Dražo

UP! Odlican apgrejd za vlasnike Systemdek IIX gramofona. Znacajno zvucno unapredjenje, u odnosu na fabricki armboard. Cena samo 5000 din.

UP! "Velikinac Audio Lab" demagnetizer za vinile i cd-ove. Cena (nova): 500 evra

Radika prijatelju, dobrodosao na forum! Ne mogu ti mnogo pomoci, ali evo baci pogled na ovu temu, u njoj se pominje neki servis u Bg (sa brojem telefona) za te stare lampase, pa pozovi, mozda covek ima shemu, ili zna kako doci do nje. A mozda se neko i ovde sa foruma javi za pomoc. Nadam se da ces se izboriti sa tom novom igrackom. Veliki pozdrav! Drazen

Nije mi palo na pamet da proverim Kupindo, ali eto, to je ono o cemu govorim. Tako je, FromJapan rules! Sada sam zavrsio jedan paket, mogli bi se udruziti za sledeci, tvoj ili moj (pisem ti kada odlucim da sledeci put opet potrosim nesto novaca na ploce i cd-ove).

Vidi se na slici koju sam postavio. Od fizickog lica (Personal) u Japanu. Kao sto Milos rece, kupovina van Discogs-a. Treba temeljnije traziti, najbolje na japanskom pismu (tu je naravno google translate), kupovati vise albuma o trosak jednog shippinga, biti obazriv za dodatne taxe u Japanu (traziti tax free), traziti besplatan lokalni shipping, i biti strpljiv za transport do Srbije (ja biram najeftiniji shipping brodom, pa mi paketi stignu za 2-3 meseca, no ne smeta mi, nisam bez vinila, pa da nemam sta da slusam). I nema pravila, trazi se svuda, po aukcijama (od fizickih i pravnih lica), i u radnjama (Mercari, Rakuten, Rakuten Rakuma). U pocetku se sve cini komplikovano, ali u principu nije, jer su Japanci temeljni i sve pedantno predstavljaju, samo treba citati oglas. I jako realno ocenjuju ploce. Nas neki VG+ ili NM je kod njih tek VG (mada imaju lokalnu skalu ocenjivanja).

Minguse, to sto si postavio svi vidimo na linku mog posta, ne vidim svrhu ponavljanja. Poenta mog posta je bila da bi nasi (pre)prodavci taj album prodavali i skuplje od Discogs ponude sa shipping-om, tj. kod nas bi sigurno bio skuplji od tih 45 evra. Verovatno bi im reper bila najvisa cena sa linka koji sam postavio (91,47 evra sa shipping-om). Takodje sam hteo da kazem da cak ni Discogs nije vise merilo, jer su tamo prisutni svi nasi najgori (po cenama) preprodavci (i svi do jednog prisutni i na berzama i Kupindu). I ne sami nasi, vec isti takav belosvetski soj. Ponavljam, i 44,99 evra je apsurdno za pomenuti album. Evo moje kupovine (1200 jena je oko 850 dinara):

Sta mislite, koliko bi kod nasih prodavaca kostao ovaj vinil, u M/NM stanju (samo skinut celofan)? https://www.discogs.com/sell/release/8514690 Verovatno 50 evra (u najboljem slucaju, mada sumnjam, s obzirom koliko nasi cene vinile Duska Gojkovica). Mene je izasao 14 evra, od cega je vinil 8 evra, a shipping 6 evra (iz Japana), po slicnom modelu kako je opisao i @milosu prethodnom postu. Isto tako ga je i taj neki nas prodavac mogao kupiti, i zaraditi na njemu (nama) 300%... I hoce, dok je naivaca koji nasedaju na domacu ponudu, po KP, Kupindo, berzama...

Jeste, to je to. Ako budes porucivao, samo obrati paznju na izbor Color: Foot Pad ili Color: Foot Nail and Pad, razlikuju se, na skuplji nacin sam naucio... Ovo moje je opcija foot pad. I zamoli prodavca da ti vrednuje paket minimalno, tipa 10 dolara, susretljiv je... Cak i za popust na vecu kolicinu.

I za kraj ovog pisanja, sledi vise o modifikacijama i prinovama u gramofonskoj postavci glavnog sistema. Kao sto mnogi ovde znaju, gramofon u glavnom sistemu je Systemdek IIX, koji ustvari vise to i nije, jer je znacajno modifikovan. No o svemu tome pisano je ovde u temi, pa da se ne ponavljam. Jedna od modifikacija kojom sam se bavio pre jedno 2-3 godine, jeste izrada belta od napredne EPDM gume. Tada sam nabavio EPDM u komadu (debljine 1mm), te ga ziletom (uz pomoc metalnog lenjira) seckao na trakice raznih sirina (zarad eksperimenta), od kojih sam dalje spajanjem pravio gotove beltove. Spajao sam ih Bison univerzalnim lepkom (dovoljno je snazan, a osusen dovoljno gumenast), spoj obradjivao ziletom i smirglama, i dodatno ga jacao lepljenjem neke ultra tanke hartije (a jake, zaboravio sam odakle sam to uzimao). I u testu su radili sasvim ok - neke sirine bolje nego neke druge (pre svega u smislu boljeg waw faktora), odnosno i neke duzine bolje nego neke druge (napravio sam mozda 10-tak verzija). Medjutim, ono sto mi je tada smetalo jeste zvuk koji se javljao trenjem izmedju glatke remenice gramofona i prilicnog hrapavog EPDM remena (belta). I na kraju sam odustao od svega toga, vratio gumeni belt koji sam i do tada koristio. Evo par slika opisane igrarije, od koje sam tada ipak odustao. Dve godine posle ponovo sam poceo da razmisljam o boljem beltu za gramofon, malo pretrazivao po netu, i nadjoh da britanski OriginLive ima u ponudi i varijantu za Systemdek, od nekog ultimativnog materijala, bolji rad, bolji zvuk, bla bla bla… Nisam mnogo razmisljao, vec porucih, sa shippingom je bilo nesto preko 50e, tako da nije bilo brige o nekoj velikoj carini (na kraju je nije ni bilo). Posle par nedelja je stigao paket, od nestrpljenja i znatizelje da vidim sta sam to kupio, rastrgah ga k’o prase masan dzak. Kad ono – iznenadjenje, pa i šok. Dobih remen od EPDM gume, koji je identicno spojen kao sto sam to i ja radio dve godine pre. Jedino sto je bio tanji (umesto 1mm bio 0,75mm, koliko je ustvari i preporucena debljina belta za Systemdek). Rekoh vec, šok je bio sto sam dobio nesto sto prakticno vec imam (doduse, zbog razlicite debljine slicno), a platio sam 50 i kusur evra. Ali je bilo i razocarenje sto sam dobio nesto sto mi se ne svidja, jer izaziva neprijatnu buku pri radu. No, zbog toga sto sam debelo platio ovu igracku, montirah ga ipak, i imam sta da vidim/cujem – opet ona buka, a brzina sa 33 pala na 25 obrtaja… Skinem ga, maltene bacim (srecom ipak ne), skuvam kafu, zapalim cigar, i uzmem onu carinsku deklaraciju, neke pratece papire, prospekat… Da, prospekat – ljudi poslali kao sto i svi drugi salju. I da, nisam ga citao, kao sto ga i niko drugi ne cita. Elem, procitah ga, i pojavi se nada. Kazu treba belt istretirati talkom. I treba ga ostaviti neko vreme da radi. Kupih odmah talk, naprasih belt, montirah, i pustih da se okrece, satima… Predvece se vratih do gramofona, u tisina ga poslusah – kad ono mrtav tih, ni trunke zvuka koji je pre bio. Izmerim waw, i on bolji nego sto je bio sa beltom od obicne gume (sa 0,14 se spustio na 0,10). Brzina tu oko 33,33… Narednih par dana sam testirao i zvucno unapredjenje, i iskren da budem, i nisam primetio bog zna sta, ali sam bio zadovoljan sto se waw spustio na odlicnih 0,10… Dok je trajala prica oko belta, pade mi na pamet da na gramofonu omogucim pomeranje motora u pravcu upravno teziste motora – upravno teziste remenice. Zbog eventualnog prilagodjavanja razlicitim beltovima (kojih ipak skoro nece biti, zbog vrlo dobrog kvaliteta ovog OriginLive, i njgovog dugog veka). Pa i to napravih za jedno popodne (upustih zlebove, napravih alu polocice sa prorezom za vijak, ubacih i jos jedan imbus vijak za dodatnu regulaciju nagiba motora…). Tih dana sam promenio i kondove u plocici gramofona, malo se igrao trimerima na eksternom gramofonskom Pointe napajanju… Sve u cilju jos boljeg okretanja, i boljeg waw-a…. Posto sam razduzio, zavrsicu ovaj (i ujedno i svih 5 postova) jednom prinovom. U glavnom gramofonskom sistemu – sa do sada 20-tak sati rada Dynavector Karat 17 D3 (zamenio BM Ace SL):

Zaboravih u prethodnom postu da pomenem i unapredjenje oslanjanja na Margaritama. Naime, svojevremeno sam na tim zvucnicima za spajkove iskoristio višak anti-vibracionih podloski (za uredjaje, pisano je puno o njima ovde na forumu), napravljenih od aluminijuma, sa jednim kuglicnim lezajem (sa celicnim kuglicama). Montirao sam ih na alu konzolu debljine 15mm (sam je napravih pomocu rucnih alata i masinica). Elem, te podloske, odnosno u ovom kontekstu spajkovi, oslanjaju se na podloske, kako ne bi ostetile parket. I na toj poziciji sam probavao razne materijale, te na kraju izabrao podloske od karbon-fibera debljine 12mm (opet ih sam pravio, tj. ostali kao visak iz nekog drugog projekta). Uglavnom, novost je da su te karbon-fiber podloske izletele sa pozicije, jer sam nabavio nesto mnogo bolje (u zvucnom smislu pre svega). Sticajem okolnosti, imao sam priliku prvo da probam, pa i da porucim (sa Alija) celicne stope, koje u svom centru imaju 3 keramicke kuglice (a koje se opet nalaze u cauri od nekog elasticnog polimera). I mogu reci da su donele znatan zvucni pomak, narocito u boljoj definiciji najnizih tonova. Na prvoj slici je karbon-fiber podloska, a na druge dve nova celicna stopa sa keramickim kuglicama.

U glavnom sistemu tvikovi/promene/prinove uradjene su na zvucnicima, pojacalu i u gramofonskom delu. Ako izuzmemo novi SPDIF kabel izmedju M2Tech usb-to-spdif konvertera i DAC-a (Lampizator, verzija iz 2014-te) – kablu u najboljoj “premijum” varijanti, o kom je vec pisano u temi o mojim kablovima (i gde sam ustvari od primeraka napravljenih za prodaju zadrzao i za sebe jedan). Elem, u ovom postu osvrnucu se na zvucnike i pojacalo, a u sledecem na gramofonski deo. Podsecanja radi, u glavnom sistemu koristim tzv. Margarite, trosistemske zvucnike Save Velikinca. Na njima sam prethodnih godina uradio dosta modifikacija (novo ozicenje, nova skretnica, modifikovan srednjak, novi monokristalni terminali, novo podnozje), a sada sam prakticno uradio modifikacije modifikacija. U kutije sam davno ubacio VBS ozicenje, i kao i kod Wharfedale, i ovde sam ga uradio lose (za danasnje moje standarde). Sada sam pocupao kompletno ozicenje, rasturio sve slojeve, sirmove, folije, pamuke… Do gole zice. Koju sam potom svaku pojedinacno ispolirao i oprao izopropilom. I onda ih ponovo ubacio u novi svileni buzir u prvom sloju (kupljen na hificollective-u), i u drugom sloju pamucni buzir, nakon cega je sve snazno stegnuto teflonom. Dakle, nova debela kvalitetna izolacija od dva odlicna prirodna materijala. I na kraju je uradjena i tzv. “mineralizacija”, kao zastita od EMI i RF smetnji. A poseban tretman je uradjen u liniji skretnica-terminal (oko 90cm duzine), gde sam umesto “klasicnog” ozicenja prakticno napravio ozbiljan zvucnicki kabel od 5,5 kvadrata po polaritetu, i gde sam svaku zicu posebno izolovao svilom/pamukom, i sve dalje sto radim na svakom zvucnickom kabelu… U kutijama sam takodje davno uradio novu skretnicu sa boljim elementima (Mundorf Evo Oil kondovi, Mox otpornici, nova zavojnica na bas drajveru od fi2,5 bakarne zice – o svemu tome sam vec pisao na stranama 64 i 65 ove teme). I uvek sam se pitao da li sam na visokotonac trebao da ubacim mozda i bolji kond, s obzirom da to mnogi rade. No, kako je takva igra poskupa za moj dzep, nikada to nisam probao. A verovatno je i suvise dobro za maltene niskobudzetni ribbon u mojim kutijama (HiVi RT1.3WE Isodynamic Tweeter). No, zahvaljuci opet @somilenko, dobih na probu tzv. bypass kondove – Miflex od 0,22uF (bakar u ulju) i FT-1 0.od 018uF (aluminijum u teflonu), pa odlucih da ih ubacim na visokotonac u paralelu sa postojecim Mundorf Evo Oil. Kako je Miflex glomazan, morao sam rasturiti potpuno skretnicu, i napraviti novi raspored elemenata, kako bi sve stalo. A ujedno sam lepo nalemio i novo pripremljeno ozicenje. I uradio totalni antivibracioni tretman cele skretnice, postavljanjem gume od 4mm celom povrsinom sa donje strane skretnice, odnosno stavio gumu i ispod svih elemenata, uz snazno stezanje vezicama. Takodje sam masivnu bas zavojnicu dodatno prekrio zastitnim (od EMI i drugih smetnji) plastom od karbon-fiber platna u mineralu, odnosno napravio isti plast i preko cele skretnice (kao kod WD3). Evo prvo slike skretnice pre svih opisanih modifikacija (sa uzasno uradjenim ozicenjem), a potom i sve sto sam radio: Sto se tice pojacala, u glavnom sistemu koristim Dayens Ecstasy IV (snagas i preamp), koji se nalaze u jednom kucistu (sve unutra je sklapao Velikinac, pravio celicnu konstrukciju za kuciste, spoljnu oplatu od oraha). I na njemu sam svojevremenu uradio dosta modifikacija (novo VBS ozicenje, novi Alps pot, ugradnja soft-starta…), gde je sada predmet modifikacije opet bilo kompletno prezicenje (sve isto kao kod kutija – potpuno rasturanje i ponovo izolovanje svake zice, njihova mineralizacija…). Takodje sam ovaj put napravio ozbiljan interkonekt kabel izmedju preampa i ampa, u najvisem standardu kako danas radim i za sve musterije. Ono sto je takodje bilo predmet modifikacije (ispostavice se i popravke), jeste ustvari zujanje koje sam imao u drajverima zvucnika (nekada tiho, a nekada i nesnosno), za koje sam konacno posle mnogo godina ustanovio odakle dolazi. Prvo sam konsultovao Dejana Dobrina (vlasnik Dayensa), koji mi je dao vrlo konkretan savet sta da uradim. Naime, elementi/moduli u pojacalu su fizicki rasporedjeni u obliku slova H (dole na sredini trafo od 800W, gore na sredini preamp (na drvenoj plocici), levo i desno izlazni stepeni). Iako je taj masivni trafo (preko 20 cm u precniku) oklopljen celikom, po Dejanu je on bio i dalje izvor ogromnog zracenja ka preampu koji se nalazi iznad, sto je za posledicu pravilo pomenuto zujanje. Zbog toga je njegov savet bio da trafo nekako dodatno zalijem, necim… I to sam uradio. Zalio sam trafo epoksidnom smolom (samo gornju kruznu povrsinu, posto je radjeno bez totalnog rasturanja i vadjenja). I smola je mineralizovana. A dodatno sam istim materijalom zalio i celu drvenu povrsinu na koju je montirana plocica preampa (plus je dodatno oblozio bakarnim folijama, koje su fizicki u kontaktu sa uzemljenom celicnom konstrukcijom kucista). A uradio sam i neke dodatne plocice kojima sam prakticno potpuno odvojio preamp od trafoa. Zbog toga su u kucistu zatvoreni neki otvori preko kojih se pravila promaja za hladjenje trafoa, pa sam zbog toga sa zadnje strane perforirao celik (na slici se vidi samo deo, inace je perforacija veca vise nego duplo od toga), preko kog je omoguceno nesmetano hladjenje. A u okviru ove akcije na pojacalu, odlucio sam da ga dam na servis, da se provere svi lemovi. Sto se pokazalo kao korisnim, jer je na plociti preampa bilo par hladnih, ali i jedan otpornik je imao fizicki prekid. Nakon svih ovih akcija na pojacalu, konacno je zujanje nestalo. Odnosno svedeno je na tu meru da se cuje tek kada se uvo prisloni uz drajvere. Kako je bilo, meni je ovako idealno. Sto se tice zvuka, posto je sve ovo (na zvucnicima i pojacalu) radjeno u kratkom vremenskom roku, plus je bilo potrebno vreme za novo usviravanje ozicenja i kablova, odnosno i vreme za usviravanje Miflex-a, nisam siguran odakle je na kraju doslo najvece unapredjenje. Ali da se zvuk sistema unapredio, to je jasno kao kuca. Ja zadovoljan.

Dok je trajalo sredjivanje Dual gramofona, iskoristio sam momenat inspiracije i radnog poleta, da u drugom sistemu uradim jos par stvarcica. Posto sam vec izvesno vreme imao neujednacen zvuk levog i desnog visokotonca (W60E Tweeter, Model 0502) na kutijama WD3 (kao posledica njihovih pojedinacnih servisa kod razlicitih majstora, odnosno i to sto sam u nekom trenutku kupio jeftino i treci visokotonac, koji je opet neko treci cackao), iskoristio sam priliku i sva 3 poslao Sinisi Rankovu, koji ih je doveo u iste parametre. Generalno je bio problem sa celuloznim membranama, koje su manje ili vise istrunule. I Sinisa ih je sve zamenio, nisam siguran sa cim (zaboravih sta mi je rekao). Pri tom je kod sva 3 odradio premotavanje spulni alu zicom, jer su stare opet bile cackane i neujednacene. Na slici su pre i posle verzija. Kada sam vec rastavio kutije, iskoristio sam priliku da i srednjake posaljem na servis. Njih je prihvatio Branko Kasikovic, koji je servis spulni odradio expresno brzo, i jako dobro. A svojevremeno sam ja sanirao tekstilna vesanja, tako da su i srednjaci prakticno kompletno servisirani. Takodje sam svojevremno na 12-incnim bas drajverima iz ovih kutija premazao membrane damar lakom, i gumena vesanja premazao glicerinom. Dalje, dok su WD3 kutije bile na „radnom stolu“, odlucih da sredim i ozicenje koje sam vec “sredjivao” pre par godina, kada sam imao manje vestine i rutine... Jos tada sam ubacio VBS zicu, medjutim lose je izolovao svilom (ti buziri su bili lose uradjeni, krojacica mi ih pravila iz sirovog svilenog platna), i preko dalje navlacio bakarne pletenice (praveci dupli plutajuci sirm), i sve to ubacivao u termobuzir… I pri tom je zica gotovo sigurno zbog loseg buzira dolazila u dodir sa platenicama… Uglavnom, skinuo sam kompletno to ozicenje, strgao sve slojeve do gole zice, te ih ponovo ispolirao i oprao izopropilom, te ih onda ponovo izolovao pamukom (u duplom sloju), i onda stegao jako teflonom. A kako je skretnica bila na radnom stolu, pod ruku su mi nekako dosla 4 Mundorf Evo Oil konda male vrednosti (po 4,7 i 1 uF), te odlucih da na visokotoncu ubacim njih umesto Mundorfa iz Classic serije. Takodje ubacih na visokotonac i bolji Mox otpornik. Zatim sam skretnicu montirao, i pre sklapanja preko nje ubacio “mineralizovani” plast od karbon-fiber platna, koji dodatno stiti istu od raznih zracenja i smetnji… Takodje sam malo sredio i furnir kutija. Svojevremeno ih je SV istretirao voskom, medjutim odlucio sam da ga skinem (ismirglam), i da furnir premazem Rubio Monocat lakom. Za moj ukus ovako je daleko bolje i lepse – na oko, i na dodir. Kutije inace stoje na zidnim nosacima (celicni masivni, punjeni kvarcnim peskom), pri plafonu. Izmedju nosaca i kutija je do sada stajao granit i ploca mazera (pticiji javor). Medjutim ta dva sloja nisu bili savrseno ravni, i jednostavno nisu dobro nalegali jedan na drugi (zbog teske obrade i jednog i drugog materijala – jedan previse tvrd, drugi previse mek). I kao posledica postojao je zazor izmedju njih, sto je rezultovalo ne bas preciznim niskim bas tonovima. Sada sam odlucio da i to doteram, tako sto cu izmedju granita i mazera ubaciti sloj 600-gramskog karbon-fiber platna, zaliti ga epoksidnom smolom, i sve tako dobro stegnuti, kako bih eliminisao svaki moguci zazor, a ujedno u jednacinu podloge ubacio jos dve vrste materijala (ukupno 4 – granit, karbon fiber, epoksidna smola, javor), svaka sa svojom razlicitom rez. frekvencijom, sto dodatno umanjuje potencijalno rezonovanje celog sklopa. I to je to sto se tice kutija. Uradio sam sve sto sam planirao, i verovatno dugo na njima nece biti nekih novih igrarija. Naravno, sto se tice zvuka, sve sto je uradjeno bukvalno je preporodilo te kutije. Jedino je steta sto nemaju pravu poziciju (na podu i stalcima), no meni licno to i ne smeta, ovo je “drugi” system, koji ustvari najvise i svira kada nas je vise od kapaciteta sweet-spot-a za slusanje glavnog sistema. Zvuce jako prijatno i nenametljivo – pravi ostrvski vintage zvuk. Od ostalih promena u drugom sistemu, i nije bilo necega vrednog pomena (barem ne za opsiran prikaz). Preradio sam policu tako da gornja ploca bude duplo sira (vidi se na fotkama gde je Dual, u prethodnom postu), kako bi na nju stali gramofon i strimer/dac. Ploca je debela oko 8cm, sto narocito pogoduje gramofonu (naravno, opet kompozitna varijanta, vise slojeva medijapana i plute, slozeni naizmenicno). Takodje sam prelakirao i kompletnu policu sa Osmo transparetnim voskom - razlog je zato sto sam dobio kilogram, pa htedoh da probam – i nije mi se svideo, Rubio M. je daleko bolji. Takodje napravih i dve mini policice za malobrojne originalne kasete koje imam (koje su prezivele, od njih na stotine) – jedna je ustvari gotova plasticna na okretanje, a druga fiksna. Uglavnom, u ovom i prethodnom postu predstavih sve tvikove/prinove/promene u drugom sekundardnom sistemu. U nastavku cu predstaviti sve sto se desavali i u glavnom sistemu. P.S. A u nekom trenutku se u radionicu usunjalo i 40-tak kilograma suve slanine, da pruzi malo masniji bas… ?

Zadnjih par meseci, oba sistema su pretrpela gomilu nekih sitnih (i malo manje sitnih) tvikova. Od mnogih, najvise sam se radovao dvoma gramofonskim, od kojih je jedan profunkcionisao pocetkom ovog meseca, a drugi danas… No da krenem redom. Pocecu od drugog gramofonskog tvika, tj. prinove, u drugom (po vaznosti) sistemu. Sistem cine vintage resiver Tandberg TR2075, vintage zvucnici Wharfedale Dovedale 3, kaset-dek Nakamichi BX300, vintage “steam-punk-look” strimer/dac, i prinova od danas - gramofon Dual 1219, potpuno servisiran, i dobrano unapredjen, sa novom Ortofon 2MR Bronze zvucnicom. Slike ispod su od danas (gramofon svira dok ovo pisem): A sve je pocelo letos, kada mi je @somilenko pozajmio na nekoliko nedelja njegov Dual 1229 sa Shure 103 glavom. Odusevljen onim sto ovaj gramofon zvucno pruza, odlucio sam da i za sebe nabavim primerak, i to iz te najbolje Dual serije idlerasa (1219 ili 1229). I nadjoh za bagatelu Dual 1219, koji kupih na nevidjeno, uz tvrdnje prodavca da je sveze servisiran, u odlicnom radnom stanju, sa glavom Shure MGD91 i novom iglom. O ovome vec i pisah, par postova iznad (4.septembra). Bio sam ubedjen da cu vec isti dan slusati Duala u mom 2. sistemu. No, po ko zna koji put platih danak svojoj lakomislenosti i slepoj veri u ljude, te gramofon slusam tek posle 7-8 meseci (danas). Elem, ispostavilo se da gramofon nije u funkciji, da je originalni shell od legure magnezijuma polomljen i prividno zalepljen super lepkom, glava isto zalepljena super lepkom za TK14 adapter, istrulile sve kriticne tacke u mehanici ispod, sve podmazano zadnji put jos tamo 70 i neke, poklopac skroz izgreban… Pa kada je vec tako, odlucih da unapredim ovaj gramofon, uz potreban servis i osvezenje. Sve sam rasturio, mehanicki sklop pripremio za majstora Gavru (kod nas jedinom licenciranom majstoru za Dual i Thorens gramofone), a sa svim ostalim stvarima sam se prethodnih meseci igrao licno. Poceo sam od izrade potpuno novog plinta - od oraha sve 4 bocne strane (izbacio sam pomocnu originalnu fijoku sa prednje strane), odnosno nove gornje ploce (koja nosi metalnu sasiju i mehanizam), rucno pravljene u kompozitnoj strukturi (materijali, gledano od gore ka dole: blazujka, aluminijum, sper, aluminijum, sper – u ukupnoj debljini od 15mm). Orah mi je komsija stolar ishoblao, izrezao na mere, i izgerovao (a ja sve uklapao, lepio epoksidnom smolom), dok sam za gornju plocu prvo napravio sablon, pa po sablonu obelezavao druge materijale, i sve rezao na modelarskoj testerici: Nakon toga sam epoksidnom smolom zalepio 4 sloja (naizmenicno alu, sper, alu, sper). I potom strukturu perforirao po celoj povrsini, zarad povecanja rezonantne povrsine. Nakon toga nalepih i 5. sloj od blazujke, koja jedina nije perforirana, jer je ustvari gornja vidljiva ploca. Kada se sve osusilo, turpijama i smirglom obradih sve povrsine i ivice, i potom donju povrsinu prespricah crnim mat-plastic sprejom. Sledeca faza je bila sklapanje spoljnog plinta od oraha, fino stelovanje i sjedinjavanje sa vec pripremljenom gornjom plocom. Potom izrada precage/nosaca za specifican princip drzanja poklopca (bez sarki), i zatim lakiranje svega sa Rubio Monocat uljem. Dalje izrada nogica od bambusa (u 3 tacke), na koje se nastavljaju vrhunske aluminijumske nogice, izrada donjeg poklopca od spera 12mm, sjedinjavanje svega i lepljenje epoksidom… U nekom trenutku sam se dohvatio i poklopca, da ga sredim i ispoliram (prvi put u zivotu sam tako nesto radio). Prvo sam ga vodenom smirglom (naravno uz kvasenje) grubo presao, sto i nije bilo tesko, mada su dobrano boleli prsti, jer je bilo bezbroj grubih ogrebotina. Medjutim, tek onda je nastupio pakao, kada sam poceo da poliram nekim pastama (kupih u auto radnji), i nekim polir uloscima, koje kupih ko zna kada, i ko zna zbog cega (stajali godinama u nekoj kesi, nikad korisceni). Prvo sam pokusao sa ekscentar slajfericom, sto i nije bas bilo pametno zbog vibracija koje pravi masina, a ni ucinkovito, s obzirom da je glomazna i tesko, i jednostavno nije islo kako sam hteo. Potom sam pristupio radikalnoj metodi – na bravarsku brusilicu sam montirao neki od ulozaka, i to je vec dalo rezultate, ali samo na ravnim i velikim povrsinama, uz u svakom trenutku rizik da brusilica oduva poklopac u zid, u glavu (ovo NE preporucujem nikome, ni da proba), i uz prskanje polir paste po celoj radionici…. No nekako se izborih, i potom rucno pamucnom krpicom i polir pastom istretirah sve coskove (odnosno pomalo i busilicom). S obzirom na sve, na kraju je ispalo dobro, tj. ja sam zadovoljan. Iako mi je kod komsije laser dostupan, odlucio sam da sacuvam originalnu alu lajsnu sa Dual logom, te sam napravio zleb za nju, i lepo je nalepio. Na kraju sam u gotov plint ubacio i mehanizam (tj. gramofon), i tako se divio svemu tome, iako muzike nije bilo… Sledeca faza je obuhvatila sve druge stvari koje nisu plint. Prvo sam morao resiti glavni headshell, s obzirom da je originalni od legure magnezijuma polomljen (mozda ga nekad i zalemim ili sta vec, ako skontam kako to da izvedem). Zamenski uglavnom nije moguce nabaviti (ili jeste npr. kupovinom od neke ceske prodavnice, za 100 i kusur evra sa dostavom), pa sam alternative pronasao u donoru – Dualu 1249, koji po dimenzijama ima isti shell, ali od aluminijuma. No, za njega je predvidjen adapter TK24 (umesto TK14), pa stoga odlucih da kupim novi moderniji od Pats Audio iz US (dobra 3D stampa, kvalitetna plastika, posrebreno ozicenje, pozlaceni pinovi ka zvucnici, pozlaceni sa oprugom pinovi ka shellu, dobro sve izolovano (bolje nego na originalnim TK adapterima)). Vec sam o izboru zvucnice pisao u drugoj temi (Grado Black vs Sumiko Pearl), pa da se ne ponavljam – nakon dosta razmisljanja i analiziranja izabrana je Ortofon 2M(R) Bronze, narocito sto je bila bas povoljno u Plejeru (sa novogodisnjim popustom ispod 30k dinara). I to poslednji primerak. Medjutim, to (30k din) je imalo svoju cenu – nije u pitanju bila varijanta 2M, vec 2MR, sto znaci da je zvucnica plica 3mm (dakle, manje visine u odnosu na standardnu M varijantu). Tako da se tu napravio novi izazov – pripremiti adekvatne podloske kojima ce se kompenzovati tih 3mm. I to uopste nije bilo tesko, tek par sati posla. Nadjoh komadice aluminijuma debljina 1.5, 2 i 3mm, uzeh sablon sa novog TK24 adaptera, obelezih, i onda rezanje modelarskom rucnom testericom, turpijanje i smirglanje. Sve u svemu, dobih 3 varijante adaptera (3 debljine, 3 tezine), koji se inace prodaju za desetine evra po Ebay-ima i sl. Kada je sve ovo uradjeno, odlucio sam da promenim i kompletno signalno ozicenje. Rucka je prezicena monokristalnim bakarnim ozicenjem u teflonu (davno nabavih ovu zicu na dalekom istoku, cuvao bas za ovako neku priliku). A phono interkonekt sam napravio od VBS monokristalne bakarne zice, izolovane pamukom, sa finalnom “mineralizacijom”, i u konstrukciji originalnog Dual interkonekta, duzine 130 cm, sa strane gramofona zalemljen direktno na plocicu ispod gramofona, a sa strane pojacala Neutrik DIN5 konektor (po iskusnijim audiofilima ti ulazi na Tandbergu su superiorniji od RCA, koji btw. imaju izrazito mali razmak izmedju L i R, pa i nije moguce koristiti neki bolji RCA konektor, sem onih budjavih kineskih ili tipa Nakamichi, Rean…). Inace, izmerena kapacitivnost tog phono kabla je tek 47pF, sa sve konektorima, sto se idealno uklopilo uz Ortofon zvucnicu i kapacitivnost na ulazu phono-a u Tandbergu (140 pF). Ovo je sve uradjeno jos pre par meseci, i ostalo je jos da Gavra uradi svoj deo (servis). To je zavrseno nedavno, i od pre neki dan je gramofon konacno zasvirao. Medjutim, obojica smo ustanovili jos neke finese koje se mogu uraditi, u svrhu jos boljeg zvuka: Probali smo kontrateg od Duala 1229 (15 grama tezi od tega na 1219), i ustanovili jos bolji balans rucke sa njim, odnosno zvucne benefite. Pa kako teg na mom 1219 nije imao taj neki fabricki dodatak (izvorno se isporucivao sa njim, ali su ga ljudi skidali, i normalno gubili), odlucio sam da napravim prsten od 15 grama, od epoksidne smole filovane olovnom sacmom. Zatim smo zakljucili da adapter TK24 (od Pats Audio) ima prekratak zleb za montazu Ortofon zvucnice, te tako nije moguce overhang spustiti ispod 22mm (potreban je 18,9mm). Stoga sam modifikovao adapter. A ujedno sam iste proreze modifikovao i na alu plocici (izabrana je ona od 3mm debljine), plus joj jos smanjio tezinu dodatnim perforiranjem, odnosno povecao rezonantnu povrsinu plocice. Takodje sam malo doradio i donju plocu plinta, da bih ostavio vise prostora za motor, odnosno most koji ima raznoliku funkciju na ovom gramofonu (recimo za montazu na njega sasijskih RCa konektora). I to bi bilo to. Gramofon je posle svega zasvirao, sto se moze videti na pocetku ovog posta. Moram reci da mehanicki radi jako lepo, tiho, precizno. Zvucno sam prezadovoljan, iako su potpuno neusvirani zvucnica (do ovog trenutka ima oko 3 sata rada) i kompletno signalno izicenje. Ako bude bolje od ovoga (a hoce), ja sam prezadovoljan. Inace, ostalo je jos jednu sitnicu da uradim. Navrtka na liftu osovine je nekvalitetna, i gotovo na svakom 1219/1229 puca po duzini. Tako da cu napraviti novu od epoksida, samo da mi stigne osovina od nekog 1229, pa da mi posluzi kao model i merenje navoja.

Slusao sam nekoliko TBM albuma, ta izdanja od zadnjih par godina, zvuce stvarno fantasticno. I prodaju se tamo za oko 1200 jena (oko 950 dinara). No, svojevremeno sam posedovao gomilu tih TBM albuma, ali u XRCD formatu, i nekako sam se zasitio od tog japanskog jazz-a, prodao sve diskove (naravno, sve ih prethodno izripovao). Sada eventualno volim da nabavim TBM na vinilu, i to prva izdanja iz 70-tih. Recimo, Bingo Miki ima 3 albuma, koji su bukvalno umetnicka dela u svakom smislu - muzickom, produkcijskom, proizvodnom, vizuelnom - naravno, sve sam ih nabavio u Japanu, u proseku za 3-4.000 po albumu (kada bi se tako nesto pojavilo u prodaji kod nas u SH prodaji, komotno bi kostalo 100-200 evra - i sto je najgore, prodalo bi se ko iz topa). S druge strane, sada mi je zanimljivo da na CD-u kupim albume koje nije moguce nikako drugacije cuti (nema ih na striminzima, cak ni na youtube se ne mogu preslusati), a koji izlaze iz kuhinje vrhunskih japanskih izdavackih kuca kao sto su DIW, King Records, Paddle Wheel... Naravno, za normalne novce, tipa par stotina dinara, do 1000 najvise. Takodje su mi fetis SHM izdanja (platinasti premaz diska), radjena iskljucivo za japansko trziste, koja zvuce izuzetno, a kostaju bagatelu (opet u Japanu, kod nas u Srbiji su egzotika, i kod preprodavaca bi kostali verovatno 10 puta vise). A od prosle godine imam pik i na izdanja M.A. Recordings (jazz, klasika i world music). To zvuci mozda i najbolje od svega sto sam slusao na CD-u, svaki album je snimljen u autenticnom prostoru, sa vrhunskoim opremom. I naravno, ove albume takodje nije moguce cuti nikako drugacije, sem na originalnim diskovima (ili i na njihovim plocama, kojih nema puno, i koje kostaju papreno - jedan od takvih M.A. albuma/vinila je i Krusevo Vlatka Stefanovskog).

I zaboravih da napisem, za robu vrednosti ispod 50 evra (ne ukupna vrednost posiljke sa cenom shipping-a, vec samo cena robe), ne placa se FR-u postupak spedicije, opet uz overenu izjavu i dostavljen online racun... Ima jos barem 5-6 meni znanih nacina kako kupiti povoljno ocuvane ploce po belom svetu, sustina je da treba biti uporan i istrajan u potrazi, sto naravno zahteva vreme, koje je kod svih u deficitu, pa pribegavaju brzim domacim resenjima, te otud to divljanje prodavaca. Na berzi, stoji covek pored mene (visedecenijsko mudo iz marketinga jednog naseg medija), lista vinile kod prodavca, i samo ih izbacuje na pult, sve u 5-10 minuta. I kada ja zavrsio, pita za ukupnu cenu, prodavac nesto promumlja, pregleda vinile, guknu 1500 evra, i to pomenuto mudo izvadi novce ne trepnuvsi... Eto, otud to divljanje prodavaca, nismo mi njima ciljna grupa, vec tako kojekakva muda, zbog kojih svi ispastamo... Tako da, dzaba vam bojkot.