Leak Stereo 230

Više od lepog lica

Jedan od najstarijih hi-fi brendova ponovo je rođen pre nekoliko godina, a prisutan je i na našem tržištu. Na test nam je stiglo snažnije integrisano pojačalo iz ponude, koje nudi upotrebljive opcije u privlačnom retro kućištu.

Za britansku kompaniju Leak nije dovoljno reći da je jedna od najstarijih u hi-fiju: ona je osnovana 1934. u Londonu, tridesetak godina pre nego što je nastao hi-fi kakav danas poznajemo, i isprva je proizvodila sisteme za javni razglas. Tokom decenija postojanja Leak je doneo mnoge inovacije u audio-elektroniku, ali i u zvučnike, preko poznate serije pod nazivom Sandwich. Ipak, masovna produkcija i najezda dalekoistočnih proizvođača dovele su do toga da Leak bankrotira i potpuno propadne sredinom devedesetih, a njihova velika fabrika u Norfolku srušena je do temelja. Veliki povratak dogodio se četvrt veka kasnije zahvaljujući kineskoj grupi IAG, koja pod svojim krovom već ima legende kao što su Audiolab, Quad, Wharfedale ili Mission. Ponovo rođeni Leak već šest godina pažljivo razvija ponudu i trenutno sadrži dva integrisana pojačala, CD transport, strimer i tri modela zvučnika – sve u prelepom retro dizajnu, koji nas podseća na veliku baštinu ovog brenda.

Stereo 230

Integrisano pojačalo Stereo 230 lansirano je 2024, u kućištu koje je u potpunosti preuzeto od starijeg i pristupačnijeg modela Stereo 130. Pored nešto manje širine od oko 33 centimetra, Leak se prepoznaje po prelepoj oplati, koja obuhvata sve osim prednje i zadnje strane i obložena je prirodnim furnirom od orahovine. Iako mnogi proizvođači danas nude uređaje s retro elementima u dizajnu, Leak je rešio da ide do kraja, pa je, po ugledu na risivere i pojačala iz zlatnog doba hi-fija, prednji panel izveden u kombinaciji crne i srebrne boje. Frontalna postavka jednostavna je na najpozitivniji način i sadrži dve veće kružne komande, koje služe za odabir ulaza i kontrolu glasnoće. Između njih su smeštena tri manja točkića, predviđena za nezavisnu korekciju donjeg i gornjeg spektra, kao i za podešavanje balansa. Prednji panel vodoravno je podeljen i donji deo je u crnoj boji, a ovde pronalazimo taster za stendbaj, 6,35-milimetarski izlaz za slušalice i veliki logotip kompanije, dok postavku upotpunjuje taster Direct u gornjem delu.

Izrada kućišta je besprekorna, naročito kad je u pitanju drvena oplata, dok smo za prednji panel poželeli malo siroviju pojavu, jer korišćeni aluminijum nije sasvim na nivou full-metal predaka od pre pola veka. Na gornjoj i donjoj strani odlično su uklopljene rešetke za provetravanje, dok su masivne nožice zavučene pod kućište i teško se primećuju spolja. Zadnja strana takođe je aluminijumska i na njoj se vidi da je Stereo 230, uprkos izgledu, jedan prilično savremen uređaj. Za analogne izvore predviđena su tri RCA ulaza (uključujući gramofonski MM), a tu je i jedan izlaz za eksterno pojačalo snage. Digitalni ulazi obuhvataju koaksijalni, optički, USB-B i HDMI ARC, a tu su i dva digitalna izlaza, mada nam njihova svrha nije sasvim jasna. Za povezivanje jednog para zvučnika koriste se krupni, dobro izrađeni i čvrsto postavljeni terminali, s providnom plastičnom oplatom preko osnove od pozlaćenog metala. Ažuriranje firmvera omogućeno je preko servisnog USB-A porta, a tu su i 12-voltni okidači, IEC utičnica za odvojivi napojni kabl i glavni prekidač za uključivanje.

Iznutra

U više navrata sreli smo retro pojačala koja ispod poklopca imaju modernu klasu D – NAD i Ruark samo su neki od primera, ali Leak je zaigrao na sigurno i ponudio tradicionalnu amplifikaciju u klasi AB. Središnji deo prostora unutar kućišta zauzeo je masivni hladnjak, a uz njegovu desnu stranu postavljen je jedan par izlaznih tranzistora po kanalu i dva veća Elna kondenzatora. Na suprotnoj strani smešten je torusni transformator, pa hladnjak ujedno služi za izolaciju, dok se ostatak elektronike nalazi u zadnjem delu. Kao dodatni vid izolacije, digitalna sekcija postavljena je na zasebnu i izdignutu pločicu, a bazirana je na prilično ozbiljnom kolu ESS ES9038Q2M. Fabrika navodi da gramofonska sekcija sadrži JFET kola, a tu je i nezaobilazni blutut u verziji 5.0, koji podržava kvalitetniji kodek aptX. Zanimljivo je da Stereo 230 ispod drvene oplate ima metalnu šasiju samo u donjem delu, pa spoljašnja antena za blutut nije potrebna.

Upotreba i zvuk

Na početku testa uposlili smo Stereo 230 u punom kapacitetu, što je podrazumevalo upotrebu internog DAC-a preko USB veze. Ovo konvertersko kolo dobro poznajemo iz našeg i mnogih drugih uređaja, a Leak preko USB porta podržava rezoluciju od 768 kiloherca i DSD512, kao i dekodiranje MQA formata. Kao digitalni transporti korišćeni su Volumio Primo Plus i Audirvāna PC server, a treba imati u vidu da upotreba s računarom zahteva instalaciju drajvera, koji se može preuzeti sa sajta proizvođača. Na poziciji zvučnika našle su se male podnostojeće kutije Ophidian Mambo 2, a sistem je radio u prostoriji pravilnog oblika i površine oko 20 kvadrata, postavljen na duži zid. Tokom testa primetili smo da pojačalo odaje dosta toplote iz rešetke na gornjoj strani, pa preporučujemo da ga ne ubacujete u tesne police i komode. Osim što bi obesmislilo postojanje drvene oplate, to može biti štetno za njegovo zdravlje na duže staze.

Nismo sigurni koliko je testirani primerak radio u salonu, ali Stereo 230 je od početka zvučao uverljivo, čime je stavio do znanja da nije u pitanju pokušaj da se igra na kartu retro pojave i zaradi od stare slave. Tonska ravnoteža ovog pojačala prilično je ujednačena, što je zapravo više zasluga dobro implementirane digitalne sekcije, dok se amplifikacija ističe odličnom makrodinamikom. Donji deo spektra i najniži tonovi kontrolisani su na način koji ne ostavlja sumnju u snagu i stabilnost amplifikacije, a ovo potvrđuju i pojedina nezavisna merenja na internetu, koja navode da je stvarna snaga čak veća od deklarisane. Istina je da nismo imali na raspolaganju glomazne kutije velikih membrana, ali verujte nam da su Mambo 2 prilično zahtevne u odnosu na gabarit. Bez obzira na to, Leak ih je vodio čvrsto i precizno do donje granice čujnosti, dok je konverter pružio određeni stepen slojevitosti, pa su basovi imali prirodnu i ubedljivu prisutnost.

Još jedna osobina za koju su podjednako značajni pojačalo i izvor jeste pozornica, a u ovoj kategoriji Stereo 230 se takođe pokazao vrlo dobro. Scena nije preterano široka i ne izlazi izvan zamišljenih linija koje formira položaj zvučnika, ali je stabilna pri velikoj glasnoći i tokom složenih deonica, kad ne dolazi do skupljanja ili konfuzije u pozicioniranju. Najzahtevniji pasaži na velikoj glasnoći dovešće do određenog zamućenja i gubitka fokusa, pre svega kod orkestarskih izvođenja s velikim brojem instrumenata, ali u takvim trenucima glasnoća je uveliko prešla granice dobrih komšijskih odnosa. U uslovima normalnog i umereno glasnog slušanja, Leak se ponaša uzorno stabilno – kao pojačalo, ali i kao DAC.

Prelazak na daleko skuplji eksterni konverter Musical Fidelity M6x DAC doneo je poboljšanja u slojevitosti i znatno jasnije prikazanim finesama, kao i u široj i potpuno stabilnoj pozornici, ali nije izmenio osnovni kolorit – jer koristi iste čipove. Za Leak se stoga može reći da u svim okolnostima pruža prilično neutralan zvuk, koji će pojedini audiofili možda okarakterisati kao suvlji i manje uzbudljiv, ali koji je ujedno neobojen i analitičan. Na početku testiranja sumnjali smo da ispred sebe imamo još jednog šminkera kojem je bolje ne zavirivati ispod haube, ali Stereo 230 nam je pokazao da je situacija obrnuta – ispod njegove lepe retro spoljašnjosti smešteno je valjano konstruisano i izrađeno pojačalo u klasi AB. Još je veće iznenađenje konverterska sekcija, koja koristi ozbiljan i dobro implementiran čip i sasvim je dorasla kvalitetima pojačala, pa je ovo jedan od retkih uređaja koji možemo da preporučimo u potpunosti, a ne samo na poziciji amplifikacije.

Poređenja i zaključak

Zanimljivo je uporediti Stereo 230 s nedavno testiranim Ruarkom R610 i NAD-om C 3030, jer svi nastupaju u približnoj kategoriji – cenovno, ali i prema retro dizajnu. Kao pojačalo bolji je od oba, a NAD-a pobeđuje i u kvalitetu DAC-a, uz napomenu da je za četvrtinu skuplji. Ruarkova digitalna sekcija znatno je bliža Leakovoj, a sadrži i strimer, ali je zato i njegova cena viša. Ukoliko su vas privukli kvaliteti testiranog pojačala, a estetika vam nije previše bitna, napomenućemo da se Stereo 230 nudi i u standardnom metalnom kućištu, po stotinak evra nižoj ceni – koju god verziju da odaberete, dobićete mnogo više od lepog lica.