Jump to content

Aibo

Članovi
  • Posts

    1,293
  • Joined

  • Last visited

  • Days Won

    2

Everything posted by Aibo

  1. Znači modovi su baš tamo gde treba, van dometa. Lepo kaže izreka, manji zvučnik, manja muka. [emoji4]
  2. Hvala svima na čestitkama i predlozima! Ovako na prvu, sa ovim rasporedom, ne primećujem neki problematičan sobni mod, samo onaj tipičan eho poluprazne sobe. Kad lupim šakama ili pričam glasno, takođe zvoni. Mada se soba iza mene otvara u kuhinju sa pločicama i hodnik sa pločicama. Kuhinja se popunjava sada za vikend, sledeće nedelje stiže par polica za knjige... Hodnik će samo biti "go" još neko vreme... presušile finansije. I najbitnije, za sada se niko od komšija nije žalio na muziku. Ovde su samo spoljni zidovi beton a unutrašnji ka komšijama su od cigle. U prošloj zgradi je npr. svuda bio beton (tamo se slušalo do ponoći i duže umereno glasno, nikada ni jedne žalbe). Ne znam šta od toga koliko izoluje ali za sada mi se čini da ne čujem komšije mnogo. Držim palčeve da ni oni mene ne čuju.
  3. Pa platim, donesem i probam. [emoji4] Ne znam nikog lično ko ih ima i pozajmio bi ih na više dana da se lepo poigra sa njima, različitim pozicijama, rezovima... Nije to stvar za dan-dva. To brdašce oko 100 u ovom slučaju ne postoji. Kao što vidiš, kreću od 150 praktično linearno da opadaju do 50 i onda ponor. Pa mi sve liči da bi im kliknuo fin vufer ko dupe na nošu. O tuđim negativnim iskustvima ne brinem mnogo. Nije svejedno ni koji je vufer, ni sa čim je uparen, ni koliko je truda uloženo u taj eksperiment. Čuo sam istina više loših integracija sa vuferom nego dobrih ali se uvek trudim da budem iznad proseka, pa dokle doguram. [emoji1]
  4. Više ljudi čijem subjektivnom utisku verujem je pomenulo da bas deluje nijansu punije i dublje, što mi je i logično. Većina nas šteluje glasnoću upravo prema vokalima i instrumentima iz te sredine, Meta prema tome ima nešto više energije u celom bas i mid-bass području kada se pojača na subjektivno sličnu glasnoću. Što se basa i mog konkretnog slučaja tiče, ja sam se namerio da isprobam nekog REL-a. Čak i manji modeli bi doprineli solidno pretpostavljam, jer LS50 kreće da slabi već iznad 100 Hz... Tako da kontam ukrštanje na 70-80 Hz, pa da popuni i gore, a dole dokle dobaci. Zapravo, već sam cimao uvoznika kod nas za T5x ali ovo seljenje ispade skuplje nego što sam očekivao, pa je morao da se odloži.
  5. Hvala. Retka zverka kod nas, nisam imao prilike da ih čujem. @Nixie Imaju oni svakako malo dodatog zinga u tom opsegu. To je prosto deo njihovog karaktera i dodaje ono što bi englezi nazvali presence, vokalima, žičanim instrumentima... Manje više svi zvučnici imaju neki karakter, namerno ili usled nužnih ograničenja. Samo ne bi valjalo ceniti ceo zvučnik prema frekventnom odzivu, ima tu još puno kvaliteta koji mogu da uzdignu ili unize kvalitet reprodukcije. LS50 konkretno pored nedostatka dubljeg basa i tog tonskog karaktera ipak ima solidno kvaliteta. Nisam zaljubljive prirode kada je oprema u pitanju, zadržavam ga jer ništa što mi je prošlo kroz ruke a mogu da priuštim mi nije zbirno bilo primamljivije. LS50 meta je inače blago ispeglan baš tu, ali nisam čuo kako zvuči još uvek. Neko prijavljuje da je zvuk glatkiji, prirodniji i manje agresivan baš u toj sredini. Mada je po dosta utisaka samo povučeniji i dosadniji (što je sigurno ista stvar, samo u zavisnosti od slušaoca, navika, i ostatka sistema koji opet nije idealan a sabira se sa zvučnikom).
  6. Ako sediš direktno na osi drajvera. In-room response baš i nije toliko užasan, više blago naglašen, ne više od 2-3 dB baš tu na 4-5K: Slušao sam inače neki podcast intervju sa Jack Oclee-Brown. Trajao je jako dugo i pričalo se o svemu i svačemu, ali se između ostalog dotakao LS50-ke i pričao da kad su ga tjunirali su više obraćali pažnju na sound-power i in-room response nego na to da bude ravan odziv on-axis. Kaže nije ni to problem ali im na uvo to nije zvučilo jednako dobro. Reče da ih je baš to iskustvo između ostalog naučilo da više pažnje pridaju sound power-u i in-room response-u. Najviše mi se svidelo što je rekao da u principu i dalje uče da pomire uši sa mikrofonima, tj. koja su merenja više a koja manje bitna za našu percepciju. Ipak mi nismo mikrofoni na 1 m tačno ispred drajvera u Anechoic chamber. Koji je glavni/skuplji zvučnik u pitanju? Izvini ako si pominjao kroz druge teme, ne sećam se ovih dana ni šta sam doručkovao.
  7. Upravo izmerio 232 V, a nula i zemlja svega 0.5 V.
  8. Hvala kolege! Sve će biti lepše i lakše sad kad sam na svome. @Father I dalje smo komšije. Sviđa mi se u ovom kraju pa nisam hteo daleko. 🙂
  9. Hajde da prijavim par promena. 1. Nov prostor konačno ali ne baš uređen za sada. Strah je bio da LS50 neće moći da ga ispuni, mislio sam da će ovo basa što imaju da nestane jer je prostorija solidno veća pa još otvorena ka kuhinji i hodniku... što je sigurno preko duplo više volumena nego u prošlom stanu. Ali ovako kako je postavljeno sa zvučnicima u zatvorenoj polovini, kauč relativno blizu njima i puno prostora iza slušaoca (preko pola dužine sobe je iza)... to puni ovaj deo do slušaoca bez problema. Čak nekako i grandioznije zvuči nego ranije. Da li je u pitanju življa prostorija, bolja simetrija ili šta već, nemam pojma. Zvučnici se sada lako klizaju po parketu jer spajkovi idu u ARN podloške (što se inače pokazalo odlično u odnosu na klasičnu tanku podlošku) sa tankim filcom na dnu pa je mrdanje i zakretanje vrlo lako. Za sada mi najviše prija kada je prednja strana zvučnika oko metar od zadnjeg zida, a nešto preko metar od bočnih. Kauč takođe mogu da pomeram po želji ali je zvučna scena najtrodimenzionalnija kada sa zvučnicima pravi manje više jednakostranični trougao od ~2.2m. Postoji i problem, a to je da su zidovi praktično goli pa ima jasno više ehoa nego što treba. Ali to je samo prolazno stanje jer uskoro će na više strana doći police sa knjigama i sličnim stvarčicama. Ako i to ne bude dovoljno, biće i neka namenska difuzija/apsorpcija ali otom potom kad se ostalo sredi. 2. Nov strimer SMSL SD-9. Ukratko, radi bolje od Pi+DigiOne+Shanti, a bogme i izgleda bolje. Krcat je opcijama i ima daljinac. Zvuk je detaljniji, raslojeniji, sa više vazduha. Promena je slična onome što sam čuo kada su gosti donosili DigiOne Signature i Limetree Bridge, mada nisam sa njima direktno poredio da bih detaljnije rangirao. Uglavom, radi za sve pare, mada se ne miriše sa mconnect i hoće da zabodu... ali sa Bubble uPnP radi kao sat. Jedina mana je što ne može da se isključi display - koji mi ne treba jer ga koristim kao bridge. To je nešto što po meni svaki uređaj treba da ima kao opciju. U pozadini se vidi da su Strimer i DAC povezani sa Marohei Statement digitalcem koji je na pozajmici samo (malo overkill cenovno za trenutni sistem) ali je verovatno najbolji coax digitalni kabal koji sam do sada čuo. Odlična pokazna vežba, i nevešto uvo može da čuje koliko se zvuk utromi i otapavi kada vratim svoj kabal (koji će na sreću uskoro i sam biti osetno apgrejdovan u DIY varijanti). 3. Kolega je na korišćenje dao njegov Neotech NEMOS 3080 zvučnički, to je monokristalni bakar u obliku trakica sa teflonskom izolacijom. To zvuči nešto malo utegnutije od mog Neotech NES-3004 koji je isto monokristal ali druge konstrukcije i u PVC. Razlika nije prevelika, ali se ipak čuje i sa obzirom da razlika u ceni nije velika takođe, preporučio bih NEMOS 3080 radije. . . . I na kraju, ništa bez muzike. Pokupio ovo kod kolege Groznog pre par dana, melem za uši i dušu stvarno, pa još na Qobuz ima u 24/192.
  10. Hajde da malo povampirim temu. Bili smo kolega i ja juče, poslušali digitaliju i gramofon, prvo sa prerađenim Dynaudio kutijama pa na kraju zakačili i Altece. Sve je sviralo jako dobro dok smo slušali digitaliju preko Cocktail Audio, stvarno se nema šta mnogo zameriti, ali je na kraju gramofon baš izdominirao. Trodimenzionalnost, punoća i prirodnost tona su tu na vrhunskom nivou koji se retko čuje bilo gde i po bilo kojoj ceni. Tečno, neusiljeno i vrhunski raslojeno... Ja inače nisam gramofondžija ali sam odmah bio u fazonu "daj pusti još neku ploču". 😍 Koji deo magije je do gramofona, koji do drugih komponenti - pretpojačalo, lampe... ne znam, ali celina je fenomenalno mesnata i muzikalna. Kako vreme prolazi, sve više sam u source-first filozofiji, jer da nije bilo onog gramofonskog setapa, prosto ne bih nikad skapirao šta ceo sistem može - rekao bih da je vrlo dobar i zaboravio ga posle nekog vremena. Ali sa vrteškom je to ispalo jedno od onih potpuno vrednih iskustava. Neke od tih kvaliteta želim da čujem i u svom sistemu kad tad, na ovaj ili onaj način. Alteci su prikačeni na kraju, što domaćin kaže - za smirenje živaca posle napornog dana. Pun i moćan zvuk velikih drajvera, plus detaljni ali relaksirani riboni. Iako potpuno uviđam kvalitete koji su im jedinstveni, moje lične preferencije ipak čak malo više naginju ka angažovanijem i iscrtanijem zvuku prerađenih Dynaudia. Neko će ovo možda proglasiti bogohuljem, ali eto za moj ukus i kako sam ja to čuo u datom prostoru, to mi je više leglo. Takođe zanimljivo iskustvo je kako to fino radi sa lampama od nepunih 20W - što je suprotno uvreženom stavu o tome šta treba Dynaudio zvučnicima. Uglavnom, lepo i korisno druženje. Domaćin na nivou, rakija dobra, Lola (ako sam dobro zapamtio ime ljubimca) je takođe bila dobroe raspoložena...
  11. Taman posla. Bilo je o različitom zvuku pojačalaca za sluške gde je svako dobro na drugačiji način. Tranzistorsko je detaljno, utegnuto, brzo, energično, ali malo "presno" što se tonaliteta tiče... Lampaško je manje definisano ali mekše i zaobljeno baš gde treba, ne žulja i ne štrči... Propraćeno crtežima sa strane i zaključkom da su oba vrlo privlačna na svoj način i samo treba birati šta ti više prija.
  12. Tek sad videh temu i lepo me nasmeja. Dobio sam i sam par prigovora za seksizam na YT (jer sam pravio analogiju između zvuka i izgleda devojaka). Te SJW pacijente najviše boli kad ih potpuno ignorišeš. Inače, zanimljiva statistika sa mog kanala po polu i godinama. Baš su našli hobi na koji će da udare. 🙂 pan модул
  13. Qobuz ali i lokalne fajlove koji idu preko iste te mreže do strimera. Direktnu vezu sa kompom sam napustio iz par razloga.
  14. Sećam se tvog pisanja ali mi se tu nameće jedno pitanje - koje su uopšte opcije planiranja mreže u slučaju u kom u malom stanu provajder (SBB u ovom slučaju) unosi svoj modem/ruter i spaja ga pola metra od zida (instalacije već ugrađene u zid). Svega nekoliko uređaja se kači na net, čak ni svi LAN portovi nisu u upotrebi. Switch mi čak i ne treba, kupio sam ga da se igram sa njim baš zbog hife. Na šta ja tu uopšte mogu da utičem i planiram? Priznajem da mi je jedino do sada padalo na pamet da postavim kvalitetnije lan kablove i dodam taj switch sa kvalitetnijim napajanjem. Pošto to daje nekakve rezultate, logično da me je tema malo zainteresovala. Ako audiofilski switch samo krpi probleme koji nastaju negde ranije u lancu, da li uopšte imam mogućnosti da ih rešim iz korena i kakve su?
  15. Prateći neke fanatike po netu, zaključio sam da rezonancije igraju veliku ulogu u svemu pa i u bilo kom delu digitalnog izvora uključujući i switch. Za par gostiju sam kod sebe demonstrirao kako DAC menja tonalitet dok mu u sred muzike zatežeš ili odtežeš jedan jedini šraf pozadi (koji uteže poklopac da bude mrtav ili opušta da zvoni kad se čukne). Nemački distributer za Denafrips je kačio taj video na YT, od njega sam video i osećao se glupo kad sam prvi put probao... sramota me od samog sebe bilo majke mi, ali više mi nije glupo. Isti čovek je pokazao tvik sa olabljivanjem XLR i RCA konektora od šasije... i to radi. Posle čitam da Naim to radi već decenijama... Elem, da se vratim na switch. U dokolici sam rešio da se igram na sličan način i na onom jeftinom D-link DGS-108 switchu što služi kao osnova za neke audiofilske. Kad se čukne u njega, onaj metal tandrče jer su spojevi svuda labavi sa puno tolerancija. Onda ga lepo otvorim... pritegnem PCB prvo (koji je takođe malo landarav bio), klještima nategnem sve spojeve kućišta da knap legnu jedno na drugo... i kad zašrafim nazad to ne tandrče nego deluje kao celina... i switch totalno zvuči bolje. Takođe ako se podigne na memorijsku penu, zvuči bolje nego kad stoji na podu dirketno. Na kraju ga napajam sa linearnog napajanja i šraf na šasiji koji služi za uzemljenje spojim na uzemljenje... i to opet zvuči nešto bolje. Naravno da ni SBB ruter, ni ZTE ruter koje još u kući imam ne gube podatke. Sva tri uređaja strimuju Netflix u 4K/HDR jednako dobro bez da štucnu. Uopšte ne vidim bolju sliku kad ide preko ovog switcha... ali zvuk se itekako menja. Kako, zašto, da li je merivo ili dokazivo... ni na šta nemam odgovor ali je tako. Ako neko želi, može evo da svrati na kafu i ja ću mu prespojiti par puta strimer na taj switch pa na ruter. Može i na slepo da ne bude predubeđenja, jer se ne vidi iz slušne pozicije šta gde kopčam a radi se za sekund. Da me ubiješ nemam pojma zašto se to dešava, niti kako da ga objasnim, niti da ga izmerim... ali ono što ne utiče na podatke, ni na sliku, itekako menja zvuk. E sad, ako jedan običan jeftini switch sa malo domaćeg tjuninga zvuči bolje od prosečnog rutera... Uopšte ne sumnjam da se kod nekog audiofilskog gde se pripazilo na mnogo više stvari to itekako čuje. Baš me zanima da čujem ovaj Ansuz. Nije da imam kinte za tako nešto sad ali barem u edukativne svrhe.
  16. Pa rekoh da se to samo implicira, onako na finjaka. Jer ako je to što je neko čuo navodno nemoguće, i to mu se "dokaže" teorijom, ostalo se samo kaže. A teorija naravno u skladu sa dometima teoretičara koji se drži onoga što zna, poziva da mu se objasni ono što ne zna ni on a ni sagovornik (koji na prvom mestu nije ni tvrdio da poseduje to znanje). Pa kad ovaj ne može da ti objasni i priloži neoborive dokaze, proglasiš to pobedom nauke i teorije, koji navodno stoje iza tvoje tvrdnje i potpuno osporavaju njegovu. Znači veselo - školski primer kako velikim rečima i traženjem nemogućih dokaza ugasiti svaku konstruktivnu priču i deljenje utisaka. I tako svaki put iznova.
  17. Fokusirao sam se na to da ako je placebo prisutan zbog nekog očekivanja (jer su ti rekli da nešto treba da očekuješ, zbog cene...), onda bi trebalo da je uvek prisutan i da se jasno vidi da neko umišlja bolji zvuk svaki put kada je sprava navodno bolja i on to očekuje. Ako neki kolega audiofil pokaže u više navrata da ima integritet i da ne tvrdi uvek da čuje velike razlike čim ubaci nešto skupo u sistem.... i ako pričamo sa tim kolegom, mislim da bi trebalo imati malo više poverenja u slučaju kada kaže da čuje neverovatan napredak. Čak i sam odabir reči "neverovatan" implicira da je i njemu neočekivan i teško svarljiv, ali ga čuje i dovoljno je uzbuđen po pitanju istog da podeli to otkriće, ponavljam neočekivano, sa drugima. Ono što je u svemu uvredljivo je da se negde ispod površine većine ovakvih diskusija implicira sledeće: Ako tvrdiš da nešto čuješ, a ja ti svojim znanjem "dokazujem" da je to nemoguće, ti si samo podlegao marketingu i tvoj utisak ne vredi pišljiva boba - iako ti imaš lično iskustvo a ja samo teorijsko. Razmisli i sam kakav efekat to ima na svakog sledećeg člana koji bi možda podelio slično iskustvo ali vidi kroz kakav dril je prošao onaj pre njega. Ja bih lično radije da pročitam 5 različitih ali realnih iskustava o audiofilskim switchevima, kakva god da su, nego pet ponavljanja potpuno istog teoretskog stava zašto je nemoguće da tako nešto radi to što tvrdi. . . . I ovo je sistemski problem na mnogim forumima u poslednje vreme. Upoznao sam više ljudi čiji sistemi hebu kevu kako zvuče (u proseku mnogo bolje nego kod ovih jakih teoretičara) ali ne učestvuju i ne dele svoja iskustva baš iz ovog razloga, a imali bi da podele ohoho više od većine.
  18. Svaka malo pipavija tema poput switch-eva, kablova, regeneratora i sl. se mahom svede na raspravu sledeće dve grupe: 1. Prva je ona koja "baca pare" ali zato je čula sve i svašta. 2. Druga je ona što im ne pada na pamet da "bace pare" na snake oil pa teorijom i svojim silnim poznavanjem tematike dokazuju da je to sve magla. Ja se nadam uskoro i kod kolege Nauma, a i kod sebe da čujem ovaj pomenuti switch. Čoveka znam evo već neko vreme i slušali smo svakojake skupe gadžete koji su bili samo u gostima. Mogu da posvedočim da uopšte nije "ovca" podložna placebo efektu samo zbog cene onoga što se sluša. Imali smo skupe brendirane kablove raznih vrsta koji nas uopšte nisu oduševili u poređenju sa mnogostruko jeftinijim DIY varijantama, skupe strimere od par K koji nas takođe nisu oduševili... Dakle, ako je ložač koji umišlja da je nešto bolje samo zato što je skupo i tako piše na bilbordu, onda bi valjda bio ložač za sve. @nkrgovic Tvoje poznavanje mreža i protokola je očigledno na zavidnom nivou ali kao takvo i dalje ne može da objasni zašto i kako bi switchevi mogli da utiču na zvuk (pod pretpostavkom da ipak mogu). Drugim rečima, ti veruješ da Naum i svi koji čuju neke razlike njih ustvari umišljaju jer ti ne možeš da dokučiš kako su iste moguće. Uz dužno poštovanje, postaje malo zamorno da svačiji utisak osporavaš jednim te istim znanjem o protokolima i podacima, te tražiš da ti neko dokaže kako je moguće da čuje to što čuje. To je krajnje iskreno tipičan primer pasivnog bully ponašanja zbog kog su mnogi audiofili potpuno obeshrabreni da dele lične utiske za ovakve retke i ne baš mainstream sprave do kojih se ionako vrlo teško dolazi.
  19. Ma da, ako se nakanim za tu igru bilo bi upravo u edukativne svrhe... da se vidi šta koliko utiče. A te papučice su mi prve trn u oku.
  20. ^^ Zanimljiv i informativan post. Meni npr. pada na pamet da svoje KEF LS50 (već polovne, pomalo čuknute, ne vrede puno) koristim kao poligon da vidim šta će se desiti ako umesto 1$ delova ubacim nešto "kršteno"... i elektroniku i žice... Vrednosti ne bih menjao ni slučajno, ne bih se pravio pametniji od KEF audio inžinjera koji su to proračunali. Ali bi se pokazalo koliko ove menadžersko-trgovačke uštede sakate zvuk ili ne (a ubeđen sam 100% da ga sakate). Nije da će to otkloniti fizičke limite, ali ako se nešto korisno nauči tako možda se posle primeni i na skupljem projektu (apgrejdu fabričke kutije ili proverenom DIY) sa većim kutijama.
  21. Nisam se baš bavio ranije ovom temom ali sam čuo da je pravio vrlo verne kopije Sonus Fabera od recimo ~6K€ za cirka 2K pa mi je to eto skrenulo pažnju. Deo o preskakanju Confidence je naravno bio šala, ali u klasi komercijalnih zvučnika do 4-5K se obično gura elektronika kupljena na kilo, sve spojeno gvozdenim buksnama od 5 din, mesingani konektori za kablove... Otvori na YT onaj sedi GR-research čikica Revel od 4K a unutra skretnica od 15$. Pa mi eto čisto palo na pamet - pošto 20K nemam a za 4K šta se nudi nisam zadovoljan napretkom u odnosu na ovo što već imam - šta ako recimo kod Save uložim tako neku finu sumicu za iznad-prosečne drajvere, delove za skretnicu, ožičenje, konektore... Meni to makar u teoriji obećava više od gotovih 4K proizvoda iz salona (izvinjavam se svim salonima, ništa lično). Znaš i sam koliko mora da se ode u hijerarhiji Dynaudia da bi se npr. umesto generičkog mesinganog konektora sa Alibabe pozadi dobio WBT. Koliko znam ništa ispod Contour i Confidence nema takav luksuz... a ništa u tim vrhunskim serijama nije tu ukrasa radi. One priče o vrednosti pri eventualnoj prodaji... sve to stoji, ali eto, treba čovek u svemu ponekad da se oproba pa makar i da shvati da nije za njega. Učenje na tuđim greškama realno nije zabavno. Javim se jednom kad izađem iz ludila seljenja i čega još sve... Ne znam više ni kome sam sve obećao da odem, ili da dođe i ponese nešto da čujemo. Moram da počnem da planiram vreme i datume... ovo napamet više uopšte ne radi. Ma gde "nažalost", to je na sreću... Ja sam posle pomenutog McIntosh sistema bio u depri nedelju dana... onda dve pesme - čaša vina - dve pesme - čaša vina... i posle nekog vremena ti bude bolje.
  22. Nije apdejt o mom sistemu već potreba da prokomentrišem kolegin, a on nažalost nema svoju temu. Krenuh da kucam u Ringeovoj jer se povela priča o malim i velikim zvučnicima... ali rekoh da ne digresiram po tuđim temama. Elem, iako često kažem da za muziku koju slušam moji mali LS50 imaju "sasvim dovoljno" basa, manje iskusne često i iznenade. Bio pre par dana u gostima gde smo slušali Dynaudio Confidence 30 (sa gomilom vrhunske Simaudio elektronike) i upravo me je odečnost basa i grandioznost scene oduševila. Pusti kolega Pepe Romero - Farrucas... d'izvinete, userem se od sreće kako se čuje. Bas energično i kontrolisano lomi kroz prostor koji je visok i širok koliko želiš, skoro kao pravo pozorište. Posle par sati taman mi gosti htedosmo da krenemo, kad domaćin pusti Dire Straits, sve neke mogo lepe stvari, i mi se samo zakucasmo nazad u kauč, i tako par puta. Dođem kući, naravno pustim istu onu Farrucas stvar isto to veče i umesto grandiozne pozorišne scene, dobijem... pa zvuk iz malih zvučnika, detaljan, energičan i odsečan na svoja način... ali taj grandiozni live doživljaj ne može nikako da ponovi. Sad, nije tu ni ostatak elektronike ni približan, znam da sva ona kontrola neće izaći iz mlitavog pojačala kakva god da je kutija, ali znam i da onoliki zvuk (ko kuća) takođe neće iz ovolicne kutije nikada, pa ne znam na šta da je zakačim. Mogao bih sada da uđem u mentalitet "kiselog grožđa" kao kad pre neku godinu neki ljudi nisu bili baš nešto impresionirani McIntosh sistemom na sajmu (i oni što obično nisu impresionirani ničim što nije njihovo). Ali nisam taj tip, ja kad čujem vrhunski zvuk ustvari postanem uzbuđen što takav zvuk može da se dobije... pa se tek sekundarno smorim što kod mene nije baš takav. Došao sam tako oduševljen kući i seo da razmišljam o pravcu u kom bi moj sistem mogao postepeno da evoluira. Nameće se tu par problema. Npr. onakve kutije traže i prostor i strpljive komšije ko živi u stanu... a i koštaju boga oca. Veliki a manje kvalitetan zvučnik, da ljulja na sve strane, mi već ne treba. Ali ja ne volim da razmišljam defetistički pa eto ucrtam polako neke kratkoročne, srednjeročne i dugoročne planove razvoja. Grube crte su već tu, počeće verovatno od eksperimenata sa vuferima jednom kad se skrasim u novi prostor i oporavim budžet. Da vidimo koliko ekstenzija na dole dodaje (iskusni kažu da pomaže i kod dubine scene i pozicioniranja unutar nje, jer kada se da čvrst koren tonu, lakše ih vezujemo u prostor, kao da se fizički nalaze tu - što zvuči vrlo logično). Podizanje kvaliteta svih komponenti usput se podrazumeva, stalno pomalo kao i uvek... a potencijalni prelazak na velike kutije, ako do toga ikad dođe, je za sam kraj (pravićemo se da kraj postoji za potrebe ovog monologa). Samo što bih ja umesto kupovine fabričkih, nešto radije sarađivao sa domaćim majstorima zanata kao što je Savo Velikanac, u jako dobru šasiju ubacimo jako dobre drajvere, ožičenje i konektore jednog drugog majstora... i ko zna, možda i preskočimo nekad te Confidence. I tako, ništa pametno, samo mi došlo da razmišljam naglas i odam priznanje vrhunskom Simaudio-Daynaudio sistemu dok zamaštavam kako ću ga nekad dostići pa možda i preskočiti. Čemu takve posete služe ako ne da nas inspirišu i poguraju da radimo više i vrednije na sebi i svojim sistemima. Živi bili!
  23. Prstom u oko. Većina doživljava da su mikrofoni i razni ADC konverteri zabeležili zvuk iz nekog prostora verno i usuli ga direktno na nosač zvuka. U realnosti gotovo nikad ne slušamo "go snimak" jer to mahom ne bi ličilo ni na šta da ga inženjer nije doterivao klizačima za korekciju svega i svačega, dodao malo reverb jer mikrofon nije uspeo da ga zabeleži... i sve u cilju da nadomesti ograničenja i mane sistema za snimanje, a u skladu sa svojim subjektivnim osećajem šta treba da "dotera". Dakle vernost se kod 99% produkcije naruši istog trenutka kad umesto para ušiju stavimo mikrofon sa svojim frekventinim odzivom, dinamičkim opsegom, distorzijom, faznim pomerajem... Sećam se emisije Ne može to bez kabla u kojoj je gostovala naša džez pevačica, zaboravio sam ime (stidim se ) i kako žena priča koji mikrofon najviše voli i pod kojim uglom se to postavlja da izvuče boju i ton glasa kako se njoj sviđa. Znači već prvi uređaj u lancu unosi svoj pečat na snimak, a ceo lanac je dug i uglavnom nepoznat krajnjem korisniku. . . . Finalno, ako se ispostavi da su ograničenja opreme za snimaje i dalje takva da većina snimaka prirodno zvuči npr. malo digitalno i zrnasto... Da li hoćemo takvu vernost da slušamo prosto jer je verno onom što je oprema zabeležila, ili ipak hoćemo da uređaji ispeglaju malo te snimke, čineći da zvuk deluje tečnije i prirodnije iako tako nije zabeležen? Možda nije verno snimku ali više liči na pravi instrument u pravom životu, pa je na neki način vernije realnosti i živoj muzici.
  24. Ta zapažanja za privikavanje i preferenciju onog što si slušao neko vreme su odlična. Mogu malo iz svog skromnog iskustva koje uključuje sve češće slušanje različitih komponenti da potvrdim. Pre svega, primetio sam poptuno istu stvar. Npr. pređem sa Klipch na Q-Acoustics i ovaj drugi mi deluje mi kao mrtav konj... moj inicijalan utisak je jako slab. Slušam nekoliko dana, počnem da cenim što može da se sluša ceo dan bez zamora a opet je detaljan, ima tu dosta pozitivnog kad mu daš šansu... vratim Klipsh i imam utisak da se deru na mene... i tako u krug. Povodom pitanja kako se formira ukus i šta na kraju želim da zadržim... mislim da se sve svodi na koji kvaliteti tebi lično mnogo znače a koje ti mane mnogo smetaju. Npr. ja slušam puno akustične muzike i muzike u kojoj vokal dominira. Ako zvučnik (ili bilo koja komponenta) ubaca malo napadnosti, oštrine, zrnatosti i sl. u vokal... meni lično to toliko smeta da mi svi ostali kvaliteti, koji mogu biti ogromni, padaju u vodu. Ne zanima me ni dubina i kontrola basa, ni dubina scene, ni pozicioniranje... ako mi vokali deluju veštački na bilo koji način, ja se smorim. I rado ću da žrtvujem svašta nešto da se samo taj jedan detalj popravi do nivoa koji mi je prihvatljiv. Mnogo sam puta tako na poene zaključio da je jedan proizvod bolji i onda se vratio na onaj koji je "lošiji" jer radi dobro tačno ono što meni lično najviše prija. Kad nešto opisujem za ovaj svoj YT kanalčić, ja stvarno stavim uređaj u upotrebu više dana i tek kad se vratim na svoj stalni mi se utisci i svi kvaliteti potpuno slegnu. Često kvalitete neke komponente shvatim mnogo više u trenutku kad nestanu iz sistema nego u trenutku kad su uneti. Iz nekog razloga mi se čini da nam mozak radi tako da nečemu na šta nije naviknut prvo traži mane. Npr. odem kod nekog u goste i uporno mi smeta što midbas dosta ljulja jer se sedi tik uz zid... Toliko mi smeta da jedva uspem da se fokusiram na kvalitete... kojih često ima jako puno, ali u prvom mahu moram da se naviknem na ono što mi baš smeta da bih uopšte mogao da percepiram to ostalo. ... Mala digresija, naš ceo kognitivni sistem je inače "dizajniran" da neutrališe bilo koji nelagodan osećaj koji se uporno ponavlja a ne predstavlja neku ozbiljnu pretnju, da bi mogli da funkcionišemo normalno i fokusiramo se ne bitnije stvari. Npr. evo primer koji nam je jednom dala profesorka Kognitivne psihologije, naizgled banalan ali odličan po mom mišljenju: Kada se šetate u šorcu pa obučete farmerke od grubog džinsa (ono sveže oprano a zaboravio se omekšivač npr. ), prvih par minuta ste vrlo svesni koliko su grube, da se taru o kožu, stežu ovde i onde... Ali nakon kratkog perioda privikavanja, kognitivni sistem "skapira" da je to nova normala i prestane da vas obaveštava o informacijama koje dolaze od komada odela na vama. Tako se navikavamo i na mene svojih sistema i sve nam manje smetaju... dok mane tuđeg sistema/komponente dok su sveže baš idu na živce. Tek kad ih naš kognitivni sistem prihvati, počinjemo da obraćamo pažnju na sitnije detalje.
×
×
  • Create New...