније нешто конкретних решења за проблем. И још, пишем ово са таблета па опростите грешке унапред. Прво око дозвољених распона брзине окретања. Основни стандард је: NAB Audio Recording and Reproducing Standards for Disc Recording and Reproducing Тачка 1.05 дозвољава варијацију од ±0.3% на стандардне брзине од 33.(3) окретаја. То значи да свака брзина од 33.23 до 33.43 окретаја је прихватљива. Ово у контексту Дражиног резултата од 33.27 окретаја. Зашто баш 0.3%? То одговарају акустичка истраживања, као овај пример овде: Frequency discrimination as a function of frequency, measured in several ways. Ово истраживање показује да просечни слушаоци могу, у критичном распону од 250Hz до 4,000Hz - приметити разлике од грубо ~0.3%. То значи да би тон од 1,000Hz морао бити бар 1,003Hz да би просечно уво приметило разлику (или 997Hz). Свакако, надпросечни слух реагира на мање разлике, али ипак се ради о стандардизацији. Да би били сигурнији, брзина би се требала кретати у распону стандарда за снимање (иста тачка 1.05) који каже да за снимаче, дозвољена варијација је ±0.1%, што би рекло 33.30 - 33.36. Друго, око начина мерења. Апликације мобилних телефона, нарочито RPM, су прилично прецизне. Модерни телефони имају веома прецизне сензоре, и мерења су резултат комбинација тих сензора. У мојем искуству, ретко греше када се телефон централно постави. Око strobe дискова, не мора се превише трошити. Онај Хофманов генијални софтвер за цртање протрактора штампа и strobe дискове. Conrad Hoffman Arc Template Generator Онда, око типова ремена. Ремени округлог пресека делују као универзална панацеа, али то нису. Чак што више, имају тенденцију усукавања, и то ствара велике варијације у успешности покретања целог система. Четвртасти ремени типично избегавају тај проблем, али пуно важније је упарити профил ременице са профилом ремена. Водите рачуна да погон ременом упражњава и неку количину проклизавања да би погон радио правилно. И још, правилна тензија ремена је кључна. код грамофона где се мотор не може померати и тиме регилирати затегнутост ремена, веома је важно добити тачну дужину ремена. Препоручио бих разгледање понуде на thakker.eu - имају све и свашта и по типу грамофона и по профилу ремена. Никако не бих препоручио домашну израду ремена - спајање је увек проблем и спојка је увек чујна. Конкретан такав случај сам приказао мерењем у мојој теми о систему. Четврто, око конкретног проблема. Предлози који си добио су одлични. Опери ремен, али немој третирати алкохолом, то зна да осуши материјал и постане крхак. Осуши на ваздух. Онда се посвети мотору. Не могу сад да се сетим дали користиш оригинални тањир или алуминијумске матове, али провери у оригиналној поставци. Мотор може “ослабити”. И знам да то ниси хтео да чујеш или да трошиш од другог буџета али ако имаш толику варијацију температуре у слушаони, ту једино дугорочно помаже систем електронске петље са сензором за брзину. Не мора бити прескупо, чак постоје китови само за електронику.

Па види - доста се људи које бих хтео посетити сакупило у Новом Саду, некако сам превидео да @NL. није тамо. Мираааааан.

А чекај, чекај - и Климакс систем још стоји али на другој локацији? Знам да је faux pas да се сам позовем у госте, али све теже се одупирем зову севера Србије.

Не могу да сад будем сигуран, али чини ми се да је функција претраживања форума радила и пре 8 месеци.

И ја сам разочаран да бокс који се зове "this far" не садржи тај live албум. Што не значи да не планирам да га купим.

Ма није то страшно уопште. Него, скоро сва реиздања CroRec-а које сам ја купио су била малтене перфектни прес, тако да ово је баш изненадило. Кламп решава више но сигурно, ал кад јуримо перфекцију...

То морам да купим, никако да стигнем. По мени, а и по Влатку - ако верујемо да познаје своју музику, бар на нивоу оригинала. Ја сам помињао да је плоча "тањирасто удубљена" али се очигледно сама од вертикалног стајања поправила.

Имам искуство са (1) куглицама од алуминијевог оксида (Al₂O₃) и (2) силицијумовог нитрида (Si3N4). Преферирам ове друге, због два разлога - (1) генерално бољи сферицитет, и (2) релативно доступнији од првих. Тако да, први избор је за силицијум нитрид. Даље, сферицитет. Највиши ступањ сферицитета је Grade 3, али то је ретко комерцијално доступно. Нешто мањи сферицитет је Grade 5, што је комерцијално доступније, а разлика у грубости површине је само 0.008 микрона (нису децимале грешка). Тако да, други избор је за Grade 5. На крају остаје избор дијаметра лоптица. Имајући у виду да се ради о материјалу (и форми) која може издржати велики товар (тиме и велику масу), остаје да изабереш оно што ти одговара (1) естетски и (2) материјално. Преферирам мање дијаметре, што због боље ефикасности буџета, што због што мање површине изложености исте. Следећа студија показује релативну зависност дијаметра лоптица од товара који може поднети пре него се здроби. Студија је у великој мери на јапанскоме, али су табеле веома јасне. https://www.jstage.jst.go.jp/article/jsms1963/40/457/40_457_1348/_pdf/-char/ja Ево и табеле о којој је реч: Ја користим лоптице дијаметра 8мм (радијус 4мм), што би рекло да свака од тих лоптица може да поднесе силу од ~18KN, или ти ~1,800 килограма. Рекао бих да у околини хај-фај система, више но довољно.