ÄŒuju li se basovi u sobi?

[cheda]

jos jedna slikovita analogija mi pada na pamet, i mislim da moze resiti neke nedoumice

Kako mi se cini vi ste (neki) zvucni talas zamislili kao "stojeci talas", pa bi onda sledilo da se zvuk cuje samo na udaljenostima koje su funkcija talasne duzine.. ali nije tako

Kada zvucnik generise zvucni talas, zamislite taj talas kao da prolazi pored vas... zato uvo moze da registruje to kao zvuk, jer ceo talas, juri pored vas "brzionom zvuka" i vase uvo na 1m ili na 17m, registruje promenu pritiska koja se desava 20x u sekundi...

A prica sa calimom i njegovim sistemom je sledeca: uvo itekako registruje 20Hz koji dolaze direkt iz zvucnika, ali isto tako registruje i sve refleksije koje se desavaju u sobi... Nista cudno, nista novo Problem je sto se na nizim frekvencijama orginalni talas jako brzo "izmesa" sa svojom refleksijom, cak i pre nego sto prodje pra cela perioda, i onda nas to, jeliti, strasno nervira i tera nas da uzlazemo u "tretiranje slusne prostorije"

Poz

[beatgoeson]

A prica sa calimom i njegovim sistemom je sledeca: uvo itekako registruje 20Hz koji dolaze direkt iz zvucnika, ali isto tako registruje i sve refleksije koje se desavaju u sobi... Nista cudno, nista novo Problem je sto se na nizim frekvencijama orginalni talas jako brzo "izmesa" sa svojom refleksijom, cak i pre nego sto prodje pra cela perioda, i onda nas to, jeliti, strasno nervira i tera nas da uzlazemo u "tretiranje slusne prostorije"

Posle te priÄe o Caliminom sistemu, malo sam se detaljnije pozabavio subvuferima. Evo nekih preporuka koje sam zapamtio. Kod traženja lokacije za jedan sub, treba krenuti od ugla, pa probati dalje. Ako je pitanje - jedan ili dva suba, odgovor je: bolje dva. Može da stoji okrenut kako god, isto mu doÄ‘e, ali, ako tiÅ¡e svira kad nije okrenut napred, treba ga malo pojaÄati. Bukvalno ovim reÄima je jedan konstruktor to napisao.

Kada se grafiÄki prikazuje prostiranje basova iz suba, obiÄno je to mali kružić oko njega. Ali, na jednoj malo preciznijoj animaciji se vidi, da taj krug baÅ¡ i nije najpravilniji, mada ta deformacija ne izaziva naroÄitu pažnju. Kada se bolje pogleda, ta deformacija pokazuje razliku od 2.5-3db u odnosu na intenzitet sa prednje strane zvuÄnika, pri frekvenciji od 250Hz. Za dublje frekvencije nije prikazano. Ali, pretpostavljam da ima barem 1db razlike. Kod horne, verujem da je ta usmerenost makar malo veća.

ZnaÄi, jeste da mi plivamo u jednoj smeÅ¡i direktnih signala i refleksija, ali uho nekako uspeva da registruje ono najvažnije (konaÄno, refleksije su već malo izgubile na intenzitetu). Sve u svemu, idealne basove nećemo nikada imati, ali nije sve jedno - treba eksperimentisati radi dobijanja najboljeg rezultata.

[borjan]

Prosecna prostorija, pravougaonog oblika osnove, sa parelelnim zidovima od tvrdih materijala koji vrlo malo absorbuju zvuk, ponasa se kao rezonatorska kutija. Male prostorije sa zapreminom manjom od 100m3 znatno uticu na reprodukciju zvuka niskih frekvenci narocito u opsegu ispod 100Hz. Uticaj prostorije ce se ispoljiti u vidu sopstvenih rezonanci na odredjenim frekvencijama iz kriticnog opsega izmedju 20 i 100Hz uz dodavanje karakteristicne boje zvuku u sirem frekv.podrucju reprodukcije.

Da bismo bolje opisalii, zamislimo sta se dogadja kada zvucnik postavimo na jedan kraj zatvorene dugacke cevi, glatkih i krutih zidova, na cijem drugom kraju je mikrofon ciji su izlazni signali povezani sa mernim isnrumentom-voltmetrom. Ako zvucnik napajamo sinusnim signalom iz generatora i kontinualno menjamo frekvenciju do 20 do 20000Hz, zvucni pritisak na mestu membrane mikrofona imace maksimalnu vrednost na feekvenciji f=c/2l, gde je l duzina cevi a c bzina zvuka u vazduhu(343m/s na 20C). na ovoj frekvenciji, koju nazivamo osnovnom frekvencijom rezonance, talasna duzina koja je oznacena sa malbda jednaka je dvostrukoj duzini cevi. jednostavnim racunanjem se dobija da u cevi od 3m prvi maksimum pritiska nastaje na frekvenci od 57Hz. Na ovoj frekvenci zvucni talasi,koji se odbijeni od kraja cevi vracaju nazad ka zvucniku,u svakom trenutku su u fazi sa zvucnim talasima koje zvucnik zraci.Na taj nacin, polazni i odbijajuci talasi se SABIRAJU I POVECAVAJU za razliku od svih ostalih talasa koji su razlicitih frekvencija, manjih ili vecih od f i koji nisu u fazi. Opsiana pojava je poznata kao stojeci talasi.

Najniza sopstvena frekvencija paralopipedne prosyorije je ona na kojoj je talasna duzina zvuka jednaka dvostrukoj duzini prostorije, pri cemu se pod duzinom podrazumeva njena najveca dimenzija. U prostoriji duzine 3,43m najniza sopsvena frekvencijaiznosi 50Hz. U oblasti niskih frekvencija sopstvene rezonance su relativno lako raspoiredjene na frekvc,skali dok sa povecanjem frekvencije sve gusce sabijene jedna uz drugu. Razlike se uocavaju i na pogledu amplitude stojecih talasa razlicitih frekvencija rezonance. Amplituda na svakoj frekvenciji rezonance zavisi od izvora zvucne energije koju apsorbuju granicne povrsine prostorij i od gubitka energije u vazduhu.

Na niskim frekvencijama upijanje zvucne energije svodi se skoro u potpunosti na mehanicko oscilovanje zidova,poda,tavanice i delova namestajaMrenjima je potvrdjeno da malterisana tavanica, na drvenim gredicama sa vazdusnim prostorom, apsorbuje zvucne talase cije su frekvence nize od 150Hz.

Uz to, najniza sopstvena frekvencija paralopipedne prostorije,a to je ona na kojoj je talasna duzina jednaka dvostrukoj najvecoj dimenziji, odnosno duzini prostorije, prakticno odredjuje i najnizu frekvcniju zvuka koja se moze reprodukovati.

To znaci da je za reprodukciju zvuka od 20Hz, potrebno da se zvucnici nalaze u prostoriji cija je duzina 8,58m, Ako je najveca dimenzija prostorije 3,43m u njoj ce biti moguce reprodukovati samo zvuk frekvencije iznad 50Hz.

UTicaj refleksija

U prostoriji se ne mzoe izbeci refleksija zvucnih talasa od zidova,poda,tavanice i tvrdih delova namestaja. Do uha slusaoca najpre stize direktan zvuka a zatim nekoliko milisekundi kasnije i reflektovani zvucni talasi! Reflektovani talasi kasne utoliko ukoliko je jihov predjeni put duzi. Najmanje kasne prve refleksije, odnosno talasi koji su se samo jednom odbili od neke povrsine pre nego sto su dospeli do uha slusaoca. Druge refleksije imaju duzi predjeni put i vece kasnjenje u odnosu na direktan zvuk.

U svakoj tacki prostorije fazni stav direktnog i reflektovanog talasa odredjene frekvcnije bice drugaciji,Razlike u fazi zavise od razlike predjenih puteva reflektovanih talasa. Frekvencijska karakteristika reprodukovanog zvuk zavisice od toga da li se direktni i reflektovani talasi pojedinih frekvencija sabirjau ili oduzimaju odnosno da li su u fazi ili protivfazi.

Stereofonska reprodukcija

Pri izvodjenju muzike u koncertnoj dvorani do slusalaca dolaze direktni zvucni talasi i talasi odbijeni od tvrdih granicnih povrsina ( zidova,tavanica). Jednom ili visestruko odbijeni zvucni talasi dolaze do slusalaca iz svih pravaca dok direktni dolaze iz pravca izvodjaca. ljudsko uho oseca smer zvucnih talasa i tako uocava odnos direktnog i reflektovanog zvuka u uk.zvucnoj slici. Direktan zvuk od izvodjaca prvi dopire do slusalaca jer prelazi najkraci put i prema njemu se oni orijentishu. Reflektovani zvuk doprinosi slivanju tonova muzickih deonica i zvuk postaje zvonkiji. Reflektovani talasi dakle upotpunjuju zvucnu sliku dodajuci karakteristicnu boju zvuka, koja zavisi od akustickih osobina prostorije u kojoj se snima a i od prostorije u kojoj se slusa. Akusticki opiti i merenja su pokazali da je u prosecnoj konc.dvorani udeo direktnog zvuka u ukupnoj zvucnoj slici svega 11%, dok reflektovanog-89% !

U sobi relativno malih dimenzija udeo direktnog zvuka u ukupnoj zvucnj slici je veci nego u koncertnoj dvorani.

Slusalice

Za slusalice ne vezi opste pravilo koje se odnosi na zvucnike da nema dobrog zvuka iz malih dimenzija posto zvucnici malog precnika membrane ne mogu fizicki da reprodukuju zvuk najnizih frekvencija. I kod slusalica i kod zvucnika se primenjuje elektroakusticki pretvarac, koji pretvara signal u osciulacije membrane a ova pokretanjem vazduha pretvara svoje oscilacije u naizmenicno zgrusnjavanje i razredjivanje cestica vazduha odnosno u zvuk. Medjutim, kod slusalica je, za razliku od zvucnika koji pokrecu veliku masu vazduha u prostoru, elektroakusticki pretvarac(izvor zvuka) fizicki spregnut sa akustickom impedancom, koja kao akusticki potrosac, odgovara ogranicenoj zapremini vazduha u covekovom uhu!!! ( BokiToki-svaka cast! ).

Koristeci fizike zakonitosti stvaranja zvuka u veoma maloj zapremini prostora slusnog kanala i usne skoljke, zatvorenog membranom i kucistem slusalice( oko 4cm3 u proseku) i psihoakusticke osobenosti pretvaranja oscilacija vazduha u unutrasnjosti uha u elekticne nervne impulse, kojise prenose u centar za sluh u mozgu, konstrukcija slusalica je usavrsena do te mere da se mogu reprodukovati sve cujne frekvencija pa i najnize.

O autoru :

Mr Blažo Guzina, dipl. ing. (1950. g.)

OpÅ¡te obrazovanje: gimnazija, prirodno-matematiÄki smer.

StruÄno obrazovanje: diplomirani inženjer elektronike, odsek telekomunikacija.

Diplomirao 1975. godine sa temom iz oblasti ozvuÄavanja.

Poslediplomske studije: na smeru za akustiku ElektrotehniÄkog fakulteta u Beogradu sve ispite položio sa najvećom ocenom (10).

Magistrirao 1988. godine sa tezom iz oblasti akustike koncertnih dvorana i studija za snimanje muzike.

U toku rada na magistarskoj tezi ispitivao akustiÄke osobine najpoznatijih koncertnih dvorana u Beogradu, na dva naÄina: objektivnim merenjem i subjektivnim ocenjivanjem.

StruÄni ispit za diplomiranog inženjera elektrotehnike, smer telekomunikacija, položio 1985. godine i postao ovlašćeni projektant.

Govori i piše engleski i francuski jezik. Engleski usavršavao u Londonu, a francuski u Briselu.

ÄŒlan je Udruženja nauÄnih i struÄnih prevodilaca Srbije, od 1988.g.

Od 1988. godine priznat mu je status eksperta International Telecommunication Union, pri UN u Ženevi.

Zaposlen od 1975. godune, najpre u Elektronskoj industriji, gde je radio u odeljenju za razvoj, a zatim u TehniÄkom sektoru Radio Beograda, gde je radio kao inženjer za akustiku, potom odgovorni inženjer i odgovorni inženjer - projektant.

U periodu 1990. - 1991. godine radio u TehniÄkom centru Evrovizije, u okviru Evropske zajednice radio i televizijskih organizacija, EBU, u Briselu, na položaju TehniÄkog koordinatora Evroradija. Kao prvi ikad imenovani TehniÄki koordinator uÄestvovao je u radu Evroradija od njegovog osnivanja. Bio je odgovoran za tehniÄku koordinaciju meÄ‘unarodnih multilateralnih radio prenosa i analizirao rezultate ispitivanja i merenja obavljenih tokom prvih satelitskih radio prenosa, sa ciljem davanja preporuka kako da se oni profesionalno usavrÅ¡e.

Rezultat toga rada je izmenjena i dopunjena knjiga propisa i preporuka, pod nazivom "EBU Code of Practice", koju je zajedno sa kolegom F. Francoys, napisao 1991. godine i objavio u internom izdanju EBU.

UÄestvovao je i u radu nekoliko meÄ‘unarodnih ekspertskih grupa, meÄ‘u kojima su:

- Sub-group T5 (Radio Operations) Working party T, International network transmission and operations;

- Eutelsat Operations Group;

- New Technology Group;

- EBU International Relations Group.

Po povratku iz EBU-a bio je delegat JRT u ekspertskim radnim grupama EBU: Eutelsat Radio Operations Group i New Technology Group, i uÄestvovao na njihovim sastancima u Londonu i Ženevi, do uvoÄ‘enja sankcija UN prema Jugoslaviji, juna 1992. g.

U internom izdanju Radio Beograda objavio Äetiri knjige iz oblasti studijske tehnike i snimanja zvuka. Na domaćim i meÄ‘unarodnim kongresima i u Äasopisima objavio brojne radove. Nastupao je na meÄ‘unarodnim kongresima Audio Engineering Society i International Congress on Acoustics, u Hamburgu, Montreu, Parizu i Beogradu, gde je predstavljao svoje radove, i to nekoliko puta kao jedini inženjer iz naÅ¡e zemlje Äiji je rad primljen na kongres. Kao tehniÄki koordinator EBU, u toku 1991. godine organizovao je i održao predavanja na seminarima u Stokholmu i Pragu, za inženjere iz istoÄnoevropskih zemalja, sa ciljem njihovog ukljuÄivanja u rad Evroradija.

Obavljao je projektantski nadzor pri izvoÄ‘enju radova na nekim od znaÄajnijih objekata za koje je projektovao akustiÄko reÅ¡enje, kao Å¡to su većina studija i tehniÄkih režija za snimanje i emitovanje programa u Radio Beogradu, ukljuÄujući i Äuveni dramski studio 10, pozoriÅ¡te Bojan Stupica u Beogradu, Koncertna sala i studio za snimanje muzike Fakulteta muziÄke umetnosti u Beogradu, mnoge lokalne radio stanice, TV stanice itd.

Od 1993. godine radi u TehniÄkom razvoju Radio televizije Srbije, na mestu odgovornog, a zatim, samostalnog inženjera.

U tehniÄkom razvoju RTS, 1994. godine napisao je struÄnu studiju o atestiranju kablovskih distribucionih i zajedniÄkih antenskih sistema. Nastavio je i da piÅ¡e za struÄne Äasopise i kongrese, a 2000. godine uradio je studiju o mogućnostima emitovanja zemaljskog digitalnog radio programa (DAB).

Od 2002. godine radi u radnoj grupi za uvoÄ‘enje digitalne televizije DVB-T. Napisao je tehniÄki elaborat o naÄinu merenja i ispitivanja kvaliteta prijema digitalne televizije DVB-T i sastavio plan merenja i ispitivanja, s posebnim osvrtom na merenja mobilnog prijema.

Rad u EBU, uÄešće na brojnim svetskim kongresima i sklonost ka putovanjima omogućili su mu da poseti najpoznatija radio i TV studija, koncertne dvorane i pozoriÅ¡ta, i sluÅ¡a koncerte i operska izvoÄ‘enja u Äuvenim svetskim dvoranama od Engleske do Indije i Kine.

U jesen 2000. godine, zajedno sa Dr Mihajlom ÄorÄ‘evićem osnovao je Katedru za snimanje i obradu zvuka, na Akademiji umetnosti Braća Karić, u Beogradu, gde predaje kao profesor po pozivu. Sastavio je plan i program nastave u okviru ÄetvorogodiÅ¡njih studija za struÄne tehniÄke predmete: akustika, audio tehnika, snimanje i obrada zvuka i ozvuÄavanje. Napisao je i prvi srpski udžbenik o snimanju zvuka: Uvod u tehniku snimanja zvuka.

U Äasopisu RADIO WORLD INTERNATIONAL i njegovom ameriÄkom izdanju, RADIO WORLD, objavljuje struÄne Älanke na engleskom jeziku, po svom izboru i po pozivu.

U britanskom Äasopisu PRO SOUND NEWS EUROPE objavljuje Älanke o studijima za snimanje zvuka.

REFERENCE I RADOVI :

REFERENCE (PROJEKTI, STRUÄŒNI RADOVI, KNJIGE)

1. PROJEKTI AKUSTIÄŒKE OBRADE I ZVUÄŒNE ZAÅ TITE

1. TehniÄka režija dramskog studija 10 Radio Beograd,

2. Studio i tehniÄka režija Radio Požarevac,

3. Dva studija sa tehniÄkim režijama Radio Majdanpek,

4. TehniÄka režija 19 Radio Beograd,

5. Studio i tehniÄka režija Radio Kula,

6. Studio 1a Radio Beograd,

7. Studio i tehniÄka režija Radio Apatin,

8. TehniÄka režija 5 Radio Beograd,

9. Studio i tehniÄka režija Radio Užice,

10. TehniÄka režija u Domu omladine Beograd,

11. Dva studija sa tehniÄkim režijama Radio Priboj,

12. TehniÄka režija 20 Radio Beograd,

13. Dva studija sa tehniÄkim režijama Radio Smederevo,

14. Studio i tehniÄka režija Radio Vranje,

15. Studio 9 Radio Beograd,

16. Studio i tehniÄka režija Radio Kotor,

17. Studio i tehniÄka režija 4 Radio Beograd,

18. Dva studija sa tehniÄkim režijama Radio Prijepolje,

19. Studio i tehniÄka režija 17 Radio Beograd,

20. Dva studija sa tehniÄkim režijama Radio Bar,

21. Studio i tehniÄka režija 22 Radio Beograd,

22. Dva studija i tri tehniÄke režije Radio Televizija Budva,

23. TehniÄka režija 7 Radio Beograd,

24. Studio i tehniÄka režija 12 Radio Beograd,

25. Dva studija sa tehniÄkim režijama, (idejni projekat) Radio Ruma,

26. TehniÄka režija 10 M Radio Beograd,

27. Studio i dve tehniÄke režije Televizija Smederevo,

28. Studio i tehniÄka režija (idejni projekat) Radio Cetinje,

29. Studio i tehniÄka režija za snimanje muzike i dve sale za probe orkestra VP Zemun, Zemun,

30. Studio i tehniÄka režija 23 Radio Beograd,

31. Dva studija sa tehniÄkim režijama Radio Jugoslavija,

32. Studio i tehniÄka režija 1 Radio Beograd,

33. Dva strelišta GSUP Beograd,

34. Teatar Bojan Stupica (rekonstrukcija) Beograd,

35. Amfiteatar vojnog školskog centra Žarkovo,

36. Studio, tehniÄka režija, koncertna sala i Äetiri sale za probe i vežbanje Fakulteta muziÄke umetnosti Beograd,

37. Sala za konferencije Veća SSJ Beograd,

38. TehniÄka režija 9, Radio Beograd,

39. Studio i tehniÄka režija Branka "Kockice", Beograd,

40. Studio i tehniÄka režija za snimanje muzike Zorana Tirnanića, Krnjevo,

41. Studio i tehniÄka režija za snimanje muzike Miroljuba AranÄ‘elovića KemiÅ¡a, Beograd,

42. Niža i srednja muziÄka i baletska Å¡kola Podgorica,

43. Studio i demo-soba firme JEL, Beograd,

44. Studio za snimanje muzike "London", Danila Pavićevića, sa tehniÄkom režijom za okružujuću reprodukciju zvuka (Surround Sound), Beograd,

45. Studio za snimanje muzike "Barba", Vlada Georgieva, sa tehniÄkom režijom tipa LEDE (Live End-Dead End), Beograd,

46. Studio za snimanje muzike "Le Durango", Gorana Stojadinovića Ranga, sa tehniÄkom režijom tipa LEDE (Live End-Dead End), Beograd,

47. Studio i tehniÄka režija, Radio Slobodna Evropa, Beograd,

48. Audio studio, video i audio tehniÄka režija, Televizija Kanal D, Beograd,

49. Dubbing studio "Loudworks", sa tehniÄkom režijom za okružujuću reprodukciju zvuka, "Luxor", Beograd, sertifikovan od strane Walt Disney Company,

50. Studio za snimanje muzike, "MT", Mikija Todorovića, Beograd,

51. Studio za snimanje muzike "RAMA-LAMA", sa tehniÄkom režijom za okružujuću reprodukciju zvuka (Surround Sound), Aleksandar Eraković, Beograd,

52. Dva studija za snimanje muzike i reklama "Alpha", sa tehniÄkom režijom za okružujuću reprodukciju zvuka (Surround Sound), Vladimir Guzina, Novi Sad,

53. Dva studija za snimanje muzike "Hill River Studios", sa tehniÄkom režijom za okružujuću reprodukciju zvuka (Surround Sound), Fedja Franklin, Beograd,

54. Studio i tehniÄka režija, Akademski radio Licej, Beograd,

55. Studio 2, "Black Spider", Vlada Nikolić, Beograd,

56. Studio za snimanje muzike "Mansarda", sa tehniÄkom režijom za Surround Sound, Dom kulture Novi Beograd i Antonije PuÅ¡ić "Rambo Amadeus", Beograd,

57. Studio za snimanje muzike Željka Joksimovića, sa tehniÄkom režijom za okružujuću reprodukciju zvuka (Surround Sound), Beograd,

58. Dva studija za snimanje muzike, sa tehniÄkom režijom tipa LEDE (Live End-Dead End), Aleksandar Miloradović, Miliva kod Despotovca

59. Studio i tehniÄka režija, Radio Dedal, LeÅ¡tane, Grocka

2. CONSULTING POSLOVI

AkustiÄka obrada i zvuÄna zaÅ¡tita

1. Studio 5 Radio Beograd,

2. Dva studija sa tehniÄkim režijama Radio televizija Bor,

3. "Polugluva" soba dramskog studija 10 Radio Beograd,

4. TehniÄka režija 3 Radio Beograd,

5. Studio i tehniÄka režija Radio Ulcinj,

6. Sala za probe hora RTS, "Kula", Radio Beograd,

7. Studio i tehniÄka režija u Savezu slepih i slabovidih, Beograd,

8. Tri studija sa tehniÄkim režijama, Radio Kragujevac,

9. Spikerska kabina, Stadion JNA Beograd,

10. TehniÄka režija novog razdelnika, Radio Beograd,

11. Idejno rešenje prilagođenja akustike Crkve na Oplencu za snimanje horske muzike, Oplenac,

12. Studio i tehniÄka režija "Akademija", Beograd,

13. Studio i tehniÄka režija Radio OkuÄani, Hrvatska

14. Studio i tehniÄka režija Radio Dvor na Uni, Hrvatska

15. ÄŒetiri studija sa sedam tehniÄkih režija i montaža, RTV 9, SrbijaÅ¡ume, Beograd

16. Višenamenska sala u poslovnoj zgradi Delta holding, Novi Beograd

17. Studio 1, "Black Spider", Vlada Nikolić, Beograd

3. PROJEKTI ZAÅ TITE OD BUKE I VIBRACIJA

1. Stambeno naselje, Blok 63 Novi Beograd,

2. Poslovna zgrada RMK Zenica, Zenica, Bosna i Hercegovina

3. Komora za eksperimente, Centar za imunološka istraživanja, Torlak, Beograd,

4. Vojni školski centar, Žarkovo,

5. Transformatorska stanica, Užice,

6. ZvuÄna zaÅ¡tita spoljnog prostora (mirno dvoriÅ¡te) stambeno-poslovne zgrade u ul. BraniÄevska br.13, od unutraÅ¡njih izvora buke (toplovodna pumpa i automobili u garaži), Beograd

4. REVIZIJE PROJEKATA

1. Zaštita od buke objekta Trgovinskog predstavništva ambasade ČSSR Beograd,

2. AkustiÄka obrada i zvuÄna zaÅ¡tita reportažnih kola RTV Beograd, Beograd,

3. OzvuÄenje Robne kuće Beograd, Beograd

5. PROJEKTI OZVUÄŒENJA

1. Hala sportova Paraćin,

2. Vojni školski centar Žarkovo, Beograd,

3. Poslovna zgrada Yugoslavia Commerce Beograd,

4. Višespratna garaža u Masarikovoj ulici Beograd,

5. Fabrika obuće "Beograd", Beograd

6. OSTALI PROJEKTI

1. Tonske, signalizacione i veze uzemljenja studija i tehniÄke režije za snimanje muzike u 16-kanalnoj tehnici, Fakultet muziÄke umetnosti Beograd,

2. Tonske, signalizacione i veze uzemljenja tehniÄke režije 19 Radio Beograd,

3. Tonske, signalizacione i veze uzemljenja, telefonske i interfonske instalacije dva studija sa tehniÄkim režijama Radio Smederevo,

4. Instalacije elektriÄnog napajanja, osvetljenja i telefona Radio Vranje,

5. ZajedniÄki antenski sistem osnovne Å¡kole u 1. Mesnoj zajednici na Bežanijskoj kosi, Beograd,

6. ZaÅ¡titna obloga ("Faradejev kavez") protiv elektromagnetskog zraÄenja iz postrojenja transformatorske stanice, razvodnog odeljenja i dizel generatora, Radio televizija Pink, Beograd,

7. ZaÅ¡titna obloga ("Faradejev kavez") protiv elektromagnetskog zraÄenja iz postrojenja transformatorske stanice, u aneksu poslovne zgrade Delta banke, Novi Beograd,

8. ZaÅ¡titna obloga ("Faradejev kavez") protiv elektromagnetskog zraÄenja, studio za snimanje muzike Željka Joksimovića, Beograd

9. ZaÅ¡titna obloga ("Faradejev kavez") protiv elektromagnetskog zraÄenja, studio za snimanje muzike, Aleksandar Miloradović, Miliva kod Despotovca

7. SPISAK ZNAÄŒAJNIJIH OBJAVLJENIH RADOVA

1. B. Guzina, H. Kurtović, Prilog objektivnom ispitivanju frekvencijske karakteristike viÅ¡epojasnih zvuÄniÄkih kombinacija, 8 strana, Zbornik radova XXIV jug. konf. ETAN, PriÅ¡tina, 1980.

2. B. Guzina, Merenje vremena reverberacije razliÄitim pobudnim signalima, 8 strana, Zbornik radova XXV jug.konf. ETAN, Mostar, 1981.

3. B. Guzina, H. Kurtović, A contribution to the objective investigation of the frequency response characteristics of the multiway loudspeaker cabinet systems, 9 strana, 68th Audio Engineering Society Convention, preprint 1728, Hamburg, 1981.

4. B. Guzina, Z. HraÅ¡ovec Carić, Mogućnosti poboljÅ¡anja odnosa glasnosti govornih i muziÄkih sadržaja radio programa, 8 strana, Zbornik radova XXVI jug. konf. ETAN, Subotica, 1982.

5. Z. HraÅ¡ovec Carić, B. Guzina, Uporedno ispitivanje glasnosti govornih i muziÄkih sadržaja radio programa, 8 strana, Zbornik radova XXVI jug. konf. ETAN, Subotica, 1982.

6. B. Guzina, Measurement of reverberation time using the different signal sources, 9 strana, 71st AES Convention, preprint 1864, Montreux, 1982.

7. B. Guzina, Merenje vremena reverberacije prenosnim instrumentom sa mikroprocesorom, 8 strana, Zbornik radova XXVII jug. konf. ETAN, Struga, 1983.

8. Z. Hrašovec Carić, B. Guzina, Loudness balance of speech and music in radio broadcasts, 12 strana, 73rd AES Convention, preprint 1965, Eindhoven, 1983.

9. B. Guzina, Poboljšanje uslova slušanja u stereo režiji studija za snimanje muzike, 8 strana, Zbornik radova XXVIII jug. konf. ETAN, Split, 1984.

10. B. Guzina, Measurement of reverberation time using a microprocessor audio analyzer, 7 strana, 75th AES Convention, preprint 2076, Paris, 1984.

11. B. Guzina, ZvuÄna zaÅ¡tita studijskih prostorija u radiju i televiziji, 6 strana, Zbornik radova VIII jug. savetovanja ZaÅ¡tita od buke i vibracija u životnoj i radnoj sredini, Institut IAMA, Beograd, 1985.

12. B. Guzina, Sound insulation in radio and television studio premises, 8 strana, 80th AES Convention, preprint 2340, Montreux, 1986.

13. B. Guzina, PoÄetno vreme reverberacije kao akustiÄka karakteristika prostorije, 84 strane, Odbranjena magistarska teza, ElektrotehniÄki fakultet, Beograd, 1987.

14. B. Guzina, ZvuÄna zaÅ¡tita od spoljne buke, 6 strana, Äasopis "Izgradnja", Savez graÄ‘. inž. i tehn. Srbije, br.6, Beograd, 1987.

15. B. Guzina, M. TabaÅ¡, Ispitivanje kablova za zvuÄnike, 8 strana, Zbornik radova XXXIII jug. konf. ETAN, Novi Sad, 1989.

16. B. Guzina, Late decay time in concert hall acoustics, 4 strane, Zbornik radova 13th International Congress on Acoustics, ICA, Beograd, 1989.

17. B. Guzina, Uputstvo o atestiranju kablovskih distribucionih i zajedniÄkih antenskih sistema, 10 strana, Radio televizija Srbije, Beograd, 1994.

18. B. Guzina, D. D. Kalić, Merenje zvuÄne izolacije metodom intenziteta zvuka, 3 strane, Zbornik radova XXXIX konf. ETRAN, Zlatibor, 1995.

19. B. Guzina, A. Ružić, Stereofonska i okružujuća reprodukcija zvuka na raÄunaru, radiju, televiziji, videu i filmu, 4 strane, Zbornik radova V nauÄno struÄnog skupa Informacione tehnologije, IT MM, Žabljak, 2000.

20. B. Guzina, A. Ružić, Mogućnosti primene raÄunara u profesionalnom snimanju zvuka, 6 strana, Zbornik radova konferencije YU INFO 2000, Kopaonik, 2000.

21. B. Guzina, IzveÅ¡taj o tehniÄkim mogućnostima emitovanja digitalnog zemaljskog radio programa (DAB), 12 strana, struÄna studija, Radio televizija Srbije, Beograd, 2000.

22. B. Guzina, Osnovni principi merenja zemaljski emitovanog digitalnog televizijskog signala DVB-T, 16 strana, struÄna studija, Radio televizija Srbije, Beograd, 2002.

23. B.Guzina, Uputstvo za upotrebu digitalnog kompleta za merenje polja, PROLINK-4C, 21 strana, Radio televizija Srbije, Beograd, 2004.

24. B.Guzina, TehniÄke mogućnosti stereofonske i okružujuće reprodukcije zvuka na televiziji, 7 strana, struÄna studija, Radio televizija Srbije, Beograd, 2004.

25. B.Guzina, Mogućnosti primene standarda MPEG-4 (ISO/IEC 14496-10:2004/H.264), struÄna studija, 11 strana, Radio televizija Srbije, Beograd, 2005.

26. B. Guzina, IzveÅ¡taj o rezultatima ispitivanja i merenja prijema zemaljski emitovanog digitalnog televizijskog signala DVB-T, struÄna studija, 9 strana, Radio televizija Srbije, Beograd, 2006.

8. SPISAK OBJAVLJENIH KNJIGA

1. B. Guzina, Rukovanje i održavanje magnetofona MCI JH 110 A, 89 strana, A4, Radio televizija Beograd, 1979.

2. B. Guzina, Rukovanje i održavanje magnetofona MCI JH 16, 85 strana, A4, Radio televizija Beograd, 1979.

3. B. Guzina, Rukovanje i održavanje magnetofona STUDER A 80/RC, 79 strana, A4, Radio televizija Beograd,1979.

4. B. Guzina, Ilustrovano uputstvo za primenu mikrofona u snimanju govora i muzike, 45 strana, B5, Radio televizija Beograd, Beograd, 1987.

5. B. Guzina, F. Francoys, Radio Code of Practice, 147 strana, A4, izmenjeno i dopunjeno izdanje, European Broadcasting Union, Technical Centre, Brussels, 1991.

6. B. Guzina, Uvod u tehniku snimanja zvuka, 181 strana, B5, udžbenik, Univerzitet Braća Karić, Beograd, 2001, ISBN 86-83279-02-2

7. B. Guzina, Audio tehnika u radiju i televiziji, 247 strana, B5, Svetlost teatar, Beograd, 2004, ISBN 86-905447-0-4

USKORO: Akustika studija, izdavaÄ LINK PLUS SPECIJAL, Novi Sad

9. SPISAK ÄŒLANAKA OBJAVLJENIH U ÄŒASOPISIMA RADIO WORLD (RW) I RADIO WORLD INTERNATIONAL (RWI)

1. Good Vibrations from Pioneering Studio B, RWI, July 2001, Vol. 25, No 7

2. Digital Dawn in Banja Luka, RWI, September 2001, Vol. 25, No 9

3. Making Sense of Decibels, RWI, October 2001, Vol. 25, No 10

4. Working with Turntable Resonances, RWI, December 2001, Vol. 25, No 12

5. New Law, Pubcaster, RWI, December 2001, Vol. 25, No 12

6. Taking Care of Hearing Health, RWI, May 2002, Vol. 26, No 5

7. Making Sense of Meter Readings, RWI, September 2002, Vol. 26, No 9

8. To Equalize, or Not to Equalize, RWI, October 2002, Vol. 26, No 10

9. Studio Routing, Wiring and Shielding, RWI, December 2002, Vol. 26, No 12

10. Invest in Insulation, RWI, May 2003, Vol 27, No 5

11. Sound Insulation, Sound Investment, RW, May 21, 2003

12. Microphone Choices Made Easy, RWI, July 2003, Vol 27, No 7

13. Controlling Program Volume, RWI. August 2003, Vol 27, No 8

14. Step-by-Step Microphone Selection, RWI, October 2003, Vol 27, No 10

15. Optimizing Speech for Broadcast, RWI, December 2003, Vol 27, No 12

16. How to Optimize Speech for Air, RW, March 1, 2004

17. Microphones Aim in Different Directions, RWI, April 2004, Vol 28, No 4

18. Microphone Transducer Types, RWI, June 2004, Vol 28, No 6

19. Everyday Microphone Accessories, RWI, August 2004, Vol 28, No 8

20. Using Microphones Outdoors, RWI, September 2004, Vol 28, No 9

21. Getting Beyond Subjective Metering, RW, November 17, 2004

22. Getting Subjective Out of Metering, RWI, November 2004, Vol 28, No 11

23. Monitor, Room Interaction, RWI, January 2005, Vol 29, No 1

24. Studio B Marks Milestones, RWI, February 2005, Vol 29, No 2

25. Mic Use in Noisy Environments, RWI, June 2005, Vol 29, No 6

26. Special Microphone Applications, RWI, July 2005, Vol 29, No 7

27. Travel Mission Central to JAT, RWI, August 2005, Vol 29, No 8

28. HVAC Systems for Radio Studios, RWI, August 2005, Vol 29, No 8

29. Surroundsound for Digital Radio, RWI, December 2005, Vol 29, No 12

30. Miking Solutions for Surround, RWI, April 2006, Vol 30, No 4

31. Direction Effects Mic Response, RWI, May 2006, Vol 30, No 5

32. Handling Audio Signal Headroom, RWI, August 2006, Vol 30, No 8

33. Studio Monitor Setup Considerations, RWI, September 2006, Vol 30, No 9

34. Index Spreads Reach Nationally, RWI, November 2006, Vol 30, No 11

35. Bass Behavior in Control Rooms, RWI, January 2007, Vol 31, No 1

36. Church Radio Seeks More Space, RWI, May 2007, Vol 31, No 5

37. Pirates Succumb to RRA, RWI, September 2007, Vol 31, No 9

38. Romantic Aims Remain High, RWI, November 2007, Vol 31, No 11

10. SPISAK ÄŒLANAKA OBJAVLJENIH U ÄŒASOPISU RADIO WORLD ENGINEERING EXTRA (RWEE) - INTERNATIONAL EDITION

1. The Acoustics of Radio Studios, RWEE, Spring 2007, No 3

2. Absorbers, Diffusers Tame Sound, RWEE, Autumn 2007, No 4

3. Basic Microphone Characteristics, RWEE, Spring 2008, No 5

11. SPISAK ÄŒLANAKA OBJAVLJENIH U ÄŒASOPISU pro sound news EUROPE

1. Double dub in Belgrade, October 2004

2. Serbian outfit bears eastern promise, March 2005

3. Rama-Lama ding-dong, October 2005

4. From Camden to Belgrade, March 2006

[first]

Borjane, kako te samo nije mrzelo....

... u svakom sluÄaju odgovor na ovu diskusiju se nalazi u tekstu koji si preneo i u pisanoj formi na Äemu beatgoeson posebno insistira

i valjda će sad biti zadovoljan a kljuÄne su sledeće dve reÄenice...

Uz to, najniza sopstvena frekvencija paralopipedne prostorije,a to je ona na kojoj je talasna duzina jednaka dvostrukoj najvecoj dimenziji, odnosno duzini prostorije, prakticno odredjuje i najnizu frekvcniju zvuka koja se moze reprodukovati.

To znaci da je za reprodukciju zvuka od 20Hz, potrebno da se zvucnici nalaze u prostoriji cija je duzina 8,58m, Ako je najveca dimenzija prostorije 3,43m u njoj ce biti moguce reprodukovati samo zvuk frekvencije iznad 50Hz.

[beatgoeson]

Bojim se da je u pitanju neka zamena teza. Priznajem da ovaj tekst navodi na razmiÅ¡ljanje. KljuÄni deo je sledeći:

Uz to, najniza sopstvena frekvencija paralopipedne prostorije,a to je ona na kojoj je talasna duzina jednaka dvostrukoj najvecoj dimenziji, odnosno duzini prostorije, prakticno odredjuje i najnizu frekvcniju zvuka koja se moze reprodukovati.

To znaci da je za reprodukciju zvuka od 20Hz, potrebno da se zvucnici nalaze u prostoriji cija je duzina 8,58m, Ako je najveca dimenzija prostorije 3,43m u njoj ce biti moguce reprodukovati samo zvuk frekvencije iznad 50Hz.

Profesor govori o mogućnosti "reprodukcije" dotiÄnih frekvencija. Mi ovde govorimo o "percepciji" tih frekvencija. G. Guzina bi bio najmerodavniji da objasni Å¡ta je ovim hteo da kaže. Jer, evo joÅ¡ jednog citata iz teksta:

Do uha slusaoca najpre stize direktan zvuka a zatim nekoliko milisekundi kasnije i reflektovani zvucni talasi!

Dakle, 20 ili 200Hz, prvo stiže do uha direktno iz zvuÄnika.

Da malo preoblikujem naziv teme: ÄŒuju li se basovi u kolima? ÄŒuju se, Äuju... Odvaljuju bubrege. Ljudi ugraÄ‘uju vufere od 15' da bi Äuli 80Hz? Da li se u "fići" Äuje iÅ¡ta ispod 100Hz? Naravno da se Äuje.

ObjaÅ¡njenje u vezi sluÅ¡alica se ne odnosi na ovu temu, već objaÅ¡njava mehanizam kako sa tako male membrane može da se do sluÅ¡nog aparata prenese dovoljno energije za reprodukciju niskih frekvencija. I dalje ostaje dilema: Kako se iz njih uopÅ¡te neÅ¡to Äuje, kada ni jedna frekvencija ne uspeva da se "razvije".

Dakle, ubeÄ‘en sam da G. Guzina ovde nije govorio o percepciji niskih frekvencija, pogotovo Å¡to je to joÅ¡ uvek jedna potpuno neistražena oblast. Uostalom, Äovek je živ, ako je neko u kontaktu sa njim, neka pita za detaljnije objaÅ¡njenje.

Evo, g. Ludvig je svoj radni vek proveo kao inženjer u NASA, može se okarakterisati kao "akustofil" i to ne amater (treba pogledati detaljnije njegov sajt), pa je, kao iz puške izvalio "Utter nonsense". Ja verujem da je tako.

[ninja]

beatgoeson, ljeto je skoro doslo i temperatura je povoljna. Ako te ne mrzi, uzmi jedan sub i iznesi ga napolje na poljance (naravno kad kisa ne pada), uzmi jedan CD sa frekvencijama od 1-200 Hz (ako ga nemas poslacu ti ja link gdje ga mozes skinuti i isprziti ga). Prikopcaj ga i pusti CD, pomjeraj se zatim od njega, prvo 1m pa zatim sve vise i vise. Javi utiske na forumu sta si cuo (osjetio) a sta ne! Mnogo je lakse i jednostavnije nego prepucavanje sa "teorijom".

P.S. Valjda mozes negdje nabaviti produzni kabal od xx0 m.

P.S.2. Zanimljivo je i postaviti cijeli sistem na livadu i poslusati. Bez ikakvih reflekcija (ako uzmemo da trava ne reflektuje). Da zivim u kuci I da se mogu pouzdati u vrijeme bi vrlo rado probao ovo. Mislim da bi bilo vrlo poucno.

[beatgoeson]

beatgoeson, ljeto je skoro doslo i temperatura je povoljna. Ako te ne mrzi, uzmi jedan sub i iznesi ga napolje na poljance (naravno kad kisa ne pada), uzmi jedan CD sa frekvencijama od 1-200 Hz (ako ga nemas poslacu ti ja link gdje ga mozes skinuti i isprziti ga). Prikopcaj ga i pusti CD, pomjeraj se zatim od njega, prvo 1m pa zatim sve vise i vise. Javi utiske na forumu sta si cuo (osjetio) a sta ne! Mnogo je lakse i jednostavnije nego prepucavanje sa "teorijom".

P.S. Valjda mozes negdje nabaviti produzni kabal od xx0 m.

P.S.2. Zanimljivo je i postaviti cijeli sistem na livadu i poslusati. Bez ikakvih reflekcija (ako uzmemo da trava ne reflektuje). Da zivim u kuci I da se mogu pouzdati u vrijeme bi vrlo rado probao ovo. Mislim da bi bilo vrlo poucno.

Već sam pomislio da si ti probao, pa si doÅ¡ao do nekih zakljuÄaka. Pa, dobili bismo Äist zvuk, bez refleksija. Ali, nije to tema, ovde se insistira na zatvorenoj prostoriji i niskim frekvencijama. Zato navodim drastiÄni primer sa "fićom".

[borjan]

Bojim se da je u pitanju neka zamena teza. Priznajem da ovaj tekst navodi na razmiÅ¡ljanje. KljuÄni deo je sledeći:

Profesor govori o mogućnosti "reprodukcije" dotiÄnih frekvencija. Mi ovde govorimo o "percepciji" tih frekvencija. G. Guzina bi bio najmerodavniji da objasni Å¡ta je ovim hteo da kaže. Jer, evo joÅ¡ jednog citata iz teksta:

Dakle, 20 ili 200Hz, prvo stiže do uha direktno iz zvuÄnika.

Da malo preoblikujem naziv teme: ÄŒuju li se basovi u kolima? ÄŒuju se, Äuju... Odvaljuju bubrege. Ljudi ugraÄ‘uju vufere od 15' da bi Äuli 80Hz? Da li se u "fići" Äuje iÅ¡ta ispod 100Hz? Naravno da se Äuje.

ObjaÅ¡njenje u vezi sluÅ¡alica se ne odnosi na ovu temu, već objaÅ¡njava mehanizam kako sa tako male membrane može da se do sluÅ¡nog aparata prenese dovoljno energije za reprodukciju niskih frekvencija. I dalje ostaje dilema: Kako se iz njih uopÅ¡te neÅ¡to Äuje, kada ni jedna frekvencija ne uspeva da se "razvije".

Dakle, ubeÄ‘en sam da G. Guzina ovde nije govorio o percepciji niskih frekvencija, pogotovo Å¡to je to joÅ¡ uvek jedna potpuno neistražena oblast. Uostalom, Äovek je živ, ako je neko u kontaktu sa njim, neka pita za detaljnije objaÅ¡njenje.

Evo, g. Ludvig je svoj radni vek proveo kao inženjer u NASA, može se okarakterisati kao "akustofil" i to ne amater (treba pogledati detaljnije njegov sajt), pa je, kao iz puške izvalio "Utter nonsense". Ja verujem da je tako.

Ocigledno je, bar kako ja shvatam, da sam zvuk, koji mi primamo, zavisi od akustike prostorije, I sam si naveo da do mozda stize direktan ali uzasno brzo i reflektujuci zvuk prostorije, koji ima svoju rezonancu. Sad stvarno ostaje pitanje da li se ti talasi sabiraju ili oduzimaju, da li su u fazi ili kontrafazi. Smaim tim prema navedenom nije sporno da li se emituje zvuk od 20Hz u sobi vec da li je covek sposoban da ga takvog i percipira pored stojecih talasa i refleksija.

Zato mozda i ide onaj opis > ne cujem bas ali ga osecam> jer se to posebno odnosi na refleksije, bilo bocne, na pod ili na tavanicu.Isto tako bih opisao i tvoj stav sa kolima jer ocigledno je da se kod manjih kola i prostora stvara velika refleksija pa se i ne cuju odredjene frekvence vec vishe osecaju u vidu refleksija u delove automobila.

JEr prostom logikom, ako bi tvoja teorija bila tacna, da je reprodukovani bas isti u prostoriji od 1m3 ili 100m3, onda bi teorija bass reflexa a i same kompresione kutije vrlo prosto pala u vodu, jer onda ne bi bila potrebna niti postojala razlika u duzini bass reflex cevi kao ni zapremine kod kompresionih kutija. Prosto pitanje je zasto onda ljudi tako nesto rade?

[ninja]

Već sam pomislio da si ti probao, pa si doÅ¡ao do nekih zakljuÄaka. Pa, dobili bismo Äist zvuk, bez refleksija. Ali, nije to tema, ovde se insistira na zatvorenoj prostoriji i niskim frekvencijama. Zato navodim drastiÄni primer sa "fićom".

Pa primjetio bi da li cujes basove direktno iz zvucnika .... ili ih ne bi nikako cuo! A zar to nije bilo tvoje pitanje!?

[borjan]

Već sam pomislio da si ti probao, pa si doÅ¡ao do nekih zakljuÄaka. Pa, dobili bismo Äist zvuk, bez refleksija. Ali, nije to tema, ovde se insistira na zatvorenoj prostoriji i niskim frekvencijama. Zato navodim drastiÄni primer sa "fićom".

Naravno, bitno se razlikuje, Prvo dosta zavisi od same strukture vazduha i cestica jer tamo gde je proredjeniji vazduh je totalno drugacija alustika od mesta gde je gust,jer se samim tim brzina prenosa zvuka menja.Takodje, i vetar i njegov pravac je bitan faktor.

Takodje, za sobne uslove se uzima kao referentna vrednost temperatura od 20C, pa bi bilo potrebno imati iste uslove.

Za razliku od zatvorenih prostora, ovde talasi se mogu beskonacno siriti u sva 3 pravca,a vrlo je bitno da ako bismo uzeli kao primer skroz ravnu livadu, refleksije i stojecih talasa jednostavno nema. Ali zato uzmite primer odjeka koji se odbija od susednog brda, Vi kao izvor reprodukujete original, ali zato onaj ko je na brdu cuje vashu refleksiju.

[borjan]

Josh nesto...

U najmanjoj prostoriji, dimenzija 4,3x3,7x2m3 uocava se izrazito neravnomeran odziv na niskim i srednjim frekvencijama sa maksimumima na 40,150 i 320Hz i minimumima na 230 i 500Hz. Ovako neravnomeran odziv i nezeljeno izdizanje basova posledica su sopstvenih rezonanci prostorije odnosno slozenih medjusobnih interferencija direktnih i reflektovanih zvucnih talasa.

Ovaj primer pokazuje da se u vecoj prostoriji postize bolji frekvencijski odziv zvucnika.

[beatgoeson]

Pa primjetio bi da li cujes basove direktno iz zvucnika .... ili ih ne bi nikako cuo! A zar to nije bilo tvoje pitanje!?

Ja uopÅ¡te ne sumnjam da bi se Äuli ti basovi, izgleda ne sumnjaju ni "kontraÅ¡i". Problem je Å¡to oni tvrde da se ti isti basovi u sobi ne Äuju. PoÅ¡alji ti meni onaj link, mada mi u ovom sluÄaju ne može pomoći. Soba mi je duga oko 7.5m, pa se u njoj sve Äuje, Äak i ako njihova teza funkcioniÅ¡e.

[ninja]

Ja uopÅ¡te ne sumnjam da bi se Äuli ti basovi, izgleda ne sumnjaju ni "kontraÅ¡i". Problem je Å¡to oni tvrde da se ti isti basovi u sobi ne Äuju. PoÅ¡alji ti meni onaj link, mada mi u ovom sluÄaju ne može pomoći. Soba mi je duga oko 7.5m, pa se u njoj sve Äuje, Äak i ako njihova teza funkcioniÅ¡e.

[beatgoeson]

Josh nesto...

U najmanjoj prostoriji, dimenzija 4,3x3,7x2m3 uocava se izrazito neravnomeran odziv na niskim i srednjim frekvencijama sa maksimumima na 40,150 i 320Hz i minimumima na 230 i 500Hz. Ovako neravnomeran odziv i nezeljeno izdizanje basova posledica su sopstvenih rezonanci prostorije odnosno slozenih medjusobnih interferencija direktnih i reflektovanih zvucnih talasa.

Ovaj primer pokazuje da se u vecoj prostoriji postize bolji frekvencijski odziv zvucnika.

Sve je to lepo Å¡to ti piÅ¡eÅ¡, ali ne objaÅ¡njava zaÅ¡to bi naÅ¡ mozak ignorisao signal iz zvuÄnika, kojeg je uho svakako evidentiralo (u pitanju je Äista mehanika)? On Äak i ne zna Å¡ta će se dalje deÅ¡avati sa njim - posle koliko metara će udariti u zid i sl. Mis'im... ÄŒista egzotika.

Zatim, po ovom tekstu ispada da se dotiÄni basovi uopÅ¡te ne mogu Äuti, a do sada se tvrdilo da se Äuju, ali tek druga - treća refleksija.

Bilo bi lepo da neko zamoli profesora da malo razjasni ove stvari.

[cheda]

pa cekajte malo... dal i je iko probao da izmeri frekventni odziv zvucnka u svojoj sobi...

Ja jesam, i kada se pusti signal od 25Hz, mikrofon na ~2m udaljenosti.... na analizatoru spektra se jako lepo vidi "spic" na 25Hz...

Ako mikrofon registruje zvuk od 25Hz u sobi, zasto uvo ne bi?

I to ne pricam o "gated" merenju, koje sluzi da registruje samo ono sto dodje do mikrofona pre ikakve refleksije... vec o real time merenj, sa svim refleksijama i rezonancija u sobi...

Drugi test: Pustite sweep od 20Hz do 100Hz, u sobi pa vidite da li se cuje ili ne - dzaba bi nam bili svi zvucnici ako bi bilo tako kako tvrdite...

Poz

[beatgoeson]

pa cekajte malo... dal i je iko probao da izmeri frekventni odziv zvucnka u svojoj sobi...

Ja jesam, i kada se pusti signal od 25Hz, mikrofon na ~2m udaljenosti.... na analizatoru spektra se jako lepo vidi "spic" na 25Hz...

Ako mikrofon registruje zvuk od 25Hz u sobi, zasto uvo ne bi?

I to ne pricam o "gated" merenju, koje sluzi da registruje samo ono sto dodje do mikrofona pre ikakve refleksije... vec o real time merenj, sa svim refleksijama i rezonancija u sobi...

Drugi test: Pustite sweep od 20Hz do 100Hz, u sobi pa vidite da li se cuje ili ne - dzaba bi nam bili svi zvucnici ako bi bilo tako kako tvrdite...

Poz

Bez alata nema zanata.

[cheda]

uostalom, strpite se nekoliko dana... kada budem izmerio moj sub (u sobi) postavicu rezultate...

Napravljen je da ide ravno dosta nisko (-3db na 18Hz) pa cemo videti da li se cuje ili ne

Poz

[BokiTokiVoki]

Izvini Chedo, ali smeÅ¡no je u naÅ¡im neadekvatnim sobama sa neadekvatnim mernim sistemima meriti bilo Å¡ta ispod 100 Hz. Toliko sam nauÄio. I ja sam merio dvosistemce sa 17 cm mid-basom u sobi od 18 m2 i Å¡ta se dobije na najnižim frekvencijama je smejurija.

Kada se emituje signal od 20 Hz u trajanju od samo npr. 0,5 sekundi, to znaÄi da pri konstantnoj brzini zvuka od npr. 344 m/s taj poremećaj (prva sinusoida) će se u vazduhu prostreti do daljine od 172 m. U zatvorenoj prostoriji odredjenih dimenzija će se odbijati, i to ne samo od onog najdaljeg zida, već Äim krene iz zvuÄnika, tresnut će o: pod, jedan boÄni zid, zadnji zid, plafon, drugi boÄni zid, i na kraju od najdaljeg zida koji je onaj naspram njih. I to ne jedna sinusoida, već u 0,5 sekundi ih je 10 iliti 20 komada poluperioda. ZnaÄi to su desetine refleksija koje se prepliću, a od samo tog jednog kratkotrajnog tona (signala) na samo jednoj frekvenciji. Zahtev da najduža dimenzija prostorije bude onoliko koliko je 1/2 talasne dužine najniže frekvencije koju prostorija može da redprodukuje je zato da bi uvo moglo da rekonstruiÅ¡e frekvenciju na osnovu samo tog "jednog neodbijanja" od zida dok ne krene drugi ciklus sinusoide iz zvuÄnika.

Da, talas na nižoj frekvenciji od one koju u toj sobi možemo Äuti postoji, ali ga mi ne možemo rekonstruisati.

To Å¡to ćeÅ¡ dobiti merenjima u neadekvatnoj prostoriji sa neadekvatnom opremom ne znaÄi da se to Å¡to se vidi na odzivu i Äuje. (na najnižim frekvencima koje su u "svadji" sa prostorijom). Frekventni odziv je dvodimenzionalni prikaz (frekvencija i amplituda) a cela priÄa je mnogo komplikovanija i podrazumeva nekoliko dimenzija. Zato je samo frekventni odziv nedovoljno adekvatan da se ima slika stvarnog stanja stvari.

[BokiTokiVoki]

Da dodam. Zbog svih tih odbijanja u zaista velikim koliÄinama, faze i kontrafaze talasa se u velikoj meri izponiÅ¡tavaju, pa na najnižim frekvencijama i malo toga ostane. Uglavnom, ostanu da dominiraju tzv. modovi prostorije, tj. njene najniže sopstvene rezonantne frekvencije. Zato se i kaže da za odgovarajuću prostoriju trebaju odgovarajući zvuÄnici, jer je bolje da se niske frekvencije za koje prostorija nije adekvatna ni ne emituju, nego da ostane zbrka i na kraju visoke amplitude stojećih talasa.

[borjan]

And now, ladies and gentlemen, mr.Blazo Guzina LICNO

Uspeo sam nekako g-dina da nateram da prozbori koju jer se prisetio da mi se svojevremeno potpisao na 2 knjige i da sam ga smarao u hodniku moje zgrade, posto takvog coveka nije mrzelo licno da ih donese.

Postovani gosp. Devic,

Tacna je konstatacija koja se pominje u mojoj i raznim stranim knjigama:

"Uz to, najniza sopstvena frekvencija paralelopipedne prostorije, a to je ona na kojoj je talasna duzina jednaka dvostrukoj najvecoj dimenziji, odnosno duzini prostorije, prakticno odredjuje i najnizu frekvenciju zvuka koja se moze reprodukovati.

To znaci da je za reprodukciju zvuka od 20 Hz, potrebno da se zvucnici nalaze u prostoriji cija je duzina 8,58 m, Ako je najveca dimenzija prostorije 3,43 m u njoj ce biti moguce reprodukovati samo zvuk frekvencije iznad 50 Hz."

U knjizi sam naveo i tabelu koja ovo potvrdjuje.

Objasnjenje je sledece:

Refleksije zvuka imaju veze sa vremenskim kasnjenjem reflektovanog zvuka, koji stize do uha posle direktnog, i ne uticu neposredno na mogucnosti reprodukovanja basova, vec na subjektivni zvucni utisak samo onih basova koji se fizicki mogu postici u maloj prostoriji.

Zabune medju slusaocima unosi cinjenica da brkaju pojam reprodukcije zvuka u prostoriji, pomocu zvucnika, sa pojmom reprodukcije zvuka u uhu, pomocu slusalica.

Posto je zapremina slusnog kanala oko 3 cm3, akusticka impedanca uha, koja opterecuje slusalicu - izvor zvuka, je takva da fizicki omogucuje reprodukciju basova od 20 Hz navise. Nravno, pod uslovom tesne pripijenosti slusalice uz uho. Cim odmaknete slusalicu od uha ona reprodukuje samo visoke frekvencije. Slusalica odmaknuta od uha ima kao opterecenje, umesto impedance uha, sa samo 3 cm3 vazduha, ustvari impedancu cele prostorije, sa svom obuhvacenom zapreminom vazduha i ne moze da reprodukuje ni srednje frekvencije, a kamoli basove.

Pozdrav,

Blazo Guzina

[first]

And now, ladies and gentlemen, mr.Blazo Guzina LICNO

Objasnjenje je sledece:

Refleksije zvuka imaju veze sa vremenskim kasnjenjem reflektovanog zvuka, koji stize do uha posle direktnog, i ne uticu neposredno na mogucnosti reprodukovanja basova, vec na subjektivni zvucni utisak samo onih basova koji se fizicki mogu postici u maloj prostoriji.

Zabune medju slusaocima unosi cinjenica da brkaju pojam reprodukcije zvuka u prostoriji, pomocu zvucnika, sa pojmom reprodukcije zvuka u uhu, pomocu slusalica.

Posto je zapremina slusnog kanala oko 3 cm3, akusticka impedanca uha, koja opterecuje slusalicu - izvor zvuka, je takva da fizicki omogucuje reprodukciju basova od 20 Hz navise. Nravno, pod uslovom tesne pripijenosti slusalice uz uho. Cim odmaknete slusalicu od uha ona reprodukuje samo visoke frekvencije. Slusalica odmaknuta od uha ima kao opterecenje, umesto impedance uha, sa samo 3 cm3 vazduha, ustvari impedancu cele prostorije, sa svom obuhvacenom zapreminom vazduha i ne moze da reprodukuje ni srednje frekvencije, a kamoli basove.

Pozdrav,

Blazo Guzina

KonaÄno, ali kako se stvari ovde odvijaju ni ovo neće biti dovoljno, sad će da krenu nove sumnje i teorije zavere da to ipak nije tako kako

[ZoranBG]

And now, ladies and gentlemen, mr.Blazo Guzina LICNO

Uspeo sam nekako g-dina da nateram da prozbori koju jer se prisetio da mi se svojevremeno potpisao na 2 knjige i da sam ga smarao u hodniku moje zgrade, posto takvog coveka nije mrzelo licno da ih donese.

Postovani gosp. Devic,

....

Pozdrav,

Blazo Guzina

[borjan]

p.s. ja se odavde iskljucujem iz dalje rasprave,a Beatu sam poslao mail g-dina Guzine za neka dalja objasnjenja ukoliko su potrebna, bar toliko mogu da uradim

[beatgoeson]

p.s. ja se odavde iskljucujem iz dalje rasprave,a Beatu sam poslao mail g-dina Guzine za neka dalja objasnjenja ukoliko su potrebna, bar toliko mogu da uradim

Danas sam prvi put na forumu, pa nisam znao za ovu tvoju akciju. Dakle, i ja sam poslao mail g. Guzini i dobio istovetan odgovor. Nisam hteo ovde da ga objavim, dok ne dobijem odgovor na novo pitanje od g. Ludwiga, poÅ¡to je tema, ako se sećate, malo promenjena. Prvobitno se govorilo o tome da se zvuk ne Äuje ako je rastojanje od zvuÄnika do sluÅ¡aoca manje od cele talasne dužine...

Cenim autoritet g. profesora, ali nema sumnje da je odgovor pomalo diplomatski sroÄen - nema odgovora na pitanje, da li mi uopÅ¡te Äujemo direktan signal iz zvuÄnika. Dakle, nemam novu teoriju, ali nisam dobio odgovor na ovo (iseÄak iz mog pitanja):

"Druga teza glasi, da uho i kompletan sluÅ¡ni aparat ne mogu ignorisati signal koji dolazi direktno iz zvuÄnika, bez obzira na interakcije, kao i Å¡ta će se dalje deÅ¡avati sa njim - posle koliko metara će udariti u zid i sl."

Dakle, ja Äekam odgovor g. Ludwiga. Sumnjam, dakle jesam.

[beatgoeson]

What text book?

OK, first of all room dimensions do effect the loudness of sound at different frequencies, no argument there. Rooms have resonances, where sound is greatly reinforced, and also anti-resonances where it is diminished. But even at anti-resonances it doesn't go to zero due to loss at each reflection. A plot of such resonances and anti-resonances is shown in my section on "Sound Waveguide and Cavity Modes." You will see that for the basic type of mode plotted the room response actually increases as the frequency approaches zero.

Now to the idea of sound "physically formed in the room." Imagine an airtight room 1 meter in length. Put a piston in one wall. When the piston moves in, the room volume decreases, and the pressure in the room increases. Move the piston to create a sinusoidal pressure variation in the room at a rate of 0.1 Hz. If you seal your eustachian tube your eardrum will vibrate at a 0.1 Hz rate. Of course you can't hear 0.1 Hz, but that's because of your ear, not the room. The wavelength is over 3,000 meters, but the only thing this means is that the sound pressure is essentially uniform everywhere in the room. When the wavelength is smaller than the room size the pressure varies from point to point in the room. That is only difference.

Regards, Art Ludwig

- Hide quoted text -

----- Original Message -----

From:

To: Art Ludwig

Sent: Tuesday, May 06, 2008 7:36 AM

Subject:

The question is little bit redefined. Citation from textbooks: When the biggest dimension of the room is less then a half of wavelength, this sound is inaudible. We can hear only the sound which can be physically formed in the room. Practically, when the room is 3.43m long, we can hear only 50Hz and above.

I can't believe... What is with direct radiated sound - the ear ignore it?

I'm sorry for disturbing you.