Jump to content


dennnic

Članovi
  • Posts

    42
  • Joined

  • Last visited

About dennnic

  • Birthday 01/09/1993

Profile Information

  • Gender
    Male
  • Location
    Beograd

Contact Methods

Recent Profile Visitors

1,165 profile views

dennnic's Achievements

  1. Onda nisam upućen u cene sečenja, nemam predstavu koliki je posao za sve to. U svakom slučaju, cifra od 60 evra za kutiju po meri, unapred isečenu, jeste povoljno. Naročito ako se uzmu cene alternativa preko granice. Ostaje samo da dođe. Postaviću sliku, dve ako nekog zanima.
  2. Varijanta od aluminijuma, sa oblim ćoškovima, što se mogu podesiti na dva načina, ima kod njih na sajtu. Cena im je pristojna - 40ak i kusur evra za kutiju 43x30x6 cm. Ono što jeste skupo, to je isecanje otvora po meri laserom - sečenje 1200 rsd i crtanje projekta za mašinu još 1000 rsd.
  3. Prodajem odlično očuvan F3/Lyd (prethodni naziv firme) Audiovector 5. Mint stanje, bez bilo kakvih investicija. Sa mrežicama. Sve originalno na njima. Tro i po sistemac, 91 dB, 35 kg po jedinici, Triwiring terminali. Razlog prodaje, prelazak u samogradnju. Cena 800 evra. Slušanje u Beogradu, za forumaše bez covid propusnica 😂
  4. Pozdrav! Da li ima nekog ko se bavi izradom kutija? Čelik/alu, otvori za hlađenje i nekoliko otvora na zadnjem panelu.
  5. Zvučnik jeste osmišljen zajedno sa skretnicom. Osnovna ideja je fazno koherentna reprodukcija, gde će se sve reprodukovati jednim drajverom - full rangeom. Obzirom da je to neizvodljivo, naročito u OB varijanti, dva 12 inčna vufera služe za asistenciju u bas područiju. Implementirana skretnica je četvororedna (24 dB/oktavi) na svega 300 Hz. Alternativa o kojoj još razmišljam je drugoredna (12 dB/oktavi) na oko 500 Hz, ukoliko budu ista pojačala za oba sistema. Trebalo bi čuti obe varijante prvo. Uz parametric eq velikih vufera, dobija se skoro potpuno ravan odziv sve do 45-50 Hz. Full range i generalno preko 150 Hz nema preke potrebe ekvilizovati, osim u sklopu room corectiona. Ova filozofija o analognoj aktivnoj skretnici služi da se sistem malo pojednostavi i pojeftini. Malo je gnjavaža sve na kompu puštati, pojačavati, onde ne koristim pola upotrebljene elektronike...
  6. Plan je uvek isti, naći rešenje, koje podrazumeva najmanje 'gubitka' kvaliteta zvuka. U prevodu, s obzirom da već imam naimov sistem, upotreba postojeće digitalne skretnice bi zahtevala investiciju u još jedan naimov dac V1 (ako bih već hteo da budu dva ista). Da budem iskren, ne sviđa mi se što nema mogućnosti dopremanja USB signala (dac V1 je pre svega usb dac). Bitperfect prenos signala, pojačalo za slušalice na dacu, daljinac i integrisani preamp će biti potpuno van upotrebe. Onda ima i problem podešavanja glasnoće, koja se radi preko softwera (wirelessom putem telefona). Nezgodno kad zabaguje. Upotreba analogne aktivne skretnice bi funkcionisala kao i svaki drugi sistem, osim što bi imao još jedno pojačalo. Ne zahteva drugi dac, a ima i daljinac i normalan preamp. Izvor je striktno tidal. E sad, koliko se gubi na kvalitetu zvuka drugom opcijom? U kratkom razgovoru sa jednim od konstruktora lampaša sa naših prostora mi je rečeno da OPampovi nemaju svoje mesto u hifiju, naročito u iole Hi End primeni. Odatle ova tema, obzirom da nemam adekvatno predznanje u ovom polju. ---- Može i u sklopu samogradnje, što da ne.
  7. Gledao sam ranije gotove proizvode, ali njihova cena je neproporcionalna ostatku sistema. Mislim da se može isti novac mnogo pametnije uložiti. S druge strane, nude više opcija podešavanja, mada mi iste nisu potrebne. Što se tiče DIY, naišao sam na zanimljiv predlog na stranim forumima: https://sound-au.com/pcb/pp09.htm Već razrađena shema, gde se dobije unapred štampana ploča za oko 2000 dinara. Ceo projekat bi mogao biti gotov za 150e (bez napajanja). Autor navodi da je veoma kompetentan proizvod, ukoliko se stave dobri op ampovi. Pa se opet vraćam na početak, šta staviti i koliko to valja, svako ima neku svoju filozofiju. Koliko vidim, jedina alternativa je upotreba cevi umesto op ampova, marchand ima i svoj proizvod sa cevima. U svakom slučaju mi se opcija da se obratim Šolaji najviše sviđa. Moraću da ga zovem, s obzirom da sa mailovima nisam imao sreće da ga dobijem. Da li bi se dobilo i malo cevnog zvuka ukoliko se stave cevi u skretnicu?? Zna li neko okvirnu cenu toga? Naimova skretnica je isto zanimljivo rešenje, ali oni forsiraju fiksnu frekvenciju, te su polovne već pravljene po nekim kutijama. To preraditi bez sheme, iskustva... Ne znam šta bih rekao.
  8. Odličan sistem, mogućnosti sa digitalnom skretnicom su stvarno neograničene. Riboni izgledaju impresivno! Planirana niskotonska ekstenzija je slična konvencionalnim bookshelf kutijama, odnosno, dovoljno nisko (~45Hz) da može da se dopuni sa jednim subom, umesto skuplje stereo varijante. Evo i konkretno, kako napraviti aktivnu skretnicu, a da se ne koriste op ampovi? Da li je kod nas neko vičan da to radi? Obzirom na prethodnu upotrebu mini DSP, imam tačne podatke na kojoj frekvenciji se seče, koliko decibela po oktavi i razliku u senzitivnosti drajvera. Parametric eq boosting može da se uradi u sklopu strimera, tako da mi treba samo skretnica, koja će biti postavljena posle jednog konvertera i pretpojačala.
  9. Moje iskustvo je sa Tidalom i Deezerom, pre svega na stereo sistemu. Deezer je apsolutno fantastična aplikacija. Jeftiniji (mada je u poslednje vreme Tidal spustio cenu), dok mu je pretraga i preporuka za novu muziku izvrsna. Količina nove muzike koja se nađe je pozamašna. Tidal ima značajno lošije algoritme pretrage i mixovanja muzike, ali nudi master opciju zvuka. Takođe, tidal connect je opcija koja me je ubedila da pogasim sve ostale servise. Razlika u zvuku između dve platforme je zanemarljiva, nije vredna pažnje. Master fajlovi sviraju bolje, ali tu razliku najbolje možda primetiti u A/B komparaciji (što govori u prilog i obimu iste). Qoguz nek koriste oni kojima je dostupno, meni ne treba.
  10. Pozdrav svima, U poslednjih par meseci bavim se svojim open baffle projektom, koji je, zahvaljujući izvrsnom radu Save Velikinca iz Ravnog Sela, ugledao svetlost dana. U pitanju je dvosistemac, zvučnik bez kutija, dva dvanaest inčna vufera i jedan četiri inčni širokopojasni (po zvučniku). Biamping, full range će biti pogonjen trafomatic experience two integralcem, dok će Naim nap 100 da gura niski spektar. Za sada je u primeni digitalna skretnica mini DSP nano digi. Veoma zanimljiva sprava, koju početnik može kroz par dana da provali i podesi, bez prethodnog iskustva. U suštini, svako pojačalo dobija svoj deo signala i radi samo svoj deo posla, ne obrađujući ostatak signala. Pojačala su direktno vezana za membranu, bez bilo kakvih elemenata između. Mana sistema je što zahteva dva DA konvertera i značajno povećava cenu. Više uređaja zahteva više napajanja, unosi više smetnji u signal, a najveća mana je što ne prihvata analogni signal. Da li neko ima iskustva i znanja oko aktivnih skretnica? Možda ima neko ko se bavi izradom tih stvarčica. Razlog odabira digitalne skretnice je mimoilaženje op ampova, koje bije glas da degradiraju signal. Međutim, naiđoh na naimovu aktivnu skretnicu, koja ne poseduje op ampove, već se bazira na meni nepoznatom konceptu. Svaka info je dobro došla.
  11. Mesec dana testiranja kasnije! Pre svega, da se zahvalim svima za predloge i savete. Takodje, Father-u na detaljnom elaboriranju o sastavljanju DIY resenja; na zalost, usled nedostatka iskustva u samogradnji i relativno jeftinih digitalnih kablova, brzo sam odustao od te opcije. Skvizbox je poslat u caletov sistem, poslusao sam savet, radi trenutno sa eksternim hard diskom. Formatiran je kao ext3, ne bih li dobio na performansama malo... Sa manjim delom muzicke kolekcije, oko 500gb, uspeva fino da se izbori, pod uslovom da se ne ucitava folder sa vise od dva (tri?) muzicka albuma. U protivnom, kaput. Ubrzo cu da prebacim i ostatak kolekcije na njega. U sustini, sortirano je po abecednom redu, za sada smo zadovoljni ishodom Njegovo mesto je zamenio opticki kabal od 10 metara, citav luksuz je zahtevao da se izdvoji suma od oko 1000 dinara. Milina, "plug and play" - od muzike sa harda, strimovanja sa neta, do filmova i youtube-a. Da budem iskren, nesto i nisam primetio razliku u kvalitetu zvuka, izgleda da se stvarno ne cuje na budzet sistemima. Pozdrav!
  12. Eto moje teorije... nisam probao na optičkom kabelu, ali mogu da garantujem da viša serija fancy hdmi/usb ne donosi poboljšanje u kvalitetu, barem lično nisam zapazio na oprobanoj opremi. Gde se mogu pronaći ti kablovi i po kojoj ceni? Jeste, naimove zvučničke kablove imam i ja, poprilično je iznenađujuća razlika u zvuku, pogotovo kad se uzme u obzir tužan izgled kablova i onih zakački za pojačalo.
  13. Nije jeftiniji, ali pitanje je, donosi li išta poboljšanja. Teorija nalaže za digitalne izvore, ili je prenešen signal, ili nije. Mada jesi u pravu, ima reči sigurno u drugim temama, potražiću.
  14. Ne koristim standardne interkonekte, već naim snaic kablove, koji su dužine od metra, a poprilično je skupa zanimacija kupovati kvalitetan analogni kabal. Takođe, izbegao bih i razmeštaj po sobi, jer neće ni na šta ličiti Flacove koristim, standardno oko 1000kbps, što se najčešće može i naći po internetu. Po koji wav, ništa drugo od fajlova. Svestan sam da i taj youtube neće biti ko zna šta, ali dobar deo stvari koje nekad poželim da čujem, s obzirom da ih nema u kvalitetnom formatu, završi na zvučnicima televizora/monitora... Čini se i meni da je optički najjednostavniji, čekam samo da neko još potvrdi, postoji li razlika u jeftinim i skupljim kablovima, pa bih rado probao.
×
×
  • Create New...