Sta je to struja i kako se prenosi kroz provodnik

[TurboMaximus]

Mislim da nekima i dalje nije jasno da zvuk nije ono što "čujemo", već generisana mentalna predstava koju centar za sluh prilaže svesti. Fizička definicija zvuka izvedena je iz karakteristika ljudskog sluha i samim tim neautentična.

Senzorna mentalna predstava nije direktni uvid u realnost, nego doživljaj realnosti, funkcionalno svrsihodna analogna transfiguracija. Zvuk u apsolutnom smislu ne postoji. Postoje samo fizičke pojave koje doživljavamo kao zvuk. Drugačije evoluiranu vrstu možda bi peckali tabani.

Zato nijedan instrument ne može da meri kvalitet zvuka, ali ima šta može.

[zflazar]

11 minuta ranije, TurboMaximus said:

Mislim da nekima i dalje nije jasno da zvuk nije ono što "čujemo", već generisana mentalna predstava koju centar za sluh prilaže svesti. Fizička definicija zvuka izvedena je iz karakteristika ljudskog sluha i samim tim neautentična.

Senzorna mentalna predstava nije direktni uvid u realnost, nego doživljaj realnosti, funkcionalno svrsihodna analogna transfiguracija. Zvuk u apsolutnom smislu ne postoji. Postoje samo fizičke pojave koje doživljavamo kao zvuk. Drugačije evoluiranu vrstu možda bi peckali tabani.

Zato nijedan instrument ne može da meri kvalitet zvuka, ali ima šta može.

Isto možemo reći za apsolutno sve što definišemo kao svest o sebi i okolini.

[srdjan_cvetkovic]

8 sati ranije, zoranzu said:

Bas naprotiv

 

Culo sluha je bilo jedno od glavnih cula vezano za prezivljavanje,i zbog toga jako dobro je razvijeno  u smislu analize i osetljivosti.

Nema smisla porediti obradu zvuka u mozgu sa primitivnim osciloskopima ,unimerima pa cak i sa Brüel & Kjær 

Hocete da kazete da instrumenti treba da Vam nacrtaju ono sto cujete i osetite?!

 

 

Ovo vam je suština, Zoki to dobro zna, zato je i napisao.

A u biti je psihoakustika. Ono što bilo koji aparat izmeri ne mora da se slaže sa onim što se čuje. A složićete se da je važnije da se čuje, nego da se meri, bar u našem slučaju. Naravno da fizika stoji iza svega što se dešava u kablu (i van njega), ali je suština doživljaj, ta prelepa subjektivna kategorija u životu koja vodi svakog od nas kroz život.

U prevodu, džaba vam merenja, ako mozak to ne registriju (i obrnuto).

[TurboMaximus]

22 minuta ranije, zflazar said:

Isto možemo reći za apsolutno sve što definišemo kao svest o sebi i okolini.

Naravno, svest je doživljajni konstrukt.

Imam i spremnu tvrdnju da su osnovni elementi "mašinskog" jezika svesti nagoni i emocije.

[zoranzu]

3 sati ranije, 空也 said:

 

Evo klincu je ostalo još par ispita do kraja na ETF-u.

 

Ako mogu najljubaznije da zamolim tvog juniora da provuce kroz Maksvelove zakone par zica,napr:

bakar(ofc,upocc) srebro(spc,cisto srebro)

Verujem da bi rezultati bili korisni za clanove foruma I ustedeli bi brdo para

 

 

 

[gvlada]

9 sati ranije, zoranzu said:

Bas naprotiv

 

Culo sluha je bilo jedno od glavnih cula vezano za prezivljavanje,i zbog toga jako dobro je razvijeno  u smislu analize i osetljivosti.

Nema smisla porediti obradu zvuka u mozgu sa primitivnim osciloskopima ,unimerima pa cak i sa Brüel & Kjær 

Hocete da kazete da instrumenti treba da Vam nacrtaju ono sto cujete i osetite?!

 

 

 

1 sat ranije, TurboMaximus said:

Mislim da nekima i dalje nije jasno da zvuk nije ono što "čujemo", već generisana mentalna predstava koju centar za sluh prilaže svesti. Fizička definicija zvuka izvedena je iz karakteristika ljudskog sluha i samim tim neautentična.

Senzorna mentalna predstava nije direktni uvid u realnost, nego doživljaj realnosti, funkcionalno svrsihodna analogna transfiguracija. Zvuk u apsolutnom smislu ne postoji. Postoje samo fizičke pojave koje doživljavamo kao zvuk. Drugačije evoluiranu vrstu možda bi peckali tabani.

Zato nijedan instrument ne može da meri kvalitet zvuka, ali ima šta može.

Нешто овако сам и хтео да напишем. Чуло слуха код људи уопште није много развијено, далеко је слабије од примарног чула вида. Много мање рецептора, неурона за обраду има за чуло слуха. Иза ока постоји прва обрада информације па се накнадно шаље у центар за вид. Ако се слух пореди са неким животињама делује као рудиментирани остатак некада корисног алата. Као и код вида, оно што чујемо је шта мозак обради и проследи свести. Не заборавите да сваки звучни талас се претвара у 1 и 0 и шаље на обраду. Од нашег искуства и фокуса зависи шта доживљавамо као звук. Зато постоје људи који не чују разлике или другачије доживљавају простор, детаље и сл.

[空也]

1 sat ranije, zoranzu said:

Ako mogu najljubaznije da zamolim tvog juniora da provuce kroz Maksvelove zakone par zica,napr:

bakar(ofc,upocc) srebro(spc,cisto srebro)

Verujem da bi rezultati bili korisni za clanove foruma I ustedeli bi brdo para

 

Klinac je sa devojkom otputovao u Budimpeštu na koncert, tako da srećom ima pametnija posla, za razliku od nas!

 

Već je bilo reči da je redosled uticaja na kvalitet prenosa signala sledeći: na prvom mestu je geometrija, na drugom izolator, i tek na trećem sama žica.

Klinac je prvo radio računarske simulacije a kasnije i u praksi pravio sklopove i imao prilike da se uveri šta sve i na koji način utiče na prenos signala.

U slučaju mnogih preskupih digitalnih kablova se na primer ne poštuju ni osnovne karakteristike zadate standardima (npr. karakteristična impedansa), pa se onda devijacije u prenosu signala nazivaju "zvukom kabla" koji treba da se "uklopi" sa ostatkom sistema.

Recimo, kolega je savršen SPDIF coax kabl zamenio za drugi, koji je po svojoj aljkavoj konstrukciji očigledno bio daleko od 75 ohm standarda.

Taj drugi kabl je muljao zvuk, što je njemu odgovaralo zato što je imao tankozvučeće zvučne kutije.

Mislim, sve je to legitimno, uklapanje komponenti prema zvuku, itd, jedini problem je cena, pošto je taj, praktično tehnički neispravan kabl, koštao daleko više od prvobitnog kabla. Naravno, imao je nadrkan skin snake bužir, bio je debeo k'o palac, šljašteće RCA konektore, ceo rad.

Oba kabla sam naravno probao kod sebe, meni je taj prvi, jeftiniji, urađen po svim secifikacijama (krimpovani BNC konektori, itd), radio daleko bolje od ovog drugog skupljeg. ...I da, taj drugi kabl je bio od srebra.

 

[空也]

Neću ulaziti u dalju diskusiju, neka cveta hiljadu cvetova i neka svako svoje pare troši na ono što ga čini srećnim!  👍

[zflazar]

I Pavica nosi dužu štiklu na kraću nogu pa Mikici ne smeta.

Sve uklopljeno i tačka.

[DejanM]

Interesantno je kako teme koje obradjuje kvantna fizika brzo skliznu u filozofiju. Podseticu vas na neke teme moderne kvantne fizike: vreme ne postoji; elektroni nisu cestice; entaglement je posledica jednog polja koji cine dve cestice (koje nisu cestice nego eksitacija polja), svetlost ne putuje kroz prostor; itd. itd. Sve te tvrdnje imaju svoju matematicku pozadinu. Jedna od novijih teorija jeste teorija o holografskoj prirodi sveta: mi zivimo u dvo-dimenzionalnom svetu dok je nasa percepcija zapravo holografska predstava nekog sveta koji nama nije dostupan: kazu matematicke formule.

Navodjenjem ovih primera, iza kojih stoje neki od najvecih umova dansnjice, hocu da kazem da je "znanje krhko". Meriti nesto na osciloskopu ili spektralnom alalajzeru a ne znati pravu prirodu fenomena koji se meri je nesto sto moze da ima prakticnu primenu ali ne i apsolutno znacenje.

Uzgred, ja sam na ETFu ucio (sto je bilo davno) da je struja usmereni tok elektrona u provodniku i da su elektroni spori ali da zbog interakcije izmedju njih sam taj tok ima veliku brzinu - sto po Feymanu nije tacno. Zasto se onda to uci u skoli ? Verovatno zato sto je takva predstava dovoljna za inzenjerske potrebe. 

[Father]

Meni je zanimljiv fenomen psihoakustike u kome neko ko je poštovalac visoke vernosti zapravo ne traži visoku vernost koja se poklapa sa njegovim iskustvom živog nastupa već "relaksirani" tj. prijatniju prezentaciju za dugo slušanje 

Kada se nađu takva dva tipa jedan realista, a drugi konformista, psihoakustika je merilo svega i nema te kvantne fizike i napredne matematike koja će ih ubediti u bilo šta. Dodaću i to da je realista merno baždaren slušnim iskustvom živih nastupa pa je podložan daleko većem odstupanju od ovog što "preferira kako voli". 

Zato sam i naglasio da je čovek jedini merni instrument relevantan da "izmeri" kvalitet nekog kabla, a posebno ako će da odreši kesu i nagradi unapređenje koje je jurio i možda čak i dobio sa predmetnim kablom. Isto se odnosi i na prenos struje unutar dragocenih kutija koje svaka ima neki svoj Šmek, ali se sve mere skoro isto ili toliko isto da čovekovo uho ne može (dokazano) da registruje te razlike...

Nismo mi ništa bolji od uživalaca apstraktne umetnosti u kojoj svaki par očiju konstruiše sopstvena opažanja i zaključke.

Neka cveta 1000 ruža.

[Father]

10 sati ranije, 空也 said:

Neću ulaziti u dalju diskusiju, neka cveta hiljadu cvetova i neka svako svoje pare troši na ono što ga čini srećnim!  👍

Apsolutno 👍

[somilenko]

1 sat ranije, DejanM said:

Uzgred, ja sam na ETFu ucio (sto je bilo davno) da je struja usmereni tok elektrona u provodniku i da su elektroni spori ali da zbog interakcije izmedju njih sam taj tok ima veliku brzinu - sto po Feymanu nije tacno. Zasto se onda to uci u skoli ? Verovatno zato sto je takva predstava dovoljna za inzenjerske potrebe. 

Nisam ETF-ovac, po struci sam građevinski inženjer... Ono što smo mi imali u raznoraznim predmetima, a fokusiraću se na jedan a to je hidraulika 2 jeste teoretsko obrazloženje, tj izvođenje veoma opsežnih i kompleksnih formula koje uzimaju u obzir sve do tada poznate uticaje, gde se dokazuje da dovoljno male vrednosti mogu da se zanemare, kao i da se promenljive koje od slučaja do slučaja dovoljno malo odstupaju mogu zamenuti sa konstantama a sve u cilju dovoljnog pojednostavljenja formula da bi bile upotrebljive, kako za stacionarne, tako i za prelazne režime strujanja, kako za 1D, tako i za 2D i 3D modeliranje. Pre pojave računara su jednačine koje su se bavile prelaznim režimima, kao i neustaljenim tečenjem a pogotovo 1D, 2D i 3D strujanjem bile praktično neupotrebljive a i pojavom računara se ne mogu primenuti u punom obliku i zahtevaju određena pojednostavljenja. I ovakve dovoljno tačno opisuju prirodu da bi se moglo dimenzionisati ili osmisliti neko rešenje, kao i dovoljno tačno predvideti ponašanje tog sistema u praksi, a i danas, složeniji proračuni se ne rade za sve koncepte. Obaveze o sprovođenju složenijih analiza definisane su pravilnicima, standardima i inženjerskom praksom (koliko je toga ostalo kod nas je druga priča...), kao i od slučaja do slučaja u zavisnosti od toga šta nam je interes da ispitamo i predvidimo.

Moja pretpostavka je da je slična situacija i u elektrotehnici i da je prikazan film interesantan nama a na raznoraznim institutima, univerzitetima, istraživačkim laboratorijama ovo nije ama baš ništa novo niti čudno i da se takvim stvarima bave svaki dan... Imamo pametne telefone, računare, bežične veze, AI i ko zna šta sve ne, taman posla da tamo neko ne zna fenomene koji se javljaju u kablovima i kako se matematički predstavljaju... To naravno nije bitno za svakodnevnu upotrebu gde je, na primer, potrebno proračunati pad napona pri određenom strujnom zahtevu nekog uređaja na kraju istog da bi se videlo da li taj uređaj ima propisima i zahtevima proizvođača neophodne uslove za nesmetano funkcionisanje i da li je prekoračena "nosivost" kabla (maksimalna dozvoljena struja istog u zavisnosti od poprečnog preseka provodnika i uslova ugradnje), kao i da li će zaštita kabla dovoljno brzo reagovati u takvom sistemu da odreaguje pre nego što se kabel zapali u slučaju kratkog spoja...

[diviner]

1 hour ago, Father said:

svaki par očiju konstruiše sopstvena opažanja i zaključke.

ja bih dodao da je verovatno svako sa svoje polazne tačke (tačke gledišta) u pravu, odnosno, da možda niko i ne greši.

samo se putanje razlikuju...

[sondek]

. 

[zflazar]

... Politecnico je samo 720-1000 mesta ispred FTN što se tiče inžererskih smerova.

Tako da poređenje nije umesno.

 

[sondek]

Ma i ne poredi se

[Nixie]

Koga struja nikad nije udarila, ne zna šta je prava stvar. 😂

[somilenko]

Ima izreka:

Loš električar umre od struje, dobar od alkohola...

Ovo garant ne uče u Milanu... 

[DejanM]

3 sati ranije, somilenko said:

Nisam ETF-ovac, po struci sam građevinski inženjer... Ono što smo mi imali u raznoraznim predmetima, a fokusiraću se na jedan a to je hidraulika 2 jeste teoretsko obrazloženje, tj izvođenje veoma opsežnih i kompleksnih formula koje uzimaju u obzir sve do tada poznate uticaje, gde se dokazuje da dovoljno male vrednosti mogu da se zanemare, kao i da se promenljive koje od slučaja do slučaja dovoljno malo odstupaju mogu zamenuti sa konstantama a sve u cilju dovoljnog pojednostavljenja formula da bi bile upotrebljive, kako za stacionarne, tako i za prelazne režime strujanja, kako za 1D, tako i za 2D i 3D modeliranje. Pre pojave računara su jednačine koje su se bavile prelaznim režimima, kao i neustaljenim tečenjem a pogotovo 1D, 2D i 3D strujanjem bile praktično neupotrebljive a i pojavom računara se ne mogu primenuti u punom obliku i zahtevaju određena pojednostavljenja. I ovakve dovoljno tačno opisuju prirodu da bi se moglo dimenzionisati ili osmisliti neko rešenje, kao i dovoljno tačno predvideti ponašanje tog sistema u praksi, a i danas, složeniji proračuni se ne rade za sve koncepte. Obaveze o sprovođenju složenijih analiza definisane su pravilnicima, standardima i inženjerskom praksom (koliko je toga ostalo kod nas je druga priča...), kao i od slučaja do slučaja u zavisnosti od toga šta nam je interes da ispitamo i predvidimo.

Moja pretpostavka je da je slična situacija i u elektrotehnici i da je prikazan film interesantan nama a na raznoraznim institutima, univerzitetima, istraživačkim laboratorijama ovo nije ama baš ništa novo niti čudno i da se takvim stvarima bave svaki dan... Imamo pametne telefone, računare, bežične veze, AI i ko zna šta sve ne, taman posla da tamo neko ne zna fenomene koji se javljaju u kablovima i kako se matematički predstavljaju... To naravno nije bitno za svakodnevnu upotrebu gde je, na primer, potrebno proračunati pad napona pri određenom strujnom zahtevu nekog uređaja na kraju istog da bi se videlo da li taj uređaj ima propisima i zahtevima proizvođača neophodne uslove za nesmetano funkcionisanje i da li je prekoračena "nosivost" kabla (maksimalna dozvoljena struja istog u zavisnosti od poprečnog preseka provodnika i uslova ugradnje), kao i da li će zaštita kabla dovoljno brzo reagovati u takvom sistemu da odreaguje pre nego što se kabel zapali u slučaju kratkog spoja...

To potvrdjuje tezu da se radi praktikabilnosti mnoge stvari pojednostavljuju. Ali ako hoces da udjes dublje u materiju, onda cesto ta pojednostavljivanja nisu dovoljna.

Ja sam poceo malo vise da citam o kvantnoj fizici zbog pojave kvantnih racunara. U pocetku nista nisam razumeo. Da bih uopste mogao da razumem njihov nacin rada, morao sam prvo da savladam neke osnove kvantne fizike: superpozicija, entaglement, itd. To je potpuna promena paradigme po kojoj su dosadasnji racunari radili. Tako da u toj oblasti treba imati dublji uvid u to sta neke stvari jesu i kako funkcionisu.

[somilenko]

 

[DejanM]

Jeste, stvari u kvantnoj fizici ne da nisu intuitivne nego su fantasticne. Nije ih lako prihvatiti. Ali to ne znaci da su pogresne iako postoji znacajan broj cenjenih fizicara koji smatraju kvantnu fiziku potpuno pogresnom. Ali nema smisla ulaziti dublje u ovu materiju na ovom forumu.
 

Razlog zasto sam postavio ovaj video Faymana jeste da pokazem da neke stvari u vezi struje nisu bas tako jednostavne kao sto izgledaju kao i da zaintrigiram ljude da malo procackaju tu temu. Cini mi se da jos uvek postoje oni koji kabl vide kao zicu kroz koju nesto prolazi i da nema nikakve veze kakva je ta zica, kako je napravljena, itd. jer zica je zica.

[TurboMaximus]

Fejnman je u svojoj zaljubljenost u fenomen elektromagnetnog polja poturio i par manipulacija. Uzgred, radi doslednosti, ne postoji polje, postoji samo efekat polja.

Interesantna konsekvenca kvantnih zakonitosti je i da je sudbina nemoguća. Zato, kad dođe vaš trenutak, upotrebite olovku.

[zflazar]

37 minuta ranije, TurboMaximus said:

upotrebite olovku

Tikvicu 

[TurboMaximus]

Bundeva je za bundevaru.