Dual

Spachek "Zdravo svim clanovima i pitanje za clana Dual, koja od ove 4 antene bi mozda preporucio za kupovinu, pozdrav i unapred hvala na odgovoru" ....... Nisam stigao na vreme da bih pogledao sve linkove. Aktivna su joÅ¡ dva. Koliko vidim u pitanju su kružne radio antene. Kada bih se ja pitao, ja bih ti preporuÄio naÅ¡u radio antenu, horizontalnu ili vertikalnu. Jer je sigurno dobra i trajna. Å to se tiÄe ovih sa linkova, poÅ¡to nisam imao prilike da vidim ni jednu uživo, ne mogu ni da dam bilo kakav poseban sud. Kod antena su pored elektriÄnih karakteristika, bitne i mehaniÄke karakteristike. Nekada davno su se prodavale radio antene iz nekada nam bratske republike, a svi znamo kako su bile loÅ¡e mehaniÄki, kako su se lomile posle par godina.... Popadalo, iskrivilo se itd... Imaju li takve antene asimetriÄni Älan i koliko je dobar? To bi sve trebalo da se izmeri pre bilo kakve ocene.... Pozdrav Goran

Možda je i moguće naći takav konektor, ali ko zna gde. Na sreću nema ni velike potrebe. PoÅ¡to je u pitanju dvojni vod, koji je inaÄe 300 oma. Dovoljno je da se žice razmaknu i gurnu u tjuner. Neće nastati nikakvi veliki gubici. Druga varijanta je da se uzmu buksne koje mogu da se kupe u elektro radnjama ili na buvljaku i koje se krimpuju. Takve mogu da se spoje za kabal, pa onda u tjuner.... To će biti sasvim dobro reÅ¡enje. Pozdrav Goran

NSHappy "Sada bih ja da iznesem gore jednu kružnu antenu za moj tjuner, pa reko da se uradi kako treba." Isti ili sliÄan odgovor kao i prethodni. Uzemljenje je onoliko dobro, koliko je njegov prelazni otpor. Spojiti neku Å¡ipku za neku sumnjivu žicu, koja ne vodi nigde. Ili Spojiti na gromobransku instalaciju, koju su neki prethodni majstori odsekli, jer im je smetala..... To sve treba proveriti. I u NS postoje majstori koji su ovlašćeni za proveru kvaliteta gromobranske instalacije. Njih treba konsultovati (platiti, izlazak na lokaciju), ako hoćemo da budemo sigurni, koliko smo stvarno uzemljili antenski stub. Pozdrav Goran

Zek: "najbezbednije ti je da izvuÄeÅ¡ antenu iz ureÄ‘aja i odmakneÅ¡ dovoljno da se ne seti neka varnica da ti uÅ¡eta u kuću." Ovo je odliÄan predlog. I pored sveg uzemljavanja, uvek grom može da "uÅ¡eta" u kuću. Osnovni razlog je taj Å¡to gromobransko uzemljenje koje se amaterski postavi nije dovoljno kvalitetno. Nikada prelazni otpor izmeÄ‘u uzemljenja i zemlje neće biti "nula oma". Pa prema tome pri ogromnim strujama koje mogu da nastanu usled groma, mogu da se razviju i ogromni naponi koji dovode do "varnice". Pozdrav Goran

Sondek: "ako izbacim antenu na krov treba li da se pomolim bogu cesce nego obicno :smile:" Ja bih za poÄetak se upitao da li je prijem signala sa te terase dovoljno dobar. Ako jeste, tj. ako ste zadovoljni prijemom, zaÅ¡to izmeÅ¡tati antenu? To Å¡to je krov bakarni nema nikakvog znaÄaja. I bakarni i gvozdeni podjednako privlaÄe gromove, jer oba metala dobro (i odliÄno) provode stuju. Najbolja zaÅ¡tita od groma je dobro uzemljenje. Antenska Å¡ipka ne može previÅ¡e da se uzemlji. možda bi najbolje bilo da se uzemlji sa viÅ¡e pocinkovnih traka, koje sa raznih strana se spuÅ¡taju sa zgrade. TakoÄ‘e koaksijalni kabal od antene treba uzemljiti minimum na dva mesta. Jedan kraj kod antenskog stuba a drugi kraj kod tjunera. MeÄ‘utim ako je kabal duži, bilo bi dobro da se uzemlji i na polovini dužine. Pozdrav Goran

Da bi antena dobro radila, potrebno je da pored kvalitetnog kabla, spojeva, tjunera itd... budu ispunjena i tri neophodna uslova. 1. Lokacija 2. Lokacija 3. Lokacija. Kada se ispune ova 3 gornja uslova svaka dobro napravljena antena će dobro raditi. Ne treba bacati pare na Äudotvorne antene. Antena na linku koji je poslat ima 3 sprata. Ti "spratovi" su na premalom rastojanju da bi bio neki veliki efekat od njih. Å to bi se reklo "Lepo za pogledati" ali "ÄŒemu to služi"? Savet. Ne bacati pare..... Primer: Recimo da neka antena na terasi prima odreÄ‘enu stanicu slabo. Neka to bude kružna antena. Ako bi se postavila usmerena antena kakva je na onom linku i koja od kružne antene je verovatno skuplja 10 - 20 puta, prijem će biti bolji za npr. 7 dB. Prijem će biti bolji, ali možda će stanica i dalje da "Å¡uÅ¡ka". A potroÅ¡ena je enormna koliÄina para za sumnjive rezultate. Uzmimo sada ponovo onu kružnu antenu i izmestimo je sa terase na vrh krova. Prijem slabe stanice će se možda poboljÅ¡ati 20 - 30 dB. A koÅ¡ta nas samo malo dužeg kabla po 16din. metar. To je suÅ¡tina postavljanja antena. Pozdrav Goran

Dužina kabla nije problematiÄna. Na 100 MHz to je minimalno slabljenje. Ali prekidi i razvoÄ‘enje, će drastiÄno pokvariti prijem. Ako se signal dovede sa terase, pa ga je onda potrebno podeliti na 3 prikljuÄka, onda bi možda trebalo porazmisliti o pojaÄavaÄu. Možda neÅ¡to ovako: http://www.dual.rs/Kablovski-pojacivac-predpojacivac-Best-Cable-Amplifier/Radio-predpojacivac-FM-preamplifier I to ne da bi se poboljÅ¡ao prijem slabih signala, nego da se nebi izgubilo u razvoÄ‘enju i u takvom deljenju. Mada je uvek bolje ako nema predpojaÄavaÄa, tj. da antena "sakupi" dovoljno signala. Taj "sluÄaj" veoma lako može da nastane tako Å¡to se antena sa terase prebaci na krov. Pozdrav Goran

Gledajući kroz danaÅ¡nju "Å¡umu" legalnih a i priliÄan broj "piratskih" radio predajnika, Äinjenica je da bi bilo zgodno imati prijemnik sa dva ulaza za dve antene. Na jedan prikljuÄiti antenu sa horizontalnom polarizacijom a na drugi sa vertikalnom. Za horizontalnu polarizaciju je lako. Horizontalna antena se postavlja na vertikalnu Å¡ipku i "mirna BaÄka". MeÄ‘utim sa vertikalnom polarizacijom je mnogo veća muka. Vertikalna antena ne sme da se postavi na vertikalnu Å¡ipku, osim u sluÄaju vertikalnog dipola, kada je to već uzeto u obzir: http://www.dual.rs/A...radio%20antenna Sa druge strane za Yagi antene (usmerene antene) to je prava katastrofa. Ne postoji naÄin da dugaÄku Yagi antenu postaviÅ¡ u vertikalnu polarizaciju a da to ostane ista antena i da dobro radi. Postoji samo jedan naÄin. http://www.dual.rs/A...radio%20antenna A to je prikazano na gornjoj slici. Da bi vertikalno polarizovana antena dobro radila mora da se zakaÄi od pozadi. To odmah povlaÄi i probleme. Antenu nije moguće napraviti standardno. Mora da bude pojaÄane konstrukcije, zato Å¡to se ne veÅ¡a u sredini, i jedan kraj ima 100% opterećenje. TakoÄ‘e ni standardna TV Å¡elna viÅ¡e ne može da nosi antenu. Mora specijalna sa M8 vijcima koji se stežu sa kljuÄem 13. A ako sada pogledamo gornju antenu, mora odmah da bude i joÅ¡ jedna stvar jasna. Zbog pretezanja antene na jednu stranu nikakav standardni TV rotator koji najÄešće koÅ¡ta oko 80Eur. Ne može da je rotira. Antena će za kratko vreme skrcati rotator. Rotatori od oko 300Eur, bi već mogli da doÄ‘u u obzir. Ovakve radio antene oveÅ¡ane sa zadnje strane su naj zgodnije da se postave fiksno na gelenderu terase ili krovu na jakoj 5/4 ili 6/4" Å¡ipki. Na sreću 3 elementa vertikalna radio antena ima ugao prijema od skoro 120 stepeni pa u najvećem broju sluÄajeva i ne mora da se rotira. Pozdrav Goran

Imam iskustva sa većinom programa za modeliranje antena. 4NEC2 nije loÅ¡ program, naroÄito poÅ¡to je besplatan. MeÄ‘utim, Å¡to reÄe jedan prijatelj, osim znanja o antenama, treba da se ima i "osećaj" da li neÅ¡to "pije vodu" ili ne. A to je stvar koja se stiÄe godinama..... Kompjuteri su i dalje "glupe sprave" koje melju brojeve.. Tema je otiÅ¡la previÅ¡e u Å¡irinu.... Probajmo da se fokusiramo na temu kao iz naslova...Å to bolji prijem signala iz FM podruÄja... Pozdrav Goran

Princip nastavljanja kablova nije vezan za tip kabla. Da li je 50 omski ili 75 omski ili neki drugi. Pod Wireless kablovima se podrazumevaju 50 omski kablovi koji su dizajnirani za rad do barem 2.5 GHz ili 6 GHz. PoÅ¡to postoje veoma sliÄni kablovi identiÄnog preseka koji su predviÄ‘eni za rad do 1 GHz, i na viÅ¡im frekvencijama su praktiÄno neupotrebljivi. Na toj slici sa jedne strane je Draka MRC200 a sa druge strane tanji teflonski kabal... Pozdrav Goran

Sada ćemo ukratko da obradimo kablove koji se koriste za radio prijem: Ovde govorimo o 75 omskim kablovima. Prvo ćemo da govorimo o spoljnoj plastici. Njena svrha je da zaÅ¡titi unutraÅ¡njost kabla od prodora vode. Jedina bitna osobina je da vremenom Å¡to sporije stari. Nažalost mogu da se naÄ‘u kablovi kojima spoljna izolacija na suncu ispuca za 6 meseci. ÄŒim spoljna izolacija pukne na prvom mestu, pućiće i na 10-tom. Kabal treba odmah zameniti, jer kada u njega jednom uÄ‘e voda, neće nikada da izaÄ‘e. Oplet. Treba da je Å¡to gušći, i po mogućnosti bakarni. To je sada već prava retkost pored kineskih kablova.... UnutraÅ¡nja plastika: Do skora su mogle da se naÄ‘u tri vrste kablova. 1. Sa punom plastikom. Poznaje se po tome Å¡to je poluprozirna. 2. RupÄasti. Srenja plastika je podeljena na nekoliko otvora zvezdasto rasporeÄ‘enih. 3. Sa penastom izolacijom. Poznaje se najÄešće po tome Å¡to deluje meko i bele je boje. Koje su mane i dobre osobine ovih kablova? 1. Dobro drži dimenzije (i impedansu) pri naprezanjima. Ali ima veće gubitke. 2. Ima male gubitke ali ima veliki problem. Kada jednom uÄ‘e voda u rupiÄasti kabal, viÅ¡e nikada ne izaÄ‘e. Naglo se povećaju gubici i kabal može samo da se odloži na otpad sekundarnih sirovina. 3. Ovi "penasti" su upravo ovi koji se i najviÅ¡e prodaju i koji su ujedno i najzgodniji za korišćenje. Ne može da uÄ‘e iznutra voda jer su "skoro" puni, a dovoljno su vazduÅ¡asti da mogu da oponaÅ¡aju ove druge "rupiÄaste". Ne drže dobro dimenzije kao "puni" tako da ih ne treba savijati pod oÅ¡trim uglom. Centralna žica. Bakarna ili ÄeliÄna? Naravno nema dileme. IskljuÄivo bakarna. Primetimo da se te dve žice na kablovima dokle god ih ne pipnete, praktiÄno ne razlikuju. Ova ÄeliÄna je pobakrenisana i poznaje se tako Å¡to kada kada se ogoli 2-3 cm i kada se povuÄe ona "federira" a bakarna se iskrivi. ÄŒeliÄni kablovi imaju veće gubitke od bakarnih, naroÄito na nižim frekvencijama. A Å¡ta ako treba da ih nastavimo? Postoje dve metode. Jedna je pomoću "F" nastavka. Nije loÅ¡a metoda ako ne moramo da provlaÄimo kabal kroz uska creva. A ako moramo, onda je zgodnije da ih zalemimo. Pod uslovom da su bakarni. Za takvo Å¡ta ih je potrebno razblankirati i pripremiti prema sledećoj slici: Nastavljanje-kablova A onda ih zalemiti ovako: Zalemljeni kablovi. Na slikama su nastavljeni neki Wireless kablovi, ali princip je isti. Bitno je da su spojevi Å¡to kraći. Na slici centralni provodnik ne bi trebao da bude duži od 3 mm. Tako nastavljeni kablovi, na samom spoju će imati minimalne gubitke, naroÄito u FM opsegu. Spoj nije loÅ¡e napuniti plastikom. Pozdrav Goran

Vindom antena, je intersantna antena, ali uskopojasna. Opseg srednjih talasa je preširok, da bi uskpopojasna antena mogla da ga pokrije. Naravno niko ne kaže da antena bilo koje dužine "neće da radi" na bilo kojoj frekvenciji. Pitanje je samo kako. Pozdrav Goran

"Mislim prevashodno na prijem tzv. "srednjih talasa" u rasponu od 531 KHz do 1611 KHz, LW(153 KHz-281KHz) su mnogo manje zanimljivi ali i "komplikovaniji" za prijem." Nažalost posebno dobra a mala antena za srednje i duge talase teÅ¡ko može da se napravi. Ako feritna antena nije dobra, onda mora da se razmiÅ¡lja o "žicama". Srednji talasi imaju svojih Äari. U noćnim satima mogu da se Äuju stanice iz cele Evope a i Azije, a u posebno dobrim prilikam mogu da se direktno Äuju stanice i iz Amerike. To se zove "lovljenje DX stanica"... Naj prostija antena bi bila neka "Long wire" antena. Žica bilo kog preÄnika se razapne izmeÄ‘u dva solitera. Jedan kraj se priveže strunom, a drugi odvede direktno u prijemnik. Dužina bi trebalo da bude oko 75 m (60 - 100m). Naravno drugi kraj koji fali je uzemljenje. Druga antena je već mnogo komplikovanija ali i je "aperiodiÄna" i treba je potražiti na internetu kao "T2FD" antenu. Antena bi trebalo da bude dugaÄka oko 180m. Njena zgodna osobina je to da nije rezonantna pa će lepo raditi unutar celog srednje talasnog opsega. To je ako govorimo o velikim antenama. Ako govorimo o skraćenim varijantama onda i žica od 20 - 30m može da zavrÅ¡i posao ali ne toliko dobro kao gornje dve. Recimo sa prozora zgrade prema drugoj zgradi ili drvetu. Kod svih žica koje se ne napaju koaksijalnim kablom i nemaju "balun" postoji veliki problem skupljanja smetnji, jer osim žice koja je u vazduhu, i ono parÄe koje se dovodi do radio aparata skuplja signale, ali to su uglavnom smetnje od automobila, rasvete ili ko zna Äega joÅ¡. Tako da ta smetnja prekriva koristan signal i slabi prijem. Pozdrav Goran

RA0207 je Usmerena antena od 7 elemenata. Trebalo bi da radi veoma dobro. Upravo onoliko dobro koliko i svaka dobro projektovana antena te dužine. Edit koja je sliÄne dužine radi približno isto. Ovde bi mogli da pojasnimo jednu stvar. Å ta je bitno kod antena? Ima mnogo parametra koji mogu da se porede i mehaniÄkih i elektriÄnih i prosto je nemoguće ukratko pomenuti i obraditi sve. Ja ću ovaj puta da obradim ukratko samo par stvari koje se tiÄu poruke kolege "Impuls".... 1. Da li je bitan materijal od kojeg se pravi antena? Nije, sve dok taj materijal dobro provodi stuju. PoÅ¡to to i nije mnogo materijala, Antene se prave od Aluminijuma, neke male od bakra, može i titanijum a tzv. "profesionalne" iako su one najgore od prohroma. 2. Da li je bitan broj elemenata antene? Nije, sve dotle dok ih ima dovoljno ili optimalno za neku odreÄ‘enu dužinu nosaÄa. To znaÄi da ako pogledamo Gore citiranu antenu koja ima 7 elemenata na dužini od 2.2m i Dual antenu koja ima 5 elemenata na dužini od 2m možemo da kažemo da one rade skoro identiÄno (broj elemenata ne igra ulogu). Sa tim da RA0207 bi mogla da ima možda nekih 0.1 dB veće pojaÄanje samo iz razloga Å¡to je 20 cm duža. MeÄ‘utim sa druge strane premnogo elemenata na kratkom nosaÄu (eng. Boom) se plaća penalima, jer previÅ¡e elemenata ima i veće gubitke u odnosu na optimalni broj elemenata i pojaÄanje opada. 3. Å ta onda uglavnom opredeljuje pojaÄanje antene? Njena dužina. Å to je duža to može da ima veće pojaÄanje. Ovde bi morale da se naprave ograde. Ako je neka antena duža ne znaÄi po automatizmu da mora da bude da bude i bolja. To samo znaÄi da ima preduslov da bude bolja. A da li će i biti bolja, zavisi od projektanta antene i od konkretne izvedbe. Za istu dužinu nosaÄa u razliÄitim optimizacijama može da se dobije ili izgubi i po 2 dB pojaÄanja. TakoÄ‘e veoma je bitno da antena ima dobro prilagoÄ‘enje na napojni kabal. U ovom sluÄaju 75 oma. Ako je antena loÅ¡e prilagoÄ‘ena na 75 oma (ima veliki SWR), njeno pojaÄanje će se utroÅ¡iti na gubitke koji će da drastiÄno umanje njeno pojaÄanje. Iz tog razloga antene nekih proizvoÄ‘aÄa iako su na prvi pogled iste sa nekim drugim antenama nekih drugih proizvoÄ‘aÄa, uopÅ¡te ne moraju da rade isto. Po tome i razlikujemo dobre proizvoÄ‘aÄe i "one druge". Pozdrav Goran

Prvo gromobran ima ograniÄeno polje dejstva. Tako da taj na 200 - 300 m rastojanja sigurno te ne Å¡titi. Vezano za spoljne antene, veoma je poželjno da budu uzemljene. Ta žica za uzemljenje ne bi trebalo da bude tanja od 10 mm2 ili pocinovana gvozdena traka. Pa Äak i onda gromobransko uzemljenje ili Å¡ta je od njega preostalo posle "X" godina provedenog u zemlji bi vremenom trebalo ispitati i verovatno popraviti. TakoÄ‘e uzemljenje, ako govorimo generalno, nekih dugaÄkih kablova, apsolutno nije dovoljno na jednom mestu. Minimum (ako ne i viÅ¡e) je na poÄetku i na kraju kabla. To znaÄi da ako neko ima spoljnu antenu i želi da se obezbedi, najmanje Å¡to može je sledeće: 1. Da proveri kvalitet uzemljenja tako Å¡to će da pozove ovlašćenog elektriÄara koji ima ureÄ‘aj za merenje uzemljenja i da utvrdi u kakvom je stanju. Ako nije dobro, treba da se pobodu dodatne cevi ili položi traka. 2. Da uzemlji Å¡ipku za antene debelom žicom ili trakom. 3. Da uzemlji koaksijalni kabal kod antene (oplet kabla) 4. Da uzemlji kabal na kraju kod ureÄ‘aja. Naravno Äak i tada nije 100% sigurno od udara groma (Äudni su putevi gospodnji). Ali će imati priliÄno solidna zaÅ¡tita. Pozdrav Goran