Moj omiljeni albumi - Ommadawn

[Koko Bil]

MeÄ‘u svim albumima koje nameravam da predstavim ovaj zauzima posebno mesto u mom životu. Ommadawn je moj omiljeni album, all-time favorit, broj jedan, neÅ¡to bez Äega bih teÅ¡ko podneo pusto ostrvo ili atomski rat. PresluÅ¡ao sam ga milion puta minimum; retko proÄ‘e dan a da ga ne Äujem ponovo i to traje viÅ¡e od dvadesetpet godina. TeÅ¡ko je objasniti zaÅ¡to - za mene je ta muzika magiÄna a kad magiju pretvorite u reÄi, ne deluje narocito impresivno.

U ovom textu, za razliku od onog o Kleptonu i Lejli, vas neću gnjaviti uvodom o životu i delu Mike Oldfielda i analizom njegovog psiholoÅ¡kog stanja kako bismo jasnije sagledali Å¡ta je on hteo da kaže ovom ploÄom. Gnjaviću vas analizom sopstvenog stanja kako bismo jasnije sagledali Å¡ta sam ja razumeo od ovoga, Å¡to je za mene liÄno mnogo važnije… Dakle, da vidimo – prvi album Mike Oldfielda koji sam Äuo bio je Five Miles Out. Ovo veselo parÄe progresive van vremena i prostora me je toliko oduÅ¡evilo da sam u kratkom vremenskom periodu i na razne naÄine doÅ¡ao u posed joÅ¡ nekoliko njegovih ploÄa, a po prodavnicama ploÄa, berzi, najlonu, spensu i, uopÅ¡te, gradu, postao poznat kao lik koji sluÅ¡a Olfilda, traži Oldfilda i kupuje sve od Oldfilda. U to doba (zima 82., recimo, nisam baÅ¡ sasvim siguran) nije bilo niÅ¡ta Äudno da vas oko 7 sati uveÄe nazove lik kojeg znate iz viÄ‘enja sa obaveÅ¡tenjem da njegov ujak prodaje jednog Oldfilda za cenera (deset soma ili krpa, sto novih dinara, crvena novÄanica sa konjem) i da ga mogu imati ako za pola sata doÄ‘em do spensa. Kojeg i u kakvom stanju ne zna, ali “ujka Äuva ploÄeâ€. Sat i nesto jaÄe vremena kasnije već sam bio pored mog gramofona, spreman za dobar provod, ali sam reÅ¡io da saÄekam da se ploÄa “otkraviâ€. Bilo je hladno, a ne mogu puÅ¡tati hladnu ploÄu u toploj sobi – sva se tela na toploti Å¡ire, pa kondenzacija vlage…

I tako, dok sam Äekao da se ploÄa zagreje, prouÄavao sam omot. U doba kad su filmovi o hobitima opustoÅ¡ili bioskopske blagajne Å¡irom sveta i svi znaju devojaÄko prezime Frodove majke, pomalo je seljaÄki reći da ste fan gospodara prstenova. Ali Äinjenica je da sam ja tada bio do guÅ¡e u epskoj fantastici, opÄinjen delima kao Å¡to su MaÄ od Å anare, Elrik od Melnibonea, Vitez sudbine, i sl. meÄ‘u kojima Gospodar prstenova zauzima poÄasno mesto. Omot ploÄe na kojem je jedan kosmat i bradat lik zagledan u daljinu sugeriÅ¡e da se radi o ploÄi koju potpisuje Aragorn, sin Aratornov, Vilinkameni, Elesar na plemenitom jeziku starine... Plavozelena boja omota samo pojaÄava taj vilinski Å¡mek, da ga tako nazovemo, a i reÄ Ommadawn koje nema u reÄniku mora biti da služi za otvaranje nekih tajnih vrata u srednjoj zemlji. Na ovoj zemlji ne otvara niÅ¡ta, sam Oldfield kaže da niÅ¡ta ni ne znaÄi, da mu se najpre dopala kako izgleda napisana. Potom, u sebi sadrži reÄ Om, potrebnu za dosezanje nirvane, i reÄ dawn koja je optimistiÄka, svetla, ukazuje na poÄetak itd., a kad se cela izgovori liÄi na keltsku rec “Amadanâ€. To nije teÅ¡ko prevesti na makedonski, Amadan na makedonskom znaÄi Kalabalak. Sa srpskim je već malo teže… No, taj “klik†kojim sam povezao ovu ploÄu s knjigom je izgleda trajan, jer za mene je soundtrack iz filma LOTR zaista samo muzika iz filma. Filma snimljenog po istinitom dogaÄ‘aju, a prava muzika se ustvari nalazi ovde. Budalasto, evo priznajem, ali ako u životu niste Äuli i većih budalaÅ¡tina blago vama.

KonaÄno, doÅ¡li smo i do trenutka kad treba spustiti iglu na ploÄu – ne, ne, ne, nismo joÅ¡. Imam ja joÅ¡ da pripovedam pre toga – najpre, ta ploÄa danas krasi zid mog predsoblja. U jednom malom dućanu polovnih knjiga i ploÄa negde u Severnoj Karolini sam naÅ¡ao perfektno oÄuvano parÄe plastike teÅ¡ko oko pola kile sa sve unutraÅ¡njim omotom (kojeg naravno u izdanju pgp-a nema) a koje je danas jedan od bisera moje kolekcije. No, uglavnom sluÅ¡am HDCD (high definition compact disc) remasterovanu verziju, ili pgp izdanje koje sam kupio u meÄ‘uvremenu, jer mi je žao da “raubujem†ovo izdanje. InaÄe, ovaj album imam i na cd-u koji mi je poslao moj prijatelj Dima iz Novosibirska, zatim na cd-u orchestral tubular bells gde se ommadawn pojavljuje kao bonus album, i konaÄno, tu je i verzija sa albuma Boxed, ploÄa broj 3. Na omotu se može naći dosta podataka. Recimo, album je izdat za Virgin, 25. oktobra 1975. pod brojem V2043. Mike Oldfield svira: harp, electric guitars, acoustic and electric basses, acoustic, 12-string and classical guitars, bodhran, bouzouki, banjo, spinet, grand piano, electric organs, synthesizers, glockenspiel, percussion, and vocals. Ako neko zna sta su to bodhran i spinet, bilo bi lepo da nas prosveti. Ondak, pripomažu joÅ¡ i Paddy Moloney (uillean pipes), Herbie (Northumbrian bagpipes), Leslie Penning (recorders), Terry Oldfield (pan pipes), Pierre Moerlin (tympani), David Strange (cello), Don Blakeson (trumpet), Africki kvartet Jabula (African drums), Clodagh Simonds, Bridget St John, Sally Oldfield i hor lokalnih klinaca (vocals), zvuÄnog imena Herefordshire City Band conducted by Leslie Penning.

Piše još i ovo - Composed, produced and engineered by MIKE OLDFIELD. Recorded at the Beacon, Herefordshire, January to September 1975. Dakle, devet meseci u studiju – porođajne muke, sto bi kazla ona snaša. Prvu stranu cini Ommadawn pt. 1, a drugu, naravno, Ommadawn pt. 2.

I sad, ako vam je joÅ¡ uvek do priÄe o muzici, spuÅ¡tamo konaÄno iglu na plocu, koju sam prethodno pažljivo obrisao... Album zapoÄinje Äudnom melodijom melanholiÄnog raspoloženja, sviranom na nekom žiÄanom instrumentu koji mislim da nije gitara (a možda pak i jeste) nego harfa. Melodija zvuÄi keltski, meÄ‘utim mistiÄnu atmosferu koja je i proizvela onaj “klik†sa knjigom Gospodar Prstenova zapravo stvaraju vilinski vokali koji potcrtavaju osnovnu frazu na svaka dva takta. To naravno nije Rivendalski omladinski hor, to je sintisajzer, ali neka me pas pojede ako godinama nisam bio oduÅ¡evljen “vokalimaâ€. Ova tema je i glavna na omedaunu, i to je ona ista koju ćete naci pod mike oldfield – ommadawn, ringtones for nokia, motorola, samsung & sony ericsson. Vrlo je prosta i vrlo kratka, Äine je dve Äetvorotaktne sekvence i na nju ćemo se usput joÅ¡ dosta puta spotaći. Tema se ponavlja 4 puta i svaki put je neÅ¡to drugaÄija. Tome doprinosi i zakopana elektriÄna gitara koju prvih nekoliko sluÅ¡anja niste ni svesni. Prilikom Äetvrtog ponavljanja ove teme tenzija se diže okidanjem bas gitare a onda nas tutnjava basa uvodi u novu temu, nazovimo je tema broj 2 (da bismo izbegli potpuno liÄne naslove kao Å¡to je “duga ruka tame†i sliÄno). Neverovatno je Å¡ta se može postići sa dva tona na dva sintisajzera i bas gitarom. Iz melanholije se rodilo nesto u najmanju ruku zlokobno. Posle ove fraze opet se vraćamo prvoj temi, ovog puta na akusticnoj gitari koja “lebdi†negde izmedju centra i desnog kanala, Äas je tamo Äas ovamo, baÅ¡ kao i pesma vilenjaka u mrkoj sumi. Osećaj da sluÅ¡ate hor joÅ¡ je intenzivniji, ali ipak se radi o sintiju. Posle nova tri ponavljanja teme jedan vraćamo se na temu br. 2 i bas gitaru. Tema 2 se ovog puta ponavlja. Prvi put elektriÄna gitara je “zakopanaâ€, ali onda za drugi put ulazi na velika vrata, ukupna jaÄina zvuka se podiže, i tu morate da utiÅ¡avate recimo vokmen ako nećete da izazovete trajno oÅ¡tećenje sluha. Fenomenalan, rekao bih filigranski rad gitarom (prvih nekoliko sluÅ¡anja uopÅ¡te nisam bio svestan da sluÅ¡am izvanredan gitarski solo, toliko je sve dobro slepljeno) uvodi nas u treću temu na kojoj se neću zadržavati ovaj put, jer je Äetvrta mnogo zanimljivija – flaute, frulice, mandoline – jednom reÄju rustikalno, veoma veselo i nadasve “estetski lepoâ€. Peta tema usporava tempo, uvodi se i Äelo, i sve poprima jedan pastoralni ugoÄ‘aj, ali sve je to samo uvod u možda i najbolji deo albuma. Vraćamo se na temu br. 3, ovog puta sviranu na elektriÄnoj gitari. A kakva je to samo svirka! Odsvirana tako nežno, tako meko, a tako brzo i Äisto – to Å¡to Oldfield izvlaÄi iz svoje gitare ubija svaku želju da se i sami pozabavite tim instrumentom....

Iz ovog pletiva ponovo izranja glavna tema, tema br.1, koja ovog puta žestoko praÅ¡i na elektriÄnoj gitari, pojaÄana plemenskim bubnjevima. Ako je spoÄetka zvuÄala keltski, sad zvuÄi kao borbena pesma nekog drevnog plemena. Ovo se za trenutak prekida temom broj dva, tek toliko da uzmemo vazduha za veliko finale u kojem tutnje bubnjevi (ne oni na koje ste navikli, ponavljam, plemenski bubnjevi udarani rukama) plus konaÄno pravi hor dok se osnovna tema ponavlja i svaki put svira na razliÄitom instrumentu. Najpre je to glokenÅ¡pil, pa akustiÄna gitara, pa elektriÄna, pa... Hor je tih i ispod bubnjeva, peva neÅ¡to besmisleno dok se polako gradi tenzija uz jaÄanje tempa i snage bubnjeva. U jednom trenutku elektriÄna gitara ponovo zapoÄinje vez prve teme koja se ponavlja i ponavlja ali je gotovo neprepoznatljiva u opÅ¡tem haosu, reklo bi se oluji (Tornado! Orkan! Bura!) i vodi do klimaksa, nakon cega ostaju samo bubnjevi koji idu u fade out gotovo citava dva minuta…

Hm, kad proÄitam Å¡ta sam sve napisao doÄ‘e mi da odustanem od celog posla – ko će posle ovoga verovati da je delo vredno pažnje? A kamoli novca? Najmanje Å¡to mogu da uradim je da vas poÅ¡tedim sliÄnog opisa drugog dela, već i zbog toga Å¡to sam ga neuporedivo manje sluÅ¡ao. Znate, dok je bila samo ploÄa, najlakÅ¡e je bilo puno puta Äuti samo prvu stranu koja je remek delo za sebe. Å to ne znaÄi da je druga strana loÅ¡a. Naprotiv, ovde je muziÄka slika znaÄajno Å¡ira, Äemu umnogome doprinose gajde, i tu ima itekako zanimljivih tema i pasaza, ponovo se postepeno gradi tenzija, dok sam kraj drugog dela predstavlja najubedljiviju i, da tako kažem, najzavrÅ¡eniju sekvencu – opet jednostavna tema, opet kanon i sigurno najbolja solaža na albumu. Trominutni finale koji zatvara album je odvojen kratkom pauzom i zove se “On Horsebackâ€. ZvuÄi kao neka božićna deÄja pesmica, reÄi su priliÄno smeÅ¡ne, a i pevaju ih lokalni klinci – vrlo raspoloženo. Gotovo da vidite hobite kako se posle dugog puta približavaju svom selu i sve su bliži nekoj krÄmi gde toÄe samo dobro i jako crno pivo… Ipak, ako budete u stanju da mrtvi – ladni posle prvog dela u kontinuitetu odsluÅ¡ate i drugi, onda vas se niÅ¡ta ovo nije taklo.

Sam Oldfield je u viÅ¡e navrata isticao da je Ommadawn ako ne najbolje Å¡to je napravio, a ono svakako delo kojim je najzadovoljniji, u smislu da je najvernije uspeo da ideju iz glave pretvori u muziku. Na primedbe da album nudi premalo i da ima suviÅ¡e ponavljanja, odgovorio je u pomalo Bregovićevom stilu (bolje da lici na nesto nego da ne lici ni na sta) – “Ne vidim niÅ¡ta loÅ¡e u ponavljanju, naravno, ukoliko je to Å¡to ponavljate vredno togaâ€. Filozofski, nema Å¡ta.

I eto. Ako izbacite kompletan moj doživljaj, opet vam ostaje jedan sjajan prog-rock album. Naravno da ne oÄekujem da bilo ko odlepi na njega u meri u kojoj se to desilo meni, pa ipak dajte mu Å¡ansu. Ima tu dovoljno toga za viÅ¡ekratnu konzumaciju, za uživanciju ponovnog presluÅ¡avanja na razliÄite naÄine sa otkrivanjem novih slojeva. A po meni je to najviÅ¡e Å¡to mozete dobiti od jedne ploÄe.

Pozdrav!

[catalyst]

Bravo! Poseban podforum za Koko Bila!

[ninja]

Bravo Koko! Bravo Mike!

OFF: Od kad nisam cuo izraz cener

Ja jos uvijek cuvam prvog cenera sto sam dobio u vojci od moje sadasnje zene, isaran sa nekim porukicama

[nkrgovic]

Fenomenalno, ali fenomenalno. Prvo, izabraio si izuzetan album za tekst, a zatim i sam tekst... Nadahnuto, iskreno, recito i jako pismeno, posebno za forum. Ovakav clanak zasluzuje da se nadje i u casopisu, ovako nesto bi priblizilo "audiofilski" nacin razmisljanja obicnom citaocu mnogo vise nego testovi uredjaja ili reviewovi aktuelnih albuma... Ljubo, ima li mesta za ovako neso u casopisu?

[VuleJohn]

Bravo! Poseban podforum za Koko Bila!

[zbrujic]

Meni je Koko smarac i muzika koju`fali je smaracka,sterilna i dosadna,mislim Clapton i Oldfield i sl. bas bezveze.

[catalyst]

@vulejov

Vidis, citirao si moju poruku u kojoj kazem "poseban podforum za Koko Bila". To sam rekao jer bi taj podforum mogao da ignorises pa se ne bi smarao. Znaci, treba da me podrzis pa da se coveku obezbedi prostor u kom te ne bi smarao.

[VuleJohn]

Taj prostor svakako nije podforum...postoji tema u ovom podforumu,sta trenutno slusate,mislim da je dovoljna. Korisno je kada neko otvori posebnu temu da podeli sa nama odusevljenje necim novim,raritetnim,nepravedno zapostavljenim...ne da gnjavi pojedincima kojih ima koliko volis u etru zadnjih decenija.

[Sten]

Iako ne mogu reći da me se album iz naslova teme dojmio koliko i zaÄetnika iste, evo sad si neÅ¡to raÄunam i ispada da mi je taj CD (bila je i ploÄa prije toga) najstariji u kolekciji . Kupio sam ga negdje '91 ili '92, i ostao je tamo do danaÅ¡njeg dana.

Mnogi su u meÄ‘uvremenu odleprÅ¡ali jer imam obiÄaj one koje "isluÅ¡am" ili koje ne izdržavaju najbolje zub vremena - prodati; ne volim imati u kolekciji neÅ¡to Å¡to ne sluÅ¡am.

Oldfielda sam poÄeo sluÅ¡ati joÅ¡ krajem 80-ih, i složio bih se da mu je to najbolji album. Pratio sam njegov rad (imao sve albume) sve tamo do "Tubular Bells 2", i onda shvatio da su kreativni vrhunci ipak proÅ¡li.

Sve u svemu zadnjih godina ga poslušam u prosjeku 1-2 puta godišnje, i još uvijek posjeduje svježinu kad ga slušam. Karakteristika iznimnih djela.

[catalyst]

Taj prostor svakako nije podforum...postoji tema u ovom podforumu,sta trenutno slusate,mislim da je dovoljna. Korisno je kada neko otvori posebnu temu da podeli sa nama odusevljenje necim novim,raritetnim,nepravedno zapostavljenim...ne da gnjavi pojedincima kojih ima koliko volis u etru zadnjih decenija.

[Sonichammer]

Meni je Koko smarac i muzika koju`fali je smaracka,sterilna i dosadna,mislim Clapton i Oldfield i sl. bas bezveze. Ubi se covek hvaleci mesecima Marantz i MA i na kraju mu trebaju slusalice da cuje razlike izmedju CD-a,ploce i kasete. Ma dajte ...

[VuleJohn]

Ako sam dobro razumeo-ako mi se svidja da hvalim na sva usta,trazim posebne pogodnosti za autora...ako mi se ne svidja da produzim. Koja je uloga sove?!?

[Koko Bil]

Opet - hvala vam svima na Äitanju i podrÅ¡ci. Drago mi je da vam se ova pisanija dopadaju. A joÅ¡ ako, kao ninji, probude i neka sećanja - milina!

Istina je, ova tri albuma jesu ispala opÅ¡te mesto, no rekoh i u najavi da bih priÄao o mojim omiljenim albumima. NajÄešće su to oni koje sam kao klinac prve Äuo, pa oni i jesu nekako poznati i opÅ¡ti. Ali opet, ima valjda i mlaÄ‘ih forumaÅ¡a kojima će ta opÅ¡ta mesta biti nova...

Momentalno imam dilemu - da li krenuti od poÄetka, istresti prljav veÅ¡, sve priznati i priÄati o herojima detinjstva - parplovima, cepelinima, sabatima, floydima ili napraviti rez pa prodiskutovati o junacima novog talasa i autorima kakvi su david bowie, talking heads, police,... ?

[catalyst]

Ako sam dobro razumeo-ako mi se svidja da hvalim na sva usta,trazim posebne pogodnosti za autora...ako mi se ne svidja da produzim. Koja je uloga sove?!?

[ozzy]

Ja Claptona ne volim ali uopÅ¡te, Aragorna iz gornjeg teksta tako-tako, ali sa uživanjem pratim Kokovu kolumnu, uvek je lepo videti kad Äovek demostrira takvu ljubav i pažnju prema nekom muziÄkom delu. OK, ploÄe možda jesu opÅ¡ta mesta, ali radije bih Äitao ovako iskren tekst o ploÄi koja autoru neÅ¡to znaÄi nego usiljeni elitistiÄki review neke opskurne ploÄe koja se sluÅ¡a jednom u 20 godina. Koko Å¡to se tiÄe tvoje dileme, slobodno udri po korenima pa onda polako dalje. Ima na ovom forumu pored nekolicine muziÄkih znalaca i mnogo viÅ¡e onih kojima ova navodno opÅ¡ta mesta i nisu toliko opÅ¡ta, sasvim sam siguran. HVALA!

[ninja]

Meni je Koko smarac i muzika koju`fali je smaracka,sterilna i dosadna,mislim Clapton i Oldfield i sl. bas bezveze. Ubi se covek hvaleci mesecima Marantz i MA i na kraju mu trebaju slusalice da cuje razlike izmedju CD-a,ploce i kasete. Ma dajte ...

[Andrija]

Koko Bile,

Napisao si zaista divne tekstove o plocama koje volis i sa uzivanjem sam ih procitao. Samo nastavi ovako ... tvoje pricice su pravo osvezenje za nas forum!

Ako se nekome ne dopada odredjeni izvodjac ili ploca predlazem da otvori novu temu u kojoj moze slobodno da ispljune sav gnev i gorcinu, ali mislim da nije u redu da se to radi u temi koju je zapoceo Koko. Ovo, uostalom, nije tema u kojoj je neko pitao da li je Oldfield dobar muzicar, pa da mi tu nesto savetujemo i predlazemo, vec je covek jednostavno izrazio svoje emocije na jedan lep i zanimljiv nacin.

I sam sam imao faze u kojima sam cenio ovu dvojicu gitarista i kompozitora o cijim plocama je Koko pisao, a onda faze u kojima nisam cenio to sto su radili. Razlog za to, pre svega, lezi u izvesnoj dozi komercijalizacije njihove muzike u nekim periodima rada. Ali kazati za Oldfield-a ili Clapton-a da ne valjaju je - da se okrenem na polje automobilizma - kao kada bi neko rekao da Mercedes ne valja.

I zato Koko, jedva cekam neki tvoj sledeci tekst.

[ninja]

Bodhrán :

Spinet

[Koko Bil]

Bodhrán

Spinet

[MRMOT]

Taj prostor svakako nije podforum...postoji tema u ovom podforumu,sta trenutno slusate,mislim da je dovoljna. Korisno je kada neko otvori posebnu temu da podeli sa nama odusevljenje necim novim,raritetnim,nepravedno zapostavljenim...ne da gnjavi pojedincima kojih ima koliko volis u etru zadnjih decenija.

[VuleJohn]

Kao sto sam i mislio-ako se ne slazes sa necim cuti,ovo je forum gde se svi slazu,komunizam kakvom se ni Kardelj nije nadao,svima po Rotel i B&W,pre toga MA i NAD dok ne zasluze prethodno...idila.

[ninja]

Kao sto sam i mislio-ako se ne slazes sa necim cuti,ovo je forum gde se svi slazu,komunizam kakvom se ni Kardelj nije nadao,svima po Rotel i B&W,pre toga MA i NAD dok ne zasluze prethodno...idila.

[Scorpio(DDMF)!]

Kao sto sam i mislio-ako se ne slazes sa necim cuti,ovo je forum gde se svi slazu,komunizam kakvom se ni Kardelj nije nadao,svima po Rotel i B&W,pre toga MA i NAD dok ne zasluze prethodno...idila.

Uf...

Nije nikakav problem shto ti je ovaj album (ili Oldfield) sterilan i smaracki (citat tvog prvog posta), vec u tome shto si izneo i licnu kvalifikaciju tj. direktno uvredio coveka. Meni (licno) ne bi smetalo da si samo napisao da ti je Oldfield smaracki i starilan, ali mi se cini da je, sem shto je krajnje nepristojno, vredjanje bilo kog clana na licnoj osnovi zabranjeno pravilima foruma...

Inace, na dobrom delu foruma koji imaju i "music" podforum, postoji, cini mi se, promisljeno pravilo da u temama o muzici (i muzickim ukusima). Naime, nije dozvoljen tzv. "thread crapping" i "thread-jacking" tj. direktno vredjanje necijeg izbora muzike i korishcenja iste teme za npr. dodatne off topic rasprave. Da li je takvo reshenje i najbolje, ne bih znao, ali se ovakve situacije lako izbegavaju.

Inace, poshto ovde (barem mi se cini) ne postoji takvo pravilo, imash svako pravo da postujesh svoj kometnar (bez licnog dela, naravno).

Shto se tice konsenzusa po pitanju "dobre opreme", to je vec krajnje diskutabilno, tj. ne bi smeo da postoji "nedodirljivi" brand, tj. svi bi trebali da su podlozni kritici, jer na kraju, svi razlicito cujemo i imamo razlicite prioritete pri sklapanju sistema...

Pozdrav!

P.S. Izvinjavam se na OFF-u i nadam se da ovaj post nece biti pogreshno shvacen, poshto sam ga napisao iz najbolje namere...

[Srle]

Pre svega, želim da uputim izvinjenje audiofilskom auditorijumu na vaskrsavanju teme iz proÅ¡le decenije. A sad, kad je ovaj kulturno-uviÄ‘ajni deo gotov, da poÄnemo

ÄŒitam sve recenzije Koko Bila, pa neretko naiÄ‘em na album/autora koji do sad nisam/slabo sam sluÅ¡ao, pa mu posle proÄitanog teksta dam drugu Å¡ansu. Jedan od autora kog sam na ovaj naÄin upoznao je Mike Odlfield.... ovo "upoznao" treba uzeti sa rezervom, jer je ipak prva njegova stvar koju sam Äuo hit Moonlight Shadow , i to davno, davno...

Kako mi se stvar svidela (a to beÅ¡e davno pre nego Å¡to sam otkrio svoju bolest, "audiofilis"), bacio sam se na YT da vidim Å¡ta to joÅ¡ ovaj autor ima da ponudi, i prvo mi je izleteo Tubular Bells... Na prvo sluÅ¡anje mi se nije svidelo.... Bilo je "dosadno i sterilno".... U meÄ‘uvremenu, nabavio sam gramofon, naÅ¡ao ćaletove stare ploÄe, zavoleo Rory Gallaghera, Jethro Tull, Zeppeline.... Postao opsednut Floydima.... UÄlanio se na forum.... Saznao da Brothers in Arms nije dobar album.... Zanemario to saznanje.... I naleteo jednog dana na Kokov opis DSotM-a, posle Äega sam reÅ¡io da proÄitam sve recenzije ovog forumaÅ¡a, jer ako neko voli Floyde tako kao ja, onda on sigurno ima dobar ukus i zna Å¡ta priÄa/kuca....

I u Äitanju tih recenzija naletim na ovu sa Mike Oldfieldom... proÄitam je i setim se da sam davno Äuo neÅ¡to od ovog autora, a uÄini mi se da imam i neku nasleÄ‘enu ploÄu... PloÄa je izdanje RTB-a, album Tubular Bells, koji mi se nekoliko godina ranije nije svideo. Sad je, gle Äuda, imao sasvim drugaÄiji efekat, i prosto me oduÅ¡evio.... I tako, kako sam nekako u tom periodu poÄeo da otkrivam nepresuÅ¡ne jazz, blues i klasiÄne izvoÄ‘aÄe, Mike je ostao na ovom jednom albumu (uprkos nekim random potragama, za albumima, izdanjima o kojima sam Äitao da vrede).... Sve do prekjuÄe, kada sam na nabavio Boxed, UK izdanje iz 1976. sa SQ miksevima.... Prvo sam posluÅ¡ao Tubular Bells, jer je to ionako jedino ostvarenje ovog autora koje znam, i nije mi se svidelo, jest zvuk "bolji" od RTB-a, i svakako je ploÄa oÄuvanija, ali nekako mi taj SQ mix nije seo.... Hergest Ridge sam juÄe sluÅ¡ao, nisam neÅ¡to siguran da bih ga danas prepoznao ako ga neko pusti.... Dobiće svoju Å¡ansu opet, uskoro....

A danas, posle ruÄka, puÅ¡tam treći LP, na kom je Ommadawn... Naslov mi niÅ¡ta ne znaÄi, znam da album postoji, ali nisam nikad Äuo... Prvu stranu sam sluÅ¡ao sedeći ispred police, iako sam trebao samo da pustim ploÄu i da poÄnem da radim matematiku.... Ne sećam se kada me je neko ostvarenje tako "osvojilo", a da nije od Floyda ili Jethra, oni su ipak nedodirljivi/neponovljivi.... Ostao sam tako sedeći joÅ¡ bar 10-ak minuta po zavrÅ¡etku strane. I setio sam se da je Koko pisao o nekom Oldfieldovom albumu, te sam uradio search, i gle Äuda, to je baÅ¡ ovaj. ProÄitao sam recenziju, i bacio se na drugu stranu. Posle koje sam opet pustio prvu.... Sada po drugi put svira i druga....

Koko, sve Å¡to si napisao, i za klik sa LotR, i za "Rivendalski hor" i za teme 1, 2, 3.... sve je taÄno! I za to da je ovo album koji bi nosio na pusto ostrvo, i da je kompleksan i da pogaÄ‘a samu psihu sluÅ¡aoca! Iz odma' se popeo na listi omiljenih do tik ispod Thick as a Brick-a, Å¡to je na mojoj listi vrlo lep rezultat. zaista sjajan album, i sad nakon sluÅ¡anja sa opravdanjem mogu reći: SJAJAN TEXT! I ne obaziri se na ove partibrejkere Å¡to ne vole Claptona, Oldfielda, Zeppeline, Purple.... Sve je to sjajna muzika, i svi tvoji textovi o njima su isto tako sjajni!

SrdaÄan pozdrav od svežeg Oldfield fana!

[pera451]

Samo ti nastavi istim putem - Ommadawn, pa Hergest Ridge (izasao godinu dana pre njega), pa Incantations, dalje ces se vec snaci .