dvv

PoÅ¡to na onom spisku nema loÅ¡ih, ja mislim da je najpametnije da se odabere sluÅ¡anjem, planirana kutija i spisak, taÄku po taÄku. To je jedini naÄin da se zna, sve ostalo je nagaÄ‘anje. Svaka od navedenih firmi, kao i sve ostale, je imao svojih manje i viÅ¡e uspelih modela.

Moguće je, stvarno se ne sećam. A ne bi me ni Äudilo, on je iz vremena kada je Sony bio Gospod Bog za profesionalne Beta kamere i rikordere, za koje znam da su sami pravili, i koji su daleko ozbiljnija rabota od jednog kaset deka.

Pa šta? Ponuđen je kao opcija na spisku kupca. Hoćeš više, platićeš više.

Retro-Man, cena zavisi i od stanja u kojem je. Na primer, ja jesam tražio €750 za Marantz 3250b preamp (sufiks "b" znaÄi da ima MC pred-predpojaÄavaÄ) i 170 DC power amp, ali su oba bili potpuno osveženi, i to sa Nichicon i BC Components elektrolitima, i plus je 170 DC bio dobro nabiflan, umesto jednog dvostrukog koncentriÄnog elektrolita 2x12.000 uF/56V, imao je dva BC Components elektrolita od po 22.000 uF/63V. Samo ta dva elektrolita koÅ¡taju oko €86 (izvoli proveri). Dakle, kupac je imao taÄno 0 ulaganja, a dobri su za narednih bar 15 godina. Hoću da kažem, i cena je realitvna prema stanju u kojem su. ViÅ¡a cena ne mora da znaÄi i loÅ¡iji posao, samo je pitanje razloga zbog koga je viÅ¡a. Problem je u tome Å¡to većina naÅ¡ih kupaca uopÅ¡te ne razmiÅ¡lja o potrebi osevažavanja ili restauracije, pa to uradi naknadno, i to Äesto sa pitaj boga kakvim delovima, najÄešće loÅ¡im ali jeftinim. I onda se Äude kako to da to baÅ¡ i ne svira bog zna kako. Donedavno, Sansui je povlaÄio nenormalne cene, cene van mozga. Bio je u modi, a plus te firme viÅ¡e nema, pa neće biti ni novih modela. Sada se to vidim u NemaÄkoj smirilo, ali je sada Marantz na nekoj pomodnoj ceni. A ovde u naÅ¡im krajevima, odavno sam prestao da razmiÅ¡ljam. Najveći broj prodavaca lupi neku cenu, ne shvatajući da to koÅ¡ta ne onoliko koliko on misli da treba, nego samo onoliko koliko je tržiÅ¡te spremno da to plati. Pa viÄ‘aÅ¡ iste oglase mesecima kako se vrte. MacIntosh je bio firma u doba cevnih ureÄ‘aja, realno oni su bili jedna od prvih velikih firmi. Ali, to je bilo pre 60 godina, danas su neka druga vremena, po meni, oni danas žive uglavnom od stare slave. Nisu jedini.

Za razliku od svih ostalih, Japanci su gajili zajedniÅ¡tvo. Tako je recimo CEC napravio bar 40% svih gramofona koji su ikada doÅ¡li iz Japana, dok je ALPS napravio bar isto toliko svih kasetnih pogona ikada iz Japana, ako ne i viÅ¡e. Tako su postizali onakve cene (veća serija = manja cena po komadu), dok su svi drugi radili svako za sebe, a nisu svi bili reVox/Studer. Ne smem da se zakunem, ali neÅ¡to mi se mota po glavi da sam na mom Sony TC-K 808 ES negde na mehanizmu video ALPS-ov logo. Nisam siguran, ali Äini mi se. 1993. je koÅ¡tao DM 1.100, danaÅ¡njih €550.

Moj izbor bi bio Parasound. Delo jednog od posednja dva živa velikana audio tehnike John Curl-a (pored Dan d'Agostino-a). Gledao bih da i snagaš bude Parasound.

Bojim se da se i ti, kao i ja, ne razoÄaraÅ¡ u MacIntosh. Iskreno, onaj 6300 me jeste razoÄarao, ne zato Å¡to je loÅ¡, daleko bilo, nego zato Å¡to nije niÅ¡ta zvuÄno bolji od drugih koji koÅ¡taju mnogo manje. A ako ti je do plavih VU metara, uzmi neki Marantz 170 DC ili 300 DC, i oni to imaju i pride rade bolje od tog MacIntosh-a, za mnogo manje pare, naravno, kada se osveže i kada im se malo nabiflaju kondenzatori.

Drago mi je Äuti da ti se dopada, bar koliko sam ja shvatio. Oko onog "malo", tu te razumem, ja sam onaj koji stalno priÄa kako je za kuću jako zgodno imati 100W/8 Oma.

Tozo, mislim da to nema smisla. Prvo, nema dva ista sluÄaja, pa je onda efikasnije baviti se konkretnim sluÄajem umesto opÅ¡tim. I drugo, već postoji tema "Teorija i praksa", pa koga zanima neÅ¡to konkretno, neka postavi pitanje tamo.

Tozo, meni se Äini da je ovo zamena teza. Nas ni ne treba da zanima KAKO je neÅ¡to napravljeno, mi smo platili poÅ¡teno da to neko za nas obavi. Nas zanima samo kakav je krajnji rezultat, i u tom smislu, klasiÄna elektriÄna merenja lako merivih stvari kao Å¡to su R, L i C koponente mogu dosta toga da pokažu. Na primer, ako mi neko ponud kabl, obiÄno za velike pare, koji ima neku suludu C komponentu, teÅ¡ko će me ubediti da ga kupim ako skontam da će se taj kabl ponaÅ¡ati kao visoki filter. Da li će on uticati na zvuk? Pa naravno da hoće, a kako će u velikoj meri zavisiti od ulazne impedanse narednog ureÄ‘aja, ako je ona mala efekat će biti blaži, ako je veća, efekat će biti izraženiji. Sve viÅ¡e mi se nekako Äini da se ti boriÅ¡ za nekakvu Äast i priznanje metalurgije i tehnologije kao nauka; ne znam protiv koga, ali Å¡to se mene tiÄe, kucaÅ¡ na otvorena vrata. Nikada nisam sporio da su to jako ozbiljne nauke sa kojima nema Å¡ale, ali koristim priliku da potsetim da se i one vrte oko merenja. Jedno je Å¡ta mi zamislimo, ali da li je to sve baÅ¡ tako ispalo u proizvodnji, e za to mora mnogo da se meri, a da bi to moglo, jasno je da moraju da budu na raspolaganju kompletne laboratorije i naravno znanje kako da se one upotrebe. Bar u ozbiljnim proizvodnjama. Reći da su neozbiljni elektrotehniÄari koji mere kablove je, u najmanju ruku, neozbiljno i netaÄno. Nije njihov posao da prave legure i kablove, oni to dobiju gotovo od metalurga i tehnologa. Ali, oni MORAJU da znaju TAÄŒNE parametre tih kablova da bi mogli da ih primene kako valja. Pogledaj samo koliko razliÄitih kablova se nudi uz svaki iole bolji osciloskop, posebni kablovi za posebne namene, naravno po vrlo razliÄitim cenama. Nije ni malo svejedno da li ćeÅ¡ da meriÅ¡ audio opremu, koja je dno skale, ili neÅ¡to ozbiljno, kao Å¡to su telekominikacioni ureÄ‘aji ili medicinska elektronika. Analizator krvi mora da meri u mikro molovima, a da bi to mogao, pre svega mora imati kablove koji su jako blizu teorijskom idealu kabla bez ikakvih osobina, i koji zato i koÅ¡taju Ä‘avo i po. U najgorem sluÄaju, mere se da bi se njihova neizbežna odstupanja od idealnog kompenzovala, jer postoje merenja za koja joÅ¡ niko na svetu nije napravio dovoljno dobar kabl za soncde, ili apsolutno neutralnu sondu. Ni najbolji kabl ikada napravljen za audio tehniku nikada nije i nikada neće ući u laboratorije za razvoj zaista vrhunske elektronike, a to su telekomunikacije i medicinska elektronika. To je jednostavna Äinjenica koja je uglavnom nepoznata većini korisnika audio kablova, Å¡to ne treba shvatiti da je onda sve svejdno, nije, i njih ima razliÄitog kvaliteta. Nego, da mi malo izvadimo glavu iz oblaka i da vidimo ko u Srbiji proizvodi OFC kablove sa 99,99% Äistoće od kiseonika. Da vidimo Å¡ta rade ti jadni i neshvaćeni metalurzi i tehnozi.

Kod konektora, ista stvar kao i kod kablova, pun raspon od Ä‘ubreta do jako dobrog, takve su im i cene, a takav im je i raspon ludila. Moj stav da treba koristiti solidne ali ne i basnoslovno skupe kablove važi i za konektore. Dakle, uzeti neki solidan konektor, priÄam o veznim kablovima, pri Äemu prednost dajem upotrebljenim materijalima a mehanika doÄ‘e posle toga. Oko ženskog dela, koji se montira na kutiju, nikada nisam voleo one tanane, pa makar bili i pozlaćeni, koji imaju nožice da se zaleme, daleko viÅ¡e volim one koji se Å¡rafe na zadnju ploÄu i koriste teflon kao izolator. Priznajem komplikovaniji su za rad jer se moraju povezivati žicom svaki ponaosob, ali mislim da se taj trud isplati. Å to se tiÄe veznih stubova za zvuÄnićke kablove, već sam rekao svoje, mene sasvim zadovoljavaju pozlaćeni mesingani od 60A. Ne kažem da nema i bolje, sigurno ima, ali ne vidim da bi mi ikada trebali joÅ¡ jaÄi, a nisam vernik Äarobnih osobina nekih basnoslovno skupih materijala. Za vrhunski rad, WBT mi je sasvim dovoljan.

Tozo, ne bih baÅ¡ rekao da nema smisla, mislim da je problem viÅ¡e u tome Å¡to retko kada postoje dve iste priÄe, pa stoga nema univerzalnog reÅ¡enja. Svaki sistem je drugaÄiji i samim time traži drugaÄije odgovore na svoja pitanja. Drugi problem je u tome Å¡to ti odgovori podrazumejau poznavanje teorije, ali i dobro poznavanje svog sistema.

UopÅ¡te ne sumnjam. Do sada, nisam video i Äuo zvuÄnu kutija koja nije volela lepe rezerve snage pri sasvim normalnim niboima sluÅ¡anja. Uvek je bolje imati viÅ¡e nego Å¡to ti treba nego da ti pritreba, a ti nemaÅ¡. A nigde ne piÅ¡e da pojaÄavaÄ ikada treba forsirati do daske.

Zato Å¡to su skretnice od 6 dB/okt. izuzetno nepogodne za većinu drajvera, jer im dozvoljavaju da rade sa isuviÅ¡e malom atenuacijom daleko Å¡ire od poželjnog. Postoje jaÄi filteri, II i III reda (12 i 18 dB/okt) koje su fazno ispravljene, na primer Linkwitz-Riley, ÄŒebiÅ¡ev, Bessel, Butterworth, itd. Naravno, one su komplikovanije i prirodno skuplje jer traže veći broj delova, ali su i daleko delotvornije. Pamtni projektanti Äesto koriste razliÄite nagibe da optimizuju kutije. Kod mene, na primer, bas je rezan na 800 Hz sa 18 dB/okt., a srednji ka basu sa 12 dB/okt, kako bi se dobila stvarna linearnost po efikasnosti drajvera. Sem toga, nema garancije da će upotreba skretnica I reda (6 dB/okt) dati iÅ¡ta linearniji odziv od složenijih skretnica - zaboravljaÅ¡ da svaki zvuÄniÄki drajver tokom rada menja svoje elektriÄne, pa Äak i elektro-mehaniÄke osobine sa ili bez skretnice. Za maksimalnu linearnost, ma kakve ti skretnice bile, trebaju to kompenzacije impedanse i faze, i tu nema boga. Dakle, joÅ¡ razvojnog rada, joÅ¡ delova, joÅ¡ troÅ¡kova. Da bi se kabl upotrebio za tako neÅ¡to, on bi morao da bude sastavni deo sistema kutije, dakle izbor = nula. Ni jedan proizvoÄ‘aÄ zvuÄnih kutija na ovoj planeti ti neće reći: ovo radi dobro samo ako koristite kabl X, i to ne duži od x metara i ne kraći od y metara. Javno priznanje da je potrebna ta i ta vrtsa kabla za dobar rad je ujedno i javno priznanje da imaju feleriÄan proizvod.

Å to se mene tiÄe, mogu samo da razmatram svoj sluÄaj, jer jedino svoj sistem znam u sitna crevca. KUTIJE. Nominalno 8 Oma, makismalno 11 Oma, minimalno 6,5 Oma. Već samo ovo je vredno izazove - pokažite me druge tropojasne kutije sa tako mirnom ili ravnom impedansom. Najgori fazni pomer je na -25 stepeni, dakle tu će se tražiti (mrzi me da raÄunam) recimo 15% viÅ¡e struje nego proeÄno - niÅ¡ta. Prema tome, moje kutije su najujednaÄenije dinamiÄke kutije za koje ja znam, bilo kada, bilo gde, iz bilo kog testa koji sam ikada video, od svih koje sam ikada Äuo. Mnogo rada i znoja je otiÅ¡lo da bi to tako bilo, ali to je odivek bilo moguće, niÅ¡ta mi tu nismo novo izmislili. Dodajte tome i pristojnu efikasnost od 92 dB/2.83V/1m i moje kutije su idoli svih pojaÄavaÄa jer su izuetno lako opterećenje za njih. POJAÄŒAVAÄŒI. Okosnica mog pojaÄanja je Harman/Kardon Citation 24 pojaÄavaÄ snage. TaÄno je da je to njihova "de luxe" serijs sa odgovarajućom cenom. MeÄ‘utim, vrlo je bitno znati u Äemu je trik, a trik he dvostruk. Prvo, on ima veoma Å¡irok odziv i bez ikakve povratne sprege (NFB), koji prebacuje 80 kHz Äak i u 4 Oma. Ovo je jako bitno jer to znaÄi da za reprodukciju celog Äujnog spektra on ne zvaisi of NFB petlje, nema Äekanja korektivnog signala za rad. Pride, prebauje gornju granicu Äujnog spektra za fakro od 4:1, Å¡to opet znaÄi da Äak i bez NFB ima male interne fazne pomere, Äitaj verniju reprodukciju. Shodno tome, njemu NFB od smeÅ¡nih 12 dB (3:1) nije potreban za osnovni rad jer radi i bez njega, on mu služi kao Å¡lag preko torte, da već dobro samo joÅ¡ malo ispegla. Samim tim, razlika u naponu izmeÄ‘u izlaza sa njega minus pad napona zbog kabla njemu ne znaÄi ama baÅ¡ niÅ¡ta za normalan rad. Drugim reÄima, kabl ima izuzetno mali uticaj na njega. Prema tome, u mom sluÄaju, kabl nije mnogo bitan, a svakako je daleko manje bitan od proseka. To naravno ne znaÄi da sada treba koristiti daj Å¡ta daÅ¡ kabl, i znate da ja to ni ne radim. Moj van den Hul 352 Hybrid je, po mome miÅ¡ljenju, jedan vrlo solidan kabl koji bi lepo radio i sa mnogim drugima, a tek sa mojim pojaÄalom, da ne priÄa. Pre nekih 7-8 godina, platio sam ga €360 jer meni trebaju dva kabla od po 6 metara svaki (to mi nameće arhitektura sobe). Sa preekom od 5,5 kvadrata, sa 2x256 licni, mislim da sasvim zadovoljava sve moje potrebe. Druga je stvar sa ljudima koji imaju klasiÄno koncipirane komercijalne pojaÄavaÄe. Oni Äesto imaju odziv bez NFB od 400-500 Hz, pa im je za normalan rad Äak i u srednjim tonovima preko potreban NFB, koji koriste u rasponima od 60 dB (1.000:1) pa sve do 84 dB (15.849:1) da bi uopÅ¡te radili. Kod njih, pitanje kakvoće kabla je već vrlo izraženo i nije ni malo svejedno da li je ovaj ili onaj. Kod njih, taj kabl će stvarno Äujno uticati na zvuk, utoliko viÅ¡e ukoliko je kutija "nemrinija" po modulusu impedanse (na primer, B&W za 602 kaže: Nominalna impedansa 8 Oma, minimalna impedansa 3,3 Oma), sa bog te pita kakvim faznim pomerima. InaÄe, samo da se zna, "fazni pomer" od 0 stepeni naprosto znaÄi da su struja i napon idealno sinhronizovani u toj taÄci. Negativni fazni pomer znaÄi da struja vodi ispred napona, pozitivni da napon vodi ispred struje. Na primer, ako kažem da neka kutija ima fazni pomer od -60 stepeni u nekoj taÄci, to znaÄi da Äe u toj taÄci pojaÄavau trebati duplo veća struja od nominalne, pa ako je u toj taÄci impedansa recimo 8 Oma, usled faznog pomera u minus pojaÄavaÄ Ä‡e to videti kao ekvivalent od polovine toga, odnosno 4 Oma. A fazna karakteristika svake zvuÄne kutije je takoÄ‘e promenÄjiva po spektru, baÅ¡ kao i impedansa. KljuÄni problem nastaje usled Äinjenica da kod većine kutija padovi u impedansu su propraćeni i najÄšće mins faznim pomerima, tipiÄno na rezonantnoj taÄci kutije i oko skretniÄkih taÄaka, dakle baÅ¡ tamo gde su najmanje poželjni. To su delimiÄno drajveri, delimiÄno skretnice na delu. I zamislite sada pad impedanse na 3.3 Oma sa faznim pomerom od -45 stepeni, vrlo uobiÄajeno - pojaÄavaÄ tu vidi ekvivalentnu impedansu od (3.3 : 1,41) 2,34 Oma, pa mu, ako je kutija nominalno 8 Oma, za recimo samo 10V napona viÅ¡e nije dovoljno (10 : 1,25A struje, nego mu odjednom treba (10 : 2,34) 4,27A struje. A napon od 10V je niÅ¡ta, takve udare Äujete svaki dan kod kuće.

Tozo, Nisi mi dogovorio na prethodno postavljeno pitanje - da li radiš u ili sa Novkablom?

@Ultravox Vidi, ovo je klasiÄna poluistina saopÅ¡tena tako da vodi logiku Äitaoca ka željenom ishodu. Kažem "poluistina" jer sadrži zrno istine. Mnogima se ovo neće dopasti, ali to jeste istina - iako merenja ne mogu da predstave bilo koji proizvod u celini, ipak mogu, onome koji zna kako, da sa odreÄ‘enim merenjima daju priliÄno jasnu ideju kako će to zvuÄati. Ne bih da licitiram procentima, ali kažem, priliÄno dobru sliku. Na žalost, ja do sada nikada i nigde nisam video prikaz tih merenja koja to mogu u bilo kom propektu. ObiÄno se navode klasiÄna merenja harmonijskih i intermodulacionih merenja, za koja se odavno zna da nisu reprezentativna za konaÄni zvuk. Ona služe samo projektantima da im potvrde da li je stvar elektriÄno dobra i da ukažu na neke kardinalne greÅ¡ke i time im spasu vreme, ali ona sa kvalitetom zvuka nemaju mnogo veze. Da se ne upuÅ¡tam u dugaÄka objaÅ¡njenja (mogu, ako za to ima interesa), konkretno merenje ponaÅ¡anja, konkretno opadanja harmonika, je VRLO relevantno za zvuk koji Äujemo i naÅ¡e uvo je gotovo neverovatno osetljivo na taj fenomen, najmanje 10 puta osetljivije nega na intermodulaciona izobliÄenja i oko 100 puta (!!!) osetljivije nego na klasiÄna harmonijska izobliÄenja. Jedan pogled na taj grafikon iskusnom će priliÄno taÄno reći Å¡ta moće da oÄekuje u smislu kvaliteta zvuka. Na primer, ako su pet i Å¡esti harmonik tona na 1 kHz viÅ¡i nego Å¡to bi trebali da budu, subjektivan doživljaj će biti "svetlo" pojaÄalo u gornjim srednjim tonovima, ili obrnuto, ako su oni niži nego Å¡to se oÄekuje, a recimo sedmi i osmi harmonik su viÅ¡i od njih, subjektivni doživljaj će biti "tamniji" zvuk. Odatle vidiÅ¡ zaÅ¡to je ono Å¡to kaže Goldmund poluistina. Ima istine ako su (a sigurno jesu) radili ovakva merenja, ali ponavljam, Äak i ona ne mogu da predstave celinu zvuka, mogu samo uopÅ¡teno. A High End je veÄ dobrih dvadesetak godina sve viÅ¡e i viÅ¡e Äista prevara, mada Äast izuzetcima.

Kaiser, SVAKI tehniÄki ureÄ‘aj je, hteli mi to ili ne, kompromis izmeÄ‘u nekih osobina. Tu neizbežnu Äinjenicu su proizvoÄ‘aÄi i te kako zloupotreljavali u marketinÅ¡ke svrhe. Ima kompromisa koji su nametnuti i tu nema vrdanja. Ali ima kompromisa na koje se i te kao može uticati. Na primer, 24/192 format bi POTENCIJALNO mogao da ubrizga neki neželjen signal na tik ispod 200 kHz; ne bi smeo, ali nekakav proboj nije nemoguć. To nameće potrebu da prilikom projektovanja pojaÄavaÄa snage Äovek i to ima na umu i da se koliko-toliko obezbedi od toga, jer bi posledice mogle biti oscilacija i samopaljenje pojaÄavaÄa, vrlo verovatno uz smrt zvuÄnika. Zato liÄno smatram da je dobra ideja razvući pojaÄavaÄ Å¡to viÅ¡e, ali ugraditi i filter na ulazu sa okvirnom taÄkom delovanja od -3 dB na 200 kHz. 200 kHz nije sluÄajno izabrana granica; filter prvog reda (6 dB/okt.) će unositi fazni pomer, ali na 20 kHz, taj efekat će već biti jako mali, gotovo nebitan. Moguće je postići fazni pomer od manje od 4 stepena na 20 kHz ako se sve uradi kako treba, jer je to pretpostavljena granica Äujnosti (možda ima i laboratorijskih testova na tu temu, ali ja ne znam za njih). U svakom sluÄaju, u tu raÄunicu svakako treba uvrstiti i zvuÄniÄki kabl, jer je i on deo sistema prenosa signala. Ukoliko on recimo ima jaku L komponentu, to može dovesti do porasta napona pa time i odziva pojaÄavaÄa na visokim uÄestanostima, sa potencijalno ni malo željenim posledicama. Ako pak kbl ima jaku C komponentu, doći će do potiskivanja viskoih uÄestanosti (ponaÅ¡aće se kao filter), ali ako to ispadne prekomerno, moglo bi da se umeÅ¡u u Äujni raspon i deluje na Äujne visoke tonove. Tu se Toza i ja ne slažemo. Koliko sma shvatio, Toza zagovara baÅ¡ taj efekat u raznim oblicima (Tozo, ako greÅ¡im, molim te ispravi me), dok ja zagovaram ideju da kabl ne treba da ima bilo kakvob bitnog uticala (mada će neki mali uticaj uvek postojati) na signal, jer time dozvoljava relativno male kompromise prilikom projektovanja i Å¡to je mnogo važnije, pouzdane i predvidive moduse ponaÅ¡anja sistema. KljuÄni problem u stvarnosti su u stvari kutije. Od ranih 90ih, poÄeo je neki idiot trend po kome projektanti zvuÄnika kažu: ma boli me briga kako se ponaÄa moja kutija ako mi se sviÄ‘a zvuk, a za ostalo neka se brine projektant pojaÄavaÄa. Prevod - brigo moja, preÄ‘i na drugoga. UVEK postoji mnogo naÄina na koje se može izvesti skretnica zvuÄnika, a kompnezacija impedase recimo je odavno poznat i peÄen metod. Slabo se koristi jer to koÅ¡ta vremena i rada projektantski tim i poskupljuje skretnicu, pa im je lakÅ¡e da sve to predstave kao nužnu cenu dobrog zvuka - opet, brigo moja, preÄ‘i na drugoga. ÄŒista laž, ali nema veze, serviraju oni mnogo takvih laži, koje su samo pokrivanje sopstvenih slabosti i propusta.

I da ne bude nesporazuma, Gox, uopšte nije sporno da svira za sve pare, svira samo tako.

Zavisi koga pitaÅ¡. Ako pitaÅ¡ jedne, nije, ako pitaÅ¡ druge jeste, po nekima za stvarno Å¡irokopojasni pristup mora da ide do bar 250 kHz, a ako pitaÅ¡ ljude iz Metxasa, ovo je bez veze, jer njihovi pojaćavaÄi snage idu do 5 MHz. Ako pitaÅ¡ mene, ja bih rekao; zavisi. Naime, vrlo je bitno kako je i gde je on ograniÄen frekventno. Kao primer, Sony neke svoje ureÄ‘aje opisuje ovako: Slew rate (external) 150 V/uS, Slew Rate (internal) 350 V/uS. Ovim ti jasno stavlja na znanje da je stvarna puna brzina 350 V/uS, ali da je ona ograniÄena ulaznim filterom na 150 V/uS. Dakle, on jeste jako Å¡irokopojasan, ali je (po meni) racionalno ograniÄen i to tako da nema ni teorijske Å¡anse da doÄ‘e do TIM izobliÄenja usled manjka brzine. reVox radi na sliÄan naÄin. Dakle, ako je i taj koji si naveo konstruisan na takav naÄin, onda bih rekao da je filter baÅ¡ i mogao da bude malo viÅ¡e, ali da je u principu OK.

TaÄno, ali i Å¡vajcarskim Å vabama se dese propusti. Uzmi primer mog B 760 tjunera. Sve su odradili za medalju, a onda je neko na mesta lampica koje osvetljavaju dva metra stavio neke baÅ¡ jake lampice. Rezultat - bukvalno su isotpile plastiku oko sebe do te mere da metar za snagu signala viÅ¡e ne radi jer mu ta istopljena plastika ne da da se pomeri. DeÅ¡avaju se gluposti svima.

Hajde baci koju reÄ utisaka kada ga probaÅ¡.

Vidi Žiko, projektovanje bilo Äega tehniÄkog je UVEK neki kompromis, priznali mi to ili ne. ÄŒak i u High End-u, samo Å¡to je tamo kompromis cena, a ne tehnika (ili bi bar tako trebalo da bude). Englezi rezonuju orpilike ovako: iznad 20 kHz zapravo nema signala, bar ne onog osnonog tona. Dobro, nećemo seći ulazni signal odmah iznad 20 kHz jer će nam to izazvati preveliki pad snage na 20 kHz (slabljenje visokih tonva), ali hajde da ga iseÄemo na recimo 60 kHz, utical na 20 kHz će biti mali, ispod 0,5 dB. Tie dobijamo da se pojaÄabaÄ ne muÄi tamo gore visoko, Å¡to će rezultirati u viÅ¡em stepenu stabilnosti i u boljoj vezi sa eventualno teÅ¡kim opterećenjem. Na prvi pogled, reklo bi se, jes' vala, stvarno je tako. Na žalost, to je samo jedan deo celine. SVAKI filter, ma kakav da je, neumitno dovodi do faznih pomera (uzurpiranja sinhronosti struje i napona izlaznog signala), pa Äak i onaj na 60 kHz. To dovodi do faznih pomera na visokim uÄestanosti koje Äujemo i koje postoje sve dole do oko 10 kHz. Rezultat je fazni pomer na visokim tonovima, Å¡to mi Äujemo kao malo zamućeno, ili kao malo "topliji" zvuk jer opada, pa time dovodi do relativnog isticanja srednjih tonova, itd. NaÅ¡ sluh je zaista Äudesna pojava, na neke stvari jako malo reagujemo, a na neke druge neverovatno brzo i žestoko reagujemo. Na primer, probom i testovima se ustanovilo da reagujemo na fazni pomer od svega 4 stepena na 20 kHz, Äesto sa komentarom tipa "ne znam taÄno Å¡ta je, ali neÅ¡to nije u redu". Onda je neko otkrio da mi Äujno reagujemo na ODSUSTVO nekih harmonika sve do 11-od harmonika, Å¡to je fantastiÄno, jer recimo 11-ti harmonik od tona na svega 5 kHz je (11 x 5) 55 kHz. Sa britanskim pristupom, sve to se gubi, a fazni pomer na 20 kHz nužno raste. I mi to Äujemo, makar i ne znali Å¡ta je to Å¡to Äujemo. Ako te to kao psiho-akustiÄki eksperiment zanima, možeÅ¡ i sam to da proveriÅ¡, bar donekle, uzmi nekog poznato dobrog Britanca i uporedi sa nekim približno ekvivalentnim H/K ureÄ‘ajem (uzimam njih, jer su oni rodonaÄelnici Å¡irokopojasne Å¡kole, Bernard kardon je o tome priÄao joÅ¡ 1959. godine) i sluÅ¡aj neki muziÄki materijal koji sadrži dosta recimo Äinela.

Imam u smislu sluÅ¡anja, ali nemam u smislu servisiranja. Å to nema bilo kakve veze sa skrivenim greÅ¡kama, pobogu pa niko ih ne pravi namerno, one se jednostavno dogode svima. Jeste on napravljen sjajno, i masivan je, i lepo odraÄ‘en (video sam ga iznutra), ali je uprkos tome preÄesto goreo. I viÅ¡e nego dovoljno jak da nikada ne izgori.

Gogi, briga me Äiji je, ali znam da tog tranzistora nema u velikom delu kataloga. To Å¡to je ameriÄke porizvodnje na znaÄi i da je bilo najbolje reÅ¡enje. I Å¡ta sad, napravljen je u SAD i automatski je dobar? Neće da može baÅ¡ tako. Uzgred, ako malo proÅ¡etaÅ¡ netom, naći ćeÅ¡ komentare koji navode na zakljuÄak da je to od samog poÄetka bio sumnjiv proizvod, sa priliÄno ukaljanom reputacijom. Za razliku od partnerskog tjunera i preampa, za koji se ljudi i danas tuku da ih nabave. Pre mislim da je imao neku ugraÄ‘enu skrivenu manu, neÅ¡to Å¡to nije bilo baÅ¡ kako treba. Philips ume to da uradi, imao sam dovoljno njihovi TV aparata u kojima sam viÄ‘ao delove nategnute i preko granica razumnog, a na bez veze mestima, recimo stave BD 139 za disipaciju od 5W, a njegov rejting je, pod idealnim uslovima, 7W; a lako su mogli da stave recimo BD 24X, koÅ¡ta jedva 3-4% viÅ¡e i da nikada nemaju problema.