Nixie

DC blocker je to. A to što hvataju smetnje, moguće je svašta da bude razlog. Daj neku šemu tih pojačala

Ima malo fabričkih AB klase u bridge modu, ali ih ima, ima i onih koji se mogu setovati u bridge mode, zatim ima ih sad i u klasi D, a puno je i pravljenih okolo (Bato MM je popularno na DIY sceni). Za sve to može da se spaja minus izlaz kako hoćeš i sa čime god hoćeš ako nema galvanske veze između pojačala preko uzemljenja. Ako ima te veze onda ne može. Znači ko što rekoh pravi li se ili kupuje univerzalni switch za dva pojačala na jedan par zvučnika, da se ne bi puno zamarale vijuge, neka svaki kanal ima svoj prekidač koji prekida plus i minus, i nikad se ništa ne može desiti loše. Razlika je samo u tom jednom prekidaču i možda 1m žice. Pojačala su u tom slučaju uvek potpuno odvojena. Isti taj sklop može da posluži naravno i da se povežu dva para zvučnika na jedno pojačalo, samo se drugačije sve poveže. Gde su bila dva pojačala povežu se dva para zvučnika, a gde je bio jedan par zvučnika poveže se jedno pojačalo.

Nemaju sva pojačala GND na minus izlazu za zvučnike, verovatno ti je i to poznato iz bogate prakse? Slučajno imam jedno takvo, a planiram još jedno da napravim.

Ih ovo ko da ga je lično @Iron man našao. 😂

Termistor se testira tako što se meri otpor na raznim temoeraturama, i gleda datasheet. U ovom slučaju otpor treba da opada sa temperaturom (NTC) kako bi se kompenzovao porast mirne struje zbog grejanja izlaznih tranzistora. Znači mirna struja treba da bude približno konstantna bez obzira na temperaturu tranzistora.

Sekundar je 37VAC. Znači DC napon napajanja izlaznog stepena treba da bude oko 50VDC.

0,03V (30mV) na emiterskom otporniku od 0.5oma znači da je mirna struja 60mA. 18VDC napon napajanja, to je premalo. Moram baciti oko na šemu.

Ne želim da razmišljam o koncepciji izlaznih stepena tih pojačala, kako je koje uzemljeno, ground loop itd.

Ne bi ja taj uzimao nikako, svi GND su povezani, mora da ima dva prekidača, za signal i GND. Odnosno najpravilnije je za levi i desni kanal po jedan preklopni prekidač za signal i GND istovremeno.

Problem je još u sledećem, da uzmeš 12kom. najjeftinijih buksni u Kanibalu, dva Wipp prekidača i neku plastičnu kutiju, izađe dosta para. Plus da platiš majstora i žice malo bolje od ovih za struju. Ne može da se napravi za manje od 100 evrića, a da bude makar pristojnog kvaliteta. 🤣 http://www.kanibal.co.rs/products.php?sgr=12201000&pid=12201011

Debre to može da valja sa onim konektorima na oprugu. 🤣

To se prvo gleda jerbo će sve biti prikačeno na to, tako da će sve da crkne zajedno i eto posla. 🤣

Da da, to je bolje rešenje, samo nema automatskog prebacivanja sekundara. Za to bi trebala neka elektronika i sklopke. Onaj autotransformator mi deluje kao nešto što bi se koristilo recimo za ozvučenja, da drži napon stabilnim i da ima dovoljno snage da bi bio pouzdan. A za kućni audio ne vidim svrhu, osim možda negde gde je baš mali ili veliki napon. Odbija me još i to što ga cinculira stalno i čuje se. I sumnjam pomalo u navedenu prividnu snagu 5000VA zbog cene. Bez regulacije na sekundaru postoji opasnost po uređaje. Recimo bio je mali napon, prebacio si na izvod sekundara koji diže napon da to kompenzuješ. I onda dođe pun napon, a tebi trafo još diže napon, ode sve do đavola. Mora biti neke regulacije da bi bilo bezbedno. Takođe ako taj servo otkaže, šta se onda dešava? Snaga 3500 W Displej Da Boja Crna Ostalo Ulazni napon: 140-260 V~ Izlazni napon: 220 V~ (±3%) Efikasnost: 0.98 Faza: Monofazni Tehnologija: Digitalni sklop, servo motor Masa: 13.1 kg Radna temperatura: 0°C do +40°C Dimenzije: 352x220x256mm Garancija 2 godine

Nije izolovan od mreže ako je autotransformator, a otprilike da jeste. Ako hoćeš da imaš sve galvanski odvojeno od mreže, onda se pravi trafo koji ima primar i sekundar, a na sekundaru više izvoda pa se tu bira najoptimalniji napon. Onda se može još između primara i sekundara uraditi slepi navoj koji skuplja veći deo smetnji jer je uzemljen i eliminiše parazitnu kapacitivnost između primara i sekundara. Takođe ako se uzme takav odvojni trafo, eliminiše se i DC napon koji je stalno prisutan u mreži, a pravi probleme većim torusnim trafoima jer dovodi do magnetnog zasićenja jezgra. Odvojni trafo je poželjno da bude motan na EI jezgrima. Otporniji je između ostalog na DC komponentu mrežnog napona za razliku od torusnog, a sto je veći trafo, tim gore po njega.

Al se vrti. Doduše deluje elegantno, kontinualna regulacija, samo je pitanje u kojim granicama reaguje servo motorče, da ne kažem koliki je histerezis. Od toga zavisi koliko se često vrti, plus kakve su promene napona u mreži. Pre bih odabrao onaj sa sklopkama, tačnost napona nije baš toliko bitna koliko trajnost uređaja. Možda vremenom počne malo da varniči kad se mrda klizač.

Servo motor okreće klizač autotrafoa i drži izlazni napon konstantnim. Slično kao potenciometar. Oni drugi tipovi imaju puno izvoda i onda uključuju i isključuju izvode preko kontaktora/sklopki da drže izlazni napon približno nominalnim. Ti sa sklopkama su verovatno trajniji, jer ovaj stalno klizi (kružno) po namotajima trafoa, to znači da se nešto stalno troši/haba.

https://www.sdelectronic.rs/auto-transformatori/14789-autotransformator-5000va-0-250v-20a To je ovo samo ima još elektroniku i servo motor da drži zadati napon. Meni bi trebao jedan manji, oko 1000VA za bezbedno puštanje raznih uređaja u rad. 😄

Nešto mi to jeftino za 5000VA transformator.

Potenciometar paralelno tom termistoru služi za podešavanje struje mirovanja. A na nekim šemama HSR48 ga i nema nego je stavljen fiksni otpornik. Ako postoji potenciometar, staviti ga na 0 oma pa polako podešavati mirnu struju do nekih 30mA i sačekati da se ugreje pa korigovati. Meriti napon na emiterskim otpornicima od 0,5oma. Struja je I=U/R, tako da na otporniku 0,5oma treba da bude izmereno 15mV. Onaj drugi trimer u kolu BC107B bi trebalo da služi za podešavanje polovine napona na izlazu, meri se na spoju emiterskih otpornika. I to treba podesiti kad je ugrejano, ali nije bitna neka naročita preciznost, recimo pola napona napajanja +-1V. Ako se ne može podesiti mirna struja, ili nije stabilna, nešto nije u redu. To što su termistori manjeg otpora ne mora da znači ništa, bitno je da reaguju kako se greju izlazni tranzistori, znači smanjuju otpor i stabilišu mirnu struju. Ako to ne rade, onda se moraju naći novi inače crče opet brzo. Moraju biti u dobrom termičkom kontaktu sa hladnjacima odnosno izlaznim tranzistorima.

Šta god izračunaš za potrebno vreme, pomnoži odmah sa 2. 😄

Ja ne bih kretao u DIY baš sa SET lampašem. Prvo nešto jednostavnije.

Čak ni svima na forumu nije presudan prvenstveno kvalitet zvuka, neko traži razne opcije i gadžete da ima okolo, neko izgled, neko da bude što skuplje, neko samo da je jeftino.... 🤣

Većina korisnika audio opreme ne shvata audio tako ozbilno kao posvećena manjina na ovom forumu. Zato to za njih nije ni bitno, samo nek svira. Od svega napisanog treba samo obratiti pažnju na horizontalnost gramofona, podešavanje glave/ručice da se ne oštećuju previše dragoceni vinili, te održavanju ploča i igle čistim. Kvalitet zvuka je bitan samo nama zaludnim audiofools.

Zato sam ja tih davnih dana posle MM glava prešao na MC glavu, mislim tu ima drugih problema, ali je bilo sve ukupno bolje. I to je tako radilo dok se nisam digitalizovao.

To je tek zanimljivo štivo za početnike, kako naći optimum ulazne impedanse, znači R i C. Priključiće gramofon na neko pojačalo/pretpojačalo i čuditi se zašto svira kako svira. Verujem da ni ona fabrička MM pretpojačala koja se ugrađuju u jeftine gramofone nisu optimizovana za glave sa kojima se isporučuju. Problem je naravno uvek u velikoj induktivnosti tipične MM glave.