Brijaceva lestvica HiFi kosmara

[ab]

10 sati ranije, somilenko said:

Tu u zavisnosti od kombinacije može doći do problema međusobnog usklađivanja impedanse (gubitak "muzikalnosti", energije na niskim frekvencijama...) jer potenciometar umanjuje ulaznu impedansu koju vidi izvor...

Po meni je u tom slučaju bolje rešenje buffer preamp (u koliko je primenjivo u sistemu, tj ako snagaš ima dovoljan gain, to je i najbolje rešenje).

Sa buffer-om (tj cathode follower-om) se dobija odsustvo Milerove kapacitivnosti, gain blizu 1, nema inverzije faze, zvučna transparentnost ako se dobro izvede, visoka ulazna i niska izlazna impedansa. Jedino što je potenciometar u glavnom na većem stepenu pa se ne dobija onaj "lažni osećaj rezerve snage".

Sent from my ONEPLUS A6003 using Tapatalk
 

Дак, нпр. на излазу трансформатори, након тога потенциометар (што је и препоручљиво да се трансформатори оптерете са мин.10kOhm, па преамп/АМП.

[somilenko]

Дак, нпр. на излазу трансформатори, након тога потенциометар (што је и препоручљиво да се трансформатори оптерете са мин.10kOhm, па преамп/АМП.

Nisam siguran da razumem...

Dali se misli na transformator kao pasivnu komponentu ili na transformator impedanse (buffer)?

Ako se misli na buffer, dovoljno je DAC, pot, baffer pa snagaš. Lampe imaju ulaznu impedansu od 500 k do 1 M Ohm, pa kada se paralelno njihovoj impedansi doda pot, onda pot definiše ulaznu impedansu koju vidi izvor.

Ako se pravi buffer, onda se u okviru njega izvede i selektor ulaza i pot, tako da nema potrebe za dodatnim uređajima...

Ako se misli na trafo kao pasivnu komponentu, konverzijom impedanse na nižu se gubi napon, tj gain je manji od 1 (i to dosta, zavisno od slučaja), ako se povećava napon, povećava se impedansa... Ima dosta priče o tome i zavisnosti istih u temama o step up MC trafoima za gramofone. Na žalost, ne može i jare i pare...

Sent from my ONEPLUS A6003 using Tapatalk

[Majda]

Lampe nemaju nikakvu ulaznu impedansu same po sebi. Imaju interelektrodske kapacitivnosti. Te cpacitivnosti u zavisnosti od pojacanja stepena, sa onim sto je ispred njih kao generator (koji ima sopstvenu impedansu) tvore filter i vrse pomeraj faze na visokim ore svega.

Transformator jeste iskljucivo pasivna komponenta bez obzira na to koji je prenosni odnos.

Transformator nikako ne moze da bude buffer zbog toga sto buffer ima osobinu visoke ulazne otpornosti male izlazne otpornosti i pojacanje je 1 Takodje i prenosni odnos struje je 1. Transformator sa prenosnim odnosom 1:1 ima istu karakteristiku i prenosa impedanse tako da ce manja impedansa biti isto prisutna I na izlazu isto vazi i za vecu impedansu. Transformator prenosi i kapacitivnosti u oba smera odnosom transformacije. Buffer ne. Zbog toga ne moze da bude buffer a i buffer je iskljucivo aktivni uredjaj...

Ima tu jos razlika ali ovo su neke osnovne stvari.

 

[Majda]

1 hour ago, ab said:

Дак, нпр. на излазу трансформатори, након тога потенциометар (што је и препоручљиво да се трансформатори оптерете са мин.10kOhm, па преамп/АМП.

Ne potenciometar direktno na izlazu transformatora menja drasticno opterecenje, Na osnovu toga i transfer je izuzetno razlicit...

Trafo mora imati konstantno opterecenje kao i reaktivno opterecenje koje zavisi prvenstveno od reaktivnih karakteristika interstage trafoa  a zatim i od karakteristika generatora, onoga sto je ispred trafoa.

 

 

[somilenko]

22 minuta ranije, Majda said:

Lampe nemaju nikakvu ulaznu impedansu same po sebi. Imaju interelektrodske kapacitivnosti. Te cpacitivnosti u zavisnosti od pojacanja stepena, sa onim sto je ispred njih kao generator (koji ima sopstvenu impedansu) tvore filter i vrse pomeraj faze na visokim ore svega.

Transformator jeste iskljucivo pasivna komponenta bez obzira na to koji je prenosni odnos.

Transformator nikako ne moze da bude buffer zbog toga sto buffer ima osobinu visoke ulazne otpornosti male izlazne otpornosti i pojacanje je 1 Takodje i prenosni odnos struje je 1. Transformator sa prenosnim odnosom 1:1 ima istu karakteristiku i prenosa impedanse tako da ce manja impedansa biti isto prisutna I na izlazu isto vazi i za vecu impedansu. Transformator prenosi i kapacitivnosti u oba smera odnosom transformacije. Buffer ne. Zbog toga ne moze da bude buffer a i buffer je iskljucivo aktivni uredjaj...

Ima tu jos razlika ali ovo su neke osnovne stvari.

 

Moja greška, na nekom lošem prevodu karakteristika za 6n6p sa Ruskog na Engleski je neko naveo ulaznu impedansu od 1 MOhm, ne znam zašto sam to prihvatio zdravo za gotovo, budući da su elektrode fizički odvojene i može postojati samo interelektrodska kapacitivnost...

Neko je gore nazvao buffer transformatorom impedanse, otuda nejasnoća na šta se misli, na buffer kao aktivni uređaj ili na transformator kao pasivnu komponentu...

No, hvala na pojašnjenju.

[Majda]

Pa da u podacima za elektronske cevi navode uglavnom max. preporucljive i dozvoljene vrednosti. Pa tako je to tih 1Mohm kao ulazni R od resetke prema masi. Ali se vrednost tog elementa moze razlikovati zau odnosu na svaki od 2 nacina biasovanja. Kao i moguci kombinovani nacin biasovanja, postavljanja konstantnog negativnog prednapona koji odredjuje struju kroz cev za zadati anodni napon.

Izvini nisam video da je bilo na taj nacin uporedjivanje buffera i tranasformatora.

Buffer se uglavnom koristi ispred transformatora. Zbog karakteristike da daje malu izlaznu impedansu, dobar je generator, ne opterecuje reaktivno sklop koji ga pogoni sem sa mozda manje od 10pF JFET ili tube... A daje malu izlaznu impedansu, dobar je driver, i moze pogoniti i komplikovane reaktivne pasivne elemente - na primer transformatore.

Isti se moze koristiti i posle trafoa kao konstantno opterecenje i konstantan driver bukvalno svakog kabla i sledeceg uredjaja. ALI da bi galvanska isolacija koju omogucava tranformator postojala, sto je jedan od osnovnih zahteva transformatora, ti bufferi ispred i iza transformatora moraju imati nezavisna napajanja. Mase moraju biti potpuno odvojene transfrmacija se vrsi u jezgru reaktivni elementi u oba smera se prenose transofrmacionim odnosom. I naravno najbolje je da taj trafo bude 1:1 (ili veoma blagi step-up 1:1.1 zbog gubitaka u transformaciji... Samo na taj  nacin reaktivne komponente su "iste" u oba smera... A i moze se izvrsiti okretanje faze za 180deg ako je potrebno. A uvek je potrebno posto aktivni Single ended sklopovi obrcu fazu za 180deg.

Isto kao i Riv.

+Digital data____ +Iout_____Riv_____-Uout____+OffSet

-Digital data_____-Iout_____Riv______+Uout____+OffSet

koroz transformator posle daca ne protice struja posto je +Offset isti na pinovima sekundara.

[somilenko]

@Majda

Nema na čemu da se izvinjavate i hvala Vama na ne sebičnom deljenju Vašeg znanja.

Koliko sam razumeo@ab je mislio na konverziju impedanse u smislu obaranja iste, mojim postom sam samo hteo da naglasim da to povlači i značajno utišavanje signala tj umanjenje Vout-a, naravno uz konstantne impedanse pre i posle. U detalje nisam ulazio a i ne poznajem ih u tolikoj meri kao Vi...

Sent from my ONEPLUS A6003 using Tapatalk
 

[Majda]

45 minutes ago, somilenko said:

Koliko sam razumeo@ab je mislio na konverziju impedanse u smislu obaranja iste,

Obaranje impedanse se postize step-down transformatorom gde je izlazna impedansa jednaka ulaznoj podeljeno sa kvadratom prenosnog odnosa. Medjutim tu je i napon manji ulazni napon podeljn sa prenosnim odosom, struja je veca ulazna I x prenosni odnos. Grubo bez gubitaka... Tako da transformator ne transofrmise samo jednu velicinu vec sve velicine. Impedansu transformise sa kvadratom prenosa ako je step down na nize ako je stepup sa kvadratom prenosa na gore.

Ako je 1:1 onda je i kvadrat transformacie = 1 pa se sve velicine u oba smera prenose sa odnosom 1.

Kod konverterskih cipova koji imaju takozvani strujni izlaz, izlazna impedansa je vec i vise nego dovoljno mala. Zbog malih vrednosti Riv otpora na kojima se dolazi do I/V tranzicije. Isto vazi i za vecinu transimpedance sklopova sa OP ampovima itd. Tako da su dacovi sa strujnim izlazom u smislu izlazne impedanse pogodni kao driveri za transformator. Medjutim transformator direktno na izlazu je ujedno i direktno reaktivno opterecenje za dac chip i pitanje je kako se tako kompleksan izlaz ponasa. U tom smislu postoji i opcija dodatka buffera koji ce izozlovati reaktivna opterecenja na izlazu daca i svesti ih na mala kapacitivna opterecenja tako da ce izlaz dac chipa biti skoro cito opterecen samo otporom. U slucaju transformatora to opterecenje je veoma induktivno i mnogo vise kapacitivno...

Kod chipova sa naponskim izlazom izlazna impedansa moze biti, i u vecini slucajeva i jeste veca, reda Kilo oma, pa kao takva zahteva neko prilagodno kolo ka izlazu zbog toga sto konverteri (oni koji nemalu OPamp u sebi koji je i IV konveter i buffer u isto vreme) nemaju funkciju buffera u isto vreme. Logicno posto su i drugi analogni sklopovi opciono potrebni na izlazu a i zbog primarne i osnovne funkcije...

(Ipak karakteristike interstage transgormatora su od vitalnog znacaja a rucno radjeni odlicni primerci imaju cenu od oko 1000eu za par. Vrlo solidni fabricki su reda 500-600eu par, dok pojedini vintage modeli dostizu veoma visoke cene.)

[ab]

13 sati ranije, somilenko said:

Nisam siguran da razumem...

Dali se misli na transformator kao pasivnu komponentu ili na transformator impedanse (buffer)?

Ako se misli na buffer, dovoljno je DAC, pot, baffer pa snagaš. Lampe imaju ulaznu impedansu od 500 k do 1 M Ohm, pa kada se paralelno njihovoj impedansi doda pot, onda pot definiše ulaznu impedansu koju vidi izvor.

Ako se pravi buffer, onda se u okviru njega izvede i selektor ulaza i pot, tako da nema potrebe za dodatnim uređajima...

Ako se misli na trafo kao pasivnu komponentu, konverzijom impedanse na nižu se gubi napon, tj gain je manji od 1 (i to dosta, zavisno od slučaja), ako se povećava napon, povećava se impedansa... Ima dosta priče o tome i zavisnosti istih u temama o step up MC trafoima za gramofone. Na žalost, ne može i jare i pare...

Sent from my ONEPLUS A6003 using Tapatalk
 

Не стигох...трансформатор није бафер.

@Majda Дак модули су напонски, под претпоставком да се за наредни степен користе трансформатори и употребе на следећи начин: 

- Tube Amplifier Input Transformers, па Тube преамп, па Preamplifier Output Transformers, па amplifier.

Која је позиција волуме потенциометра најбоља?

[Nixie]

15 sati ranije, somilenko said:

Koliko sam ja upoznat sa cathode follower kolima, ista nemaju povratnu spregu. Izlaz se uzima sa katode lampe a ne sa anode, tako da nema uopšte naponskog pojačanja ulaznog signala a nema ni inverzije.

Baferi ne "farbaju" zvuk, pa naravno postoji mogućnost da se nekom ne svide...

Napravio par komada do sada, Cathode folower i Aikido cathode follower (ovaj drugi je meni malo bolji zvučno od klasičnog CF). Prvo sam imao razna pretpojačala (SRPP sa ECC82, klasično s paralelnim E88CC, Aikido sa 6N3P/5670/E88CC), pa sam odustao zbog velikog naponskog pojačanja i prešao na buffer-e. Šema je DAC-buffer- izlazno pojačalo. Probao sam i pasivno, samo potenciometar, nije mi se dopalo, čisto i dosadno.

Zoki je lepo rekao, Cathode follower ima 100% negativnu povratnu spregu.  Pojačanje je nešto manje od 1, ulazni i  izlazni naponski swing može biti vrlo veliki, destine volti RMS bez problema i na malim ulaznim otpornostima pojačala, zavisno od anodne struje kroz lampu i anodnog napona. Frekventni opseg je vrlo širok, čak i preko 1MHz na -3db. Primerak koji koristim sa 6N6P lampom ide do 1,8MHz -3db.

Farbaju zvuk kao i svaka druga komponenta, zavisno od izabrane lampe, radne tačke, napajanja, sprežnih kondenzatora, potenciometra, ožićenja itd. To je lako demonstrirati. I ako imaju vrlo mala izobličenja, uticaj na zvuk je popriličan. Trenutno imam dva kom. aktivna (6N6P i 6CC42), treći sam rasturio (E88CC).

Onaj što je bio kod @Krca44 je najskromnije urađen od svih, u plastičnoj Kineskoj kutiji sa Tesla 6CC42 lampama, pa je ipak malo promenio zvuk na bolje.

[Majda]

1 hour ago, ab said:

Не стигох...трансформатор није бафер.

@Majda Дак модули су напонски, под претпоставком да се за наредни степен користе трансформатори и употребе на следећи начин: 

- Tube Amplifier Input Transformers, па Тube преамп, па Preamplifier Output Transformers, па amplifier.

Која је позиција волуме потенциометра најбоља?

U principu najbolja pozicija pota je ona u preampu. I to je jedino logicno mesto za potenciometar? Ali ako u sistemu ne postoji neki oblik pretpojacavaca onda moze i sledece.

Vrlo tesko u toj konfiguraciji moze da se primeni potenciometar. Ako je dac naponskog izlaza onda ima vecu izlaznu impedansu pa se u tom slucaju mora koristiti potenciometar vece vrednosti da ne opterecuje dac kao slab generator. Medjutim velika vrednost pota ce praviti filter visokih frekvencija sa ulaznim kapacitivnostima sledeceg stepena. I transformatora takodje posto trafo ima kapacitivnost namotaja koja je mnogo vec od ulaznih kapacitivnosti aktivnih kola. red velicina je 10 na 3 ili vise...

Drugo ako je dac balansiranih izlaza potreban je dupli pot za koriscenje odmah na izlazu. Tako da ta opcija nije dobra.

Bolje resenje je postaviti buffer posle daca, ako je balansirani onda 2 buffera na svaku poluperiodu po jedan, pa posle spreznih kondenzatora upotrebiti trafo za SE izlaz. I tu na izlazu opteretiti trafo nekim R  i RC kolom (izmeriti za najbolji transfer) i posle toga pot ne manji od 10K i ne veci od 22K. Moze i catode follower. Catode follower ne obrce fazu tako da ce + naponskog daca biti + i na izlazu iz CF-a ali bi trebalo proveriti merenjem na sekundaru trafoa. (Ako je dac strujnog izlaza onda ce +Iout na RTiv biti -Uout pa ce i na bufferu biti -Uout...)

[somilenko]

Napravio par komada do sada, Cathode folower i Aikido cathode follower (ovaj drugi je meni malo bolji zvučno od klasičnog CF). Prvo sam imao razna pretpojačala (SRPP sa ECC82, klasično s paralelnim E88CC, Aikido sa 6N3P/5670/E88CC), pa sam odustao zbog velikog naponskog pojačanja i prešao na buffer-e. Šema je DAC-buffer- izlazno pojačalo. Probao sam i pasivno, samo potenciometar, nije mi se dopalo, čisto i dosadno.
Zoki je lepo rekao, Cathode follower ima 100% negativnu povratnu spregu.  Pojačanje je nešto manje od 1, ulazni i  izlazni naponski swing može biti vrlo veliki, destine volti RMS bez problema i na malim ulaznim otpornostima pojačala, zavisno od anodne struje kroz lampu i anodnog napona. Frekventni opseg je vrlo širok, čak i preko 1MHz na -3db. Primerak koji koristim sa 6N6P lampom ide do 1,8MHz -3db.
Farbaju zvuk kao i svaka druga komponenta, zavisno od izabrane lampe, radne tačke, napajanja, sprežnih kondenzatora, potenciometra, ožićenja itd. To je lako demonstrirati. I ako imaju vrlo mala izobličenja, uticaj na zvuk je popriličan. Trenutno imam dva kom. aktivna (6N6P i 6CC42), treći sam rasturio (E88CC).
Onaj što je bio kod [mention=43496]Krca44[/mention] je najskromnije urađen od svih, u plastičnoj Kineskoj kutiji sa Tesla 6CC42 lampama, pa je ipak malo promenio zvuk na bolje.

Moja greška za feedback...

Farba usled žica i kondenzatora korišćenih je prisutna kod svakog uređaja, da ne farbaju zvuk ili barem da ga farbaju znatno manje nego druge topologije (ništa nije apsolutno...) se odnosilo na sam aktivni uređaj.

Naravno da ne postoji uređaj koji to uopšte ne radi ali baferi važe za jedne od transparentnijih.

Sent from my ONEPLUS A6003 using Tapatalk

[Majda]

35 minutes ago, Nixie said:

Prvo sam imao razna pretpojačala, pa sam odustao zbog velikog naponskog pojačanja

Ovo jeste ozbiljan problem kod raznoraznih konstrukcija pretpojacavaca. Narocito cevnih. Preveliko pojacanje sklopa.

ALI postoje i cevi sklopovi koji imaju odgovarajuce manje pojacanje, do oko 5 do 10X ili manje, pa su izuzetno pogodni za namenu u preampu. U tom smislu potrebno je izabrati recimo cev koja ima faktor pojacanja koji je pozeljan tako da u sklopu gain bude manji od faktora pojacanja. Isto vazi i za JFET-ove.

(Kod OP ampova se to vec lakse regulise posto se pojacanje odredjuje povratnom spregom. Medjutim to nije moguce uraditi sa bas svakim OP ampom zbog toga sto se ne bas mali broj njih ne ponasa dobro i nije im namena za sklopove sa malim gainom...)

[ab]

12 minuta ranije, Majda said:

U principu najbolja pozicija pota je ona u preampu. I to je jedino logicno mesto za potenciometar? Ali ako u sistemu ne postoji neki oblik pretpojacavaca onda moze i sledece.

Vrlo tesko u toj konfiguraciji moze da se primeni potenciometar. Ako je dac naponskog izlaza onda ima vecu izlaznu impedansu pa se u tom slucaju mora koristiti potenciometar vece vrednosti da ne opterecuje dac kao slab generator. Medjutim velika vrednost pota ce praviti filter visokih frekvencija sa ulaznim kapacitivnostima sledeceg stepena. I transformatora takodje posto trafo ima kapacitivnost namotaja koja je mnogo vec od ulaznih kapacitivnosti aktivnih kola. red velicina je 10 na 3 ili vise...

Drugo ako je dac balansiranih izlaza potreban je dupli pot za koriscenje odmah na izlazu. Tako da ta opcija nije dobra.

Bolje resenje je postaviti buffer posle daca, ako je balansirani onda 2 buffera na svaku poluperiodu po jedan, pa posle spreznih kondenzatora upotrebiti trafo za SE izlaz. I tu na izlazu opteretiti trafo nekim R  i RC kolom (izmeriti za najbolji transfer) i posle toga pot ne manji od 10K i ne veci od 22K. Moze i catode follower. Catode follower ne obrce fazu tako da ce + naponskog daca biti + i na izlazu iz CF-a ali bi trebalo proveriti merenjem na sekundaru trafoa. (Ako je dac strujnog izlaza onda ce +Iout na RTiv biti -Uout pa ce i na bufferu biti -Uout...)

Нисам написао али сам хтео дати пример балансиране везе од почетка до краја. 

И мени најлогичније поставити пот на излазу преампа, а интересује ме да ли би могло и на улазу или чак излазу ампа?

[Majda]

9 minutes ago, somilenko said:

SRPP sa ECC82

SRPP kolo ima karakteristiku da pojacanje sklopa bude skoro kao i faktor pojacanja cevi koja vrsi pojacanje. Uz malu izlaznu impedansu sklopa koja. Ova druga karakteristika je pozeljna ali prva ne bas. ECC82 ce u SRPP sklopu imati preveliko pojacanje za nijansu manje od faktora pojacanja dok se u ista cev u drugom sklopu, klasicnom, imati znacajno manje pojacanje ALI sa vecom izlaznom impedansom...

(Inace ECC82 izuzetno linearna i odgovarajuc za preamp ali samo u klasicnom spoju i ako je potrebna manja izlazna impedansa od oko 3K, mora imati buffer...  )

[Majda]

1 minute ago, ab said:

И мени најлогичније поставити пот на излазу преампа

U principu POT se postavlja na ulaz preampa. Racuna se sa tim da je prethodni uredjaj korektno izradjen i da je sposoban da pogoni kapacitivnost kablova i recimo neku nizu vrednost pota od 10K.

[Nixie]

14 minuta ranije, Majda said:

Ovo jeste ozbiljan problem kod raznoraznih konstrukcija pretpojacavaca. Narocito cevnih. Preveliko pojacanje sklopa.

ALI postoje i cevi sklopovi koji imaju odgovarajuce manje pojacanje, do oko 5 do 10X ili manje, pa su izuzetno pogodni za namenu u preampu. U tom smislu potrebno je izabrati recimo cev koja ima faktor pojacanja koji je pozeljan tako da u sklopu gain bude manji od faktora pojacanja. Isto vazi i za JFET-ove.

(Kod OP ampova se to vec lakse regulise posto se pojacanje odredjuje povratnom spregom. Medjutim to nije moguce uraditi sa bas svakim OP ampom zbog toga sto se ne bas mali broj njih ne ponasa dobro i nije im namena za sklopove sa malim gainom...)

Jeste problem ako je izvor zvuka DAC ili CD, ako je izvor zvuka gramofon pa sve sa nekom MC glavom malog izlaznog napona, tada je potrebno pojačanje, često i preko 10x. Ko ima i jedno i drugo, je u malom problemu. DAC se sluša sa potenciometrom u vrh glave do 25% skale, a gramofon sa 50% ili više.

Eksperimentisao sam sa OP pretpojačalom sad skoro, onim što ima mosfet na izlazu (source follower). To radi bez ikakvih sprežnih kondenzatora zahvaljujući OP sa malim DC ofsetom (ispod 1mV). Ne zvuči kao lampa ali ne zvuči ni loše kao sam OP.

Imam tri pojačanja koja biram džamperima na PCB. (3x, 6x i 11x). Zanimljivo je da se najbolji zvuk dobija na 6x naponskom pojačanju? To je više njih primetilo, čisto da ne bude moj trip. Ko će to sad objasniti, moram da stavim trimer u NFB  i nađem pojačanje na kome najbolje zvuči, možda je to 4 ili 7 recimo.

[Nixie]

27 minuta ranije, somilenko said:

Naravno da ne postoji uređaj koji to uopšte ne radi ali baferi važe za jedne od transparentnijih.

I meni se čini. Ali mi je teško objasniti zvučne razlike, recimo kad promenim lampe, merenja ne pokazuju nikakve razlike u frekventnom opsegu. Sve je to ravno ko crta, četvrtke iste. Izobličenje ne mogu da merim ali znam da su jako mala jer je NFB 100%, a naponski nivoi mali. Ostaje samo proba pa šta bolje zvuči to ostaje.

[ab]

10 minuta ranije, Majda said:

U principu POT se postavlja na ulaz preampa. Racuna se sa tim da je prethodni uredjaj korektno izradjen i da je sposoban da pogoni kapacitivnost kablova i recimo neku nizu vrednost pota od 10K.

Ја и написах прво да бих поставио пот од 10к на излазу дака иза излазних трансформатора али си ме исправио да је то лоша идеја да пот иза одма после трансформатора Шта би сада променило ако би тај пот био у истом случају на улазу преампа?

[Majda]

3 minutes ago, Nixie said:

Jeste problem ako je izvor zvuka DAC ili CD, ako je izvor zvuka gramofon pa sve sa nekom MC glavom malog izlaznog napona, tada je potrebno pojačanje, često i preko 10x

Pa to bi trebalo da se resi u samom riaa preampu da ima neko prihvatljivo totalno pojacanje imajuci u vidu gubitke u pasivnom korektoru. Tu je izbor cevi ili drugih aktivnih uredjaja u smeru sa vecim faktorom pojacanja.

To sto savremeni digitalni uredji imaju neverovatno prevelike naponske izlaze je drugo pitanje... Nema mnogo jeftinih cevi koje su pogodne za preamp. To su one male noval... Ali na svu srecu ima dovoljno tipova. Na primer 2A3 ili cak EK34 u triodnom spoju. Kao i masa ovih skupih i tesko nabavljivih DHT cevi koje fantasticno zvuce...

Faktor pojacanja i linearnost su osnovni faktori za izbor cevi za pramp.

[somilenko]

12 minuta ranije, Nixie said:

I meni se čini. Ali mi je teško objasniti zvučne razlike, recimo kad promenim lampe, merenja ne pokazuju nikakve razlike u frekventnom opsegu. Sve je to ravno ko crta, četvrtke iste. Izobličenje ne mogu da merim ali znam da su jako mala jer je NFB 100%, a naponski nivoi mali. Ostaje samo proba pa šta bolje zvuči to ostaje.

Jedino objašnjenje koje meni pada na pamet je odnos izlazne impedanse, koji bi trebao biti drugačiji za različite lampe, i ulazne impedanse i kapacitivnosti sledećeg stepena i IC kablova...

[Nixie]

17 minuta ranije, somilenko said:

Jedino objašnjenje koje meni pada na pamet je odnos izlazne impedanse, koji bi trebao biti drugačiji za različite lampe, i ulazne impedanse i kapacitivnosti sledećeg stepena i IC kablova...

Isto je sve osim lampe, istog tipa je lampa recimo 6N6P, samo od drugog proizvođača. Moguće je da ipak postoji mala razlika u izobličenjima i izlaznoj impedansi, ali vrlo mala. Ono što se uvek razlikuje od lampe do lampe to je anodna struja (radna tačka) u istom kolu, recimo, par mA gore dole, jer se razlikuju i krive lampi, čak ni obe triode u balonu nikad nisu iste. Uvek kupujem uparene lampe, ali to nije savršeno. Očigledno je da totalna NFB ne briše sve i da se zato čuju razlike. Razlike su ipak manje kod buffer-a sa NFB nego kod stepena sa naponskim pojačanjem bez NFB.

[Majda]

7 minutes ago, Nixie said:

Moguće je da ipak postoji mala razlika u izobličenjima i izlaznoj impedansi,

Ne ono sto se naziva izlaznom impedansom je ustvari ekvivalentni otpor generatora. Pojacavacki stepen, sklop gde cev ili neki drugi aktivni uredjaj vrsi pojacanje je generator. U svim slucajevima. I svedena shema je sledeca. generator sa pojacanjem (znak mimusa je zbog toga st oobrce fazu) i serijski otpor. Generator sa pojacanjem je apstraktni generator a otpornik je njegov ekvivalentni otpor. Tako se predstavlja u literaturi.

Taj ekvivalentni otpor je ustvari najpriblizniji paralelnoj vezi unutrasnjeg otpora cevi (obelezava se kao Ri R internal) i opteretnog otpora.

Vazi za svaku cev Reqgen = (Ri x RL) / (Ri + Rl)

Iz ovoga proizilazi da sto je manji unutrasnji otpor cevi manji je ekvivalentni otpor generatora u kome ta cev vrsi pojacanje...

Ri je jedan od 3-4 osnovna parametra za svaku cev. Ostali bitni parametri su Transkonduktansa  S[mA/V], faktor pojacanja mju

U principu sto je veci faktor pojacanja veci je i unutrasni otpor cevi, a manja transkonduktansa. Pogledati u literaturi kako se to izracunava i odredjuje na grafiku anodnih karakteristika. Vazi za svaku cev.

 

[Nixie]

Kod cathode follower-a izlazna impedansa je približno = 1/Gm (transconductance) a to se menja malo. 

In the fictional mathematical model, this is a single constant. With a real tube it depends on plate voltage, plate current, tube temperature, frequency of the signal, mood of the operator, etc.

[Majda]

40 minutes ago, ab said:

Ја и написах прво да бих поставио пот од 10к на излазу дака иза излазних трансформатора али си ме исправио да је то лоша идеја да пот иза одма после трансформатора Шта би сада променило ако би тај пот био у истом случају на улазу преампа?

Ne mozes u isto vreme da postavis pot i na izlaz daka i na izlaz trafoa? Rekao sam da naponski dacovi imaju preko 1K om izlazne impedanse tako da nece biti sposobni da pravilno voze taj pot od 10K isto vazi i za prenesenu impedansu daca prako trafoa i jos gore zbog toga sto se ukljucuju i reaktivne komponente. Vece vrednosti pota ce sa dinamickim kapacitivnostima i prenesenim kapacitivnostivnostima praviti jednom reciju haos. Potencijalno resenje je buffer izmedju dac chipa i trafoa onda ce trafo biti pogonjen manjom impedansom buffera pa ce moci biti terminisan i manjim konstantnim otporom. POT nece preterano uticati na vrednost ukupnog opterecenja. Primer:

Ako je buffer sa recimo sa JFET-ovima koji imaju Rdson ok 40oma, impedansa generatora ce grubo biti tih 40oma+Rs. Rs je obicno mali oko 10 oma pa ce generator imati oko 50oma (umesto 1Kohm daca). Tih 1K daca nece biti veliki R za nekoliko Pico Farada ulazne kapacitivnosti JFETa... Tih 50-ak oma ce biti dobar driver i za prosecne trafoe manje induktivnosti i vecih reaktivnih komponenti. Pravilno terminisanje ce biti sigurno reda stotina oma do 1K pa ce i pot od recimo 10K manje ucestvovati u opterecenju tog sistema. A impedansa ce ostati i dalje slicna kao i ona koja pogoni sistem. AKO je trafo 1:1. A to je oko 50oma ili nesto vise zbog otpornosti namotaja i gubitaka...

Ako se upotrebi cev umesto JFETa recimo ECC88 jedna sekcija ce dati kao buffer 200oma. Dve sekcije u paralelei, jedna cev, ce dati oko 100oma pogonske impedanse generatora. Sto je za cev izuzetno dobra vrednost. Sa dve sevi, 4 sekcije u paraleli ce se otpilike dobiti pogonska vrednost 1 JFEta 2SK170 recimo. Uz manje vise slicne ukupne kapacitivnosti i dalje rada desetak Pico Farada...