Moji prvi Hi-Fi uređaji

[laky]

ok to je jedan deo sada treba naci nekog da donese inace nisam gadljiv na boju.

[zormanic]

Ajde baš da se pridrzžim temi. Upravo je čitam iz radionice, koju ja nazivam Ateljeom:

 

 

[zormanic]

Ćaletov Filips mono trakaš. Moj prvi susret sa snimanjem, mikrofonom, premotavanjima, mrsenjima i kidanjima ...

Ostalo je samo kućište koje koristim kao sanduk za lampe i nekoliko traka sa svime i svačime, a nikako da prebacim moje i bratovljeve recitacije u novi vek... biće valjda

 

[zormanic]

Na ovo sam posebno ponosan:

ITT mono kasetaš. Kupljen u leto 1974. godine od love koju sam skupljao celoh leta. Posle poni bicikla druga stvar koju sam kupio od svog novca.

 

[zormanic]

Prvi stereo uređaj koji je ušao u našu kuću, Crown kupljen u prodavnici zaplenenje carinske robe, 1980-te za nekih 200-300DEM:

I dan danas radi sve osim kasetofona (prestalo pre desetak godina) i malo sam polupao dugme za biranje stanica.

Svi zv. drajveri zdravi i funkcionalni!

A preživeli su i moje i bratovljevo odrastanje i iživljavanje po žurkama i rođendanima.

[damic]

On 13. 4. 2025. at 10:52, Gorfili said:

Super tema  Hvala!

Prvu muziku u životu slušao sam baš na ovom radiju. Djed ga je donio sa Sinaja, gdje je bio na misiji UN-a, 50ih. Uglavnom je služio za prenose fudbala vikendom.. Još ga imam, negdje na tavanu u roditeljskoj kući i ne znam u kakvom je stanju. Znam da je staklo puklo na sredini..  

Prve kasete slušao sam baš na ovom deku (http://www.marcelstvmuseum.com/Philips EL3310 cassette recorder 1966 03.html). Imao sam i njegov originalni mikrofon, na malom žičanom stalku i mogao sam da snimam svoj glas. Dek još imam, ali sam ga od malih nogu otvarao i mučio, nema dugmad potenciometara i ovaj mali vu metar.. Unutra bi trebalo da je kompletan, ali koliko je uništen, ne znam...

Prve ploče slušao sam na gramofonu iskra GR6, baš ovakav je bio, ali ne u koferu, nego kao uređaj sa pojačalom u drvenom kabinetu i dva mala drvena zvučnika. Nemam ga više. Odlučeno je da se baci, bez mog znanja  Sjećam se da se često kvario i išli smo kod jednog kućnog prijatelja da ga popravlja. Tada sam prvi put u životu vidio lemilicu i onaj stari iskrin unimer. Tada sam i ja počeo krišom da otvaram električne uređaje.. sve što sam stigao...

Prvi ozbiljniji audio bio je niški HSR HiFi 70. Kupljen je početkom 80ih. Još kao mali ugurao sam šaraf u ulaz za slušalice i pokvario desni izlaz. Postao sam svjestan šta je to u stvari tek na početku srednje škole kada su počele žurke i u to vrijeme sam prvi put obratio pažnju na natpis 'HiFi'. Probao sam da ga popravim tako što sam premostio osigurač na desnom kanalu i naravno uništio izlazne tranzistore. Nakon toga pokušavao sam sve, mijenjao sam sve komponente na desnom kanalu, ali nijesam uspio da ga popravim, a probao sam 1000 puta. Uvijek bi bio kratak spoj. Na kraju, poslije 4 godine sam uspio, kada sam zgulio sav lak sa PCB-a desnog kanala - negdje na ploči ispod laka bio je kratak spoj...

Ali za to vrijeme radio je po žurkama sa paralelno spojenim zvučnicima na lijevom kanalu. Pojma nijesam imao o ofsetu i mirnoj struji tada, dva 2N3055 grijali su se toliko da su ostavljali opekotine ako se dotaknu, ali radio je i sahranio gomilu hitači i soni pojačala u to vrijeme. Bas je bio ubjedljivo najači. Predizlazne bc109/238/239 koji su u startu često crkavali promijenio sam sa nekim BD-ima i to je bila modifikacija snova, zvali su me na svaku žurku  

Tako sam i počeo da skupljam audio komponente i da pravim i popravljam... Još ga imam sa zvučnicima, na tavanu, ne znam u kakvom je stanju. Znam da sam iskidao prednji panel sa lijeve strane pored potenciometara, da bih ugradio 2 VU metra  

 

Heh, slična priča. Moje prvo sećanje na zvuk radija datira od neke 1958 godine, znam da je bio neki veliki tamni radio lampaš, koji se stalno kvario. Stari, ga na kraju opravio i prosledio tektki u Sarajevo. Godine 1960/1961 ćale dobio sa Sinaja malo moderniji model, Philips L4X00T tranzistor. Imao je napajanje sa 6 komada D baterija od 1,5V  koje su nekim čudom trajale po 6 meseci. Kasnijih godina, oko 1970, kad je vek baterija višestruko pao, ugradio sam ispravljač na 9V. Bogami, radio je kod mene na poslu u kancelariji negde do 2000-te, srednji talasi. Hvatao u ono vreme Radio Luxembourg.

 https://www.radiomuseum.org/r/philips_l4x00t.html

 

[yaki]

Artur WG900, neko poljsko plastično čudo ali tad mi je izgledao kao avion. Kupili mi ga u paketu sa nekim velikim kreditom za kućanske aparate i nameštaj. Hteo ja Tosku 20 ali nisu imali pa daj što daš. Imao neki čudan čip osetljiv na vibracije pa dva puta u garanciji bio u servisu. Posle mu ja dampirao plastične zvučnike puneći ih sa starim čarapama i majcama i sa tim ga prodao u komisionu. ?

Sledeći došao neki RIZ Turadont, sećam se njegove završne obrade ko da su ga sekirom pravili. U Minhenu u Radio Rimu kupio mu najeftiniju Ortofon Concorde glavu za 5-6 maraka, sećam se da se prodavala kod kase kao žvake u samoposluzi, moš misliti kakav je to kvalitet bio. ?
Nekako je nabudžio, bila je previsoka ali ko te pita, vozi Miško.

[ivanp]

Huh, kad je to bilo. Ajoj. 

Postao sam svestan pop (bit) muzike početkom šezdesetih. Radio češki Nikola Tesla od bakelita. Nikola Nešković i emisija "Prijatelj zvezda". Lepio sam se za radio. Onda je otac nabavio češki Suprafon gramofon koji se priključivao na radio. Počeo sam da kupujem ploče i orao ih na Suprafonu. Strašno. Pa je došao Ei Niš radio sa dva zvučnika, isto lampaš. Čuo se baš jako. 
Početak sedamdesetih, Peca Popović mladi saradnik emisije "Veče uz radio" Nikole Karaklajića donosi u emisiju ploču mađarske grupe Omega (II album), 10000 Lepes. Huh bogo moj. I Peca, a i ja bili smo u stanju pozitivnog šoka. Pustili su tri numere, ..... i šta reći bio sam kupljen za ceo život. 
Ploču sam odmah tog leta kupio u Forumovoj knjižari u Zrenjaninu. Prvo izdanje je bilo mono. Puštali smo numeru 10000 Lepes neumorno moji drugari i ja i slušali distorzirajući Molnarov solo pojačan do daske. Uništili smo bar tri primerka ploče.

E nekako posle tog vremena došao je HSR48 i RIZ Tosca HiFI. Posle, sredinom sedamdesetih Hitachi HA-250, Technics SL-1900 i Coral zvučnici iz kita, pa prvi tjuner Major (sa plavom skalom) i Sansui kaset dek kome se ne sećam imena. Umesto vratanca imao je plastični poklopac koji se stavljao i skidao.

[yaki]

Ajde da napravim mali osvrt i na moju evoluciju oko dekova

Posle horizontalnog Philipsa prvi ozbiljniji Technics prodao mi komšija koji je odlučio da se bavi erotskom fotografijom pa mu hitno trebala lova. Njegov biznis plan se nije pokazao uspešnim ali bar smo se nagledali njegovih snimateljskih pokušaja?, a ja došao jeftino do skupog deka. Posle dobio dobru ponudu pa ga prodao. Prijala mi ta lova ali ja osto bez deka.

Trebalo mi dosta vremena da ponovo skupim potrošene pare i krenem u Minhen sa rođakom koji je u to vreme bio "švercer". Elem, vraćamo se zaleđenim minhenskim ulicama prema švercerskom busu, on u obe ruke ogromne švercerske torbe krmače pune kojekavih drangulija, a ja u levoj ruci ostvarenje mojih čežnji i snova, a desnom mu pridržavam jednu njegovu krmaču. U trenutku meni izlete obe noge na zaleđenoj ulici i ja instiktivno puštam ruku njegove krmače i u vazduhu grlim kutiju mog deka da bih u sledeće trenutku guzicom toliko tresnuo da verovatno i sad stoji udubljenje asfalta na tom mestu. Osta meni čitav Technics dek i podsećanje mojih donjih pršljenova kroz ceo život.
Priča ima nastavak jer na carini jedini ja pošten prijavio šta imam pa me slovenac carinik odrao ko mladog majmuna za carinu. Od tada sam zamrzeo Sloveniju sve dok sledećeg leta u Poreču nisam navato jednu slovenku ali to je već priča za neki ribolovački forum.?

Lepo to meni svira ali nekako mi na tom modelu kratak taj displej sa trčećim diodama, što me tad činilo vrlo nesretnim i uskraćenim. I tako nekoliko godina kasnije nađem preko oglasa moj poslednji dek Technics RS B965. Skup u pm, a već krenuli ratovi 90ih. Prodavac u nekom selu Petrovčiću blizu Beograda, iako nemam pojma gde je taj faking Petrovčić (nije tad bilo interneta ni navigacije) krenem ja gradskim i prigradskim saobraćajem. Uz nekoliko presedanja i pola peške jedva se živ vratio naveče jer autobusa u to ratno vreme gotovo da nije ni bilo, a kad dođe 300 ljudi pokušava kroz prozor da uđe.
Iako skoro izginu za njega, posle kada sam odavno prestao da slušam kasete prodao ga za kikiriki.

Poenta ove priče da svaki komad koji mi je prošao kroz ruke je imao svoju priču i nije tek tako lako kupljen kao što sad mogu kupiti sve što poželim pa mi je najveći problem što više ništa ne želim.

 

 

[Vladej]

Ovaj dek sa prve fotografije sa dbxom (ili neki vrlo sličan) imao sam i ja. Zajedno sa Technics SU-V3 pojačalom, Sansui T80 tunerom i Wharfedale Laser 130 zvučnicima - jedini kupljeni novi u Ferroimportu, on je to držao u Jugi zajedno sa Rotel elektronikom. A gramofon je isto bio neki Technics - zaboravio sam koji.

[Gile]

Sharp GF4500H. Kupljen u komisionu u Knez Mihajlovoj 1985. Ukraden 1996. iz domske sobe. Dok nisam dobio neki HiFi 2010. u miraz, nisam imao ništa vredno pomena.

[SavaRea]

On 4/12/2025 at 10:35 PM, zflazar said:

Odrastao uz njega.

Deda i repa, Tike tike tačke...

Imao i to pre nabavke opisanog.

[Nixie]

On 13. 4. 2025. at 10:52, Gorfili said:

Ali za to vrijeme radio je po žurkama sa paralelno spojenim zvučnicima na lijevom kanalu. Pojma nijesam imao o ofsetu i mirnoj struji tada, dva 2N3055 grijali su se toliko da su ostavljali opekotine ako se dotaknu, ali radio je i sahranio gomilu hitači i soni pojačala u to vrijeme. Bas je bio ubjedljivo najači. Predizlazne bc109/238/239 koji su u startu često crkavali promijenio sam sa nekim BD-ima i to je bila modifikacija snova, zvali su me na svaku žurku 

Burna mladost znači? 😂

[sweeT_Tooth]

On 12. 4. 2025. at 11:13, mladenvr said:

Pre više od 50 godina, a neki ovde imaju 40.

А неки и преко  60...........