Jump to content

Povratak CDa


DejanM

Recommended Posts

1 hour ago, vdzele said:

Iz mog iskustva ploče su neprikosnovene sve do sredine 90ih, možda čak do i kraja 90ih. Razlog je jednostavan, digitalija u studijima nije bila dovoljna dobra. U donjem spektru je falilo dosta mesa. Izbegavam da slušam CD-ove iz tog doba. Uglavnom gledam da nadjem neki vinil rip. Jako teško je naći one koji su kvalitetni. Za mene ovi snimci imaju mnogo bolji zvučni balans.

U periodu od 1992 do 1996 muzička produkcija je problem „nedostatka mesa” rešila tako što je audio signal pojačala iznad normale. Dobili smo preglasne snimke sa vrlo malo dinamičkog opsega. Jedan problem je pretočen u drugi. Takvi master snimci se pojavljuju i na pločama. Sad imamo CD na vinilu.

Pišem o produkcijama koje nisu dzez i klasika.

mislim da nije ovaj problem nastao zbog nerazivjene digitalije....cak sta vise,dapace,smatram da je digitalija bila na dobrom nivou kvaliteta,ali su mozda majstori tona ,tj remastera,isli namernonatakav kvalitet.....ovaj takoreci problem treba sagledati u duhu tog vremena.

Link to comment
Share on other sites

  • Replies 145
  • Created
  • Last Reply

Top Posters In This Topic

22 minuta ranije, TurboMaximus said:

Naravno da veća dubina bita povećava tačnost. Sitniji korak mogućih uzorkovanih vrednosti smanjuje grešku kvantizacije. Uzorkovanje na diskretnoj skali vrednosti, bez obzira na rezoluciju (dubinu bita) ne zadovoljava sempling teoremu koja se odnosi na uzorkovanje bez greške kvantizacije, odnosno na kontinualnom opsegu.

Postoji postupak koji rešava ovu problematiku a zove se oversampling. Drugačije se ponašaju DAC čipovi u zavisnosti od svoje konstrukcije sa ovom problematikom. Mene uvek znaju da iznenade stari R2R (ili SCS) čipovi sa dobrom implementacijom (TDA 1541, PCM56, PCM58, PCM63, AD1865,...) i koliko informacija mogu da izvuku upravo iz tog "nedovoljno rezolutnog" 44.1/16 formata i to rade upravo kako je i @paja959 opisao "humanije". Ono što je po mom iskustvu bitno za te čipove je dobar oscilator i otvara se prozor u potpuno novu dimenziju muzike, nestaje tkz "cedejaški" zvuk i bilo kakav trag "digitalisa" i zrnatosti.

Link to comment
Share on other sites

42 minuta ranije, somilenko said:

Kada se uračuna inflacija, ne bih rekao...

i kako stoji ta racunica onda ?...ako se dobro secam taj CD plejer je bio nekih 1000 eura...uzmi u obzir,da je teoretski,doslo i do nekog,nazovimo napretka na digitalnom frontu,prakticki je trebao da obrise pod sa CD plejerom,gledano sa marketinske strane... i dodaj na stranu Limtree-a nekih cca 300 eura,za dodatno napajanje:

https://tmpaudio.hu/251-2/

nov Limtree je bio 1000 eura,sa fabrickim napajanjem,2020:

https://streamaudio.hu/lindemann-audio-limetree-network-audiophile-halozati-zene-lejatszo

Link to comment
Share on other sites

20 sati ranije, Iron man said:

Komfor, lakoca manipulacije, nepresušan izvor (i izbor) striming naslova, čini deplasiranom svaku priču o revivingu hardware medijuma (CDa i vinila).

Taj benefit je toliki   da mi ni (nek bude i ) 10ak % niži kvalitet strima ( ako postoji) ne smeta.

 Neverovatno, ali ima ljudi koji bi se izmedju streaming-a i slusanja diska u 100% identicnom kvalitetu - odlicili na disk. Sto je tebi benefit nekima uklanja odredjeni taktilni dozivljaj koji prija.

Link to comment
Share on other sites

1 sat ranije, TurboMaximus said:

Naravno da veća dubina bita povećava tačnost. Sitniji korak mogućih uzorkovanih vrednosti smanjuje grešku kvantizacije. Uzorkovanje na diskretnoj skali vrednosti, bez obzira na rezoluciju (dubinu bita) ne zadovoljava sempling teoremu koja se odnosi na uzorkovanje bez greške kvantizacije, odnosno na kontinualnom opsegu.

Ono što ne treba zaboraviti je da dak ne radi na matematičku teoremu, nego na struju. Dak izokolnom elektronskom igrankom simulira efekat teoreme, ali obrađujući netačne ulazne vrednosti i posledično, rekonstruišući pogrešnu krivu. Ta kriva je, srećom, prilično slična. Digitalno grešenje kreće s prvom AD konverzijom u tonskom studiju.

Toliko o apsolutnom. U realnosti, 16-44,1 je zadovoljavajuća rezolucija. Ali, poređenje materijala urađenog u višoj rezoluciji s istim nakon srozavanja, ne ostavlja prostor za dilemu. Uslov je, svakako, da sistem za reprodukciju nije još srozaniji. Da sam u tom poslu, koncentrisao bih se više na dubinu nego na brzinu.

Problem greške kvantizacije je odavno rešen i u potpunosti se eliminiše dodavanjem male količine šuma u originalni analogni signal pre nego što uđe u ADC.

Link to comment
Share on other sites

Ne znam da se to radi, ali rezultat može biti samo statistički umanjena greška, što ne narušava princip.

Poenta je u tome da svi pominjani formati imaju zadovoljavajući potencijal, ali ne i jednak, što potvrđuje slušni test. Konverzijom u niži format prelazi se na grešku nižeg formata.

Link to comment
Share on other sites

"U potpunosti" ne znači umanjeno, nego upravo to što i piše - nula, zero, zilch, nada, niente.

 

Edit: autori čije radove na ovu temu treba potražiti zovu se Stanley P. Lipshitz i John Vanderkooy.

Link to comment
Share on other sites

1 sat ranije, paja959 said:

i kako stoji ta racunica onda ?...ako se dobro secam taj CD plejer je bio nekih 1000 eura...uzmi u obzir,da je teoretski,doslo i do nekog,nazovimo napretka na digitalnom frontu,prakticki je trebao da obrise pod sa CD plejerom,gledano sa marketinske strane... i dodaj na stranu Limtree-a nekih cca 300 eura,za dodatno napajanje:

https://tmpaudio.hu/251-2/

nov Limtree je bio 1000 eura,sa fabrickim napajanjem,2020:

https://streamaudio.hu/lindemann-audio-limetree-network-audiophile-halozati-zene-lejatszo

Cd17 mk3 je bio 1800 dolara 1998, što danas izađe 3160.20 dolara.

Link to comment
Share on other sites

11 minuta ranije, somilenko said:

Cd17 mk3 je bio 1800 dolara 1998, što danas izađe 3160.20 dolara danas.

to ovde nikad nije bilo toliko :xmas...ako je i bilo,jos gore za CD plejer sa danasnje perspektive...polovan, dobro ocuvan primerak,cca 250 eura,Limetree polovan 500-700 eura,ovaj je kupljen za 500 eura+dodatna sekcija napajanja 150 eura....250 eura vs 650eura...cena tehnoloskog napretka B)

Link to comment
Share on other sites

9 minuta ranije, Zexx said:

"U potpunosti" ne znači umanjeno, nego upravo to što i piše - nula, zero, zilch, nada, niente.

 

Edit: autori čije radove na ovu temu zreba potražiti zovu se Stanley P. Lipshitz i John Vanderkooy.

Nije da mi se toliko udubljuje, ali možda i pogledam. Smisao svakog zaključka je suštinski zavisan od polaznih pretpostavki. Kako pretpostavke ne poznajem, sami zaključci me ne zadovoljavaju.

Link to comment
Share on other sites

6 minuta ranije, paja959 said:

to ovde nikad nije bilo toliko :xmas...ako je i bilo,jos gore za CD plejer sa danasnje perspektive...polovan, dobro ocuvan primerak,cca 250 eura,Limetree polovan 500-700 eura,ovaj je kupljen za 500 eura+dodatna sekcija napajanja 150 eura....250 eura vs 650eura...cena tehnoloskog napretka B)

To je izvor na TNT audiju. U cenu polovnog CDP-a ulazi i "pouzdanost" mehanike i elektronike stare 24 godine...

Link to comment
Share on other sites

12 minuta ranije, TurboMaximus said:

Smisao svakog zaključka je suštinski zavisan od polaznih pretpostavki. Kako pretpostavke ne poznajem, sami zaključci me ne zadovoljavaju.

Ih ala ti je ova...

Ja ne razumem španski tako da svi Španci nemaju pojama jer šta god kažu, meni ništa ne znači...

Ajmo malo ozbiljnije, ako se nešto opovrgava, makar da se malo informiše...

Link to comment
Share on other sites

15 minuta ranije, TurboMaximus said:

Nije da mi se toliko udubljuje, ali možda i pogledam. Smisao svakog zaključka je suštinski zavisan od polaznih pretpostavki. Kako pretpostavke ne poznajem, sami zaključci me ne zadovoljavaju.

Proser level ∞.:rolleyes:

Link to comment
Share on other sites

4 sati ranije, miletrosak said:

Generalno.Mozda kod nekih manjih audiofilskih nije.

Јасно. Ако је генерално, пиши бар једну.

Хтео бих да видим како то изгледа.

Link to comment
Share on other sites

2 sati ranije, somilenko said:

To je izvor na TNT audiju. U cenu polovnog CDP-a ulazi i "pouzdanost" mehanike i elektronike stare 24 godine...

da nasao sam...thanx

https://www.tnt-audio.com/sorgenti/cd17e.html

malo sam i sam zatecen sa silnim godinama...svidza mi se ovo:

"The CD 17 costs here in Italy (as usual, your mileage may vary, HiFi is pretty expensive here) 1800 $ (black finish) and at this price it is one of the better sounding CD players I've heard. Also let me add that the CD 17 is very easy to match with different HiFi systems.

I'd be glad to test the Ken Ishiwata Signature (KIS) version of the CD 17: it costs a bit more (2200 $ more or less) but it could be money well spent."

dobro se drzi i danas jos...:xmas

IMG_4774.JPG

Link to comment
Share on other sites

29 minuta ranije, miletrosak said:

 

24 minuta ranije, miletrosak said:

DMP recordings,Flim & The BB's - Tricycle

sjajna dinamika.

Flim & the BB's / This Is a Recording

10 godina kasnije,vec je druga prica.

 

Ниједан се од ових не односи на џез виниле, али ОК. Да не трујем више тему.

Link to comment
Share on other sites

7 sati ranije, TurboMaximus said:

Naravno da veća dubina bita povećava tačnost. Sitniji korak mogućih uzorkovanih vrednosti smanjuje grešku kvantizacije. Uzorkovanje na diskretnoj skali vrednosti, bez obzira na rezoluciju (dubinu bita) ne zadovoljava sempling teoremu koja se odnosi na uzorkovanje bez greške kvantizacije, odnosno na kontinualnom opsegu.

Veća dubina bita NE povećava tačnost.

Ne treba mešati dubinu bita i uzorkovanje. To su različite stvari.

Što se bitova i njihove dubine tiče, mnogi pogrešno zamišljaju da se neka muzička informacija deli ili na 16 ili na 24 dela, pa da se u slučaju ako je podeljena na 24 dela (zamišljeni "sitniji korak"), dobija veća preciznost nego ako je podeljena na 16.

Ako poredimo 24 i 16 bita, nije u pitanju veća preciznost već se radi o većoj širini zahvata.

U 24 bita staje veća količina informacija nego u 16, ... ali u smislu da u kantu od 24 litra staje više klikera nego u kantu od 16 litara, ali u obe kante su klikeri isti. Nisu "tačniji" oni koji su u većoj kanti, samo ih ima više.

U 24 bita može da stane širi dinamički opseg (razlika između najtiših i najglasnijih delova muzike), i dodatno se dobija bolji odnos signala i šuma, tj. kvantizacijski šum je potisnut niže.

Svaki bit daje negde oko 6db dinamičkog opsega.

Znači u slučaju snimka od 16 bita maksimalni mogući dinamički opseg je (16x6) 96dB, a kod snimka od 24 bita je (24x6) 144dB.

Teoretski dinamički opseg analognih master traka ide maksimalno do oko 77dB, a realni dinamički opseg snimljene muzike je još manji i retko prelazi 60dB, tako da je 96dB koje pruža CD sa 16bita više nego dovoljno.

Ako se vratimo analogiji sa klikerima i kantama, 77 klikera će u neizmenjenom i "tačnom" obliku komotno stati i u kantu od 16 bita koja prima 96 klikera, i u kantu od 24 bita koja prima 144 klikera. :D

Dubina od 24 bita je bitna tokom rada u studiju, kako je @Zexx već lepo objasnio par postova iznad, pa da ne ponavljam. :)

 

Link to comment
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Loading...
×
×
  • Create New...