FiiO M23

Brisanje granica

Zahvaljujući sve boljim blutut kodecima, iz kombinacije smartfona i bežičnih slušalica iz godine u godinu dobijamo sve kvalitetniju reprodukciju. Ipak, za najbolji zvuk u pokretu zaduženi su specijalizovani prenosivi plejeri.

Kompanija FiiO je već godinama jedan od predvodnika u kategoriji prenosivih plejera, a u Hi-Filesu se sa ovim uređajima družimo više od decenije, kad smo testirali prve modele iz nekadašnje serije X. Ovu seriju, prepoznatljivu po velikoj i odlično osmišljenoj kružnoj komandi na prednjoj strani, zamenila je serija M, a u tom periodu dogodio se i prelaz na ekrane osetljive na dodir i operativni sistem Android. Serija M trenutno sadrži sedam modela, a predvodi je M23, čije ćemo osobine ustanoviti u tekstu koji sledi.

Spoljašnjost

Iako kod uređaja ovog tipa nema mnogo mesta za estetske dodatke, dalekoistočni proizvođač kod skupljih prenosivih plejera neguje neku vrstu diamond-cut dizajna, koji podrazumeva zasečene i uglaste bokove. Važniji od ovoga jeste kvalitet izrade kućišta, koji je na veoma visokom nivou, pa je svaki detalj zaista besprekorno izveden. U poređenju sa savremenim telefonima, M23 ima nešto manju visinu, ali je znatno deblji – gotovo dva centimetra, što ga čini pomalo glomaznim u šaci, ali, s druge strane, ostavlja utisak velike izdržljivosti i trajnosti. Testirani model crne boje ima kućište od aluminijumske legure, a zanimljivo je da fabrika nudi M23 i u verziji od nerđajućeg čelika, koja se prepoznaje po srebrnom finišu i za trećinu većoj masi. Zadnja strana oplemenjena je kaljenim staklom, dok se na prednjoj nalazi ekran dijagonale 5,5 inča (139 cm) u proporcijama 2:1, koji ima rezoluciju od 1.440 x 720 piksela. Pored ekrana osetljivog na dodir, M23 raspolaže popriličnim brojem fizičkih komandi, što je vrlo praktično za upravljanje bez gledanja – jednom kad naučite njihov raspored. Na levom boku nalaze se osvetljeni taster za uključivanje i dodatni višenamenski taster, čija se funkcija može odrediti u podešavanjima, a tu je i inovativna površina osetljiva na dodir, koja služi za regulaciju glasnoće. Desni bok sadrži tri tastera za kontrolu reprodukcije, kao i dva mehanička prekidača – jedan služi za zaključavanje svih komandi, dok se drugim aktivira stoni (desktop) modalitet, koji ćemo opisati kasnije. U već uobičajenoj protočnoj postavci, na donjoj strani smeštena su dva USB-C porta – za prijem digitalnog signala i napajanje, kao i ležište za mikro-SD karticu. Na suprotnoj strani postavljeni su 3,5-milimetarski i balansirani 4,4-milimetarski audio-izlazi, koji služe za povezivanje slušalica ili kućnog hi-fi sistema, a 3,5-milimetarski priključak može da preuzme funkciju digitalnog koaksijalnog izlaza.

Tehnologija i mogućnosti

Već smo navikli da FiiO nudi vrlo elaborirane uređaje, naročito u višim cenovnim razredima, pa M23 predstavlja pravu demonstraciju sile u malom pakovanju. Za pokretanje prilagođenog operativnog sistema Android 10 i svih drugih funkcija upotrebljen je čipset Qualcomm Snapdragon 660, s četiri gigabajta radne memorije i 64 gigabajta za skladište, koji se mogu proširiti memorijskom karticom kapaciteta do dva terabajta. Za D/A konverziju zaduženo je prestižno rešenje kompanije AKM, nazvano Velvet Sound Verita i sačinjeno od kola AKM AK4191EQ i AK4499EX, koja rade zajedno kako bi se postigla što preciznija konverzija. Takođe, pre DAC sklopa postavljeno je FPGA kolo za obradu signala u digitalnom domenu, a tu je i FiiO-ova tehnologija DAPS (Digital Audio Purification System), koja zaobilazi Androidovo jezgro i sadrži precizni oscilator s veoma niskim džiterom.

Digitalni audio ovakvog kvaliteta iz uređaja ovog gabarita bio je teško zamisliv do pre samo nekoliko godina.

U analognom delu smeštena je amplifikacija izvedena u arhitekturi THX AAA 78+ i opremljena operacionim pojačivačima OPA1612 i OPA1662. Višestepeno napajanje ima odvojene grane za digitalni i analogni deo, a unutar kućišta se nalaze kvalitetne komponente, poput kondenzatora iz Panasonica. Zanimljivo je, a i korisno što su sekcije čipseta, DAC-a i amplifikacije međusobno izolovane i zaštićene od spoljašnjih smetnji, a fabrika navodi da su svi priključci iznutra ojačani metalnim dodacima. Kao poslednji značajan činilac, interna baterija ima kapacitet od 5.500 miliamper-sati i može da pruži više od 10 sati autonomije (zavisno od načina upotrebe), uz podršku za brzo punjenje do 30 vati.

Kad su u pitanju mogućnosti, za M23 se gotovo može reći da predstavlja prestižni S15 u džepnom pakovanju, čemu u prilog govori primena istog čipseta i konverterskog sklopa. Pored wi-fija, prisutan je dvosmerni blutut s podrškom za aptX HD i LDAC, a digitalna platforma podržava UPnP, DLNA i AirPlay, kao i sve popularne formate, uz rezoluciju do 768 kiloherca i DSD512. Snaga single-ended izlaza deklarisana je na 125 milivati po kanalu na 32 oma tokom rada na internu bateriju, dok priključivanje eksternog napajanja podiže snagu na 2 x 440 milivati. Isto važi za balansirani Pentaconn, čijih se 475 milivati povećava na hiljadu po kanalu. Dakle, režim najveće snage dostupan je samo uz spoljašnje napajanje i nazvan je Super High Gain, a na raspolaganju su još tri podešavanja (High, Medium i Low). Na kraju, M23 podržava slušalice impedanse do 350 oma, uz veoma niska deklarisana izobličenja.

Upotreba i zvuk

U prvom delu testiranja M23 smo uposlili u punom kapacitetu, a za kritičko slušanje koristili smo Sennheiser HD 600. U High Gain modalitetu i uz isključen ekvilajzer, ova kombinacija pružila je izuzetno čist zvuk i jasnu reprodukciju. Anette Askvik na albumu “Liberty” zvučala je prisutno i direktno, čemu je doprineo pomalo isturen srednji deo spektra. Posebnu draž davali su sporedni tonovi, koji su doslovno iskakali iz mraka jer je ovaj dvojac formirao impresivno tihu podlogu. Prelazak na Charlesa Mingusa prikazao je M23 u nešto drugačijem svetlu jer su preciznost i oštrina prepustili primat rezonujućim i povremeno sočnim notama, koje su obilovale finim varijacijama u tonalitetu. Dakle, detaljnost nije nestala, već ju je FiiO uposlio na drugačiji način, formirajući krupne i organske note. Najtiši treptaj žica kontrabasa mogao se čuti u pozadini sasvim jasno, ali nenametljivo i diskretno. Zaista, ova kombinacija ne zahteva gotovo nikakav trud kako bi se uočili i sagledali tehnički aspekti snimka i reprodukcije. Sve je prikazano kao na dlanu, a opet i uz perspektivu, koja ređa tonove po prioritetu i nikada ih ne izvlači iz konteksta – drugim rečima, muzika je uvek na prvom mestu. Iako smo na početku naveli da je ekvilajzer bio isključen, M23 vam ipak traži da odaberete jedan od šest digitalnih filtera, a tu je i opcija “All To DSD”, koja obavlja upsampling svakog signala na DSD. Ovaj modalitet praktično je neprimetan tokom upotrebe visokorezolutivnih zapisa, ali je odličan za poboljšanje kvaliteta kompresovanih snimaka – uz napomenu da se M23 u ovom režimu više greje i brže prazni bateriju.

Prelazak na eksterno napajanje preko zasebnog USB-C porta omogućio je da aktiviramo Super High Gain i oslobodimo punu snagu amplifikacije. Očekivano, ovo smo primetili najpre na skali za podešavanje glasnoće, ali uskoro su se pokazale još neke suptilne promene. Mikrodinamika se dodatno poboljšala tako što su sporedne note bile i dalje u drugom planu, ali izraženije nego ranije – nešto poput fotografije istog prizora, ali u još većoj rezoluciji, pa tamo gde su ranije bile nedovoljno precizne konture, sada su oštre linije. Naravno, sve ovo se odvija na veoma visokom nivou, jer je M23 i na internoj bateriji zvučao vrlo precizno i definisano. Uz Mingusa su, opet, pomaci bili primetni i u makrodinamici, iako najniži opseg nije dobio toliko na dubini koliko na slojevitom, potpuno verodostojnom prikazu onih najdubljih basova.

Završni deo testiranja M23 je proveo na poziciji strimera i eksternog D/A konvertera u kućnom hi-fi sistemu, a isprobali smo ga i za kontrolu glasnoće. Kombinacija sa zvučnicima ELAC UB52 pokazala se kao izvanredno definisana i analitična, slično kao preko slušalica, ali je reprodukcija povremeno bila suvlja i previše tanka u donjem opsegu. Stoga smo posegnuli za desetopojasnim ekvilajzerom, koji dopušta vrlo precizna podešavanja i koji nam je omogućio da podesimo zvuk po volji – ovde treba imati u vidu da je prvobitni tonski potpis bio prilično neutralan, ali smo mi poželeli da reprodukciji dodamo malo živih boja. Digitalni audio ovakvog kvaliteta iz uređaja ovog gabarita bio je teško zamisliv do pre samo nekoliko godina, pa je FiiO-ovo dostignuće utoliko impresivnije. Ukratko, M23 je više nego sposoban da preuzme ulogu primarnog digitalnog izvora u kućnim sistemima niže i srednje klase. Fabrika ovo podstiče opcijom direktnog eksternog napajanja bez punjenja (stoni režim), kad se interna baterija potpuno zaobilazi i ne dolazi do prekomernog i neželjenog zagrevanja. Pored toga, M23 se u ovom režimu može postaviti na policu, a kontrola prebaciti na smartfon i aplikaciju FiiO Music, kao kod bilo kog drugog strimera. Priznajemo da je ovaj vid kontrole pomalo manjkav jer aplikacija još uvek ne sadrži sve opcije, ali je dovoljna za osnovni komfor pri upotrebi, a ideja je sama po sebi – sjajna!

Zaključak

Uprkos džepnom gabaritu i portabilnoj prirodi, M23 se pokazuje gotovo jednako sposobnim u kućnim uslovima, a u nekim segmentima čak i nadmašuje upotrebu u pokretu. Ovde mislimo najpre na znatno povećanje snage uz eksterno napajanje, ali i na kontrolu preko aplikacije na telefonu ili tabletu, pa se kao jedina slabija strana nameće skromna garnitura priključaka – što je uobičajeno za ovaj tip uređaja. Pojačalo za slušalice takođe je na visini zadatka i odlično je pokretalo naše slušalice, koje ne spadaju među najlakše za pogon. FiiO M23 je dobro osmišljen i još bolje izrađen uređaj, koji ostavlja vrlo malo neispunjenih želja i briše granice između prenosivog i kućnog hi-fija.