KONCERTI [najave, desavanja ...]

[Golum]

Sve sto je Gruja gore naveo apsolutno stoji...jedna od dugogodisnjih zelja mi je bila da cujem Floyde uzivo...i slobodno mogu reci da mi se to juce ispunilo 100%.

Bez obzira sto nisam gledao Rogera, David-a i ekipu ovo sto su ovi momci juce izveli je za mene kao da sam slusao njih...

Jezivo jezivo dobro...full respect i isao bi iz veceri u vece da ih slusam ponovo i ponovo i ponovo dok ne postanem Comfortably Numb...

[Gruja]

Evo da vidite kako su izgledali ti laseri:

A ovo je Time sniman sinoć u SC (nisam ja snimao):

http://www.youtube.com/watch?v=gYVXOVE7bls

Žao mi je što nije bio Shine on You Crazy Diamond, ali ne možeš sve da imaš...

[anubisgrau]

sinoc je beogradska filharmonija verovatno odsvirala najbolji koncert ove sezone. istine radi, verovatno zahvaljujuci gostu dirigentu i celisti - davidu geringasu. u poslednjih nekoliko godina primetan je sviracki napredak orkestra, tome je doprinela i kupovina novih instrumenata ali i dalje ima uspona i padova. medjutim sinocnji geringasov nastup je bio apsolutno velicanstveno iskustvo, pogotovu sto dolazi samo 2 nedelje posle koncerta sare ceng koji je bio najavljen kao vrhunac sezone a po mnogima se pretvorio u festival pirotehnike bez mnogo osecaja i razumevanja za muziku, i holivudskog kica.

geringas je mozda najveci rostropovicev ucenik - videli smo ga u beogradu pre 2 godine u sava centru kada je ispred londonskog simfonijskog orkestra svirao sostakovicev koncert za celo i orkestar takvom sumanutom energijom da je izgledalo kao da ga pogoni neka visa, demonska sila.

sinoc se, nakon dirigentskog zagrevanja mocartovim divertimentom u c duru, prihvatio violoncela i odsvirao hajdnov koncert za celo i orkestar na nacin da je pobreo ovacije kakve mislim da nikada nisam video u kolarcu - sa 3 bisa posle toga. njegov stil je divalj, surov prema instrumentu i komadu ali neverovatno lirican u isti mah - gotov da svaka deonica pocinje jakim udarcem gudala u zice, ponekad i u telo instrumenta i zavrsava toplinom tona koja rastapa emocije i gasi predrasude, uz tehniku primereniju nekome ko je upola mladji od njega, i bez trunke primetnog umora.

na bis smo dobili 2 kratke deonice iz korsakovljevog bumbara i legendarnu pesmu o pticama pabla casalsa.....

moram da priznam da mi je posle ova 2 beogradska koncerta davida geringasa jako tesko da slusam bilo kog drugog (zivog) violoncelistu. (dobro da je yo-yo ma nastupio na playback na obaminoj inauguraciji.... )

inace se energija ove zaista once-in-a-lifetime svirke prenela i na orkestar, pa je u drugom delu, uz dirigentsku palicu geringasa, BGF briljirala u mendelsonovoj 4. simfoniji. retko, zaista retko dobro vece na kolarcu!

[Sonichammer]

Slucajno naleteh...

Nacuo sam i da The Adicts treba da pice u NS negde u junu???

[Pelac]

Pon. 9. feb

Na veÄeraÅ¡njem koncertu klasiÄne muzike u Sinagogi ansambl VojvoÄ‘anski simfoniÄari uÄestvovaće kao pratnja pijanistkinjama Lidiji i Sanji Bizjak pod dirigentskom palicom Filipa Piketa iz Velike Britanije.

VeÄeraÅ¡nji nastup poÄinje u 20 sati u Sinagogi, na programu su dela Rosinija, Mendelsona i Hajdna, a ulaz je slobodan.

[ras]

Vreme je za spektakl:

Supersuckers - Akademija, 24. februar 2009. 22h

Karte:

-1000 din do 20.-og feb

-1200 din od 20.-og do na dan koncerta

-1500 din na dan koncerta

Iz prve generacije Sub Pop bendova, Äija je karijera bila vezana za Sijetl i bližu okolinu, jedino su Supersuckers ostali konstantno aktivni. Nirvana, Soundgarden, Tad, Fluid i joÅ¡ par njih otiÅ¡li su u istoriju, Walkabouts sporadiÄno odsviraju poneku evropsku turneju, a Mudhoney su se vratili proÅ¡le godine nakon duže pauze i pitanje je koliko će joÅ¡ da traju.

Supersuckers su u Sijetl doÅ¡li iz rodne Arizone krajem 80-tih i posle nekoliko singlova za opskurne izdavaÄe snimaju prvi album, “The Songs All Sound The Same†za Empty Records. Zapravo, radi se o kompilaciji pomenutih singlova. Neprestano se dokazujući u Meki rokenrola Äestim živim nastupima, bend skreće pažnju Å¡efova Sub Pop te posle joÅ¡ jednog od zapaženih koncerata i pada dogovor o snimanju prvog regularnog albuma “The Smoke Of Hell†(Sub Pop, 1992). OÄito su Bruce Pavitt i Jonathan Poneman hteli da osveže ponudu svoje etikete bendom koji se priliÄno razlikovao od dugokosih grungera, budući da su u to vreme Supersuckers slovili za jedan od najperspektivnijih punk-rock bendova Amerike. 4 kauboja iz Arizone bili su sveža krv, potrebna žanrovski već profilisanom izdavaÄu, a sam bend je preko, za jednu nezavisnu kuću, ozbiljne distribucije uspeo da dopre do većeg broja obožavalaca van Sijetla. Već tada, u ranoj fazi svoje karijere, Eddie Spaghetti (basista, vokal i Å¡ef grupe) i druÅ¡tvo fokusiraju se na Å¡to Äešće žive nastupe Å¡irom Amerike. Posle viÅ¡e od godinu dana skoro neprestanih turneja, Supersuckers su ponovo u studiju i snimaju svoje prvo remek-delo – “La Mano Cornuda†(Sub Pop, 1994), ploÄu kojom dominiraju hitovi poput “Creepy Jackalope Eyeâ€, “On The Couch†“Sugie†i “She’s My Bitchâ€. Glasni i istovremeno melodiÄni punk-rock sve viÅ¡e biva zaÄinjen hard i heavy Å¡ablonima, a koncertna poza sa gitarama visoko podignutim u vis i obaveznim pesnicama stisnutim u “la mano cornuda†(rogata Å¡aka, pesnica sa ispruženim kažiprstom i malićem) neizostavni momenti Supersuckers nastupa. Zbog toga se vernim fanovima sve viÅ¡e prikljuÄuje i heavy metal publika.

Sledeće godine jedan od gitaroÅ¡a, Ronthrose Heathman, uzima odsustvo i odlazi na leÄenje od heroinske zavisnosti, a na njegovo mesto upada legendarni voÄ‘a Didjits (Touch & Go Records) – Rick Sims. U ovoj postavi bend snima album “The Sacrilicious Sounds Of The Supersuckers†(Sub Pop, 1995), a u produkciji gitariste Butthole Surfers, Paula Learyja. Svakako najzrelije izdanje do tog momenta i ploÄa koja prÅ¡ti od zaraznih rock rifova, sjajnih gitarskih dijaloga i egzibicija, posveta heavy metal herojima (“Ozzy†– oÄigledan hommage pevaÄu Black Sabbath), ali i sve većom zainteresovanošću benda za nasleÄ‘e country muzike (u “Born With A Tail†i “My Victim†samo u naznakama, ali već na poslednjoj “Don’t Go Blue†biće jasno da kaubojski Å¡eÅ¡iri i Äizme na promo fotkama nisu puko koketiranje, već smernice za dalju karijeru).

Već naredni album, “Must’ve Been High†(Sub Pop, 1997), uz povratak Rona Heathmana sa uspeÅ¡nog leÄenja, predstavlja Supersuckers doprinos modernom country zvuku, a u prilog tome koliko su dobri u žanru govori i podatak da se na albumu kao gost pojavljuje niko drugi do Willie Nelson, svakako najveća živa country legenda. Ne treba zaboraviti ni sjajan duet Eddyja Spaghettija sa Kelly Deal (Breeders) u “Hungover Togetherâ€. TakoÄ‘e, gotovo istovremeno snimaju i EP sa Steveom Earleom, jednim od najvećih talenata savremene country & western muzike, a legenda kaže da ga je saradnja sa ovim momcima spasila bezizlazne heroinske zavisnosti. Uspeh koji je usledio dovodi ih do ugovora sa Interscope Records, ali album koji im je obećan nikada ne izlazi za ovaj major label i Supersuckers se par godina povlaÄe po sudovima sa advokatima Interscopa, da bi po dobijanju parnice oko autorskih prava na svoje pesme objavili narednu ploÄu - “The Evil Powers Of Rock’n’Roll†(Koch International, 1999), joÅ¡ jedno rock remek-delo bez country upliva. Iste godine Sub Pop objavljuje sjajnu kompilaciju samoljubivog naziva “How The Supersuckers Became The Greatest Rock And Roll Band In The Worldâ€.

Sledeće godine snimaju 2 pesme (jedna sa Eddiejem Vederom, pevaÄem Pearl Jam) za kompilaciju “Free The West Memphis 3â€, a 2001. objavljuju split album sa Electric Frankenstein.

2002. pokreću sopstvenu izdavaÄku kuću, Mid-Fi Recordings, za koju i dan-danas objavljuju albume. Prvenac je živi country biser “Must’ve Been Live†koji se isto može naći preko Sub Pop-a. TeÅ¡ko da je iko u poslednjih par decenija uspeo da napravi ovako energiÄan živi album, a tako jasno žanrovski omeÄ‘en unutar country & western muzike.

2003., neopterećeni izdavaÄima jer sada su svoji na svome, realizuju novi studijski, ponovo hard-rock/punk-rock LP – “Motherfuckers Be Trippin’†na kojem je jasno da ako ste veÅ¡ti i talentovani ne postoje granice meÄ‘u žanrovima. Nabrijane gitare, Eddyjev raspukli vokal i melodiÄno pevanje, solaže, rifovi i masna zvuÄna slika kreću se hard i heavy rock putanjom sa istom lakoćom kao i country-punk stazom. Iskustvo starije od deceniju i po, neprestane provere uživo od SAD, preko Evrope, do Japana i Australije + nazad, podiže ih na pijedastal jednog od najžešćih i najboljih rokenrol bendova danaÅ¡njice koji sa istom lakoćom Å¡iba hard/heavy/punk rifove i honky-tonk country poskoÄice i balade. Možda postoji joÅ¡ koji bend koji je dobar u tome, ali je sigurno da nijedan ne ume kao Å¡to umeju Supersuckers. Vreme je i za prvi DVD dokument. 2004. objavljuju “Live At Anaheimâ€, video zapis sa koncerta na kojem se jasno vidi da Supersuckers publiku Äine fanovi heavy metala/hard-rocka ravnopravno sa fanovima garage-punka i punk-rocka, ali i oni Äija su srca zakopana u NeÅ¡vilu i country & western muzici. Sledi joÅ¡ par živih albuma, Å¡to u country, Å¡to u rock varijanti, a 2005. objavljuju kompilaciju pesama koje se nisu naÅ¡le na regularnim albumima (mahom singlovi) – “Devil’s Foodâ€. Za ljubitelje mainstream zvuka, a pomalo neoÄekivano za punkere i metalce, tu se naÅ¡la i obrada globalnog hita Outkast – “Hey Ya!†(inaÄe, hidden track na DVD-u!!).

2006. izlazi EP “Paidâ€, kako Eddy Spaghetti reÄe ploÄa koja će da definiÅ¡e zvuk i pravac u kojem će se bend kretati u nastavku karijere. Treba li reći da ju je sam markirao kao njihovu najbolju ploÄu do sada i da je sasvim u pravu? Rock + Country + Punk-Rock, dobitna kombinacija za momke koji su zajedno porasli i družili se joÅ¡ iz najranijeg detinjstva u Tusonu, Arizona. Jednostavno reÄeno, radi se o bendu koji je u 20+ godina karijere uspeo da iskoraÄi iz uskih žanrovskih odrednica, dopre do raznorodne publike i svima podari ventil kroz koji će da ispucaju svoje frustracije bilo da uzmu uÄešće u pogou ispred bine, headbangingu sa strane ili klimanju glavom iz pozadine. Upravo zato su Supersuckers najveći rokenrol bend na Svetu.

ProÅ¡log oktobra objavili su novi studijski album «Get It Together!» koji nije doneo nikakva iznenaÄ‘enja u muziÄkom izrazu, ali to je i Å¡tos kod velikih rokenrol bendova – da sviraju, takoreći, jednu istu pesmu, sa tri akorda, ritmom i stavom, a da ne ugnjave. Naravno, pozitivne ocene nisu izostale, a jednu od najboljih kritika možete da proÄitate na http://www.supersuckers.com/

http://www.allmusic.com/cg/amg.dll?p=am ... fpxztkldje

http://www.b92.net/kultura_old/print.ph ... 3834&plim=

[ras]

U nedelju od 19 do 21h, 15. februar, Radio B92, emisija Dole na uglu Žikice Simića posvećena Supersuckersima.

[anubisgrau]

morikone sa orkestorom u areni

odmah da priznam, napustio sam koncert na pola, zato ovo mozete uzeti sa rezervom.

OK - otisao sam bez mozga, nije mi palo napamet ni da se informisem ni da pokusam da zamislim kako ce to da izgleda u areni. jebeno valentinovo, gomila srBskih novo japija koji su izveli svoje cicane, jedno 6000 ljudi po slobodnoj proceni. vecina nikada na koncertu simfonijskog orkestra - sto je ovo, okreni obrni, realno bilo, i sto je po meni bio osnovni problem. kao neko ko godisnje barem 20 puta vidi i cuje kako pristojan orkestar svira dobar, solidan a ponekad i vrhunski umetnicki repertoar, ovaj performans je na moje i lice moje saputnice uglavnom izmamljivao face kreveljenja kao da gledamo mapet show ili slicno.

izvadjena iz filmskog konteksta, posredovana orkestrom od 100 i horom od 120 dusa, morikoneova muzika tesko da ima neki sustinski kvalitet, sem kurioziteta, niti moze izdrzati poredjenje sa ozbiljnijim igracima muzike 20.veka (za pocetak nino rota, po nacionalnoj i filmskoj liniji). ne bih da zvucim kao dzangrizalo posto mislim da je jedan od zaista najvecih kompozitora namenske muzike, i zaista volim da cujem sve te klasicne numere koje mi nikada nisu dosadile, ali je ovde zbilja problem izazvan pokusajem da joj se angazovanjem 220 muzicara i celim kontekstom udahne tezina koju ona nema.

da je neki kamerniji orkestar, topla letnja noc u recimo ambijentu poluraspalih kulisa filmskog grada, ovo bi mozda bilo nezaboravno iskustvo. ali u areni (fuj!), sa nemogucom misijom zvanom ozvucavanje ovolikog orkestra (uz dilej sa svih strana ove akusticke crne rupe), meni je ovo vecim delo zvucalo kao james last orchestra minus trash moment, sa izuzetkom druge polovine prvog dela kada je spektakularan mecosopran kome ne znam ime konacno uspeo(la) da unese malo zivine na teren. nismo zeleli da se mucimo vise, kada sve to mozemo da cujemo mnogo bolje u rodjenoj dnevnoj sobi, a tih prvih 40 minuta je dovoljno da sutra mozemo da kazemo da smo videli jednom u zivotu legendu, kao sto mi moj cale i dan danas probija mozak da je gledao euzebija na marakani, ovoj nasoj.

[zormanic]

jbg, kod mene je Sveti Trifun, nikakvo valentinovo,

privatni koncert u cast mog oca,

u podrumu mi sviraju tri violine, dve harmonike, kontrabas i par tambura,

ko se sutra probudi imace o cemu da prica.

[anubisgrau]

mogao si da pozoves ortake sa foruma, doneli bi lepo peceno prase, karton vina, i tome slicno

ovako si vidjen za foe listu

[Filipescu]

Bio na morikoneu, u vecini se slazem sa anubisom, ali mislim da bi ovo bez obzira da li njegova muzika ima ili nema dovoljnu tezinu, utisak bio 20000x bolji da u ovoj srbiji neko zna da ozvuci veci prostor. Mogu da se kunem da je u prvih par udaraca timpana zvucni stub blizu meni klipovao. No i ja mislim da kad bi ovo slusao u nekom manjem intimnijem prostoru da bi bilo zlo. Video sam jednom na kratko njegov koncert na tv koji je bio u milanskoj skali, takodje sa simfonijskim orkestrom i to je ipak bilo jezivo. Ali srbija bato...

[anubisgrau]

da, zvuk. dabogda preseo rucak danas onome ko je odlucio da ovo stavi u arenu. SC je los ali je za arenu ipak zakon, predampirano je i jede instrumente koji su "energetski slabiji" (gudaci, drveni duvaci) ali barem nema odvratnog eha iz gornjih delova arene niti suma ventilacije koji non stop probija. stvarno, 220 muzicara preko ozvucenja je stvar za robiju, koliko god sve to izgledalo sinoc relativno pristojno. ipak simfonijski orkestar nije prateci terasa bend hulija iglesijasa da sa time moze da se radi svaka budalastina ovog tipa. zapravo se u SC ovo mogli uraditi daleko ambicioznije, na platnu su mogli da se pustaju delovi ili slajdovi iz filmova, to bi imalo neku drugaciju tezinu.

[ozzy]

gomila srBskih novo japija koji su izveli svoje cicane

Nema razloga za ÄuÄ‘enje, ovo je bila jedina funkcija ovog koncerta.

[jojo]

Ja po netu citam sasvim drugacije izvestaje. Sam Morikone je hvalio zvuk na probama onoliko. 3 sata, 3 bisa...

Pitacu drugara koji je bio.

[anubisgrau]

moje je misljenje sasvim subjektivno a i nisam gledao ceo koncert. ko zna kakva je ekstaza nastupila, narocito ako je mecosopranistica uprilicila neki striptiz do kraja.

EDIT: sada sam video izvestaj na mondu. zena uopste nije morala da ide na koncert da napise nesto onoliko povrsno i uopsteno. repertoar se moze naci na netu a neko je mogao da joj javi da su bila 3 bisa.

[Pelac]

Beogradski džez sastav "Naked", u petak, 27. februara, u 21 sat nastupa u klubu "Trema" u Srpskom Narodnom pozorištu.

Bend je nastao 2005. godine i njihova muzika je u osnovi jazz, sa primesama najraznovrsnijih muziÄkih pravaca, pre svega fanka. Iako sliÄnih muziÄkih interesovanja, svi Älanovi dolaze iz razliÄitih muziÄkih krugova, noseci liÄni peÄat i tako doprinoseći bogatom i raznovrsnom zvuku. Svoj prvi album objavili su krajem 2007. godine za "Multikultivator".

[Peace_fest]

16. maja ce se u Dimitrovgradu odrzati tradicionalni Peace rock fest. Specijalni gosti bice John Lawton i B.T.R. (Bugarska), a trebalo bi da nastupi i jedna veoma poznata rock grupa iz Srbije, ali se josh uvek ne zna koja je to grupa. Sve vesti o festivalu mozete naci na sajtu http://www.myspace.com/dimitrovgrad_caribrod i na fejsbuku:

[ras]

Već duže vreme sam imao nezvaniÄnu najavu, a sada imam i potvrdu.

Rajery, Ballaké Sissoko, Driss El Maloumi - 3MA velika sala Doma omladine, Äetvrtak 12. mart, poÄ. 20:30h

Već sam postovao negde link za presluÅ¡avanje albuma ove trojice vrsnih muziÄara sa raznih strana Afrike (Mali, Madagaskar, Maroko), ali nije na odmet da se ovde ponovi: http://www.domomladine.org/

InaÄe, najavio ih je g-din Bojan ÄorÄ‘ević (Radio B92, Disco 3000).

MaloÄas pozvao, karte su 600 dindži.

Prosta raÄunica kaže da ove crnje mogu da gledam deset puta umesto AC/DC kenjkavaca (pa joÅ¡ i na grobarskom stadionu).

[zbrujic]

U Äetvrtak 12. marta, u Studiju M u Novom Sadu, održaće se koncert Enrico Crivellaro and Raphael Wressnig Organ Trio-a.

Ovaj austrijsko-italijanski trio će treći put nastupiti u Novom Sadu. Prethodna dva puta svirke su organizovane u Foxtrotu. Ovog puta se MuziÄka klinika NS (organizator) opredelila za veći prostor i bolju akustiku izabravÅ¡i Studio M za mesto deÅ¡avanja.

Raphael Wressnig je majstor na hammondima (da samo znato koliko je ovo teÅ¡ko za nositi; ja znam), a Enrico Crivellaro na gitari. Treba oÄekivati sofisticirane jazz-soul-blues instrumentale sa povremenim histeriÄnim upadima dva glavna instrumenta. Vruću atmosferu i dobro raspoloženje. Da ne bude da nisam rekao, ne treba oÄekivati niÅ¡ta sirovo (znam, i meni je žao). Ipak, s moje strane preporuke (ne samo zato Å¡to bih voleo da jedan koncert organizujemo bez novÄanog gubitka )

U dva prethodna navrata svirke su bile sjajne i praćene nekom vrstom oduÅ¡evljenja i kod muziÄara. Momci vole da sviraju zajedno i to se vidi. Oba puta su to bili dugaÄki nastupi od preko dva sata (proÅ¡li put je Raphael "izmolio" joÅ¡ jednu stvar pitanjem praćenim molećivim pogledom: "Can we do one more?" ).

Dakle:

Enrico Crivellaro and Raphael Wressnig Organ Trio

Äetvrtak, 12. mart 2009.

Studio M, Novi Sad

[ras]

Poz za zbrujica:

Rajery, Ballaké Sissoko, Driss El Maloumi - 3MA velika sala Doma omladine, Äetvrtak 12. mart, poÄ. 20:30h

Upravo proÄitao, osim Bgd biće i NS koncert:

Novi Sad, 13.03.2009. u 20.30h – Pozorište mladih

3 velika muziÄara

3 neobiÄna žiÄana instrumenta

3 tradicije

Ballake Sissoko, Driss Maloumi i Rajery prave muziÄki put po Africi, poput trojice istraživaÄa, koji su udružili svoje muziÄke vibracije koje ih spajaju.

Ballake Sissoko dolazi iz najpoznatije Malijske dinastije griota. Njegov instument je kora, tradicionalni instrument naroda Mandinka sa dvedesetjednom žicom. Sissoko je saradjivao sa brojnim muziÄarima, a njegov duet sa Toumani Diabateom je nezaboravno iskustvo.

Driss Maloumi, iz Maroka, svira oud, klasiÄnu arapsku lautu, koja je predak većina gitara i lauta u svetu.

Rajery iz Madagaskara svira instrument po imenu valiha, koja je citra sa bambusovom cevi, instument koji je postao muziÄki simbol velikog crvenog ostrva. Rajery je svakako najpoznatiji muziÄar Madagaskara, sa bogatom solo karijerom i valiha se najÄešće vezuje za njegovo ime.

Njih trojica su odluÄila da iskoriste nevidljive niti koje vezuju njihove kulture i njihove instumente. Tri instrumenta i tri glasa su dovoljna za ovo trans-afriÄko puteÅ¡estvije. Pridružite im se.

Debi album ovog trija, jednostavno naslovljen „3 MA“, objavljen za etiketu Contre-jour našao se na svim world music listama najboljih albuma u 2008. godini.

Organizatori koncerata su: Francuski kulturni centar, Multikultivator, Ring Ring, Dom omladine Beograda i Studentski kulturni centar Novog Sada.

[zbrujic]

Upravo proÄitao, osim Bgd biće i NS koncert:

Novi Sad, 13.03.2009. u 20.30h – Pozorište mladih

hvala za info. bicu tamo.

[Pelac]

evo opet ja

U organizaciji MuziÄke omladine Novog Sada,VojvoÄ‘anski simfoniÄari veÄeras imaju koncert u Sinagogi. Dirigent je Jari Hamalainen, a solista Dragan Radosavljević na violini. Program: Brahms, Dvorak

PoÄetak je u 20 sati, ulaz je slobodan.

[zbrujic]

Poz za zbrujica:

Upravo proÄitao, osim Bgd biće i NS koncert:

Novi Sad, 13.03.2009. u 20.30h – Pozorište mladih

Kakvi su utisci?

Meni je ovo bilo nedopustivo mlako. Osim zanimljivih instrumenata, saznanja da se na Madagaskaru peva na isti nacin kao u Senegalu i jedne zaista prelepe pesme (valjda rece da se zove Speach), ostatak je bio... za domacice.

Za nesto sto dolazi, izmedju ostalog i, iz Malija, razocaravajuce. Virtuoznost (nesporna) tu ne pomaze mnogo.

Ostao sam sokiran (mislim, drago mi je) punom salom Doma mladih u NS. Cenim da je to preko 500 ljudi.

[ras]

Rajery, Ballaké Sissoko, Driss El Maloumi - 3MA

Kakvi su utisci?

Meni je ovo bilo nedopustivo mlako. Osim zanimljivih instrumenata, saznanja da se na Madagaskaru peva na isti nacin kao u Senegalu i jedne zaista prelepe pesme (valjda rece da se zove Speach), ostatak je bio... za domacice.

Za nesto sto dolazi, izmedju ostalog i, iz Malija, razocaravajuce. Virtuoznost (nesporna) tu ne pomaze mnogo.

Ostao sam sokiran (mislim, drago mi je) punom salom Doma mladih u NS. Cenim da je to preko 500 ljudi.

[attachment=0]3ma.jpg[/attachment]

Ovo i jeste soft varijanta, a takav je i album, ali se nikako ne slažem da je za domaćice.

Možda ne vrhunsko koncertno iskustvo i možda bih voleo da su preskoÄili neÅ¡to od priÄe, ali ne pruža se (ovde) svaki dan prilika da Äujemo te instrumente, tako da su solo partije svakog od njih, pre ostalog u službi edukacije, a zaÅ¡to ne i promocije.

U 3MA sazvuÄju kora je ipak nekako u pozadini i viÅ¡e je podrÅ¡ka, Äesto i u vidu bas deonica.

Pesma koju spominjeÅ¡ je Awal i mislim da znaÄi upravo suprotno - ne priÄaj.

InaÄe, to mi je omiljena pesma sa albuma, pa mi je i njeno izvoÄ‘enje uživo predstavljalo koncertni vrh.

Ja sam uživao.

Btw, album je flacovan i nalazi se na dva-tri klika od vas, pa koga zanima - pm.

[Gorajla]

U Äetvrtak 12. marta, u Studiju M u Novom Sadu, održaće se koncert Enrico Crivellaro and Raphael Wressnig Organ Trio-a.

Ovaj austrijsko-italijanski trio će treći put nastupiti u Novom Sadu. Prethodna dva puta svirke su organizovane u Foxtrotu. Ovog puta se MuziÄka klinika NS (organizator) opredelila za veći prostor i bolju akustiku izabravÅ¡i Studio M za mesto deÅ¡avanja.

Raphael Wressnig je majstor na hammondima (da samo znato koliko je ovo teÅ¡ko za nositi; ja znam), a Enrico Crivellaro na gitari. Treba oÄekivati sofisticirane jazz-soul-blues instrumentale sa povremenim histeriÄnim upadima dva glavna instrumenta. Vruću atmosferu i dobro raspoloženje. Da ne bude da nisam rekao, ne treba oÄekivati niÅ¡ta sirovo (znam, i meni je žao). Ipak, s moje strane preporuke (ne samo zato Å¡to bih voleo da jedan koncert organizujemo bez novÄanog gubitka )

U dva prethodna navrata svirke su bile sjajne i praćene nekom vrstom oduÅ¡evljenja i kod muziÄara. Momci vole da sviraju zajedno i to se vidi. Oba puta su to bili dugaÄki nastupi od preko dva sata (proÅ¡li put je Raphael "izmolio" joÅ¡ jednu stvar pitanjem praćenim molećivim pogledom: "Can we do one more?" ).

Dakle:

Enrico Crivellaro and Raphael Wressnig Organ Trio

Äetvrtak, 12. mart 2009.

Studio M, Novi Sad

U VrÅ¡cu su svirali 14.03.2009. (subota)... PreporuÄujem svima da ih Äuju ako imaju priliku, momci prave sjajnu atmosferu. Posle svirke su bili raspoloženi i za razgovor i i ... potpisivanje diskova. Izuzetni ljudi koji svoj posao rade od srca. Nadam se da će ponoviti svirku i kod nas kao Å¡to vidim da su i u Novom Sadu već svirali ranije. Hvala ljudima iz Beograda koji su ih doveli u naÅ¡ grad