Moje Linn putovanje

[NL.]

Moje prvo pravo hi-fi putovanje je započelo 2018. godine, uz kolege sa Hi-Files foruma i škotsku firmu Linn. Svoja iskustva sam hronološki i relativno ažurno izlagao u okviru fan klub teme LINN & NAIM republika, od 117. strane pa nadalje. Pre toga sam bio samo ljubitelj, a posedovao sam Denon-Bose AV sistem, koji baš i nije pružao hi-fi ugođaj. Muziku slušam u prostoriji (radnoj sobi) od oko 23m2. Želeo sam pravi britanski hifi brend i zvuk, sa cenom koja će biti ipak priuštiva za početak. Odabir sam sveo na dve firme - Naim i Linn. Moram da priznam da je slučajnost presudila da osnovno opredeljenje bude Linn, a ne Naim. Linn je bio dostupan u kraćem roku, a i proizvodi celu paletu proizvoda u svakoj klasi, od izvora, pa sve do zvučnika, izuzev CD plejera, koje više ne proizvode niti pružaju servisnu podršku. Naim u tom trenutku nije bio dostupan u kratkom roku, nije nudio ni zvučnike, niti gramofon, ali jeste CD plejer i hifi policu. Naim takođe veoma visoko cenim, a smatram da je međusobna sinergija uređaja ove dve firme izuzetna, pa moj sistem zapravo i predstavlja neku njihovu kombinaciju, uz ipak dominantnu ulogu Linn-a. Ali u budućnosti se možda to i izmeni, pa se više okrenem Naimu, barem u određenim segmentima.

Inače Linn sve svoje proizvode razvrstava u četiri kategoriji, ili klase: nižu MAJIK, srednju SELEKT, višu AKURATE i visoku KLIMAX.

Krenuo sam 2018. od osnovog Majik (čita se Medžik) sistema, koji sam postepeno, tokom četiri godine, nadograđivao i razvijao.

[NL.]

I Početak puta - LINN MAJIK etapa

Od Linn dilera iz Hamburga sam naručio Linn Majik DSM/3, tzv. all-in-one uređaj niže klase, koji u sebi sadrži strimer, gramofonsko MM pretpojačalo, linijsko pretpojačalo i pojačalo snage. Samo je bilo potrebno da kupim zvučnike i zvučničke kablove, pa da priključim uređaj na kućnu mrežu (internet) i u struju. Linn u klasi Majik proizvodi i nudi dve vrste stereo zvučnika - manji regalski trosistemac MAJIK 109 i veći podnostojeći četvorosistemac MAJIK 140, a postoje još i centralni za AV sisteme MAJIK 112 i subwoofer MAJIK 126, ali o njima nešto kasnije. U trenutku kupovine diler iz Hamburga nije imao brzo dostupne ni M109 ni M140. Zbog toga sam odlučio da nabavim polovne M109 iz Engleske (sa stalcima koji su originalni Linn, ali su pravljeni za stariju seriju Linn Kan), preko PFM foruma. Kada sam sve dogovorio, platio, a zvučnici i stalci već kranuli za Srbiju, pozvao me je diler iz Hamburga i rekao da može da mi nabavi polovne, ali jako dobro očuvane M140. Odlučio sam da uzmem i njih, pa da isprobam i jedne i druge, zadržim one koji mi se više dopadnu, a druge prodam. Tako su posle mesec dana stigli Majik DSM/3, kao i Majik 109 i Majik 140, zatim dva para Linn kablova, standardni K-20 i bi-wire K-40. Sve sam povezao, pretplatio se na Tidal, i odmah počeo da uživam. Mali M109 su davali divan monitorski zvuk, ali topao i malo sofisticiraniji u visokim i srednjim tonovima nego što se to očekuje od monitora ove veličine, a veći M140 su imaji snažniji i dublji bass. Odabrao sam bio M140 i ostavio ih u sistemu, a M109 sam prebacio u AV sistem u drugu sobu.

Majik sistem za uloženi novac donosi vrhunsko uživanje, koje je daleko od hi-end priče. Ali je to za prosečnog potrošača i hifi ljubitelja i više nego dovoljno...i što se tiče kvaliteta, a i cene.  

 

Majik 140 i Majik DSM/3

 

Kablovi Linn K-40

 

Majik 109

 

Majik 109 i Kan stalci

 

Sjajna native aplikacija Linn Kazoo, koja se koristi za kontrolu DSM-a, kao i za striming, integrisana je potpuno sa Qobuz, Tidal, Deezer i ostalim striming platformama.

 

.... nastaviće se ...

[NL.]

Mesec-dva kasnije svoj Majik sistem sam obogatio za još jednu komponentu - pojačalo snage Linn Majik 2100. Želeo sam da dodatno osnažim i učvrstim bass na Majik 140.

Majik DSM/3 gore i Majik 2100 ispod

Naime, Linn zagovara i podstiče transformaciju svakog sistema do tzv. potpune aktive (full active system). Šta to u stvari znači? To znači prelazak sa uobičajenog korišćenja jednog pojačala snage sa jednim parom pasivnih zvučnika (uz korišćenje ugrađenih pasivnih skrenica u zvučniku), na sistem u kojem svaki zvučnički drajver ima sopstveno pojačalo snage koje ga pokreće, a pasivna skretnica unutar zvučnika se ne koristi, već se umesto nje koriste aktivne skretnice, koje imaju sopstveno strujno napajanje. Dakle, one ne troše deo energije signala koji ide iz pojačala kroz njih za sopstveni rad, kao što to rade pasovne skretnice, jer to do određene mere slabi kvalitet signala. Aktivne skretnice se na putu signala nalaze pre pojačala snage, razdvajaju ulazni signal na frekventne opsege koji odgovaraju pojedinačnim drajverima, zatim se ti delovi opsega posebno pojačavaju (svaki ponaosob pomoću zasebnih pojačaja snage), a zatim pojačani signali dolaze do drajvera. Full active sistem može da bude "interno" ili "eksterno" aktivni. Ovo zavisi od toga da li aktivne skretnice predstavljaju zasebne komponente sistema (kod eksterno aktivnog), ili su pak aktivne skretnice i pojačala snage "upakovana" u zvučničke kutije, u kom slučaju pričamo o "interno" aktivnom hifi sistemu. Korišćenjem aktivnih skretnica i posebnih pojačala se značajno povećava preciznost zvučnika, a signal od izvora (recimo Majik DSM-a ili cd plejera) do ušiju slušaoca dolazi uz najmanje moguće izmene. Dakle, put Linn-a kaže da je "full active" smer u kojem je potrebno da se ide. 

Ovo je šema tipičnog hifi sistema sa pasivnim skretnicama.

 

Ovo je šema "full active" sistema koji je "eksterno aktivan"

 

Ovo je šema druge polovine "full active" sistema koji je "interno aktivan". Aktivni zvučnici su najčešće upravo ovakve konstrukcije. Dakle, nemaju samo ugrađena pojačala snage, već i aktivne skretnice i onoliko pojačala snage, koliko i drajvera.

Malo sam proširio priču osvnovnim objašnjenjima aktivnih i pasivnih sistema, jer je to važno, kako bih uspeo da približim "Linn put". Sistem ne mora da bude "full active", može da bude i delimično aktivan, a to znači da samo jedan deo frekventnog opsega (najčešće bass) biva izdvojen aktivnom skretncum od ostatka osega, a zatim posebno pojačan u dodatnom pojačaju snage, odvojenom od pojačaja snage koje pojačava ostatak opsega.

Upravo is tog razloga sam nabavio dodatno pojačalo snage M2100, želeći da dobijem funkciju da M2100 samo pojačava bass, dok Majik DSM svojim internim pojačalom snage nastavlja da pojačava ostatak frekventnog opsega.

 

Iz MDSM-a preko "line out" signal ide do M2100. I iz MDSM i M2100 ide po par zvučnilkih kablova do zvučnika M140.

 

U zvučnik M140 ulazi jedan par kablova u terminale za bass drajver i mid-bass drajvere, a drugi par kablova ide u visokotonac i super-visokotonac. 

Linn pravi i posebne aktivne skretnice za posebne modele svojih zvučnika, koje se instaliraju u kućišta njihovih pojačaja snage, zovu ih "active cards". Za svaki svučnik postoji onoliko "active cards" koliko taj zvučnik ima drajvera. U svako dvokanalno pojačalo snage, logično je, može da se smesti samo dve "active cards", za svaki kanal po jedna. Dakle, da bi M140 zvučnik postao "full active" eksterno, bilo bi potrebno posebno pojačati osam kanala, znači ukupno 4 dvokanalna pojačala snage, jer M140 ima četiri drajvera. Ali ako korisnik nema "active cards", kao što ja nisam imao, može jednostavno da doda snage i preciznosti svom sistemu, tako što će da koristi dva pojačala snage, umesto jednog, a da nastavi da koristi internu pasivnu skretnicu svog zvučnika. Upravo tako sam ja koristio, planirajući kupovinu dodatnih pojačala snage i aktivnih kartica. Linn pravi pojačala snage koja imaju oznaku Majik 4100 (koje je četvorokalnalo) i Majik 6100 (koje je šestokanalno). Dakle, nabavkom recimo jednog M4100 uz svoj postojeći MDSM, M2100 i dodatne "acive cards" planirao sam da dođem do eksterno "full active" sistema. 
 

 

.... nastaviće se ...

[Delija]

Pa sto stade sad kad se zakuvalo?

[gvlada]

Тонер да замени....

[NL.]

Da proverim samo da li ste zaspali  Iskreno mi je drago da niste, tj. da ovo što pišem nije baš skroz dosadno Uskoro nastavljam  

[NL.]

Nakon nekoliko meseci se pojavio na prodaju polovni Majik 126 sabvufer iz Majik serije. Linn nažalost više ne pravi M126, pa je moguće samo polovan pronaći i kupiti. Zaboravih takođe da napišem da zvučnici iz Majik (ali i ostalih) serije nose oznake prema zapreminama kabineta, u litrima. M109 ima zapreminu 9l, M112 ima 12l, M140 ima 40l, a sub M126 dakle ima 26l. Odmah sam nabavio sub M126, ali sa namerom da ga koristim u svom AV sistemu, koji tada nije bio Linn, pa ću o M126 priču da nastavim kada hronološki dođe na red trenutak priključenja M126 na Linn sistem, što se dogodilo godinu-dve kasnije. Do tada evo da ponovim par slika, i da kažem da je u pitanju aktivni, kompresioni sub, sa drajverom od 10" i pojačalom D klase od 500w.

   

Ne bih posebno komentarisao položaj i raspored zvučnika na poslednjoj slici... jer su i promene položaja i rasporeda zvučnika (a i ostalih komponenti) sastavni deo "puta", tj. mog hifi odrastanja i sazrevanja  ... koje naravno ne da nije završeno, nego je nedavno tek počelo. 

[NL.]

I pre nabavke i integracije M126 u AV sistem, razmišljao sam o nabavci CD plejera. Imam kod kuće kolekciju diskova, koja nije velika (najviše je ECM izdanja u njoj), ali zaslužuje CD plejer. Stari Technics i dalje strpljivo čeka da @giZ_Modođe po njega i da mu možda podari novi život... ili da mu makar omogući da bude donor svojih organa, koji možda mogu da spasu ili produže život nekom drugom cd plejeru iz starih (dobrih) vremena, koji je preživeo do današnjih dana...

Prema filozofiji koju propagira Linn, CD plejer je svar prošlosti, bilo da je Linn-ove ili druge proizvodnje, a korisnici se ohrabruju da sve svoje diskove ripuju i pohrane na hard diskove (čak se i zvanično preporučuje par programa koji to najbolje rade)odnosno na NAS uređaje koji se nalaze na mreži, te da sadržaje tih ripovanih diskova slušaju preko svojih DSM (mrežnih) plejera. Razlog tome je, kako kažu, dvojak. Ako se koriste analogni izlazi CD plejera, tj. ako se plejer koristi kao pravi CD plejer (sa svojim unutrašnjim DAC-om), Linn kaže da je DAC u DSM-u svakako kvalitetniji, a izbegava se i dvostruka DA-AD konverzija, jer Linn digitalizuje sve ulaze u DSM. Ako se pak CD plejer kotisti samo kao transport (bez DA konverzije), onda tajming nije optimalan, jer CD transport koristi drugi clock u odnosu na DSM, pa se javlja značajno veći jitter, što kvari priču. Zbog toga je Linn još 2006. godine prestao da proivodi CD i SACD plejere, a od 2016. je ukinuo servisnu podršku za sve ranije proizvedene CD/SACD plejere.

Dakle, iako sam bio u ozbiljnoj dilemi da li mi CD plejer uopšte treba, odlučio sam da ga nabavim. Onda sam krenuo da razmišljam koji da nabavim. Od Linna sam odmah odustao, jer su mehanizam i optika potrošna stvar, a najmađi njihov CD plejer je već preko 13 godina star. Onda sam odlučio da se okrenem drugom omiljenom proizvođaču - Naim-u. Prvo sam počeo da tražim Naim CDX2 mk2 (jer mk2 ima i digitalni izlaz, pa bih mogao da ga koristim kao i kao trasport i kao plejer). Međutim, onda se (za divno čudo) kod nas pojavio u prodaji jedan polovni Naim CD5 XS. Zamolio sam prodavca da ga donese kod mene na probu, i već posle 15min. slušanja sam shvatio da mi se dopada i uzeo sam ga.

Naim je specifičan i (između ostalog) poznat i po tome što ima visok tzv. boogie factor. Šta to znači? Znači da ima na određeni način obojeni zvuk, koji je jako dopadljiv, natočito za rock muziku. Prosto i jednostavno - dobro zvuči! Da li je verna reprodukcija - verovatno baš i nije, ali daje korisniku mogućnost da dodato uživa, jer omiljeni rock disk zvuči još bolje. A ipak je muzika tu da bismo uživali, a ne da bismo se igrali tonskih inženjera i forenzičara. OK, i ove dve poslednje igre znaju da budu zanimljive, naročito kao deo traganja za najvernijom reprodukcijom, kao paradigmom audiofila. Ali, Naim je za uživanje i to važi za sve Naim uređaje, ne samo za cd plejere.

Najpre sam ga koristio kao cd plejer. Zatim sam ga, pošto DAC u mom DSM-u daje sofisticiraniji zvuk, jedno vreme koristio kao transport. Međutim, onda sam shvatio da mi je teško da primetim razliku između zvuka cd ripa i zvuka istog tog cd-a, kada Naim radi kao transport, čak mi je rip zvučao za dlaku bolje... Ali mi je nedostajao taj boogie. Pa sam opet počeo da ga koristim kao cd plejer. To se do danas nije izmenilo. Ako slušam fizički CD, naročito rock ili pop, obavezno slušam preko Naim DAC-a i analognih izlaza, jer mi prosto pruža dodatnu uživanciju.

Naravno da me sada kopka kako bi svirao Linn CD12 Sondek, ili pomenuti Naim CDX2, ili Naim CD555 (sa pripadajućim dodatnim napajanjima svakako). Ali mislim da znam šta mogu da očekujem. Teško da CD12 može da nadsvira moderne DAC-ove, a nema boogie faktora. Kažu da su CDX2 i CD555 takođe za puritance - sa nižim boogie faktorom, pa se bojim da bih i uz njih izgubio boogie.

Ono što mi je u poslednje vreme zaokupilo pažnju su SACD plejeri. Ali ne zbog samih plejera, već zbog medijuma i formata. Kako pišu i govore mnoge kolege, imaju potencijal da uz kvalitetne uređaje zasijaju jako. Ali samo lagano, nigde ne žurimo, ovo je hobi za čitav život i (što bi rekla Konstrakta: Bože zdravlja) biće vremena da se sve isproba.

 

.... nastaviće se ...

     

    

[NL.]

Drage kolege, izvinjavam se na ovolikoj pauzi. Nastavak priče predstavlja prekretnicu u mom Linn putu.

Nedugo nakon nabavke Naim CD5 XS cd plejera, kupio sam gramofon - Linn LP12 Sondek PK edition. Od LP12 Majik klase se PK edition razlikovao po tome što je imao ručku Linn Akito 2B i Linn Trampoline donji poklopac sa oprugama i mogućnošću podešavanja visine nožica. Ta dva apgrejdovana elementa su se rada redovno ugrađivala u Linn LP12 Akurate klase. Glava je bila Linn Adikt, to je MM glava koja se stabdardno ugrađuje u Majik klasu LP12-ice i danas. Kako je moj tadašnji Linn Majik DSM imao integrisani MM phonostage upravo optimalno podešen za Adikt, veoma jednostavno sam priljučio gramofon odmah počeo da uživam.

Zvuk koji da je gramofon je nešto posebno. Iako je Adikt MM glava dosta analitična i zvuk malo podseća na digitaliju, opet je to lepse i toplije od streaminga. Uz to naravno ide i ritual puštanja ploče, a zatim i sakupljanje ploča, što predstavlja hobi za sebe.

 

LP12 Majik (PK edition), pored njega Linn Majik DSM, sa druge strane na Linn Kan stalcima je mala Linn Majik 109 kutija, a ispod Linn Majik 126 sub 

Linn LP12 Majik (PK edition) na gornje tri slike

Zašto sam na početku napisao da je kupovina gramofona bila prekretnica? Zato što je to označilo konačni ulaz u audiofiliju i uopšte u hi-fi. Zvuk ploče ima to "nešto" što se razlikuje od zvuka drugih medijuma, posebno digitalnih. Način slušanja muzike se takođe neminovne menja, jer se slušaju celi albumi, umesto plej lista i prečestog "skakanja sa teme na temu". Čovek se na drugačiji način zaiteresuje za numere koje sluša, uđe dublje u priču, pročita dodatno makar omot ploče. A naravno tu je i traženje i kupovina ploča. Pa kada u kuću stigne ploča koja se dugo čekala, odmah se pušta cela, sluša po nekoliko puta, itd. Jednostavno, gramofon pruža drugačiji vid uživanja. Preporučujem svakom kolegi audiofilu da nabavi gramofon. Ne mora da bude Linn, ima mnogo drugih odličnih gramofona. Bitan je prelazak na taj koncept slušanja fizičkih, analognih medijuma, jer donosi mnogo više zadovoljstva nego što to čovek može i da nasluti.

Na kraju i da se zahvalim kolegi @sondek, jer sam nakon slušanja njegovog LP12 (Linn Troika glava i Linn Ittok ručka, sa njegovom tadašnjom Naim amplifikacijom i Quad ESL elektrostaticima) shvatio da je nabavka LP12 gramofona neuizbežna. 

 

[NL.]

Nakon par meseci od nabavke LP12 usledila je nabavka Linn Majik 112 centralnog zvučnika za korišćenje u AV sistemu, a zatim i nabavka Linn Unik surround zvučnika. O tome ću da pišem kasnije, kada dođem do tačke kada je i AV sistem postao all-Linn.

Ispod TV-a se nalazi Linn Majik 112 centralni zvučnik

 

Potom je usledila i kupovina Naim HiCap DR eksternog napajanja za analognu cekciju Naim CD5 XS. Da budem potpuno iskren, nisam primetio razliku u zvuku CD plejera sa i bez HiCap-a, pa sam odlučio da isti napusti sistem.

 

[NL.]

Početkom jula 2020. godine stiže ozbiljno pojačanje u sistem, Linn Akurate DSM/3 sa Katalyst DAC-om u sebi. To bio preamp/streamer/DAC u jednoj kutiji, ali bez pojačaja snage. Priključio sam ga na 2 power ampa, jedan je bio Linn M2100, kao drugi power amp sam koristio stari Linn Majik DSM/3, koji sam podesio da radi u modu power ampa. Koristio sam kutije Majik 140.

U sistem je otprilike u isto vreme stigla i crna Naim Fraim polica, za mene izgledom jedna od najelegantnijih hifi polica uopšte.

 

Naim Fraim polica, u njoj odozgo na dole: Linn Majik LP12 PK edition, Naim CD5XS, Linn Akurate DSM/3, Linn Majik DSM/3, Linn Majik 2100, dok su sa leve strane Linn Majik 140 kutije.

Evo šta sam u to vreme napisao za novi Linn Akurate DSM/3 i razliku koju je doneo:

1. Novi DAC. Mislim da on pravi najveću razliku. Streaming sa Tidala, internet radio i muzika sa mreže se čuju prilično drugačije, takođe i CD kada ga slušam preko digitalne veze, tj.kada Naim CD5XS koristim samo kao transport. Tako da je u ovom delu pomak na bolje najvidljiviji.

Reprodukcija digitalnih izvora zvuči "svežije i rezolutivnije", to su prave reči koje sam skoro čuo od jednog kolege, pa mi se taj opis dopao, jer je zaista zvuk svežiji  . Sada zvuk mojih M140 malo podseća na BBC monitore, što se meni sviđa, jer takav zvuk volim. Ali M140 sada imaju čvršći i dinamičniji bas, mada sve mislim da to nije do DAC-a, već do pretpojačala u Akurate DSM-u. Jer ja sam i ranije koristio ista pojačala snage, kao i sada, ali je bas bio mekši i manje dinamičan. Novi DAC mi prilično bolje zvuči od internog DAC-a u CD plejeru. Naim-ov DAC ima neki svoj šmek, naročito za rock muziku, ali generalno gledano DAC koji se nalazi u Akurate DSM-u mi se dosta više dopada. Zbog toga sada razmišljam i da li mi je potrebno eksterno napajanje za analogni izlaz CD-plejera (Naim Hi-Cap DR) koji sam nabavio početkom godine, jer je pitanje koliko ću uopšte da slušam CD plejer preko analognih izlaza - najverovatnije neću, pa će Hi-Cap DR veroatno uskoro da ide na prodaju. 

2. Novo pretpojačalo. Kao što sam gore napisao, mislim da je izmena u tom delu donela bolju definiciju, veću dinamičnost i udarac basa i, što bi kolega šaljivo primetio u prethodnom postu, uticala je na zvučnu sliku koja je postala šira (i viša), pojavilo se više "vazduha između instrumenata", a 3D slika je još impresivnija... "wall of sound" je postojao i ranije, sa utapanjem i nestankom zvučnika u prednji zid, ali je sada taj zid "golem"  Srednji spektar je i sa Majik DSM bio divan, a divan je i sa novim DSM-om. Kad kažem srednji spektar zapravo najčešće su mi u glavi frekvence ljudskog glasa. To se zaista predivno čuje, ali se čulo i ranije. 

3. Novi interni phonostage. Ovde ne mogu da primetim razliku za sada, iskreno. Odnosno, ne mogu da razlučim da li se razlika u zvuku gramofona pojavila zvog internog phonostagea, ili zbog novog linijskog pretpojačala. Rekao bih da je MM mod phonosagea gotovo identičan sa MM phonostage karticom u Majik DSM-u... a da je razlika zapravo kada se phonostage pokrene u MC modu. Pošto još uvek nemam MC cartridge, ovo nisam još uvek mogao ni da testiram, a da otvaram kućišta dva DSM-a i da probam Akurate DSM sa MM phonostage-om iz Majika nisam imao živaca da radim. Tako da razlike u ovom delu zapravo ne mogu da odvojim od razlika već opisanih u prethodnoj tački.

Razlika u korisničkom software-u i podešavanjima nema, sve je isto. Čim sam Akurate DSM povezao na mrežu, odmah ga je video "Kazoo" i ubacio ga je kao još jedan od uređaja u Linn multi room sistemu.

Da zaključim: razlika u reprodukciji digitalnih izvora je značajna, dok je u reprodukciji sa gramofona skromna. Novina je da kod Akurate DSM nema podešavanja koje omogućava potpuno analogni tok signala kroz DSM (od gramofona do zvučnika), već se zvuk gramofona nakon ulaska u DSM obavezno digitalizuje i prolazi kroz DSP (space optimisation software), a nakon toga dakle i on ide u kroz DAC pa u linijsko pretpojačalo. Razlika u odnosu na Majik DSM je u tome što se zvuk gramofona (i ostalih analognih ulaza) kod Akurate DSM-a digitalizuje na 192/24, dok Majik DSM analogne izvore digitalizuje na 96/24. To znači da je u Akurate DSM ugrađen i novi ADC.

[NL.]

Krajem avgusta 2020. stižu i apgrejdovana postolja za Linn Majik 140 kutije. Bas je postao čvršći, a zvuk u celini malo topliji. Sve u svemu, nisam očekivao da zamena postolja može da izazove takvu razliku.

     

... nastaviće se ...

 

[ab]

не би било лоше да напишеш и искрене разлоге за улазак у ХиФи воде у зрелим годинама

[NL.]

Hvala na sugestiji, planirao sam svakako na kraju da dotaknem i to.  

[NL.]

Sledećeg meseca (septembar 2020.) je došao veliki apgrejd gramofona - sa Majik na Akurate specifikaciju. To znači da je promenjena većina delova - sve "iznutrice", ostali su samo drveni plinth, gornja ploča, Linn Akito 2B ručka i Trampolin donji poklopac. Došao je i novi glavni ležaj gramofona (tzv. Kaorusel bearing), za koji u Linnu smatraju da je ključni apgrejd. Zatim nova MC glava Linn Krystal, nova subšasija Linn Core zajedno sa novim oprugama i ležajevima, zatim Linn Lingo 4 (to je novo napajanje motora, novi motor koji radi na 12V, i kontroler brzine motora). Apgredju sam prisustvovao i asistirao, tako da je i to za mene bilo veliko iskustvo.

Sve ove izmene su podigle gramofon na potpuno novi nivo. Zvuk gramofona je, u poređenju sa digitalnim izvorom (a to je kod mene bio Katalyst DAC u okviru Akurate DSM/3) znatno odskočio. Gramofon je pre svega jako dobio na dinamici, ali i na finoći srednjih i naročito visokih tonova. Jednostavno, gramofon je postao liga za sebe. Od tog trenutka sam počeo mnogo više da slušam ploče, a i da ih ubrzano kupujem. Da pretražujem dobra izdanja muzike koju volim, ali i da istražujem nove pravce.

 

Ispod slede slike apgrejda, koje sam već objavio u okviru teme Linn & Naim Republika, ali ih ovde ponavljam radi lakšeg praćenja.

  

 

 

 

[NL.]

Otprilike pola godine nakon apgrejda gramofona, tj. u aprilu 2021., dolazi još jedan veliki pomak u sistemu - stižu Linn Klimax 350A, aktivne kutije (unutrašnji aktivne), sa aktivnim analognim skretnicama. Kao što je apgrejd gramofona podigao LP12 u višu ligu, tako su i ove kutije podigle celi sistem u višu ligu. Obilje snage, sve puca od dinamike, a opet delikatno i svileno u visokim tonovima, a čisto u srednjim.

Linn Klimax 350A

Međutim, tu nastaju i prve nedoumice i problemi. Naime, kutije su prevelike za sobu o kojoj ih slušam. Pojavio se izuzetno jak (+20dB) mod u basu, na niskoj frekvenci od 34Hz. Mod je toliko jak da se bukvalno soba trese kada krene numera koja ide nisko i aktivira taj mod.  Linn ima svoj DSP pod nazivom Space Optimisation, o kojem sam dosta pisao na temi Linn&Naim Republika, koji veoma dobro odradi posao i odseče pik u basu i mod nestane. Međutim, taj zahvat u basu nažalost nije bez uticaja na preostali deo spektra, čak do visokih tonova. Tako da aktivacijom DSP-a mod nestaje, ali nažalost nestaje i jedna jako fina, tanana nijansa u zvuku kroz celi spektar. Kada slušam numere koje ne idu duboko i ne dosežu do tih 34Hz, problema nema, sve je super, recimo Chuck Mangione - Children of Sanchez ne traži DSP i zvuči brutalno dobro. Ali neke druge numere bukvalno nisu slušljive bez DSP-a. U to su mogle da se uvere kolege koje su bile kod mene u čule sistem u toj fazi.

Zbog navedenih problema sa bas modom nisam bio spokojan. Mislio sam da će se moje Linn putovanje završiti, ili barem značajno usporiti nabavakom Klimax 350A. Ali nažalost shvatio sam da nisam zadovoljan na način na koji sam očekivao da ću da budem i da probleme moram da rešavam. Izvorima (gramofonom i DAC-om) sam bio jako zadovoljan, naročito gramofonom. Ali su me kutije mučile.      

[sondek]

Ti zvucnici su brutalni, ali u dosta vecem prostoru. Za nekog ko ima 40+ prostor lako mogu da budu Game over. Nas par sa foruma je imalo priliku cuti ih u sali od cca 50m2 sa dooosta prostora oko i iza njih i to je zaista druga prica. Mislim da nije samo problem kvadratura vec i manja zapremina zbog visine. Jednostavno mislim da se ni 50% od onoga sto mogu ne cuje kod Nikole. Nije samo bass problem, vec im ocigledno treba veci prostor da razviju pravilan 3d. Mislim da su bili preko 3m razmaknuti i ta scena i prirodnost i snaga da se popuni velik prostor se ne zaboravlja. Nisam jedini koji je navijao da se premeste u gornji boravak, ali razumem i lepotu toga da se ima svoj muski kutak za muziku, a porodica ostavi na miru. Space optimisation spasava stvar, neko tu nista nebi menjao, ali treba ih cuti u velikom prostoru

[ab]

Некада је решење изнајмити адекватан стан (простор) за такву врсту задовољства као у случају са љубавницом

 

[Delija]

Covek ima kucu u sred BGa i u njoj samo svoj kutak - nesto o cemu vecina moze samo da masta

Naucio je mnogo za relativno kratko vreme i super se zabavio usput - prilicno sam siguran da ce skockati sjajan sistem prilagodjen tom svom kutku.

[ab]

Том свом кутку сви прилагођавамо своје системе. Неки смо утукли мање пара и габаритима нашли меру (свом кутку), а неки сте и прећерали те односе 🧐

Са нестрпљењем пратимо развој и представљање новог система колеге @NL.

Лако је свима после толико грешака које смо направили знати како смо могли боље од почетка 😊

Ипак се на својим грешкама најбоље учи али и најлакше погреши слушајући друге

[nesone]

@NL. Temu pratim i hvala na vremenu da je predstavis.

Srecno i uzivaj u sistemu.

[sondek]

8 sati ranije, Delija said:

Covek ima kucu u sred BGa i u njoj samo svoj kutak - nesto o cemu vecina moze samo da masta

Sinoc probudim zenu glasnom muzikom i u isto vreme mi stigne poruka od sina "nisi na exitu, utisaj, ucim, ispitni rok je" ... da ne pominjem rasprave oko izgleda boravka zbog Esl ...mislim da je ovo sto je napisao Delija zaista 100% tacno. Secam se komentara Pera da treba prvo obezbediti porodicu sa 100m2 zivotnog prostora, pa onda juriti Hifi. Dodajem amandman na to "i 30-tak m2 licnog prostora za hifi" 😉

 Da se vrnem na temu...U par godina istraziti od budzet do high end sistema bilo koje velike firme je neprocenjevo iskustvo i velik doprinos forumu. Nikola me je drzao ukljucenog i iznenadio svaki put nenajavljenim apgrejdom. Pronasao je i sjajnog dilera, naseg coveka u Becu koji je tu bio od velike pomoci, popustima, preuzimanjem uredjaja u zamenu, ali pre svega i strucnossću i enuzijazmom da se licno isporuci i instalira oprema sto je Nikola cesto i snimao i dosta toga pritom i sam naucio i nesebicno podelio. Trebali ste videti sjaj u ocima kad nam je rasklapao Selekt, menjao module i dakove, dodatne module snagasa unutar njega, konfigurisao ga u potpuno razlicit uredjaj u par minuta-Lego kockica za odrasle. Pritom u svemu tome tolika skromnost i prizemnost, nisam dosad sreo tako nesto. Samo kad se setim prvih par meseci u zajednickom trazenju sto povoljnijeg polovnog Lp12, imao sam osecaj da je kljucno ustedeti 200funti 😁

Zaista privilegija druziti se sa osobom kao sto je Nikola. 

 

[srdjan_cvetkovic]

Nikola je najpre sjajan čovek, uvek spreman da pomogne bez ograda - meni je mnogo pomogao kada mi je bilo najteže i to mu nikad neću zaboraviti.

A potom i istinski zaljubljenik u HiFi, bez ograda.

Ali čovek ima i porodicu, pa je svoj hobi prilagodio njima, što je podrazumevalo to da prostorija za slušanje bude ta koja jeste, i kod koje jeste ogroman problem visina plafona i ukupna kubikaža, koja nije adekvatna za Linn aktivne kutije koje ima. Da se ne lažemo, taj kvalitet zvuka koji sam čuo kod njega ne sećam se da sam ikada igde čuo, a bio sam dok su kutije bile pasivne, vilica mi je ispala slušajući neke deonice, dok se u nekoliko slučaja čuo problem sa rezonacijom cele prostorije na nekim niskim deonicama, koji je peglao SO za moje uši dovoljno dobro, a eto, Nikola nije u potpunosti srećan sa takvom postavkom i to poštujem.

Nadam se samo da ću naći vremena da čujem aktivnu postavku pre nego što odleprša na neko drugo mesto.

Pozz Nidžo! 

[Delija]

1 sat ranije, sondek said:

Zaista privilegija druziti se sa osobom kao sto je Nikola. 

Milan mi je ovo ponovio vise puta i u 4 oka. I slazem se sa njim 100%. Ljudina.

 

Nadam se samo da nije zeni rekao ko ga pujda da prenese zvucnike gore - inace smo naHebali nacisto

 

[Thecoki]

Ukoliko je potreban FR za tu akciju taj sam!