Advance Paris A12 Classic

Novo poglavlje

Nakon pauze od 13 godina, integrisano pojačalo iz poznate francuske kompanije ponovo se našlo u našoj redakciji.

Čitaoci koji duži niz godina prate Hi-Files sigurno su upoznati s kompanijom Advance Acoustic, čiji su nam uređaji dolazili na testiranje u periodu od 2007. do 2013. Ova kompanija osnovana je 1995. sa sedištem i projektovanjem uređaja u Parizu, a prve uspehe zapravo je ostvarila u izradi zvučnih kutija, koje su sada svedene na marginu. Tokom navedene pauze u druženju između francuskog proizvođača i našeg časopisa, naziv brenda promenjen je u Advance Paris, a primat u asortimanu preuzela je hi-fi elektronika – ponuda sadrži integrisanu i separatnu amplifikaciju, strimere, all-in-one modele i druge uređaje, koji su podeljeni u nekoliko serija. Za novi početak, na test nam je stiglo najmoćnije integrisano pojačalo iz serije Classic.

Spolja i iznutra

Uz promenu imena stiglo je i vizuelno osveženje, ali po ugledu na uspešne prethodnike – pogledajte test kompleta Advance Acoustic iz broja 55 i uvidećete korene dizajnerskog pravca koji neguje testirano integrisano pojačalo A12 Classic. Kućište povelikog gabarita izrađeno je od metala, dok je prednji panel u potpunosti prekriven crnim akrilom, pa ovaj integralac deluje moćno i pomalo mračno – dok se ne uključi. Kad ga izvedete iz stendbaja, uvek poželjni VU-metri zasijaće plavim svetlom, a u središnjem prozoru pojaviće se crvenkasti odsjaj vakuumskih cevi. Središte donje polovine rezervisano je za tri kružne komande u srebrnoj boji, kojima se podešava glasnoća i zasebno odabira analogni i digitalni ulaz, što je pomalo neuobičajeno. U levom uglu smešten je taster za stendbaj, dok su desni zauzeli izlazi za slušalice prečnika 6,35 i 3,5 milimetara. Pored toga, ispod levog i desnog VU-metra postavljena su dva odvojena displeja s tačkastim prikazom, koji služe za očitavanje glasnoće i aktivnog ulaza, kao i za podešavanje brojnih opcija kroz sistem menija.

Hibridna konstrukcija i lampe na putu signala nisu nimalo ugušile analitičnost.

Uobičajena konstrukcija podrazumeva da su gornja i bočne strane izvedene iz jednog komada debljeg lima, a uređaj ima obilje perforacija na svim površinama – pa čak i na zadnjoj strani. Na njoj pronalazimo zaista veliki broj priključaka, pa je raspored prilično gust uprkos velikoj površini. Francuzi nisu štedeli na opcijama povezivanja i A12 Classic sadrži pet linijskih RCA i dva balansirana XLR ulaza, kao i dodatni gramofonski ulaz, analogni izlaz za snimače i priključke za povezivanje eksternog pretpojačala ili pojačala snage. Ovaj integralac sadrži i digitalnu sekciju, a za povezivanje digitalnih izvora dostupna su po tri koaksijalna i optička ulaza i po jedan AES/EBU i USB-B, a za integraciju televizora i surround sistema prisutna su dva HDMI porta. U dodatne opcije ubrajamo dva izlaza za aktivne sabvufere, USB-A port za eksterna skladišta muzike i tipski priključak za blutut adapter, a tu je i prekidač s oznakom “High Bias”, o kojem ćemo kasnije reći nešto više. Zvučnički terminali su prosečnog kvaliteta, prihvataju sve rasprostranjene vidove povezivanja i izvedeni su u uobičajenoj kombinaciji metalne osnove i plastične oplate. Bilo bi dobro da su malo razmaknutiji – mada je činjenica da prostora baš i nema, ali je pozitivno što je oplata oblikovana za što lakše zavrtanje i odvrtanje. Postavku na zadnjoj strani upotpunjuje IEC utičnica za odvojivi napojni kabl, s pripadajućim prekidačem.

Pogled ispod haube testiranog uređaja impresionira na način na koji su to činile sprave iz zlatnog doba hi-fija: veliki unutrašnji prostor u potpunosti je popunjen i dodatno ojačan uzdužnim i poprečnim šinama, a prvo primećujemo dual-mono topologiju. Levi i desni kanal imaju zasebne torusne transformatore i hladnjake, dok izlazni tranzistori nemaju oznake, pa smo ustanovili samo da ih ima šest po kanalu. Ulazni stepen sadrži već spomenute duple triode ECC81, koje su smeštene u prednjem delu, dok je ostatak elektronike postavljen na više štampanih ploča pozadi – nismo uspeli da pročitamo oznaku konverterskog kola jer je, zajedno s XMOS kontrolerom, prilično zavučena i nepristupačna.

Mogućnosti

Kao hibridno integrisano pojačalo s digitalnom sekcijom, A12 Classic radi u klasi AB i pruža kontinualnih 190 vati po kanalu na osam oma, dok interni DAC prihvata rezoluciju do 192 kiloherca i DSD128. Tonske kontrole omogućuju nezavisno podešavanje gornjeg i donjeg opsega u rasponu od +10 do -10 decibela, a tu su i podešavanja balansa i laudnesa. Advance Paris se može koristiti samo kao pretpojačalo ili izlazno pojačalo, ali interno gramofonsko pretpojačalo i pojačalo za slušalice još su zanimljiviji. Naime, A12 Classic podržava MM, MC i MC HO zvučnice, uz odabir kapacitivnosti od 100, 200 ili 320 pikofarada. Headamp je jednako fleksibilan i omogućuje podešavanje impedanse (za slušalice od 32 do 600 Ω), kao i gaina u rasponu od -4 do +6 decibela – i to za oba ulaza pojedinačno. Na izlazima za sabvufer može se podešavati rezna tačka u rasponu od 75 do 150 herca, a za blutut funkcionalnost potrebno je dodati eksterni modul X-FTB01 ili X-FTB02. USB-A podržava samo MP3, ali to ne smatramo posebnim nedostatkom, a možda će u budućnosti biti dopunjeno podrškom za lossless fajlove – jer A12 Classic omogućuje ažuriranje firmvera.

Upotreba i zvuk

Prilikom svakog uključivanja lampama je potrebno 30 sekundi da se zagreju, a odbrojavanje na displeju doprinosi uzbuđenju koje prethodi slušanju. U prvom delu testiranja A12 Classic povezali smo s D/A konverterom Musical Fidelity M6x DAC i ovaj par pružio je izuzetno elaboriranu prezentaciju, koja je bila postavljena na veliku pozornicu. Hibridna konstrukcija i lampe na putu signala nisu nimalo ugušile analitičnost, pa je stepen detalja bio impresivan. Tonska scena sadržala je obilje vazduha između instrumenata, uz precizno prostorno pozicioniranje i jasan stereo-efekat – mali trosistemci iz ELAC-a zvučali su prisno i prozračno u isto vreme, a kolorit je bio topao na najumereniji način, tek toliko da tonovi ne budu dokumentarno suvi. Prelazak na podnostojeće Cantone proširio je scenu izvan zamišljenih okvira koje uslovljava pozicioniranje zvučnika i pretvorio celu sobu u pozornicu, a Advance Paris je pokazao ozbiljnu snagu i sjajnu kontrolu dvostrukih niskotonskih jedinica, što se prevodilo u čvrst i precizan bas. Najniži tonovi bili su duboki i vrlo jasno ocrtani do donjeg praga čujnosti i, sveukupno, prezentacija je bila pod potpunom kontrolom u celom spektru. Stabilnost pri opterećenju primećivala se tokom zahtevnih deonica, koje je A12 Classic prezentovao s prividnom lakoćom i bez gubitaka u definiciji ili veličini pozornice.

Iako se snaga i stabilnost najbolje primećuju pri većoj glasnoći, testirano pojačalo ima još jedan adut, koji će pružiti veliko uživanje i tokom slušanja na normalnim nivoima – u pitanju je High Bias. Naime, u ovom modalitetu rad pojačala nalikuje radu u klasi A – nije to prava klasa A, što i proizvođač napominje, već su u pitanju određene sličnosti. High Bias funkcioniše kod prvih nekoliko vati, ali treba imati u vidu da se u ovom režimu uređaj znatno više zagreva i treba mu obezbediti dovoljno prostora za hlađenje. Efekti visokog biasa isprva se teško opažaju, ali nakon nekog vremena do izražaja dolazi punija i bogatija prezentacija pojedinačnih tonova, koji su dobili dodatnu slojevitost. Ovi slojevi su sasvim diskretni, ali obogaćuju reprodukciju na fundamentalan način, čineći zvuk verodostojnijim i pitkijim, bez umanjenja analitičnosti i drugih tehničkih parametara prezentacije.

U završnom delu testiranja A12 Classic smo uposlili u punom kapacitetu, dodajući mu ulogu D/A konvertera. Prethodna kombinacija pružila je snažan i analitičan zvuk, na ogromnoj pozornici, ali uz prikaz koji je povremeno suvlji i koji neće biti svakom po volji. Prelazak na interni DAC doneo je sočniju i zasićeniju prezentaciju, u kojoj se može uživati na duže staze bez zamora, ali koja je znatno manje detaljna. Pozornica takođe nije dorasla prethodnoj postavci i, uopšte, utisak je da je amplifikacija nekoliko stepenika iznad konvertera. Ovo nije retkost u savremenom hi-fiju i kroz ruke su nam prošle desetine ovakvih slučajeva, pa stoga treba imati u vidu da je interni DAC tu samo kao dodatna opcija – za pravu stvar i dobijanje najboljeg iz ovog uređaja, preporučujemo eksterni izvor visokog kvaliteta. Kad je u pitanju funkcionalnost, jedino bismo mogli da poželimo nešto veći ekran – razumemo ideju simetričnog prednjeg panela, ali kretanje kroz menije i očitavanje parametara može biti naporno.

Zaključak

Iako promena naziva može predstavljati novo poglavlje u tržišnom životu kompanije, sa zadovoljstvom smo ustanovili da su osnovne smernice ostale nepromenjene, pa francuski proizvođač i dalje nudi odličan kvalitet za uložen novac. Ovo se ogleda u bogatim opcijama, privlačnoj estetici i sjajnom zvuku. Uostalom, šta može biti bolje od preciznih pokreta VU-metara, diskretnog tinjanja lampi i 190 vati po kanalu?