Relco Audio Vertis One MK2

Blind date

Za prvi test zvučnika Relco Audio stigao nam je regalski model srednje veličine i klasičnog dizajna, koji je oplemenjen renomiranom Relcovom ribonskom jedinicom.

Relco Audio osnovan je 1994. kao odeljenje italijanske kompanije Hohner Automazione Srl u cilju razvoja i istraživanja ribonskih i planarno-magnetskih zvučničkih jedinica. Italijanski brend stekao je ugled u audiofilskom svetu u prvoj deceniji dvehiljaditih, kad su predstavljeni zvučnici Da Vinci – dvosistemski dipol zvučnici visoke klase, opremljeni ribonskom membranom dužine 150 centimetara i mase svega 0,9 grama. Nakon toga došli su drugi modeli, a zatim i promena vlasničke strukture, pa je Relco Audio danas nezavisna kompanija, s proizvodnjom u Italiji i sedištem na jugozapadu Nemačke. Pored tehnički i vizuelno avangardnog modela Da Vinci, Relco Audio proizvodi i kutije konvencionalnijeg izgleda, ali uvek uz primenu sopstvene ribonske jedinice. Jedan od takvih modela je Vertis One MK2 – regalska kutija srednjeg gabarita, koju smo odabrali za prvi susret s ovim proizvođačem.

Nepobediva klasika

Iako se mnogi proizvođači zvučnika nadmeću kako bi ponudili modernu i svežu estetiku, činjenica je da će klasičan dizajn uvek imati veliki broj poklonika. Iz Relco Audija stoga nam stiže oličenje tradicionalnog luksuza, u nepobedivoj kombinaciji tamne osnove i oplate od prirodnog drveta. Središnji deo izveden je u matiranoj crnoj boji, dok su bokovi oplemenjeni masivnim drvenim panelima, vrlo diskretne šare i prelepe završne obrade. S obzirom na to da nemamo nikakve informacije o unutrašnjoj konstrukciji kutije i detaljima poput strukturnih ojačanja, izolacije i debljine zidova, pozabavićemo se onim što vidimo i znamo. Kabineti skladnih proporcija na prednjoj strani udomili su dvosistemsku topologiju, ali na Relcov način. Ovo podrazumeva ribonsku jedinicu manje površine, koja je smeštena iza prilično krupne metalne rešetke s uspravnim prorezima – ozbiljna zaštita je neophodna jer osetljiva membrana ima izuzetno malu masu, koja se meri u desetim delovima grama. Ispod ribona postavljen je dinamički drajver sa oznakom T13PP3, koji je karakterističan po potpuno providnoj membrani, napravljenoj od prvoklasne termoplastike (polimetil-penten). Zanimljivo je da se kroz membranu mogu videti centrator i ožičenje, a po oznaci, pretpostavljamo da je prečnik 13 centimetara. Vešanje standardnog profila dopušta linearnu ekskurziju od šest milimetara, dok specifikacije navode da motor sadrži dvostruki izolovani magnet. Dno prednjeg panela zauzela je upadljiva etiketa sa oznakom proizvođača i modela, a primećujemo i već pomalo zaboravljene prihvatnike za platnene mrežice – u ovoj cenovnoj klasi očekujemo pričvršćivanje pomoću skrivenih magneta, koji neće narušiti vizuelni sklad prednje strane.

Vokali na dobroj produkciji zvuče ništa manje nego spektakularno.

Naizgled uobičajena dvosistemska topologija u punoj meri koristi mogućnosti ribonske jedinice, pa je rezna frekvencija postavljena na srazmerno niskih 1,6 kiloherca, što znači da ribon znatno zalazi u zonu srednjih tonova. Iz tog razloga on se ne može nazvati visokotoncem, već je preciznije reći da Vertis One MK2 sadrži jednu visokotonsko-srednjetonsku i jednu srednjetonsko-niskotonsku jedinicu. Deklarisani frekvencijski opseg iznosi od 36 herca do 25 kiloherca – donji prag je impresivan za membranu ovako malog prečnika, a u praktičnom delu testa utvrdićemo da li su basovi zaista toliko dobri. Osetljivost je prosečna i iznosi 87 decibela, dok nam nominalna impedansa od četiri oma ukazuje na to da ovi zvučnici mogu biti malo teži za pokretanje. U pogledu povezivanja, na raspolaganju je jedan par sjajno izrađenih terminala, u potpunosti od pozlaćenog metala i sa orebrenim površinama za lakše zavrtanje. Terminali su dovoljno razmaknuti i prihvataju različite tipove konekcije, a posebno su nam se svidele krupne oznake u crnoj i crvenoj boji, koje jasno i upadljivo obeležavaju pozitivni i negativni priključak. Kako su Vertis One MK2 bas-refleks kutije, na zadnjoj strani nalazi se otvor manjeg prečnika, dok je u središtu postavljena velika etiketa sa oznakama i serijskim brojem, kao i napomenom da su zvučnici proizvedeni u Italiji.

Slušni test

Od ribonskih jedinica uvek očekujemo više nego od standardnih membrana, ali Vertis One MK2 su u ovom pogledu nadmašili naša velika očekivanja. Pre svega, visoki tonovi reprodukovani su nesvakidašnje jasno, s potpuno definisanim rubovima i odličnom separacijom, pa i najsloženije muzičke deonice zadržavaju čist i pregledan prikaz. S druge strane, svaki ton ima gotovo opipljivu masu, a prostorna prezentacija je takva da se isto može reći i za zapreminu. Sve to ne bi bilo čudno da govorimo o donjem delu spektra, ali ovo se zaista retko sreće kod visokih tonova. U audiofilskom svetu često se raspravlja o terminu “neutralnost” i priča se obično svede na neizbežnu subjektivnost – jer svako od nas malo drugačije čuje i ima nešto drugačiju predstavu o savršenom zvuku. U ovom smislu, Vertis One MK2 pružaju tonove koji su izrazito prirodni: oni nisu analitični na laboratorijski način, niti živopisni do granice prezasićenja, već zvuče upravo onako kako očekujemo i kako ih je naša podsvest zapamtila iz prirodnog okruženja – potpuno realistično i verodostojno. Naročito nam je imponovalo što Vertis One MK2 nisu probirljivi, već su u pitanju istinski all-rounderi, koji će jednako dobro reprodukovati klasičnu muziku, znojavi rok ili elektroniku. Kod potonjeg žanra, sintetički tonovi čak sadrže određenu dozu žive, prirodne energije i kolorit koji ne ostavlja mesta sumnji da oni treba da zvuče upravo tako.

Usled specifičnog koncepta ribonske jedinice i zaštitne maske s prilično dubokim prorezima, snop zvučnih talasa uži je nego kod uobičajenih visokotonaca, pa je za najbolji fokus potrebno malo više usmeriti kutije prema poziciji za slušanje (toe-in). Vertis One MK2 tada ostvaruju gotovo hologramsku prezentaciju muzike, koja, uprkos većoj zaokrenutosti, nije uskraćena u pogledu širine pozornice. Tokom složenijih orkestarskih izvođenja mogu se izdvojiti grupe instrumenata, pa i redovi muzičara koji sede, čime se stiče prilično jasna slika o rasporedu na pozornici. Uz ove zvučnike, tonovi više istih instrumenata nikad se neće stopiti u jednu celinu, već će uvek biti razlučivi – do te mere da nam se čini da se mogu razaznati pojedinačni kanali na kojima je napravljen tonski zapis. Na to se nadovezuje sposobnost zvučnika da iznenade sporednim efektima, koji se pojavljuju na neočekivanim mestima i izleću iz nemogućih uglova, čak i kod mejnstrim pop izvođača kao što je Michael Jackson. Najzad, vokali na dobroj produkciji zvuče ništa manje nego spektakularno – poslušajte Kristinu Pluhar i njen ansambl Arpeđata, koji izvode Monteverdijevu muziku na izdanju “Monteverdi – Teatro d’Amore”, i uživaćete u nesvakidašnje realističnom i prisutnom vokalu španskog soprana Nurije Rijal.

Veliki deo kvaliteta srednjih tonova potiče iz toga što ribonska jedinica zalazi duboko u srednji opseg, ali deo zasluga svakako pripada odličnoj mid-bas membrani. Iako o ovom drajveru ne znamo gotovo ništa, sama činjenica da on uspeva da drži korak sa sjajnim ribonom za svaku je pohvalu. Prelazak na savremeniju i agresivniju muziku pokazao je da Vertis One MK2 imaju vrlo solidan bas, koji je više nego informativan i nesumnjivo nadmašuje skromnu zapreminu kutije i prečnik membrane. Niskotonska podloga stoga je ravnopravan činilac u reprodukciji, bilo da su u pitanju agilni gornji basovi ili najdublji tonovi, koji se mogu čuti, ali i osetiti u stomaku. Ukoliko bismo morali da ovim zvučnicima pronađemo manu, makar uslovnu, onda bi to bila osetljivost na ostatak sistema – prvenstveno na kvalitet izvora, ali i na muzičku produkciju. Tokom kratkotrajne probe s elektronikom niže klase, Vertis One MK2 su vrlo brzo prikazali ograničenja ostatka sistema i manjkavosti tonskog zapisa. S druge strane, osobine koje razotkrivaju te slabosti iste su one koje im omogućuju da zaista zasijaju uz uređaje koji im imponuju. Stendmaunteri iz Relco Audija sjajno su se složili s nešto tamnijim Exposureom, a još više s beskompromisno detaljnim konverterom Musical Fidelity M6x DAC, pa nam je ovaj test pružio mnogo uživanja u fantastičnom zvuku.

Instant crush

Iako nismo bili sigurni šta da očekujemo pred prvi susret sa zvučnicima o kojima nismo znali gotovo ništa, Vertis One MK2 su brzo odagnali naše sumnje, a zatim počeli da oduševljavaju kvalitetom reprodukcije. Sasvim sigurno, ovo su najbolji zvučnici za stalke koje smo čuli u ovom cenovnom razredu, a jedni su od najboljih i za dvostruko veći novac.