Hegel H150

Malo čudo

Pod internim nadimkom Prodigy, novi integralac iz Hegela donosi sve što bi vam moglo zatrebati, i to po srazmerno pristupačnoj ceni.

Tokom godina upoznali smo se sa svim Hegelovim integrisanim pojačalima, pa nije teško zaključiti da norveška kompanija redovno unapređuje svoje uređaje kako bi ih održala u vrhu klase. Pored toga, utisak je da se jednaka pažnja i briga posvećuju svim modelima, pa možemo biti sigurni da smo dobili tradicionalni skandinavski kvalitet izrade, bez obzira na cenovni razred uređaja. Pred nama je novi integralac H150, predstavljen kao zamena za model H120, koji nastupa u donjem delu ponude i predviđen je da pruži autentični Hegelov zvuk po povoljnijoj ceni.

Spolja i iznutra

Novi H150 pravi je primer filozofije navedene u prethodnom pasusu, jer se spolja ne razlikuje od prethodnika, kao ni od slabijeg modela H95. Hegelov kućni dizajn već se dokazao kao funkcionalan i intuitivan, a vizuelno je ovo i dalje odličan spoj savremenog i diskretnog, pa razloga za promenu nije bilo – a i održana je prepoznatljivost brenda. Aluminijumska prednja strana izvedena je gotovo sasvim simetrično, s centralno postavljenim monohromatskim OLED ekranom, koji pruža krupan prikaz i lako se očitava s veće udaljenosti. Levo i desno od njega smeštene su dve velike kružne komande, koje služe za odabir ulaza i kontrolu glasnoće, dok se na desnoj strani nalazi 6,35-milimetarski izlaz za slušalice. Kao i svaki Hegelov integralac, H150 poseduje još jedan skriveni taster – nalazi se s donje strane, neposredno ispod fronta i služi za uključivanje uređaja. Ostatak kućišta pokriven je jednodelnim poklopcem, koji obuhvata gornju i bočne strane, a izrađen je od debelog lima. Na prednjem delu gornje strane nalazi se veliki broj proreza za hlađenje, a treba reći da je H150 dostupan u uobičajenoj crnoj i modernoj beloj boji.

Nisu baš sve osobine sadržane u uputstvu, jer je zvuk nesumnjivo napredovao u odnosu na prethodnika.

Zadnja strana pruža bolji uvid u mogućnosti testiranog uređaja i ovde pronalazimo po jedan analogni RCA i balansirani XLR ulaz, kao i jedan varijabilni RCA izlaz. Tu je i novitet u vidu ulaza za gramofon, iza kojeg se nalazi pretpojačalo za MM zvučnice, preuzeto iz modela H190V – ako znamo da je u pitanju donekle pojednostavljeni sklop iz visokoocenjenog gramofonskog pretpojačala V10, jasno je da ova opcija nije dodata samo da bi se popunio promotivni materijal već da je u pitanju ozbiljna i dobrozvučeća fonosekcija. Srednji deo zauzela su dva para zvučničkih terminala, koji su standardno dobrog kvaliteta, izvedeni u kombinaciji pozlaćene metalne osnove i krupne plastične oplate. Terminali prihvataju sve tipove povezivanja i međusobno su denivelisani, što olakšava pristup krupnijim kablovima. Desna strana udomila je digitalne priključke i ovde nailazimo na dva optička i jedan koaksijalni ulaz, USB-B port za vezu s računarom i koaksijalni izlaz. Povezivanje na lokalnu mrežu obavlja se preko eternet porta, jer Hegel tradicionalno ne podržava wi-fi, a novitet je i USB-A port za eksterna skladišta audio-fajlova kako bi H150 preuzeo ulogu muzičkog servera. Postavku kompletira IEC utičnica, koja omogućuje da se fabrički napojni kabl u budućnosti zameni kvalitetnijim.

Usled velikih mogućnosti, unutrašnjost kućišta prilično je popunjena. U prednjem delu, ispod proreza za hlađenje, poprečno je postavljen veliki hladnjak sa izlaznim tranzistorima, dok je na levoj strani smešteno napajanje. U ovoj sekciji nalaze se dva torusna transformatora izuzetno niskog šuma – pretpostavljamo da je manji zadužen za digitalni segment, dok su za filtraciju primenjena četiri elektrolitska kondenzatora, ukupnog kapaciteta 40.000 mikrofarada. U zadnjem delu smešten je ostatak elektronike, uključujući mrežnu platformu i konvertersko kolo.

Mogućnosti

Prema internoj nomenklaturi, novi H150 nosi nadimak Prodigy, a iz Hegela tvrde da je ovo njihovo najbolje entry level pojačalo dosad. Mrežna platforma podržava protokole UPnP i Google Cast, kao i Tidal Connect, Spotify Connect (i za lossless), Qobuz Connect, AirPlay i Roon, uz prihvatanje svih popularnih ekstenzija. Konverter je inspirisan sklopom iz CD plejera Viking i podržava rezoluciju do 192 kiloherca i 24 bita – sada na svim ulazima, što je napredak u odnosu na H120. Gramofonsku sekciju već smo opisali, a rekli smo i da je amplifikacija, bar na papiru, ista kao kod prethodnika. Ovo podrazumeva klasu AB i patentiranu tehnologiju SoundEngine 2, koja umanjuje izobličenja izvornog signala tokom procesa amplifikacije. Kontinualna snaga deklarisana je na 75 vati po kanalu na osam oma, a izlazna sekcija ima damping faktor veći od 2.000 i stabilna je sve do dva oma.

Fabrika navodi da je H150 osmišljen tako da bude što jednostavniji za korišćenje, što je podržano brojnim automatskim funkcijama. Pre svega, uređaj samostalno obavlja proveru i ažuriranje firmvera kad je povezan na mrežu, a svi digitalni ulazi i striming platforma automatski registruju signal na ulazu i uključuju uređaj. Dakle, muzika počinje na jedan klik, ali Hegel isto tako sam odlazi u stendbaj modalitet nakon dužeg perioda neaktivnosti. Pored toga, svaki ulaz se može postaviti fiksno na najveću glasnoću kako bi se kontrola glasnoće prebacila na izvor. Kretanje kroz menije i kontrola svih opcija obavljaju se preko aluminijumskog daljinskog upravljača, a H150 snabdeven je kodovima velikog broja daljinaca kako bi se osnovne komande mogle obavljati i preko njih. Ukoliko vam to nije dovoljno, H150 je prvi integralac iz pristupačnijeg dela Hegelove ponude koji podržava aplikaciju Hegel Control. Ova aplikacija pruža upravljanje opcijama, kao i kontrolu osnovnih funkcija i reprodukciju internet radija. Odranije znamo da funkcija audio-plejera nije prisutna i verovatno će biti dodata u budućnosti, ali pitanje je koliko je to zaista potrebno – iz iskustva znamo da sve veći broj korisnika, uključujući autora ovog teksta, za puštanje muzike koristi opciju Connect.

Zvuk

Kritičko slušanje započeli smo uz Spendorove podnostojeće kutije A7.2, koje smo slušali već nekoliko puta i dobro ih poznajemo. Plejlista je išla preko strimera Cambridge Audio EXN100, a za povezivanje su poslužili Atlas kablovi na svim pozicijama. Švedski multiinstrumentalista Christian Jormin na albumu “Sol Salutis” ukazao nam je na sjajnu Hegelovu sposobnost da reprodukuje zvuk koji je sasvim jasan i definisan, a ujedno vrlo pitak. Uvodni deo prve numere poznat je po solo deonici na perkusijama, koju je H150 prikazao uz punu kontrolu, što se možda najbolje čulo u odjeku – izražena akustika snimka došla je do punog izražaja, pa su se na tamnoj pozadini smenjivali tonovi koji su veoma tihi, uz preciznu vremensku određenost i ravnomerno opadanje do granice čujnosti. Usledila je Anette Askvik u numeri “Liberty”, tokom koje je H150 ponovo briljirao u prezentaciji tananih finesa, kao što je otvaranje usana. Uprkos impresivnoj detaljnosti, vokal je zvučao prisno, a sve je bilo postavljeno na prostranoj i vazdušastoj pozornici. Novi integralac ujedno nam je pokazao da nisu baš sve osobine sadržane u uputstvu, jer je zvuk nesumnjivo napredovao u odnosu na prethodnika – iako je H120 pružao odličnu definiciju i pozornicu, H150 je sve to upakovao u još fluidniju i muzikalniju prezentaciju.

U drugom delu testiranja prešli smo na kompaktne florstendere Neat Elite Classic, koje takođe dobro poznajemo – uprkos sličnom konceptu i gabaritu, tonske razlike u odnosu na Spendor jasno su čujne. Najpre, pozitivno je što nam je H150 omogućio da prilično lako ustanovimo razlike, što pokazuje da njegov tonski karakter nije takav da će nadjačati druge uređaje u sistemu. Prethodno poslušane numere sada su reprodukovane u nešto drugačijem svetlu, a Neat je dodao malo sopstvenih začina, učinivši ih slađim i prijemčivijim. Anette Askvik zazvučala je srdačno i toplije nego pre, ali gubitak ultimativne rezolucije nije previše uticao na uživanje u muzici. Naprotiv, spoj Hegela i Neata zvučao je očaravajuće – kao stvoren za dugogodišnje uživanje u muzici. Prelazak na nešto tvrđi zvuk na albumu “Wish You Were Here 50” potvrdio je ono što smo već znali – H150 odlično kontroliše najniže tonove, a ujedno pruža zvuk koji je približan zlatnom dobu hi-fija. Basovi na ovom albumu reprodukovani su sočno i mekano, a ujedno su dobro definisani i puni teksture. Kontrola nikad nije dovedena u pitanje, čak i uz zvučnike koji nisu najlakši za pokretanje i traže više vatre i čvršću ruku, ali opet, Hegel baš nikad ne gubi iz vida širu muzičku sliku, pa je legendarni album Pink Floyda zvučao prepoznatljivo melanholično i na trenutke turobno.

Zaključak

Na kraju, sasvim smo sigurni da je malo čudo iz Hegela njihov dosad najbolji integralac iz pristupačnog dela ponude. Tonski kvaliteti su izbrušeni do te mere da se uz ovakav zvuk može živeti godinama i decenijama, a H150 će umeti da ceni trud uložen u odabir pravih zvučnika, pružajući preciznu, muzikalnu i sjajno kontrolisanu reprodukciju. Na odličan zvuk nadovezuje se garnitura opcija koja nadmašuje skuplje modele i sadrži gotovo sve što se može poželeti – od strimera i digitalne sekcije, preko gramofonskog pretpojačala i izlaza za slušalice, pa sve do USB priključka za eksterna skladišta. Na vama je samo da odaberete muziku – Hegel H150 pobrinuće se za sve ostalo, bez obzira na izvor.