Nista bez mokrih carapa!

[somilenko]

Da mu nađemo neku iz Jure, ta profi mota žice i garant dobro kontroliše sfinktere, može to da bude dobitna kombinacija 

[Dražo]

Drugari, lepo sto se brinete za mene, imate na moj racun Erdinger/Orange+Djumbir, kao i po 10m 'ono zice, specijalno od Bobane i mene, sledeci put kada se vidimo 

[Dražo]

Pripreme za test...

 

[Dražo]

Danas konacno zavrsih projekat “test razlicitih interkonekt kablova, sa razlicitim RCA konektorima”.

U tu svrhu, neke postojece kablove sam morao da preradim u uvodnom delu za konektor, jedan kabel je konacno zavrsen (vec ovde najavljen, niskokapacitivni), jedan je skroz novi (sa najnovijom VBS zicom), svi kablovi su morali da se usviraju po najmanje 10-tak dana neprestanog rada… Usput sam testirao i uticaj snejk skina od mesavine poliuretana i karbona..

Nije bio mali posao, ali sam zadovoljan, pre svega novim saznanjima, ali i time sto sam deo oko unapredjenja interkonekt kablova zavrsio (na duze staze), i sto sada mogu da se posvetim drugim segmentima sistema.

Test je trajao nekoliko dana, slusane su razne kompozicije, i razni zanrovi. Pojedinacne pesme i delovi pesama (A-B-C test), uz po najmanje 10-tak prebacivanja i prespajanja za svaku kombinaciju. Ali i slusne sesije (celih albuma ili play lista) po par sati. Sigurno je da sam morao bezbroj prespajanja da uradim, i zbog toga se takodje radujem, sto nema vise tog frustrirajuceg posla. Necu navoditi konkretnu muziku koja je pustana, vec samo generalne utiske.

Elem, u nastavku su slusni utisci 4 testa koja sam uradio.

 

______________________________________

Poredjenje 3 ista interkonekta, sa razlicitim RCA konektorima (WBT 0152Cu, Cardas SRCA, VBS)

 

 

Bez obzira sto interkonekti (sa slike iznad) izgledaju spolja drugacije, u pitanju su 3 identicna para, slicnih duzina (65, 75 i 85 cm). Centralni provodnik cine 2 VBS zice po polaritetu, blago spiralno medjusobno uvijene, ukupnog preseka 0,6 mm2. Izolacija je sirova netretirana svila, a sirm je trostruki plutajuci (bakarne folije i pletenice, medjusobno odvojene pamukom i teflonom).

Naravno, interkonekti se razlikuju po RCA konektorima koji su montirani (svi lemljeni Cardas quad eutectic kalajem). U pitanju su bakarni WBT 0152, rodijumski Cardas SRCA, i VBS od monokristalnog bakra.

Evo zakljucaka:

 

WBT 0152Cu

Dobre dinamike, uz odlican donji opseg (dubok, definisan), jos bolji mid-bas segment (pun, tacan), odlican i srednji opseg (detaljan, tacan, pitak), i uz sasvim pristojan visoki segment (na uvo bez mane, cujno, leprsavo, dugo). Naravno, kod konektora ove klase se ne dovodi u pitanje opsta preciznost, transparentnost, slojevitost i generalno zvucna izbalansiranost. 3D i scena su jasno definisani i prepoznatljivi u prostoru. Kao opsti utisak namece se izuzetna muzikalnost, koja naginje na nesto topliju stranu. I rekao bih da je izuzetno otvoren... Da nisam cuo da moze i bolje…

 

Cardas SRCA

Odlikuje ih izuzetna preciznost (ali ne ona analiticna kao sto srebro daje, vec taman koliko je potrebno da bude slusljiv na duge staze). Odlicne dinamike, izbalansiran u celom opsegu, vrlo slusljiv, prijatan… 3D i scena kao i kod WBT-a, uz takodje transparentnu i slojevitu prezentaciju. Opsti utisak jeste da se radi o vrlo neutralnom konektoru, i uz za nijasnu otvoreniju prezentaciju u odnosu na WBT.

 

VBS

S obzirom da se radi o domacoj home-made manufakturi, licno za mene je besmisleno poredjenje sa WBT i Cardas konektorima top klase iz ovog testa, u smislu estetike, konstrukcije, pa i same funkcionalnosti. Naravno, svako kome je to bitno, sa pravom ce pronaci zamerke u navedenim segmentima. Asketski izgled, jednostavna konstrukcija (pomalo i krhka i sigurno ne izdrzljiva na bezbroj skidanja i vracanja), potrebna je i vrlo mirna i brza ruka prilikom lemljenja (s obzirom na brzinu kojom se zagreva pin mase (centralni se srafi)). Konektori kod mene su za prihvat kabla od 8mm, gde bi bilo bolje da je recimo 10mm (nova serija ce biti i sa ovom opcijom). Ok, sraf na centralnom pinu je bruniran, neki kazu da bi bilo bolje da je mesingani, licno nemam za sada neko misljenje o tome, ali verujem da je to najmanji problem, da se isporucuju sa zeljenim sraficima.

Za one kojima sve gore navedeno nije na prvom mestu, vec prvenstveno zvucni kvalitet konektora (jedan sam od tih), mogu samo reci - VAU! Konektor poseduje sve zvucne kvalitete kao i prethodna dva iz testa – dinamiku, izbalansiranost, detaljnost, transparentnost, zvucnu otvorenost. No ono gde se posebno istice jesu siiiiroka scena, odlicna dubina, i izuzetna raslojenost, sa vrlo jasnim pozicijama i velicinom insturmenata u prostoru. Takodje je izuzetan u trajanju tonova, do i onog najtiseg titraja kroz vazduh, cinele ili klavirskog tona, nesto sto do sada nisam cuo. To daje poseban smek reprodukciji, ta prirodnost ustvari. I uz sve to, ono sto je mnogima bitno, konektor donosi izuzetno definisan i cvrst bas, jasan mid-bas segment, otvoren i prijatan srednji opseg... Ma, konektor je prava zvucna bombonica. J

 

______________________________________

Poredjenje 2 interkonekta sa istim VBS konektorima, a razlicitim provodnikom (stara i nova VBS zica)

 

 

Ovo poredjenje sam uradio licno zbog mene, s obzirom da sam do sada u interkonektima rabio stare tanje VBS zice (preseka 0,3 mm2, dve po polaritetu), a sada su se stvorili uslovi da probam i duplo deblju VBS, po Andrejevim recima bolju, s obzirom na napredniji proizvodni proces.

Ono sto me je prvo (posebno) obradovalo jeste da sam ovaj put dobio potpuno cistu zicu, savrseno sjajnu. Dakle, vise ne radim u rudniku, nego na spoljasnjem kopu.

Zica je izolovana svilom, tu je trostruki sirm, dakle sve isto kao i do sada. Montirao sam VBS konektore, i posto se NOVI kabel usvirao, uporedio sam ga istim takvim STARIM, gde je razlika izmedju njih samo u centralnom provodniku.

STARI je ustvari kabel iz prethodno opisanog testa RCA konektora, kog sam nakon testa odvojio kao referentni za dalji test.

I sta da kazem. Nakon testa NOVI je postao referentni. One karakteristike vezane za trajanje tonova, i za scenu, postale su jos bolje, uz jos istaknutiji “mrki” prostor izmedju instrumenata.

Nema sta, kabel ide na najbitniju poziciju u sistemu – izmedju phono preampa i preampa. Zvucni napredak na toj poziciji ce imati prilike da prepoznaju oni koji svojim licnim prisustvom svedoce o zvucnim promenama u mom sistemu.

 

______________________________________

Poredjenje na Lampizatoru 2 interkonekta – provodnik kod oba je nova VBS zica (sa VBS konektorima), a konstrukcije razlicite (prva paralelni provodnici sa trostrukim sirmom, druga niske kapacitivnosti sa ukrstenim provodnicima, bez sirma)

 

 

U ovom poredjenju su ucestvovali NOVI interkonekt iz prethodno opisanog testa (desno na slici), kao i onaj niske kapacitivnosti, ukrstenih provodnika, sto sam razvijao zajedno sa @somilenko (predstavljen pre 2-3 strane ove teme, sada levo na slici), i na kom su sada VBS konektori, i usviran je.

Testirani su na poziciji izmedju DAC Lampizatora, i preampa, gde je preporuka da ide interkonekt niske kapacitivnosti, zbog visoke izlazne impedanse lampi DAC-a, i niske ulazne na preampu…

Mogu samo reci da, bez obzira sto je do ovog trenutka testa NOVI interkonekt bio ubedljiv, na ovoj poziciji nije imao sta da trazi pored “ukrstenog”. Jednostavno, to se odmah cuje, u rasterecenijoj i umilnijoj prezentaciji. Tako da, ko ima interkonekcijske zahteve kao ja na ovoj poziciji, slobodno neka iskopira moj i Milenkov recept, nece se pokajati.

Napomena: Nisam na kraju izmerio kapacitivnost kabla zajedno sa VBS konektorima, bez njih je bila izmedju 20 i 30 pF. Hocu prvom prilikom, ako se setim, s obzirom da je ova pozicija stavljena ad-acta u smislu daljeg testiranja i razvijanja kablova.

 

______________________________________

Poredjenje niskokapacitivnog “ukrstenog” interkonekta, bez, i sa AcousticRevive CSF10 snejk skinom (mesavina poliuretana i karbona)

 

 

Razmisljajuci o osetljivosti “ukrstenog” interkonekta na RF i EMI smetnje, s obzirom na konstrukciju, i nedostatak bilo kakvog silda (koji bi samo povecavao kapacitivnost), palo mi je na pamet da probam preko njega AcousticRevive CSF10 snejk skin.

Slusao sam bez AR, i potom sa AR. I tako jedno 5-6 puta, uz stavljanje i skidanje snake-skin-a (sto nije bilo tesko, jer ga nisam pricvrscivao na krajevima, bukvalno se za 15-20 sekundi stavi/skine).

Ja jesam cuo neku razliku. Opsti utisak jeste da AR donosi jos malo mirnoce u prezentaciji. Suptilne su razlike, nije ih lako razaznati, najvise valjda kada prestanem da slusam potpuno kriticki i analiticki. Test sam ponovio i jednog od narednih dana, i isti utisak sam imao.

Tako da, kabel dobija crni finis, a ostao mi je jos jedan manji komad AR, pa cu probati i na NOVOM interkonektu, na mestu uvodnice u konektor, s obzirom da u tom delu nema sirma, ranije se zavrsava zbog smanjenja precnika sa 11 na 7mm.

 

______________________________________

Toliko od mene ovaj put.

[somilenko]

Samo da na kratko dodam, osnova je takozvani "Shoestring" IC, tj način pletenja, gde se Dražo nastavio igrati sa VBS provodnicima, konektorima i njemu svojstvenom trikotažom (ne znam šta mu bi, inače nema običaj...) i izrodi se rezultat sa kojim je, koliko vidim zadovoljan.
Svaka čast na strpljenju i posvećenosti ali je stvarno vreme da sada malo odmaraš ta leđa i uživaš u muzici.

Sent from my ONEPLUS A6003 using Tapatalk

[Father]

On 28.7.2021. at 14:22, Dražo said:

 

Greška

[Father]

12 sati ranije, Dražo said:

Nema sta, kabel ide na najbitniju poziciju u sistemu – izmedju phono preampa i preampa.

😉 

To se zove PROGRES!

Neka je sa srećom...

[Father]

Greška

[Dražo]

I poslednja dva struja za sistem uradjena. Doduse, ostaje sutra finalni sloj teflona, snake-skin, i terminacija VBS/KoKyaide konektorima.

Kraci, za DAC, ukupno 18,47 mm2 (faza 11,56, nula 6,91).

Duzi, za linearno (za lap-top), ukupno 22,78 mm2 (faza 14,24, nula 8,53)

Oko 2/3 preseka su VBS zice punog preseka (raznih debljina), u pamuku i teflonu, oko 1/3 preseka su licnaste posrebrene OCC zice u teflonu (kombinacija 1,13 i 2,54 mm2). Uzemljenje licnasti FKZ+OCC. Sirm, unutra dupli (bakarna traka+bakarna pletenica), spojen na oba kraja, spaja se samo na uzemljenje sa strane sukoa. Spoljni nezavisan (bakarna traka+bakarna kalajisana carapa), spaja se samo na uzemljenje sa strane sukoa. 

O izradi vise u slikovnici u nastavku.

 

 

[Vlajo]

Dražo, kome to praviš 

[Dražo]

Ovako ludacki nikome, sem sebi 

[surferlola]

svaka cast

[Vlajo]

Svaka čast Dražo, stvarno uživam u slikama , sve najbolje ! 👍

[Majda]

Samo napred Drazo

 

[Dražo]

Zahvaljujem na podrsci, idemo, samo jako! 

............................................................................

Evo i spakovanih strujasa. Sada pravac na usviravanje, jedno 2-3 nedelje, prikaceni na podrumske zamrzivace.

 

[Father]

Okrati ih ti baš propisno. Ima li ovaj desno 80cm?

Pletenica sa slike beše više od 1.5m. Jel palo cvikanje?

[Dražo]

Nisam nista skracivao, uradjeno po planu (i nameni). Cini ti se verovatno zbog ugla slikanja. A i plocice nisu bas male (35 cm precnik ucrtanog kruga).

Pletenica je bila 125 cm, kabel ispao 125 cm (bez konektora). Kraci je 90 cm bez konektora.

[somilenko]

Ima neki nezvanični koncenzus da strujni kabel treba da je minimum 120 cm dugačak da bi dao adekvatan zvučni potpis, lično, nisam ispitivao, ali eto, neki žicarski autoriteti to promovišu...

Sent from my ONEPLUS A6003 using Tapatalk

[Father]

Ja ne praktikujem napojne ispod 150cm. Pokazalo se da dužina ima daleko veće benefite u filterskoj komponenti kabla nego što otpornost može da pokvari pri tolikim presecima. Ja idem na 9 kvadrata za oba voda i tu je na 150-180-220cm otpor zanemarljiv, ali se filterska dvostrana komponenta značajno povećava na svakih dodatnih npr. 30 cm dužine.

Kabl svakako filtrira struju ka uređaju ali isto tako i "smetnju" koju uređaj generiše napajanjem i radom i vraća prema razvodu tj. mreži.

[Dražo]

Ja sam posedovao nekoliko prilicno skupih fabrickih napojnih kablova, i mahom su bili duzine oko 1m (Ansuz P, LessLoss, Acoustic Krakatoa, PS Audio, Acrolink, Acoustic Revive (1,2m)...). Citao sam vec o tome, o duzini koja je pozeljna (cak nista ispod 150 cm), ali evo iznad primera da ne mora bas tako biti...

S druge strane, imam dva strujasa koje sam uradio identicno - isti presek, konstrukcija, konektori, sve... Samo se duzine razlikuju, gde je jedan 90 cm, a drugi 160 cm. Poredio sam ih na jednoj poziciji, i razlike nisam cuo.

Inace, i ovih 90cm je meni previse, s obzirom da je udaljenost DAC-a od strujnog filtera jedva 50 cm. Ovo je neki kompromis, da ne bude bas na knap, a i da se ne upetljavam u brdo umotanih kablova.

Sto se tice ukupnih preseka faze i nule (jakih preseka), nisam tu nesto mnogo kalkulisao, vec ono sto sam naumio, povecao za cca. 50%, i ispalo kako je ispalo. Naravno, veci potrosaci su dobili vise (amp, strujna letva, napajanja, phono preamp), a izvori manje.

Kada je odnos preseka u fazi i nuli, gledao sam da okvirno odnos bude 1:1,6, u korist faze. Vise sam vodio racuna da u preseku bude vise razlicitih debljina zica, punog preseka i licnastih. Pa u skladu sa raspolozivim (VBS i tajvanski OCC).

Mogao sam ici i na odnos 1:1, ali kako imam onacenu fazu na svakom uredjaji (uz pomoc Oehlbach phaser-a), i kako sam pravio namenske kablove za konkretan uredjaj, iskoristio sam to saznanje, i na faznom vodu isao sa vecim presecima, po preporuci nekoliko kolega sa ovog foruma (i po nekim preporukama sa neta).

[ab]

Шта се добија са дебљом фазом?

[Father]

@Dražo

Slažem se sa tobom. Sve što si naveo je na neki način i obrazloženje odabrane konstrukcije. U samom startu međusobno odvojeno šrimovanje vodova jezgra je vrlo značajna činjenica i u filterskom, magnetnom i u propagacionom smislu, koliko i u kapacitativnom i konačno zvučnom rezultatu. Sve je deo jedne začarane jednačine i bez proba i debelog iskustva u mnoštvu korekcija i varijacija nema jasnih definicija ili generalizacija.

Ja npr. ne širmujem vodiče jezgra međusobno isključivo zbog zvučnih rezultat i iskustava sa tom konstrukcijom. Razlike u zvuku iznad 150cm su male, ali u odnosu na kraće  od 150cm su vrlo zapažene, što sam i usvojio kao minimum za svoje stujaše.

[Father]

6 minuta ranije, ab said:

Шта се добија са дебљом фазом?

 

[Dražo]

@abMeni je objasnjeno, i u nacelu sam shvatio, te prihvatio to kao standard za moje strujase. I o tome vise nisam razmisljao, niti se dvojbio.

Ali da sam shvatio u potpunosti, i da znam da doslovce i strucno napisem "zasto", to ne znam. Verovatno bih vrlo lako izlanuo neku tesku glupost. Znam da sustinski nije nikakvo posebno saznanje, ali i tako je za mene nauka. 

Zbog toga je najbolje da odgovor daju oni koji se vise razumeju, ili koji su mi savet dali (ako vide pitanje, i zele da pisu).

@FatherVerujem da cemo se sloziti, da ne postoji pravilo, i da ne postoji konacno resenje. Sigurno da uvek moze bolje. A obojica znamo koliko je potrebno (vremena i novaca) steci licno iskustvo - praviti razne kombinacije strujnih kablova, slusati, porediti, zakljucivati... Evo, recimo meni posle ova dva uradjena ne pada na pamet da ikada vise istekam strujni kabel iz uredjaja, i probam neki drugi, a kamoli da ga pravim od nule (sreca, pa sam sa ova dva popunio sve pozcije). Drugo je kada se to radi u komercijalne svrhe, prirodno je da se tezi unapredjenjima kvaliteta, sto kosta vremena i novaca, ali se i naplati kroz prodajnu cenu kabla...

[ab]

Ево молба да неко да одговор зашто фаза већег пресека?

хвала