hifista

U prilog konstruktivnoj diskusiji, evo da podelim neka svoja generalna razmisljanja o open baffle konceptu. Neki idealizovi koncept direkt radijatora je infinite baffle. Open baffle najbolje aproksimira osobinu infinite baffle da nema refleksija iz kabineta kroz drajver kao ni rezonancija samog kabineta. Kod zatvorenih kutija se unutrasnjim dampingom, oblikom i ukrucenjem kabineta pokusava postici isto. Tu je open baffle za istu kolicinu truda efikasniji, i to se oseca kao detaljnost u visim srednjim i visokim. Infinite baffle potpuno upija pozadinsku radijaciju drajvera koja se smatra nepozeljnom jer ponistava prednju radijaciju ili je muti. Zatvorena kutija unutrasnjim dampingom i oblikom kabineta bolje simulira tu osobinu do odredjene frekvencije gde unutrasnji damping nije efikasan i/ili zapremina kutija stvara pritisak koji pravi vrstu akusticne kocnice (ova osobina je korisna ako se zeli napraviti akusticni high pass). Open baffle propusta pozadinsku radijaciju i prepusta kontrolu pozadinske radijacije samom prostoru sto ovaj tip zvucnika cini izuzetno zavisnim od samog prostora i pozicije zvucnika u njemu. Izbegavajuci da generalizujem, sve open baffle instalacije koje sam cuo imaju tonalni balans koji svira tanje u midbass/low mid zoni, sto bi rekli hifisti vise lean manje bold. To se donekle moze objasniti vecim uticajem pozadinske radijacije na nizim frekvencijama. Najbolje su mi tu zvucali bafflovi neprakticno velike sirine ili folded open baffle koji podseca na otvorenu kutiju, pa stoga za istu kolicinu truda ovde prednost dajem kutiji. Na koncu konaca cini mi se u opstem slucaju najpragmaticnijim diy pristup napraviti open back kutiju pa se zezati sa kolicinom dampinga i oblikom poklopca na kraju. Iz ove price gore treba potpuno izuzeti bas i posmatrati ga odvojeno jer je bas radijacija svake razumno velike kutije uvek omnidirekciona jer se radi u velikim talasnim duzinama u odnosu na velicinu kabineta. Open baffle ima samo jednu stranicu kabineta i manje izvora rezonancija od klasicne kutije. Velika mana je slaba osetljivost u basu bez podrske kutije, pa treba visestruko veca povrsina membrane za isti spl, bez podrske samog prostora verovatno neprakticno velika. Ovde ne bih donosio sud, jer sam samo jednom u zivotu cuo kompetentnu bas instalaciju i to u velikom prostoru kakav sebi verovatno necu imati nikad priliku da priustim.

Nizak bas ako je ispravno implementiran docarava akusticni prostor u kome je delo snimljeno. Da mozete da pepoznate da li je bubanj sniman u velikom prostoru ili u tunelu, da osetite prisusvo koncertne dvorane. Takodje docarava prirodnu dinamiku najnizih nota, ali to je za akusticnu muziku manje vazno od ovog prvog, jer je prostor stalno prisutan a najnize note se redje pojavljuju u delima (cast izuzetcima). Takav bas nije lako implementirati, pa mnogi ljubitelji akusticne muzike koriste restricted bas sisteme. Takvi ljubitelji nece biti impresionirani basom koji ih istrese iz gaca vec kvalitetom integracije, osetljivi su na tonske i fazne neusaglasenosti, ne vole kad imaju osecaj da bas svira sam za sebe. Kod rok i elektronske muzike, produkcija je uglavnom znatno vise procesirana pa neka rekonstrukcija akustickog prostora nema smisla, cesto se sve zavrsava u digitalnom domenu. Posto su niski tonovi mnogo ucestaliji i cesto duze traju nego kod akusticne muzike tu je potreban znacajniji dinamicki potencijal da se sve reprodukuje kontrolisano. Tu vecina preferira brute force pristup, veliki bas drajveri sa snaznim motorima, mnogo vatna ss pojacala, u novije vreme dsp.

Potpuno se slazem sa tobom. Tvoj sistem ima sasvim dovoljno basa za kvalitetan musicki dozivljaj. Ima mnogo ljudi koji slusaju muziku kratko, vole da ih bas masira pa biraju takav materijal, pa im je ekstenzija jako bitna. Meni je kod basa bitno da zaokruzi ton i prostor i da bas ekstenzija ne remeti ostatak, da bas ne bude pre prisutan i odvojen o ostatka predstave. To nije lako izvesti, mnogi ljubitelji muzike koje znam su svesno migrirali u bas restrected koncepte planara, horni ili minimonitora jer to mnogo bolje za muziku od nekontrolisane ekstenzije. Tu ne mislim samo na peglanje frekventne karakteristike koja je omiljeni sport nekih clanova ovog foruma, nego i o faznoj i tonskoj integraciji koja je bitna za muzicki dozivljaj. Ja u zadnje vreme vise obracam paznju na melodijski opseg 100-600hz koji je kod mnogih sistema zrtvovan pokrivanjem sa drajverom od koga se trazi i velika bas ekstenzija, pa sistem ima eksenziju ali je ton u pomenutom opsegu tanak i mutan a to se ne vidi na merenjima koja se kace bez ikave poente. Ja u tom opsegu koristim drajver u jako dampovanoj kompresionoj kutiji, ali da radim opet eksperimentisao bih sa dampingom u otvorenoj kutiji, u pokusaju da nadjem zlatni balans izmedju prednosti kompresije i open bafla.

Imao sam priliku da posetim Fathera i slusam njegov sistem. Father ima svoj iskustveni put i svaka cast sto svoja iskustva i misljenja voli da podeli sa drugima. Ja licno nisam ljubitelj open bafla ali sam bio prijatno iznenadjen koliko detaljan zvuk je uspeo da izvuce iz odabranog koncepta. Takodje i subjektivna bas ekstenzija je neobicno dobra za povrsinu radijacije i velicinu bafla. Nije to bas koji ima energiju, definiciju i atak kvalitetne 15tice i 18tice u adekvatnoj BR litrazi, to je bas nekog solidnog minimonitora koji moze biti dovoljan za uzivanje u muzici. Predlozio sam domacinu da proba da eksperimentice i sa dampingom iza drajvera, nesto poput Acoustically Damped Enclosure eksperimenata koji je radio Majda, cisto da vidi da li bi dobio neki boljitak u tonskoj prezentaciji po svom ukusu.

Marchand Electronic je po stranim forumima neki etalon za aktivne lampaske skretnice, sa solidnom izradom ali ne na nivou jacih audiofilskih predpojacala. Njihova XM126 lampaska skretnica sa eksternim napajanjem kosta od 2500-5000usd zavisi od konfiguracije. Ovo pominjem u prilog tezi da se se aktivna skretnica moze smatrati posebnom vrstom predpojacavaca sa pripadajucom problematikom i cenom. Mislim da je lampaska skretnica moze biti dobro resenje za harmonizaciju izmedju solid state pogonjenog basa i lampaski pogonjenih ostalih drajvera. Za full lampaski multiamping moze se razmotriti i pasivna linijska skretnica (PLLXO) https://www.marchandelec.com/xm126-tube-electronic-crossover.html

Opet su nogice u modi, valjda da oni mali robo usisivaci mogu da se podvuku ispod da ociste

I po mom iskustvu problematika kvalitetne aktivne skretnice se podudara sa promlematikom kvalitetnog preampa. Preamp je uglavnom najcesce menjana komponenta kod vecine audiofila. Najbolje bi bilo kad bi se pojacala za biamp dizajnirala da pokrivaju odredjeni opseg, da bi se rezanje odradilo sa sto manje pojacavackih stepena.

Uh ja bih to probao na JBL wooferima mesto yamahe snagasa i minidsp. Rezem nisko ispod 100hz, ali se disbalans sto zbog skretnice sto zbog drugog tipa pojacala na basu itekako cuje. Prvo bih probao lampasku skretnicu, ima li ko neku da pozajmi na probu?

Ziveo sam jedno vreme sa Avantard Uno, slusao sam vise puta i Avantgard Duo. Kod oba bas modul ima ugradjeno pojacalo i skretnicu i kaci se na izlaz pojacala koje vozi horn module. Bas ide do jedno 200-300hz a gore preuzimaju dve horne. To su lepi i muzikalni zvucnici, ali sam tu saznao dve stvari vezano za vece horne. Prvo treba ih slusati na malo vecem rastojanju, na jedno 2m sweet spot je premali i po horizontali i po vertikali. Drugo midbas treba da je horna (kao kod Trio modela) bar do 100hz, da bi subwoofer mogao dinamicki bolje da se integrise. Vremenom Avantgard je unapredio te bas module i ugradio DSP u njih, ali to ne moze da naknadi dinamicki disbalans, koji te stalno tera da stisavas bas module da manje "zagadjuju"

Evo ga Klipsh Horn tata svih kompaktnih ugaonih horn sistema. Moze to lepo da izgleda u diy, a mesto horne na vrhu moze i neki direkt radijator. Ovaj na slici ima veci waf faktor od vecine nasih sistema.

Kod Martion Orgon, meni je zanimljiva upotreba ala Klipsh ugaone horne. Ma koliko vam to izgledalo veliko, to je najkompaktnija bas horna iz koje se moze izvuci 40hz uz room gain. Ta ugaona horna ima dinamicki potencijal, ali su je tokom godina audiofili odbacivali zbog koloracija usled refleksija savijene horne i zakucanosti za ugao (nemoguc time alignment drajvera, losa pozicija za vise frekvencije), mozda tu DSP i dosta snage moze da pomogne. Pominjao sam ranije, ti ugaoni koncepti su bili popularni do pocetka 60tih kad su prakticno nestali sa scene.

Gore pomenuti Orgon (najaci model Martion zvucnika) mi izgleda kao kombinacija Avangarde Trio i Klipsh Horn-a. Na sajtu isticu upotrebu jakih pojacala ugradjenih u zvucnik ali se ne pominje realizacija skretnice. Nije iskljuceno da je skretnica analogna a da se DSP koristi samo za room correction ako je potrebno. Ne mora se DSP koristiti samo u kontekstu skretnice. anaanana

Ima li ko iskustva sa DSP realizacijijom kroz PC software? Procesorska snaga koju poseduju PC i video kartice prevazilazi DSP cipove koji se koriste u studijskoj opremi a asinhroni USB moze da nosi 8 kanala u CD kvalitetu. Potreban je dobar 8 kanalni usb DAC, a u Srbiji imamo ljudi koji bi mogli da ga naprave da zadovolji audiofilske standarde, pa mozemo da se igramo do besvesti. Kome je DSP visak moze da koristi visekanalni DAC kao stereo ili u kombinaciji za suround sound. Iz mog ugla, DSP je interesantan u dizajnu gde je vremensko i fazno usaglasavanje izuzetno tesko kroz pasivnu ili aktivnu skretnicu, recimo gde su akusticni centri drajvera fizicki suvise odvojeni, kao u slucaju velikih horni ili vise izmestenih bas izvora. Primetio sam da mnogi zakucavaju DSP u kutiju zvucnika, ali da zbog sinhronizacije signal dovode samo na jednu kutiju u kojoj je DSP pa odatle distriburaju digitalni signal u drugu kutiju. Primer Kef LS50 wirelless. Hypex plate pojacala imaju integrisan DSP, ne znam kako tu funkcionise stereo kad se na svaki kanal nezavisno dovodi digitalni signal. Jednom sam probao da iz PC ganjam dva usb daca, bilo je katastrofa.

Au, podebela zica. Odlicno.

Evo jednog od aktivnijih diy-era Rubanoide drajvera

Ima li neko neko iskustvo sa ovim Rubanoide drajverima koje koristi i pomenuti AudioNec? Dosta ljudi se bavi diy izradom ovog tipa drajvera. Obecavaju veliku osetljivsot (blisko 100db) u velikom frekventom opsegu poput full range ribon panela ali sa vecom osetljivoscu i benignijom impedansom.

Glavna prednost aktive je mogucnost da se pojacavac bolje prilagodi drajveru. Medjutim nije lako doci do jednog dobrog pojacala a jos teze do nekoliko. Ako su za vas moderna classD i gainClone pojacala krajni domet onda to vise nije tako tesko.

BW Nautilus je izvorno aktivni dizajn, ne postoji pasivna skretnica za njega.

Evo ga i BW Nautilus sa aktivnom skretnicom.

Dugi niz godina unazad, a vezano za aktivu ne treba izostaviti ATC monitore. Recimo ATC SCM50. Kalotni srednjotonac je cuveni ATC dizajn.

Evo i jednog vintage aktivnog Pioneer-a

Mnogo je bilo aktivnih zvucnika u istoriji hi-fi. Recimo B&W Nautilus radi samo na aktivnoj skretnici i to jeste unordinary koncept. Nautilus kabinet je sjajan spoj estetike i funkcionalnosti, unutrasnje refleksije su izuzetno dampovane oblikom kabineta, tako da se malo toga vraca kroz drajver, spolja imamo minimalnu difrakciju i time alignment drajvera. Mozda je neko slusao i video taj zvucnik uzivo pa da prenese impresije. Ni DSP koncept nije nov i uveliko se u hi-fi-ju koristi od 80tih. Vecina CD playera ima u sebi digitalni filter, Wadia koristi od 90tih programabilan DSP procesor za realizaciju digitalnog filtra. Digitalni filteri kao i analogni imaju svoju problematiku i u praksi svaki kreira nezeljene artifakte. Glavna prednost digitalnog filtra je laksa realizacija kompleksnih filterskih funkcija. U industriji lakse je prioritetnije od bolje, da citiram Shigeo Shingo-a

Kvalitet zvuka nije faktor koji gura dsp skretnice u profesionalnom audiju. Prva stvar je konfigurabilnost, tj odraditi posao brze, krace a samim tim i jeftinije. Prilagoditi ozvucenje prostoru bilo da je studio ili koncertna arena prema ukusu inzenjera zvuka (ne podrazumeva uvek verodostojnu reprodukciju) mnogo je jednostavnije sa dsp. Laksi je razvoj proizvoda, uzmes oem dsp od jednog proizvodjaca, oem class D pojacala od drugog, oem drajvere od treceg, sklepas kutiju sto jeftinije i onda softverom postavis default setup. Sa pasivnom skretnicom mora da se projektuje skretnica za odredjen set drajvera i kutiju, sto je mukotrpan razvojni proces, bez copy-paste. I CD je svojevremeno pobedio vinil, jer je bio prakticniji a ne zvucno bolji. Dugo je vremena trebalo da se CD reprodukcija usavrsi. Moje misljenje je da je sa DSP-om mnogo teze napraviti vrhunski zvuk i da ce se to vremenom jasnije pokazati medju audiofilima. Trenutno mnogi su zaslepljeni dostupnoscu tehnologije i digitalnim marketingom. Vezano za velicinu zvucnika, za bilo koji koncept da se odlucite (horne, direkt radijator, planari ...), trebace vam veca povrsina radijacije i vise drajvera da izvucete sto vise dinamike i manje koloracije iz koncepta. To je cista fizika i ne zavisi od izbora skretnice i pojacala. Ima audiofila koji koriste DSP na ogromnim hornama sa 50+ godina starim drajverima, jer smatraju da im je lakse da harmonizuju sistem. Ima ih koji koriste multi amping sa skupim lampaskim pojacalima, ali bez dsp.

Mislim da je aktivu u celom opsegu mnogo teze uraditi nego varijantu sa jednim pojacalom i pasivnom skretnicom. Imate mnogo vise mogucnosti da stvar upropastite jer se za svaki kanal koristi posebno pojacalo a greske u linijskom delu su mnogo cujnije. Multiaplifikacija terojski daje veci stepen slobode i mogucnosti da se napravi bolji zvuk, ali i da se isti i upropasti. Setite se price o potencijalima visekanalnog zvuka, u teoriji fenomenalno u praksi ispalo preskupo za realizaciju pa sem filmova u ozbiljnom audiju nije zazivelo. Problem sa pasivnom skretnicom je realizovati veliku atenuaciju i kasnjenje izmedju kanala, pa za pasivu drajvere i koncept treba odabrati pametno da se ne moraju raditi vece korekcije u tom delu. Za ljubitelje drajvera visoke osetljivosti, gabariti kanala drasticno rastu od srednjeg na dole pa se tu cesto kompromisi sa biamplifikacijom neminovni.

Interesantno je da covek nije skupljao originalne drajvere jer kostaju citavo bogatsvo, nego je napravio omage sa "nabavljivim drajverima".