gerchy's hybrid (Sony ES + JBL Ti + Velodyne DD)

[gerchy]

6 sati ranije, Majda said:

Fenomenalno. I odlican prikaz na koji nacin se radi sprovodjenje kablova. BTW mislim i da bi sa profi klasikom tipa Klotz isto solidno prosao sto se tice kvaliteta a sto se tice cene sigurno. Mada potpuno razumem da nisi hteo prepustiti slucaju kablove... Takodje i velika kolicina utrosenog rada za sve to. Hvala na fotografijama 

Da vidim da ima puno kvalitetnih power ampova. Jasno mi je da je za takav koncept to jednostavno neophodno.

{Kada bih ja tako nesto pravio prvo bih u prostoriji instalirao mini ventilacioni sistem. Kod nas skoro svi puse (kao i ja...). ha ha...}

Istina je, da bi sa znanjem danas neke stvari napravio drugačije. Npr. ventilaciju sa klima uređajem. Tu sam stavio instalaciju i to se može uraditi kupnjom kompresora i unutrašnje jedinice. Ali ventilacije svejedno nema - iako ne pušim, bila bi koristna. Talni kanali za kable su odmah, kad smo pomoču ženskim rukama izradili TNT Tripple T kablove, postali premali! "Fi" je inače 5 cm, cijevi su od centralnog usisivača.

Puno power ampova je delimično hobi. Vjerujem da bi neki noviji multichannel amp radio isto dobro kad su u pitanju surround/atmos zvučniki. Ali pošto ja volim Sony ES robu, imao sam svoj pristup.  

Bilo je veoma dosta mozganja i pokušao sam misliti na sve. To mi je uspjelo svuda, osim kod akustike, jer sam neke činjenice osvojio prekasno. Rezultat nije loš, ali imam ovu manu što uvijek želim perfekciju, zato i dalje istražujem. Evo nekoliko slika. Akustiku pogledaćemo sutra ...

Na slikama:  (1,2) pažljivo i precizno polaganje stiropora i izolacija kanala protiv vibracijama;  (3) knauf i simetrija - levo prava, desno fake + antivibracijsko fiksiranje knauf nosača; (4) rack straga i 3 power linije za usporedne testove (Furutech FP314AG, Lapp Ölflex Classic CY110 i klasična bakar žica) ; (5,6) prvo testiranje; (7) "akustički" ormar. Očigledno bez funkcije, ali izgleda dobro. Htio sam na vrata naljepiti PRD difuzore. Možda nekog dana ... 

[gerchy]

Evo još nekoliko slika. Za intermeco.
Testiranje u mono načinu. Nije dobro.

 

Sva oprema prije zlaganja u rack (sada se več promenila, ima više ampa, SEQ-333 prodan je).

 

Kablovi. Jeftino ali puno rada, kojeg su odradile djevojke. 

 

Stari tuner S505ES prerađen u ventilacijski unit.

 

Stražnji dio sobe. Radno mesto i video streamer (PC).

[Aurelijano Buendija]

sjajno, posvećeno kao i uvek, ma fenomenalno - iako nisam fan n+x surround sistema, ovaj bih poželeo.. svaka čast!

Panasonic je svojevremeno imao inverterski split sistem (imam ga) koji ima crevo za dovod vazduha spolja, čak i održava nivo kiseonika unutar prostorije - to bi bilo najjeftinije rešenje u sadašnjoj situaciji

[gerchy]

Evo, krečemo na akustiku. Prije nego je kuča bila izgrađena, pitao sam mnogo ljudi za savjet. Znači, teoretički sam imao dobre šanse. Ali nažalost nisam dobio ništa što bi bilo koristno u smislu dobre akustike. Kriv sam i sam, prekasno sam počeo čitati in istraživati. I kriv sam što imam jako visoke kriterije što mnogi teško razume.

Ako me neko danas pita, da želi izgraditi dobru slušaonicu, odgovor je jednostavan. Napraviti što veću sobu i ostaviti na svim stenama 80 cm prostora. Tako če biti dosta manevra za tretman. 

Kad smo ograničeni prostorom, onda je tretman veoma zahtevniji i ovdje se slažem, da više suba (bilo to kako rade Geddes, Toole, možda sub array, infinite baffle, cardioid ...) može biti koristnih. Bas je onaj koji stvara probleme, znači to su Schroderjeve frekvence - kada slušamo sobu a ne zvučnika. 

Tekom istraživanja kontaktirao sam i akustičare. Neki so kontaktirali i mene. Ne znam zašto, ali svi su u neko vreme prestali komunikacijom. Vjerovatno jer nisam htio platiti već tisuča eura za rezultat bez garancije. Zato sam radio i grešio sam. 

Izvinjavam se na slikama, pošto su slikane mobilnim, nisu baš kvalitetne kao što ste možda naviknuti u ovom threadu. Isto valja za jezik, nadam se da pišem čitljivo.

Prvi na redu: BASF pjena 10 cm. Ako se jih stave ukupno, onda naprave malu razliku na basu. Ali generalno su za kraćenje RT60. Vjerovatno ču jih zamjeniti za neke masivnije koje več imam "u produkciji".

 

Od jednog momka kupio sam DIY difuzore po nacrtima online - arquen

 

Želio sam napraviti PRD difuzore i več kupio drvo. Onda sam vidio, da če stiropor možda biti bolji ... 

 

Ova grda staklena vuna zaista je napravila bas puno bolji. I dokaz, da klasični kutni absorberi kod mene jednostavno nisu radili.

 

Zadovoljan vunom, nabavio sam trdnu kamenu vunu u kockama (DP5) in stavio ih u filc. Kasnije se ispostavilo da jih je dobro staviti između zvučnika (dolje). Tamo su još danas. Stavio sam ih i gore, ali je efekat manji.

 

Stavio vunu za prozor - ništa posebno. 

 

 

[gerchy]

Stavio material koji se koristi u auto industriji. Dubljina 20-40 cm. Ništa konkretno.

 

Onda sam iz stiropora izradio PRD difuzore. To nije za bas ali pomaže za difuziju. Puno rada, ali vrlo jeftino, nekih 15 eura/komad.

 

Izradio drveni ormar, gdje bih unutra stavio staklenu vunu (20 cm) a vani masivne difuzore.

 

Puno barvanja i sortiranja.

 

Vuna unutra, onda sakrita iza dva filca.

 

[Father]

2 sati ranije, gerchy said:

Stražnji dio sobe. Radno mesto i video streamer (PC).

Na zidu je stiropor ili drvo? Sa čime si dobio bolji efekat?

Može li neki detalj profila koji se ponavlja u segmentima.

Da li je ovo presek profila?

[gerchy]

U sobi, difuzori spremni na montažu.

 

Finiš projekta. Bas i dalje nije što sam očekivao ali su stereo i surround puno bolji. Nevjerovatno, surround zvučnik je veoma blizu, a ne čuješ ga. Vjerovatno pomaže i Kefov uni Q driver (isto ima Tannoy AMS serija, koju koristim za atmos). Uni Q ili Dual Concentric znači da su svi driveri na istoj liniji i tako sav zvuk do uši stigne u isto vreme.

 

Probao i Helmholtz resonator. Nije baš velik ali dva su u stražnjem kutu napravila 2 dB manji peak kod 45 Hz.

 

Testirao i daske rupama (targetirane na 45 Hz), koje bih stavio na ploče sa DP3 in DP5 kamenom vunom.

 

Ostatak stiropora. PRD difuzori zaista trebaju puno vremena, zato sam izmislio nešto drugo, puno jednostavnije.
Straga je alu ploća, kako bi repliciralo Fraunhofer Modex absorber. To još nisam probao zato što trebam željezo a ne aluminij. Moja greška, slabo proverio masu materiala (nisam kupovao, dao mi je prijatelj).

 

Ovo je bilo izrađeno vrlo brzo.

 

 

[gerchy]

Na suprotnoj strani napravio sam fake rack kako bih dobio simetriju. To je više-manje radi izgleda, nema akustičke funkcije. Ove velike kutije so membranski absorberi. Morali bi napraviti razliku. Barem malu. Ali nisu. Imam i grafove before/after. Možda bi jih trebalo biti više, ali to je zaista veliko i teško. Zatim sam pomalo odustalo. Nije to, da je zvuk slab, filmovi su zaista super, a kod sterea (bez room correctiona) naviknut sam na bolji bas. Zato polako istraživam dalje. 
 

I kona

[gerchy]

14 minuta ranije, Father said:

Na zidu je stiropor ili drvo? Sa čime si dobio bolji efekat?

Može li neki detalj profila koji se ponavlja u segmentima.

Da li je ovo presek profila?

Na zidu je drvo (prosjek je tamo u autu, da), pogledaj i ovdje: http://arqen.com/sound-diffusers/

To je samo zato, da zid nije ravan. Ne vjerujem, da ovo daje neki poseban efekat.

Stranski difuzori su isto drvo, lakirani vodnom lakom kao bi se poboljšao odboj. Barem u teoriji.

 

[Father]

Zahvaljujem!

Razmšljao sam da sebi napravim od stirodura (građevinskog stiropora) nešto slično za oblaganje zida iza slušaoca.

Nameravo sam da taj stirodur prefarbam izvanredno kvalitetnom akrilnom bojom za unutrašnje zidove engleske firme Johnstones Paints. Imao sam vrlo dobra iskustva sa tim bojama, obzirom da na dodir nakon sušenja ostavljaju osećaj kožne mekoće i lepog dampinga refleksija od zidova (npr. ova iz njihove ponude), kada se kvalitetno i po uputstvima razrede sa vodom pre nanošenja.

Neka iskustva ili praktična merenja, pokazuju li efekat u nekom delu gornjeg područja?

[gerchy]

Ja sam upotrebio taj stirodur:
http://www.fragmat.si/si/gradbeni-program/izdelki/termoizolacije-xps/plosce/455-fragmat-xps-300-g
Srečom dobi se u sivoj boji. I sasvim je gladak.

Nisam nikad merio ako su razlike, jer tone sweep nije isto ko milijun tonova kad slušamo glazbu. Ali logično je, da ravan zid pruža više mogučnosti za odboj.

@Woland
Za usisivanje zraka vjerovatno nije dovoljna "klima instalacija", gdje ima pored elektro kabla cijev za gas in kondenz. Ali dobro, soba ima jedan prozor tako da ima neka naravna ventilacija. 

 

[damic]

On 13.6.2019. at 18:03, prophet said:

Termin efikasnost se uglavnom po konvenciji koristi za nešto drugo, pa nisam bio siguran o čemu govoriš.

Pisao sam već o tome, Kii ne koristi DSP za room correction. Poseduje 3 preseta i u skladu sa tim treba izvršiti postavljanje zvučnika u prostor. Dati primer to i potvrđuje, zvučnik nije bio adekvatno postavljen što je merenjima samo potvrđeno.

Ovde je DSP korišćen za po mom mišljenju mnogo bitnije stvari, a to su fazni i impulsni odziv kao i za kontrolu direktivnosti koliko to data konfiguracija omogućuje. Dosta su dobro to uradili. To se uostalom i čuje.

Nije tacno, Kii Three koristi delay od oko 40cm u kontrafazi za zadnje vufere kojima pravi kardio karakteristiku, odprilike izmedju 80 i 400Hz. Kod prve dve oktave je nazalost nemocan. 

Dalje, svi koji su bili na prezentaciji u Beogradu 14.05.2017. bili su svedoci da je jedina uspesna postavka, naravno zbog basa, bila po dijagonali prostorije, sto je nevidjeno, bar za mene. 

https://www.facebook.com/kiiaudiosrb/

 

[prophet]

@damic Izvini, šta konkretno nije tačno od onog što sam napisao? 

Kako je regulisan delay, preko DSP ili na neki drugi način?

Ne znam kako je bilo na toj prezentaciji, ne bih da glumim advokata za Kii. 

Slušao sam ga dosta pre te prezentacije u realnom prostoru, odnosno stanu. Udaljenost  između nearfield i midfield. Mislim da sa rasploživom konfiguracijom odnosno datim drajverima, DSP i pojačavačima nije moguće više postići. Zbog toga i napisah da su uradili dobar posao. Kako će to svirati u većim prostorima ne znam. Mislim da na to nisu ni ciljali pri samom projektovanju, išli su na kompaktnost i na standardne sobe. Bas je bio jako dobar, za moj ukus bi trebalo da je nešto voluminozniji u smislu pokrenute količine vazduha ali to sa drajverima te veličine ide malo teže. Dobro su uradili kompletan projekat, već sam pisao da kada se takav kvalitet postigne bez upotrebe DSP da bolje zvuči. I sa solid state a pogotovo sa cevnom amplifikacijom. Ali to je neka druga priča, totalno drugačiji pristup.

[damic]

On 13.6.2019. at 18:30, gerchy said:

A, hvala na objašnjenju. Prilično komplikovano. Mnogo više od mog sistema. 
Sub signal je mono?
Electro Voice DX34 koristiš za crossover, lpf, hpf, slope i ostalo? I svi subovi imajo jednaku fazu i polaritet?
Vrlo zanimljivo, da dobijaš dobar rezultat bez delaya a da subi nisu "ekvidistantni" od MLP-ja.

DX34a koristim za osnovne stvari, xo, low cut, PEQ, gain, polaritet.

Signal za subove je stereo, tako mi je zgodnije zbog hardvera. Dva su kao leva a druga dva desna, ako se puste samo oni - muljacina teska. Ali, uporedo sa glavnim zvujama, druga prica. Trenutno je jedan desno od MLP a ostala tri pozadi. Svi se cudom cude kako se bas cuje od napred

Na netu je mnogo diskusije, sta je bolje, mono ili stereo, misljenja su razlicita. Vecina ide na mono. Sto se tice Geddesovog  i Harmanovog  pristupa, prednost dajem ovom prvom. Pre svega, umesto 4, potrebno je 3 suba, dakle, jeftinije je, a i koristi se nesto modova od glavnih zvucnika. Izbegava se HPF za glavne zvucnike, automatski i manje upotrebe elektronike. 

Dalje, ako je neko vrsio merenja u simetricnoj sobi sa simetricnim rasporedom subova, sto je Harmanov pristup, evidentno je da levi i desni subovi imaju gotovo identican odziv, sto je cisto dupliranje modova. Daleko je racionalnije resenje koristiti 3 strateski razmestena suba (ameri koriste izraz "random" sto imo, nije odgovarajuce).

Trenutno, svi subovi imaju isti polaritet, sto je najefikasnija varijanta jer se ukupan spl samo dodaje i tome treba teziti. Mada, imao sam dosta slucajeva u praksi gde bi jedan bio u kontra fazi i eliminisao neki nezgodni pik. Igranka sa vise subova je stalna, uvek se pokusava naci bolja varijanta.

Kao sto rekoh, delay ne koristim, naravno, probao sam i sa njim. Nema cujne razlike. Po Geddesu, granica delaya detektovanja niskih frekvenci ide cak do 50 milisekundi sto je gotovo 15 metara (uobicajeno stanoviste je 30-ak msec). 

 

[Majda]

Sorry ali nijedan koncept kabineta kao ni bilo koji driver ne pokriva prve dve oktave ako se misli na oktave spektra. (16-32-64)Hz ili (20-40-80)HzJednostavno svi tipovi kabineta tu imalu opadanje. Zbog toga se i upotrebljavaju odvojeni sub sistemi. Medjutim ni dodavanje snage nije dovoljno pa se obicno radi LF shelf. sa korekcijama. (Pogledati na sajtu Linkvitz gde su i data objasnjenaja sa primerima... Slican ili isti koncept je i kada se radi u digitanom domenu to isto)

Postojie zvucnici koji uspesnije rade na tim jako niskim F, ALI to su veliki zvucnici i preko 30in, masivni, ima samo nekoliko modela, nisu lako dostupni, skupi su i zahtavaju kabinete velikih zapramina i dimenzija.

Drugo, ne postoje mikrofoni koji ce snimiti te frekvencije. Tako da se uglavnom taj opseg pojacava ili koriguje i prilikom snimanja. Jedino razliciti ton generatori i sintetizatori zvuka mogu proizvesti te niske F koje ce se direktno i snimiti bez koriscenja mikrofona...

[damic]

On 14.6.2019. at 11:20, gerchy said:

Tekom istraživanja kontaktirao sam i akustičare. Neki so kontaktirali i mene. Ne znam zašto, ali svi su u neko vreme prestali komunikacijom. Vjerovatno jer nisam htio platiti već tisuča eura za rezultat bez garancije. Zato sam radio i grešio sam. 

Radi se o akustici malih prostora koja je nazalost, jos puna nepoznanica. Svaka soba je slucaj za sebe. Skolovani akusticari su strucni za akustiku vecih prostora a ovde, ima malo ljudi koji se razumeju u ovu materiju. 

On 14.6.2019. at 11:20, gerchy said:

Ova grda staklena vuna zaista je napravila bas puno bolji. I dokaz, da klasični kutni absorberi kod mene jednostavno nisu radili.

Bas mi je drago da si preneo ovo iskustvo. Klasicni, nazovi "bas trapovi" nemaju nikakvog efekta na niskim frekvencama. Kod prijatelja smo vrsili merenje, sa i bez cilindricnih bas trapova, precnika oko 40cm, visine  250cm, pozicionirane u prednjim uglovima sobe, do 80-90Hz nemaju apsolutno nikakvog ucinka. 

Nebi bilo lose ako mozes da postujes RT60 (tu se gleda T30) od 100Hz do 10KHz, van ovih granica merenja nisu validna, kao i decay za ceo opseg, inicijalni impuls i situaciju na 160msec (u donjoj legendi kucice na svakih 20msec treba da budu otkacene). Smatra se kao vrlo dobar rezultat ako je decay za 160ms oko -20dB.

On 14.6.2019. at 11:39, gerchy said:

Bas i dalje nije što sam očekivao ali su stereo i surround puno bolji.

Probaj ono sto smo Delija i ja vec napomenuli u vezi basa.

[Aurelijano Buendija]

On 14.6.2019. at 12:52, gerchy said:

Za usisivanje zraka vjerovatno nije dovoljna "klima instalacija", gdje ima pored elektro kabla cijev za gas in kondenz. Ali dobro, soba ima jedan prozor tako da ima neka naravna ventilacija. 

tačno, nije dovoljno, treba da ima još jedno crevo.. 

[Majda]

@gerchy Neverovatrna kolicina ulozenog rada. Od pocetka pa do kraja. Pravo uzivanje je gledati tako dobro uradjen posao. Verujem da odlicno i zvuci. Ja isto volim sivu boju i kada bih bio u prilici ofarbao bih sivom bojom zidove. Meni se dopada svetlija siva.

 

Ako smem da primetim, mislim da nije potrebno previse izdizati krajni donji deo spektra? Sigurno ne sa +9db!. Tako veliko izdizanje, koje dolazi na vec snimljeni materijal moze se smatrati promenom originalnog materijala? U principu se to razmatra u odnosu na fazu i na fazni pomeraj na krajevima spektra. Nije poenta imati izdignut deo u formi zvucnog pritiska a totatlno poremecene faze koja ide u tom slucaju u + region? Na taj nacin poremecena faza ukazi i u centralni deo spektra i daje sound signature celom sistemu i svakom zvucnom materijalu. A i kod velikog broja snimaka je vec to i uradjeno. Narocito novijih snimaka kao i onih is sountrackova. Shelf LF od par db - OK, ali 9db i to na oba kanala......

 

 

[Majda]

Jedan od kljucnih faktora kjiutice na rezultat kod Helmholtzovih rezonatora je duzina porta. I uglavnom je tu duzinu potrebno menjati i konkretno proveravati na terenu sta se desava. Racunski je to samo dobra pocetna osnova. Da li si probao menjati duzinu porta i eventualno povrsinu? Posto su zapramina i oblik prilicno zakucani i tesko ih je menjati kada su kutije vec napravljene...

[zek]

Smem li pitati - zašto staklena vuna u sobi, kada njena prašina ima kancerogeno svojstvo?

[Zexx]

10 minuta ranije, zek said:

Smem li pitati - zašto staklena vuna u sobi, kada njena prašina ima kancerogeno svojstvo?

Urbana legenda:

https://www.knaufinsulation.rs/vesti/razbijanje-mitova-o-kamenoj-i-staklenoj-mineralnoj-vuni

[gerchy]

On 14.6.2019. at 21:53, damic said:

DX34a koristim za osnovne stvari, xo, low cut, PEQ, gain, polaritet.

Signal za subove je stereo, tako mi je zgodnije zbog hardvera. Dva su kao leva a druga dva desna, ako se puste samo oni - muljacina teska. Ali, uporedo sa glavnim zvujama, druga prica. Trenutno je jedan desno od MLP a ostala tri pozadi. Svi se cudom cude kako se bas cuje od napred

Na netu je mnogo diskusije, sta je bolje, mono ili stereo, misljenja su razlicita. Vecina ide na mono. Sto se tice Geddesovog  i Harmanovog  pristupa, prednost dajem ovom prvom. Pre svega, umesto 4, potrebno je 3 suba, dakle, jeftinije je, a i koristi se nesto modova od glavnih zvucnika. Izbegava se HPF za glavne zvucnike, automatski i manje upotrebe elektronike. 

Dalje, ako je neko vrsio merenja u simetricnoj sobi sa simetricnim rasporedom subova, sto je Harmanov pristup, evidentno je da levi i desni subovi imaju gotovo identican odziv, sto je cisto dupliranje modova. Daleko je racionalnije resenje koristiti 3 strateski razmestena suba (ameri koriste izraz "random" sto imo, nije odgovarajuce).

Trenutno, svi subovi imaju isti polaritet, sto je najefikasnija varijanta jer se ukupan spl samo dodaje i tome treba teziti. Mada, imao sam dosta slucajeva u praksi gde bi jedan bio u kontra fazi i eliminisao neki nezgodni pik. Igranka sa vise subova je stalna, uvek se pokusava naci bolja varijanta.

Kao sto rekoh, delay ne koristim, naravno, probao sam i sa njim. Nema cujne razlike. Po Geddesu, granica delaya detektovanja niskih frekvenci ide cak do 50 milisekundi sto je gotovo 15 metara (uobicajeno stanoviste je 30-ak msec). 

Hvala na objašnjenju. Dobra stvar je, što tebi pruža DX34a imaju Velodyne subovi ugrađeno u SW, tako da mogu to bilo kada slobodno probati. I ja mislim, da random nije isto ko strateški tako da predpostavljam da si ti sa testima potražio najoptimalnija mesta?

[gerchy]

16 sati ranije, damic said:

Radi se o akustici malih prostora koja je nazalost, jos puna nepoznanica. Svaka soba je slucaj za sebe. Skolovani akusticari su strucni za akustiku vecih prostora a ovde, ima malo ljudi koji se razumeju u ovu materiju. 

Bas mi je drago da si preneo ovo iskustvo. Klasicni, nazovi "bas trapovi" nemaju nikakvog efekta na niskim frekvencama. Kod prijatelja smo vrsili merenje, sa i bez cilindricnih bas trapova, precnika oko 40cm, visine  250cm, pozicionirane u prednjim uglovima sobe, do 80-90Hz nemaju apsolutno nikakvog ucinka. 

Nebi bilo lose ako mozes da postujes RT60 (tu se gleda T30) od 100Hz do 10KHz, van ovih granica merenja nisu validna, kao i decay za ceo opseg, inicijalni impuls i situaciju na 160msec (u donjoj legendi kucice na svakih 20msec treba da budu otkacene). Smatra se kao vrlo dobar rezultat ako je decay za 160ms oko -20dB.

Probaj ono sto smo Delija i ja vec napomenuli u vezi basa.

Neki studii su i manji od ove sobe, a grafovi kažu da si urađeni dobro. Slažem se, da je svaka soba slučaj za sebe ali barem je fizika uvijek ista.

Klasični bas trapovi kod mene rade između zvučnika (slika - to je 60 cm visine i dubljine i 2 metara dužine). Nije to wow efekat ali tu sam dobio najbolji rezultat. Ako sam to stavio u kutove, bilo je dosta manje razlike.

Okrugle bale vune usred sobe potvrdile su fakat, da absorpcijski trapovi moraju biti tamo gdje je največa brzina, a to nije u kutovima več na 1/4 valovne dužine. Zato jim kažu velocity based absorbers.

Što je čudno, je to, da kažu, kako absorberi sa membranima moraju biti u kutovima (isto Helmholtzi). Ali kod mene i to nije radilo. Još uvijek vjerujem, ako postoje mogučnost, staviti 60+ cm absorpcije na sve stene (ukjučujući plafon), da to može koristiti bas području.

Napraviću nove grafove pa možemo pogledati. Ovo je neki star RT graf gdje se vidi, da je problem negdje oko 45 Hz.

Izvinjavam sem, ali šta tačno ste to spomenuli sa @Delija? Bilo je puno toga, pa neznam sada što tačno da pogledam? 

[gerchy]

4 sati ranije, Majda said:

@gerchy Neverovatrna kolicina ulozenog rada. Od pocetka pa do kraja. Pravo uzivanje je gledati tako dobro uradjen posao. Verujem da odlicno i zvuci. Ja isto volim sivu boju i kada bih bio u prilici ofarbao bih sivom bojom zidove. Meni se dopada svetlija siva.

Ako smem da primetim, mislim da nije potrebno previse izdizati krajni donji deo spektra? Sigurno ne sa +9db!. Tako veliko izdizanje, koje dolazi na vec snimljeni materijal moze se smatrati promenom originalnog materijala? U principu se to razmatra u odnosu na fazu i na fazni pomeraj na krajevima spektra. Nije poenta imati izdignut deo u formi zvucnog pritiska a totatlno poremecene faze koja ide u tom slucaju u + region? Na taj nacin poremecena faza ukazi i u centralni deo spektra i daje sound signature celom sistemu i svakom zvucnom materijalu. A i kod velikog broja snimaka je vec to i uradjeno. Narocito novijih snimaka kao i onih is sountrackova. Shelf LF od par db - OK, ali 9db i to na oba kanala......

Hvala.
Boja cele sobe nije tako bitna. Bitno je, da je u blizini slike tamna mat boja, da se što manje reflektuje od slike. 

Donji deo je (imo) zapravo stvar ukusa. Zapravo se slažem, da preveliko izdizanje može promjeniti originalnu snimku. Ali na kraju dana sobe i sisteme radimo za užitak. Potpuno razumljivo je ako bass freakovi želiju malo jači low end.

[gerchy]

5 sati ranije, Majda said:

Jedan od kljucnih faktora kjiutice na rezultat kod Helmholtzovih rezonatora je duzina porta. I uglavnom je tu duzinu potrebno menjati i konkretno proveravati na terenu sta se desava. Racunski je to samo dobra pocetna osnova. Da li si probao menjati duzinu porta i eventualno povrsinu? Posto su zapramina i oblik prilicno zakucani i tesko ih je menjati kada su kutije vec napravljene...

Da, napravio sam port iz kanalizacijske cijevi i stavio ga u rupu. Ako sam ga izvukao za par milimetara, rezultat je bio bolji. Sada sam mislio da bi u kutije stavio absorpcijski material što bi moralo povečati efekat. Ali ipak, to su dve 60L kutije i neke velike razlike i ne očekujem.