Jump to content


Aibo

Članovi
  • Posts

    1,229
  • Joined

  • Last visited

  • Days Won

    2

Everything posted by Aibo

  1. Pa rekoh da se to samo implicira, onako na finjaka. Jer ako je to što je neko čuo navodno nemoguće, i to mu se "dokaže" teorijom, ostalo se samo kaže. A teorija naravno u skladu sa dometima teoretičara koji se drži onoga što zna, poziva da mu se objasni ono što ne zna ni on a ni sagovornik (koji na prvom mestu nije ni tvrdio da poseduje to znanje). Pa kad ovaj ne može da ti objasni i priloži neoborive dokaze, proglasiš to pobedom nauke i teorije, koji navodno stoje iza tvoje tvrdnje i potpuno osporavaju njegovu. Znači veselo - školski primer kako velikim rečima i traženjem nemogućih dokaza ugasiti svaku konstruktivnu priču i deljenje utisaka. I tako svaki put iznova.
  2. Fokusirao sam se na to da ako je placebo prisutan zbog nekog očekivanja (jer su ti rekli da nešto treba da očekuješ, zbog cene...), onda bi trebalo da je uvek prisutan i da se jasno vidi da neko umišlja bolji zvuk svaki put kada je sprava navodno bolja i on to očekuje. Ako neki kolega audiofil pokaže u više navrata da ima integritet i da ne tvrdi uvek da čuje velike razlike čim ubaci nešto skupo u sistem.... i ako pričamo sa tim kolegom, mislim da bi trebalo imati malo više poverenja u slučaju kada kaže da čuje neverovatan napredak. Čak i sam odabir reči "neverovatan" implicira da je i njemu neočekivan i teško svarljiv, ali ga čuje i dovoljno je uzbuđen po pitanju istog da podeli to otkriće, ponavljam neočekivano, sa drugima. Ono što je u svemu uvredljivo je da se negde ispod površine većine ovakvih diskusija implicira sledeće: Ako tvrdiš da nešto čuješ, a ja ti svojim znanjem "dokazujem" da je to nemoguće, ti si samo podlegao marketingu i tvoj utisak ne vredi pišljiva boba - iako ti imaš lično iskustvo a ja samo teorijsko. Razmisli i sam kakav efekat to ima na svakog sledećeg člana koji bi možda podelio slično iskustvo ali vidi kroz kakav dril je prošao onaj pre njega. Ja bih lično radije da pročitam 5 različitih ali realnih iskustava o audiofilskim switchevima, kakva god da su, nego pet ponavljanja potpuno istog teoretskog stava zašto je nemoguće da tako nešto radi to što tvrdi. . . . I ovo je sistemski problem na mnogim forumima u poslednje vreme. Upoznao sam više ljudi čiji sistemi hebu kevu kako zvuče (u proseku mnogo bolje nego kod ovih jakih teoretičara) ali ne učestvuju i ne dele svoja iskustva baš iz ovog razloga, a imali bi da podele ohoho više od većine.
  3. Svaka malo pipavija tema poput switch-eva, kablova, regeneratora i sl. se mahom svede na raspravu sledeće dve grupe: 1. Prva je ona koja "baca pare" ali zato je čula sve i svašta. 2. Druga je ona što im ne pada na pamet da "bace pare" na snake oil pa teorijom i svojim silnim poznavanjem tematike dokazuju da je to sve magla. Ja se nadam uskoro i kod kolege Nauma, a i kod sebe da čujem ovaj pomenuti switch. Čoveka znam evo već neko vreme i slušali smo svakojake skupe gadžete koji su bili samo u gostima. Mogu da posvedočim da uopšte nije "ovca" podložna placebo efektu samo zbog cene onoga što se sluša. Imali smo skupe brendirane kablove raznih vrsta koji nas uopšte nisu oduševili u poređenju sa mnogostruko jeftinijim DIY varijantama, skupe strimere od par K koji nas takođe nisu oduševili... Dakle, ako je ložač koji umišlja da je nešto bolje samo zato što je skupo i tako piše na bilbordu, onda bi valjda bio ložač za sve. @nkrgovic Tvoje poznavanje mreža i protokola je očigledno na zavidnom nivou ali kao takvo i dalje ne može da objasni zašto i kako bi switchevi mogli da utiču na zvuk (pod pretpostavkom da ipak mogu). Drugim rečima, ti veruješ da Naum i svi koji čuju neke razlike njih ustvari umišljaju jer ti ne možeš da dokučiš kako su iste moguće. Uz dužno poštovanje, postaje malo zamorno da svačiji utisak osporavaš jednim te istim znanjem o protokolima i podacima, te tražiš da ti neko dokaže kako je moguće da čuje to što čuje. To je krajnje iskreno tipičan primer pasivnog bully ponašanja zbog kog su mnogi audiofili potpuno obeshrabreni da dele lične utiske za ovakve retke i ne baš mainstream sprave do kojih se ionako vrlo teško dolazi.
  4. Ma da, ako se nakanim za tu igru bilo bi upravo u edukativne svrhe... da se vidi šta koliko utiče. A te papučice su mi prve trn u oku.
  5. ^^ Zanimljiv i informativan post. Meni npr. pada na pamet da svoje KEF LS50 (već polovne, pomalo čuknute, ne vrede puno) koristim kao poligon da vidim šta će se desiti ako umesto 1$ delova ubacim nešto "kršteno"... i elektroniku i žice... Vrednosti ne bih menjao ni slučajno, ne bih se pravio pametniji od KEF audio inžinjera koji su to proračunali. Ali bi se pokazalo koliko ove menadžersko-trgovačke uštede sakate zvuk ili ne (a ubeđen sam 100% da ga sakate). Nije da će to otkloniti fizičke limite, ali ako se nešto korisno nauči tako možda se posle primeni i na skupljem projektu (apgrejdu fabričke kutije ili proverenom DIY) sa većim kutijama.
  6. Nisam se baš bavio ranije ovom temom ali sam čuo da je pravio vrlo verne kopije Sonus Fabera od recimo ~6K€ za cirka 2K pa mi je to eto skrenulo pažnju. Deo o preskakanju Confidence je naravno bio šala, ali u klasi komercijalnih zvučnika do 4-5K se obično gura elektronika kupljena na kilo, sve spojeno gvozdenim buksnama od 5 din, mesingani konektori za kablove... Otvori na YT onaj sedi GR-research čikica Revel od 4K a unutra skretnica od 15$. Pa mi eto čisto palo na pamet - pošto 20K nemam a za 4K šta se nudi nisam zadovoljan napretkom u odnosu na ovo što već imam - šta ako recimo kod Save uložim tako neku finu sumicu za iznad-prosečne drajvere, delove za skretnicu, ožičenje, konektore... Meni to makar u teoriji obećava više od gotovih 4K proizvoda iz salona (izvinjavam se svim salonima, ništa lično). Znaš i sam koliko mora da se ode u hijerarhiji Dynaudia da bi se npr. umesto generičkog mesinganog konektora sa Alibabe pozadi dobio WBT. Koliko znam ništa ispod Contour i Confidence nema takav luksuz... a ništa u tim vrhunskim serijama nije tu ukrasa radi. One priče o vrednosti pri eventualnoj prodaji... sve to stoji, ali eto, treba čovek u svemu ponekad da se oproba pa makar i da shvati da nije za njega. Učenje na tuđim greškama realno nije zabavno. Javim se jednom kad izađem iz ludila seljenja i čega još sve... Ne znam više ni kome sam sve obećao da odem, ili da dođe i ponese nešto da čujemo. Moram da počnem da planiram vreme i datume... ovo napamet više uopšte ne radi. Ma gde "nažalost", to je na sreću... Ja sam posle pomenutog McIntosh sistema bio u depri nedelju dana... onda dve pesme - čaša vina - dve pesme - čaša vina... i posle nekog vremena ti bude bolje.
  7. Nije apdejt o mom sistemu već potreba da prokomentrišem kolegin, a on nažalost nema svoju temu. Krenuh da kucam u Ringeovoj jer se povela priča o malim i velikim zvučnicima... ali rekoh da ne digresiram po tuđim temama. Elem, iako često kažem da za muziku koju slušam moji mali LS50 imaju "sasvim dovoljno" basa, manje iskusne često i iznenade. Bio pre par dana u gostima gde smo slušali Dynaudio Confidence 30 (sa gomilom vrhunske Simaudio elektronike) i upravo me je odečnost basa i grandioznost scene oduševila. Pusti kolega Pepe Romero - Farrucas... d'izvinete, userem se od sreće kako se čuje. Bas energično i kontrolisano lomi kroz prostor koji je visok i širok koliko želiš, skoro kao pravo pozorište. Posle par sati taman mi gosti htedosmo da krenemo, kad domaćin pusti Dire Straits, sve neke mogo lepe stvari, i mi se samo zakucasmo nazad u kauč, i tako par puta. Dođem kući, naravno pustim istu onu Farrucas stvar isto to veče i umesto grandiozne pozorišne scene, dobijem... pa zvuk iz malih zvučnika, detaljan, energičan i odsečan na svoja način... ali taj grandiozni live doživljaj ne može nikako da ponovi. Sad, nije tu ni ostatak elektronike ni približan, znam da sva ona kontrola neće izaći iz mlitavog pojačala kakva god da je kutija, ali znam i da onoliki zvuk (ko kuća) takođe neće iz ovolicne kutije nikada, pa ne znam na šta da je zakačim. Mogao bih sada da uđem u mentalitet "kiselog grožđa" kao kad pre neku godinu neki ljudi nisu bili baš nešto impresionirani McIntosh sistemom na sajmu (i oni što obično nisu impresionirani ničim što nije njihovo). Ali nisam taj tip, ja kad čujem vrhunski zvuk ustvari postanem uzbuđen što takav zvuk može da se dobije... pa se tek sekundarno smorim što kod mene nije baš takav. Došao sam tako oduševljen kući i seo da razmišljam o pravcu u kom bi moj sistem mogao postepeno da evoluira. Nameće se tu par problema. Npr. onakve kutije traže i prostor i strpljive komšije ko živi u stanu... a i koštaju boga oca. Veliki a manje kvalitetan zvučnik, da ljulja na sve strane, mi već ne treba. Ali ja ne volim da razmišljam defetistički pa eto ucrtam polako neke kratkoročne, srednjeročne i dugoročne planove razvoja. Grube crte su već tu, počeće verovatno od eksperimenata sa vuferima jednom kad se skrasim u novi prostor i oporavim budžet. Da vidimo koliko ekstenzija na dole dodaje (iskusni kažu da pomaže i kod dubine scene i pozicioniranja unutar nje, jer kada se da čvrst koren tonu, lakše ih vezujemo u prostor, kao da se fizički nalaze tu - što zvuči vrlo logično). Podizanje kvaliteta svih komponenti usput se podrazumeva, stalno pomalo kao i uvek... a potencijalni prelazak na velike kutije, ako do toga ikad dođe, je za sam kraj (pravićemo se da kraj postoji za potrebe ovog monologa). Samo što bih ja umesto kupovine fabričkih, nešto radije sarađivao sa domaćim majstorima zanata kao što je Savo Velikanac, u jako dobru šasiju ubacimo jako dobre drajvere, ožičenje i konektore jednog drugog majstora... i ko zna, možda i preskočimo nekad te Confidence. I tako, ništa pametno, samo mi došlo da razmišljam naglas i odam priznanje vrhunskom Simaudio-Daynaudio sistemu dok zamaštavam kako ću ga nekad dostići pa možda i preskočiti. Čemu takve posete služe ako ne da nas inspirišu i poguraju da radimo više i vrednije na sebi i svojim sistemima. Živi bili!
  8. Prstom u oko. Većina doživljava da su mikrofoni i razni ADC konverteri zabeležili zvuk iz nekog prostora verno i usuli ga direktno na nosač zvuka. U realnosti gotovo nikad ne slušamo "go snimak" jer to mahom ne bi ličilo ni na šta da ga inženjer nije doterivao klizačima za korekciju svega i svačega, dodao malo reverb jer mikrofon nije uspeo da ga zabeleži... i sve u cilju da nadomesti ograničenja i mane sistema za snimanje, a u skladu sa svojim subjektivnim osećajem šta treba da "dotera". Dakle vernost se kod 99% produkcije naruši istog trenutka kad umesto para ušiju stavimo mikrofon sa svojim frekventinim odzivom, dinamičkim opsegom, distorzijom, faznim pomerajem... Sećam se emisije Ne može to bez kabla u kojoj je gostovala naša džez pevačica, zaboravio sam ime (stidim se ) i kako žena priča koji mikrofon najviše voli i pod kojim uglom se to postavlja da izvuče boju i ton glasa kako se njoj sviđa. Znači već prvi uređaj u lancu unosi svoj pečat na snimak, a ceo lanac je dug i uglavnom nepoznat krajnjem korisniku. . . . Finalno, ako se ispostavi da su ograničenja opreme za snimaje i dalje takva da većina snimaka prirodno zvuči npr. malo digitalno i zrnasto... Da li hoćemo takvu vernost da slušamo prosto jer je verno onom što je oprema zabeležila, ili ipak hoćemo da uređaji ispeglaju malo te snimke, čineći da zvuk deluje tečnije i prirodnije iako tako nije zabeležen? Možda nije verno snimku ali više liči na pravi instrument u pravom životu, pa je na neki način vernije realnosti i živoj muzici.
  9. Ta zapažanja za privikavanje i preferenciju onog što si slušao neko vreme su odlična. Mogu malo iz svog skromnog iskustva koje uključuje sve češće slušanje različitih komponenti da potvrdim. Pre svega, primetio sam poptuno istu stvar. Npr. pređem sa Klipch na Q-Acoustics i ovaj drugi mi deluje mi kao mrtav konj... moj inicijalan utisak je jako slab. Slušam nekoliko dana, počnem da cenim što može da se sluša ceo dan bez zamora a opet je detaljan, ima tu dosta pozitivnog kad mu daš šansu... vratim Klipsh i imam utisak da se deru na mene... i tako u krug. Povodom pitanja kako se formira ukus i šta na kraju želim da zadržim... mislim da se sve svodi na koji kvaliteti tebi lično mnogo znače a koje ti mane mnogo smetaju. Npr. ja slušam puno akustične muzike i muzike u kojoj vokal dominira. Ako zvučnik (ili bilo koja komponenta) ubaca malo napadnosti, oštrine, zrnatosti i sl. u vokal... meni lično to toliko smeta da mi svi ostali kvaliteti, koji mogu biti ogromni, padaju u vodu. Ne zanima me ni dubina i kontrola basa, ni dubina scene, ni pozicioniranje... ako mi vokali deluju veštački na bilo koji način, ja se smorim. I rado ću da žrtvujem svašta nešto da se samo taj jedan detalj popravi do nivoa koji mi je prihvatljiv. Mnogo sam puta tako na poene zaključio da je jedan proizvod bolji i onda se vratio na onaj koji je "lošiji" jer radi dobro tačno ono što meni lično najviše prija. Kad nešto opisujem za ovaj svoj YT kanalčić, ja stvarno stavim uređaj u upotrebu više dana i tek kad se vratim na svoj stalni mi se utisci i svi kvaliteti potpuno slegnu. Često kvalitete neke komponente shvatim mnogo više u trenutku kad nestanu iz sistema nego u trenutku kad su uneti. Iz nekog razloga mi se čini da nam mozak radi tako da nečemu na šta nije naviknut prvo traži mane. Npr. odem kod nekog u goste i uporno mi smeta što midbas dosta ljulja jer se sedi tik uz zid... Toliko mi smeta da jedva uspem da se fokusiram na kvalitete... kojih često ima jako puno, ali u prvom mahu moram da se naviknem na ono što mi baš smeta da bih uopšte mogao da percepiram to ostalo. ... Mala digresija, naš ceo kognitivni sistem je inače "dizajniran" da neutrališe bilo koji nelagodan osećaj koji se uporno ponavlja a ne predstavlja neku ozbiljnu pretnju, da bi mogli da funkcionišemo normalno i fokusiramo se ne bitnije stvari. Npr. evo primer koji nam je jednom dala profesorka Kognitivne psihologije, naizgled banalan ali odličan po mom mišljenju: Kada se šetate u šorcu pa obučete farmerke od grubog džinsa (ono sveže oprano a zaboravio se omekšivač npr. ), prvih par minuta ste vrlo svesni koliko su grube, da se taru o kožu, stežu ovde i onde... Ali nakon kratkog perioda privikavanja, kognitivni sistem "skapira" da je to nova normala i prestane da vas obaveštava o informacijama koje dolaze od komada odela na vama. Tako se navikavamo i na mene svojih sistema i sve nam manje smetaju... dok mane tuđeg sistema/komponente dok su sveže baš idu na živce. Tek kad ih naš kognitivni sistem prihvati, počinjemo da obraćamo pažnju na sitnije detalje.
  10. Kapiram. Pitam se da to kojim slučajem nije u pitanju isti juvelir čije je kablove @somilenko donosio kod mene (ne znam ko je čovek, samo mi je rečeno da je pravljeno iz ljubavi i da ga ne zanima da se time bavi komercijalno). Interkonekt i zvučnički su bili, oba kruta i ne baš zgodna za rukovanje ali zvuk... Ono bi i najveće kabloskeptike preobrazilo. Više dana mi posle bilo mrsko da slušam svoj sistem, bez preterivanja.
  11. Zvuči vrlo logično jer pod 1. nije računao cenu svog ličnog rada, pod 2. nije računao cenu reklama svakog meseca u desetini časopisa, vebsajtova... i pod 3. procenat za koji će neko to da drži i nudi u salonu (plaća lokal, radnike...). I on da je krenuo od toga da zaradi i raširi na svetsko tržište bi verovatno došao do iste tržišne cene. . . . Digresija - litra prirodnog punomasnog mleka se otkupljuje za 25 din. Litra koju imlek spakuje u šareni tetrapak, obere još malo masti za ostale mlečne proizvode i poređa u rafove... košta skoro 100 din... i jedva da ima ukus mleka (što zna svako ko je rastao na domaćem). . . . Inače se slažem da se izdvoji VBS tema, zaslužuje da postoji za sve veću bazu korisnika. Ovi što ih nervira taman znaju gde da ne zalaze. Tak je cool navoditi da vrhunske Oyaide konektore ručno polira matori japanac, to je onda handmade egzotika. Al je baš bzvz kad nešto slično radi jedan običan sbrin... i još 5x jeftinije jer ne plaća sve svecke časopise za reklamu.
  12. Strujni su ovi kod mene. Izvini Dražo na upadu u temu ali na istoj smo "drozi" pa me razumeš nadam se. [emoji4]
  13. Prvo teflon tanak sloj pa pamuk malo deblji, pa još jednom teflon tanak sloj da može da ukliže u širm lakše.
  14. Ma čista narkomanska posla, i meni tako jedan srolao na poklon a ja se evo po tri vratio.
  15. Kući, za kompom dok se nešto radi sam do skora sam koristio Hifiman HE-4XX sa menjajućim pojačalima i DAC-ovima (Fiio K5 Pro, EarMen TR-Amp, Topping E30/L30 stek...) Od skoro je ova kombinacija: 1. DAC Topping D30 pro + AMP Topping A30 pro - Odsečan, detaljan i snažan dvojac. Fali malo rafiniranosti ali diže iz mrtvih i najlenje slušalice. 2. Slušalice Verum 1 - Opasno dobre planarne slušalice koje pravi konstruktor Igor iz Ukrajine (bile su na Kickstarter-u). Udobne, zvuk brz, neutralan, prozračan... po mom skromnom mišljenju rame uz rame sa većinom flegšipova ukorenjenih brendova. Za prenosnu varijantu kada idem napolje: 1. DAC/AMP EarMen Sparrow - naše gore list, volim ga više od svih vilin konjica, pogotovo kad se koristi balansirani izlaz, kad je za moje uši i od Cobalta bolji. 2. IEM Slušalice NF Audio NM2+ ...kinezi ali i izrada i zvuk su ozbiljni.
  16. Bem li ga, nisam baš tražio definiciju ali mi je delovalo u skladu sa ovim opisom: http://www.cardas.com/room_setup_near_field.php A i sada kada neko dođe kod mene uglavnom konstatuje da sam u near-field jer ja i zvučnici činimo prilično mali jednakostranični trougao od 1.85m. Što je najzanimljivije, uopšte nisam težio da bude tako jednak već se samo sklopilo dok sam pomerao kauč napred nazad, zvučnike levo-desno, napred-nazad. Nekako mi je tu najbolji balans scene, fokusa, itd. I onda jedan dan uzmem laser kad ono savršen jednakostranični trougao.
  17. Šteta, meni to dođe kao inspiracija kad je skockano kako valja. Zanima me i kako si iskoristio taj duboki prostor iza zvučnika, kupim dobre ideje uvek i svuda. Ja inače sada držim na 70 cm mereno od zadnje strane kutija... Izvlačio sam i više, bude blagotvorno ali u ovom sadašnjen prostoru nije baš praktično. Vreme je bilo, video si gde sam sada... Bitno da se prelazi u veće, lepše i moje. Igranje sa rasporedom posle je zabavniji deo priče.
  18. Tu šifru 9-7-9 ne razumem baš... Videh sad da je onaj stari bio skučeniji mnogo, po tvom ličnom sudu "neaudiofilski". Daj osveži temu malo, vodi primerom.
  19. Dobro de, I'm doomed. [emoji3526] Koji su inače odnosi daljina kod tebe? Da ne kopam sad po istoriji foruma.
  20. Ne volim zvučni zid i verovatno ću probati da održim near-field poziciju sličnu ovoj koju sada imam. Zvučnici 1m u sobu, oko 1.2m od bočnih, 2m između sebe, 2m do mene... 4.2m iza mene i kauča za neke druge potrebe. Videćemo... I sam se pitam kako će se LS50 snaći u većem prostoru. Možda mi vufer bude trebao skorije nego što sam planirao. Od fizike niko nije pobegao ali jeste naučio da živi sa njom. O ovim idealima svi ćaskaju a u realnosti retko ko i metar čistine oko zvučnika ima. Bolje da se držimo one "čaša do pola puna".
  21. Pa sad, ja svakako ne mogu da zamislim da zvučnici stoje ~2.8m u prostoriji koliko bi po onom Cardas proračunu trebalo. TV bi onda bio 5 m od mene i trebalo bi mi 100+ inča da vidim nešto... Gomila čudno praznog prostora presečenog kablovima po podu. Toliki audiofil baš nisam, sa ili bez dozvole (koju svakako ne bih dobio [emoji28]). Mada, ceo stan sam birao upravo na osnovu dimenzija dnevne sobe da može lepo i simetrično da se smesti sistem...a biće i tretmana ako i gde zatreba, ja happy.
  22. Gledao ga više puta ali baš sad obnavljam gradivo i kontam da novi prostor u koji bi trebalo da se uselim uskoro ima odnose približne tom golden cuboidu (ŠxDxV su 4.4x7.2x2.6). Mada ima neke izbočine i otvore zbog kojih nije potpuno simetričan. Samo što neću moći baš sve ove njegove ideale poput "zvučnici na trećini sobe izvučeni" da ispoštujem... treba tu i da se živi. Ovo ostalo poput razdaljine do bočnih zidova, jednakostračnični trougao... ću mahom moći da ispoštujem. U teoriji bi taj prostor svakako trebao biti akustično solidno bolji od ovog gde sam trenutno.
  23. Vala baš, članak je konfuzija totalna.
  24. I na kraju se uvek dođe do tog Placebo tripa. To što kolega sa foruma i ja onomad uzeli da uporedimo dva kabla a devojka koja sedi van slušne pozicije i igra neku igricu na telefonu u jednom trenutku kaže: "ovo je sad mutno skroz i bas je baš muljav, bolje vratite ono prethodno"... Pre nego što smo mi i podelili svoje utiske... Jer mi kao kulturno da sačekamo pola pesme makar, kolega verovatno čeka da ja prvi kažem da moj kabal mulja u poređenju sa njegovim. Uglavnom, svo troje čujemo apsolutno istu stvar ali devojka koja sedi skroz na strani i igra se na telefonu, onako usputno komentariše da smo upravo pokvarili zvuk posle 30s prve numere, nemajući pritom blage veze šta uopšte menjamo a kamoli šta bi trebalo da zvuči bolje. Iz nekog razloga, retko odreaguje kad menjam na bolje zvučeće kabal ali bez greške se požali kada joj nešto zazvuči osetno lošije. Ali zaguljen je taj placebo, preskače nekako i na slučajne slušaoce koji se ne udubljuju u testiranje, pa čak i ne znaju šta se tačno testira.
×
×
  • Create New...