Spendor Classic 3/1

Porodično stablo

Pored odlične konstrukcije i kvalitetnih komponenata, kompanija Spendor veliki deo uspeha duguje konstantnom višedecenijskom usavršavanju postojećih linija zvučnika.

Jedan od najboljih primera za tvrdnju iz podnaslova upravo je testirani zvučnik Classic 3/1, čije se poreklo može pratiti do modela SP3/1 iz 1994, pa i pre toga, sve do jednog od prvih Spendorovih modela, malenog bukšelfa SA1 iz 1976. Zbog svega toga, ugledna britanska kompanija oduvek je imala srazmerno malu ponudu zvučnika, iako proizvodi sopstvene zvučničke jedinice i sama izrađuje kabinete. Fokus je uvek bio na razvoju i usavršavanju, pre nego na maksimalnom širenju ponude i jurnjavi za što većim komercijalnim uspehom.

Klasična pojava

Kao što se može naslutiti iz imena, zvučnici iz serije Classic dizajnirani su u duhu prošlih vremena, što se još jasnije vidi kod većih modela. Classic 3/1 drugi je najmanji model u seriji i ima proporcije poput bilo kog savremenog zvučnika za stalke, dok ga visina od nepunih 40 centimetara smešta među stendmauntere srednje veličine. Klasičnim ga čine detalji: prelepi prirodni furnir, bilo od orahovine ili drveta trešnje, deluje vanvremenski lepo i luksuzno, a potpuno ravne i čiste površine savršeno su uklopljene. Izuzev toga, kabineti su oslobođeni bilo kakvih estetskih ukrasa, poput sjajnih okvira drajvera i sličnih dodataka, a ceo front je upušten u odnosu na prednje ivice kako bi se u taj prostor postavila platnena mrežica – ovakvo rešenje bilo je uobičajeno tokom zlatnog doba hi-fija, ali je već odavno napušteno. Spendor ipak pokazuje da prati kretanja na savremenom tržištu, jer su platnene maske magnetske, pa na prednjem panelu nema neuglednih prihvatnika koji bi narušili svedenu estetiku i Classic 3/1 izgleda jednako dobro i bez mrežica. Takođe, unutar kabineta klasičnog izgleda kriju se napredna rešenja, poput precizno ojačane strukture i dampiranja spojeva pomoću elastomera.

Svaka nota je apsolutno na mestu u pogledu realističnog prikaza.

S tehničke strane, Classic 3/1 donose uobičajenu dvosistemsku topologiju, uz upotrebu jedinica iz Spendorove kuhinje. Visokotonac je smešten u prilično veliki okvir i opremljen kalotnom membranom prečnika 22 milimetra, koja je napravljena od poliamida. Ovaj drajver ima opseg do 25 herca, što ostavlja gornji prag čujnosti daleko ispod graničnog područja, pa su izobličenja veoma mala. Ispod njega postavljena je srednjetonsko-niskotonska jedinica nove generacije, opremljena patentiranom membranom od polimera EP77, koja ima prečnik 18 centimetara. Membrana je smeštena u livenu korpu od legure magnezijuma, a fabrika ističe efikasan motor i odličnu disipaciju toplote. Na suprotnoj strani kabineta pronalazimo bas-refleks otvor u srednjem delu, dok su pri dnu postavljeni zvučnički terminali. Dva para terminala omogućuju bi-wire i bi-amp povezivanje, a izrađeni su u potpunosti od pozlaćenog metala. U unutrašnjosti je smeštena skretnica, za koju se navodi da ima dizajn koji je usavršen tokom dugog niza godina i da pruža optimalnu integraciju zvučničkih jedinica. Interno ožičenje izvedeno je pomoću provodnika od čistog bakra s posrebrenom oplatom, uz izolaciju bez halogena kako bi se izbegla korozija.

Slušni test

Na početku kritičkog slušanja, Seu Jorge i Rogę u numeri “A Força” prikazani su izuzetno precizno, a finese idu do čujnog razdvajanja usana i mnogobrojnih zvukova iz okruženja, koji su postavljeni u drugi plan, ali su i dalje sasvim jasni. Pozornica nije previše široka i ne izlazi iz zone ispred zvučnika, čime je dočarana intimna atmosfera, ali Classic 3/1 pružaju izvanredno pozicioniranje po dubini i osećaj trodimenzionalnog prostora. Vokal je postavljen tačno u sredini, dok je gitara pomerena udesno, ali najviše nas je impresionirao način na koji ovi zvučnici koriste vazduh oko tonova – umesto za uobičajenu širinu, on je ovde upotrebljen za natprosečno dobru separaciju, kao i za uverljiv 3D efekat. Jednako upečatljivu reprodukciju čuli smo u numeri “Piano Man” Wolfganga Haffnera, koja nam je ukazala na odličnu teksturu pojedinačnih nota. Tonovi klavira bili su verodostojni u svojoj raznolikosti i kretali su se od nota slojevitog sadržaja i umekšanih ivica, pa do prodornih i žustrih, odzvanjajućih tonova povećane glasnoće. Sve ovo se odvijalo na veoma tihoj podlozi, koja je dodatno isticala svaki detalj i tehničku finesu zapisa.

U nastavku smo prešli na klasičnu muziku i Listovu “Mađarsku rapsodiju br. 2”, u kojoj su se mikrodinamički kvaliteti ovih zvučnika pokazali u punom sjaju. Grupe različitih instrumenata prikazane su jasno i uz odličnu separaciju, a zahtevne deonice nisu dovele do zamućenja ili stapanja više instrumenata u nerazgovetnu i zbrkanu masu tonova. Classic 3/1 imaju zaista brze membrane, čiji se precizni pokreti prevode u sasvim definisanu prezentaciju. Kolorit dosad nismo ni spomenuli, zato što je on praktično savršen – svaka nota je apsolutno na mestu u pogledu realističnog prikaza i reprodukcija je, bar prema našim ušima, sasvim verodostojna. Iako Spendor u promotivnom materijalu navodi da su svi njihovi zvučnici naštimovani tako da budu muzikalni i da se uklapaju s različitim pojačalima i izvorima, ovo ne znači da su podešeni da zvuče zaslađeno i dopadljivo po svaku cenu. Naprotiv, njihova prezentacija veoma je neutralna i analitična, ali ne nauštrb muzikalnosti i energetskog naboja – i u tome je srž njihove privlačnosti, koja je mnoge audiofile očarala za ceo život.

Kako bismo proverili tvrdnju proizvođača da se Spendori jednako dobro slažu s različitim tipovima pojačala, u završnom delu testiranja umesto Exposurea 3510 koristili smo Jadis Orchestra Reference. Ponavljanje već preslušanog repertoara pokazalo je jasne razlike, pa smo u numeri “A Força” čuli sočnije tonove gitare, koji su prisutniji u prostoriji, više rezonuju i jednostavno su dominantniji nego pre – a možda i malo obojeni, ali na onaj najbolji, lampaški način. Pozornica se neznatno proširila, ali bez gubljenja već opisane dubine i trodimenzionalnog ugođaja, a nešto bolja mikrodinamika odrazila se na još veću jasnoću sporednih, pozadinskih zvukova. Legendarni “Echoes” u izvođenju meksičkog gitarskog dueta Rodrigo y Gabriela priuštio nam je veoma široku pozornicu, koja je izašla izvan linija zvučnika i pokazala da Classic 3/1 nemaju problema s formiranjem prostrane scene, već da to zavisi isključivo od tonskog zapisa. Fantastična separacija učinila je da dve gitare povremeno budu prilično udaljene u prostoru, ali da i dalje zvuče celovito i nastupaju zajedno. Pored jasnog okidanja žica gitare, ova numera prikazala nam je prirodne i verodostojne odjeke, koji su ravnomerno opadali i utišavali se do granice čujnosti. Classic 3/1 imaju nominalnu impedansu od osam oma, ali je još važnije da ona pada najniže do 5,9 oma, što ih, uz osetljivost od 88 decibela, čini zahvalnim za uparivanje sa zaista širokim dijapazonom amplifikacije – od srazmerno slabih lampaša, pa do moćnih tranzistorskih monoblokova, ili čak klase D. Na našem testu pokazali su se zasta odlično uz dva kvalitetna, ali konstrukciono i cenovno vrlo različita integralca, čime smo u praksi potvrdili Spendorovu svestranost.

Manufactured in UK

Kao jedan od retkih preostalih izdanaka klasične škole dizajna, Classic 3/1 donose neprolazni vizuelni šarm, koji proističe iz vrhunske završne obrade i luksuznog prirodnog furnira. Evergrin pojava uparena je sa savremenim tehničkim rešenjima, pa oni zapravo zvuče i bolje nego što izgledaju – verodostojno, analitično i muzikalno do te mere da bi se mnogi od nas s njima skrasili tokom dugog niza godina, naročito u prostorijama manje i srednje veličine. Takođe, naša preporuka ide za namenske fabričke stalke, koji nisu jeftini, ali vizuelno i tonski dopunjuju ove zvučnike na najbolji način.