Jump to content


Stereo @ InSides (dŵr & Friends).


InSides

Recommended Posts

13 minuta ranije, Igor_xxxx said:


Da li to znaci da je distorzija povecana :oops: ?
 

PS: Kada mozemo cekivati Rim Drive upgrade kit? Pitam za prijatelja :ph34r:

Прилично сигурно је повећана. Али она, благопријатна.

П.С. Не треба ти rim drive. Тај је грамофон комплетан. :)

2 minuta ranije, zflazar said:

Kako se na makedonskom kaže"pa ti nisi normalan"???

...ili još bolje, "ti si moj idol"?

Трајче. :D  :D:D

Али чекај, можда мерења покажу проблем. :)

Link to comment
Share on other sites

3 sati ranije, Majda said:

A sta sam ti bese predlagao pre otprilike 2 godine? :)

У глави се врзмала идеја за овим погоном још од самог почетка свакако, али до сада једноставно није било могуће да буде изведено онако како сам ја хтео.

Овакав тип погона укључује и ефект замајца, и погон ободом тањира, са вишеслојним ефектом по квалитет репродукције.

Имплементација је делом инспирисана Papst Aussenläufer моторима. Таква имплементација тражи апсолутну прецизност обраде метала како би се постигла ротациона стабилност. Елемент која се окреће (замајац) је пречника 120мм, укупна покретна маса је величине ~2.5 килограма, а зазор до основе за лежај је мањи од 3мм.

Свака отступка је видљива - нарочито што се замајац окреће ~2.6 брже од тањира. Ово значи да за 33.(3) окретаја тањира, замајац се окреће ~87 пута у минути. За 45 окретаја, то је већ ~117 окретаја.

Ретко који стругар може посветити време и уложити вештине да би урадио овако нешто.

3 sati ranije, Majda said:

Jel to isto kao i idler wheel ili ipak ima neke razlike u konceptu?

Rim Drive као тип погона укључује и idler погоне, и је генералнија категорија. Типични idler-и који су познати широј публици, као Lenco L-75, Garrard 301/401 и Thorens TD-124 користе мањи точак да погоне тањир, исто по ободу, али са унутрашње стране. Такође, заједничко за њих је то што користе систем полуга и пружина да би омогућили постојан и равномеран притисак точка на тањир, као и то да су им тањири релативно лаки.

Како ја возим тањир од 20 килограма, моја имплементација рачуна на велику масу замајца да држи притисак према тањиру. Велика инерција тих маса омогућава да систем функционира у тој комбинацији.

Нисам прецизно прерачунао ротациону инерцију замајца, али груба процена каже величину реда 0.01 kg.m2, отприлике 4% ротационе инерције великог тањира. Али када се у рачуници укључи разлика ротације (1:2.6), угаони моменти силе су пуно ближи један другоме, што и омогућава равномерни, ефикасни и безтрзајни погон.

То свакако тражи и веома солидан лежај. Срећа да сам имао један у резерви - кунем се да нисам планирао rim drive када сам радио нови лежај. :D

Link to comment
Share on other sites

Postovani @InSides, mozda najvise zbog upravo Vaseg entuzijazma, i ogromne posvecenosti i upornosti, i generalno svih realizovanih projekata (barem predstavljenih u ovoj, i drugoj starijoj temi), ja dobijam sve vecu i vecu zelju za eksperimentisanjem i otkrivanjem prednosti koje donosi implementacija mehanike (i drugih srodnih “masinskih” disciplina), akustike, termodinamike… u srce analognog dela hi-fi sistema.

U mom slucaju to se svodi na pocetnicki nivo (tek pre nesto vise od godinu ipo dana sam dosao u posed svog prvog gramofona), gde se podsecam strucnih predmeta iz Srednje masinske skole, sa kojima nisam imao dodira 20 i vise godina, uz svakodnevnu zelju za ucenjem i napredovanjem (zivot me je odveo na potpuno drugu stranu, mada sam mnogo voleo tu struku, sto je i danas slucaj).

Naravno, podrazumeva se da je muzika, odnosno kvalitetna (analogna) reprodukcija na prvom mestu. No, prosto ne mogu da prenebegnem cinjenicu da je vise volim, ako kroz svoje delanje (ali i Vase, kao i drugih posvecenih ljubitelja) upoznajem svaki detalj njenog nastajanja, kao i mogucnost za uticaj na nju (reprodukciju), narocito onaj licni. Sinergija slusanje-stvaranje je za mene neprocenjiva.

U svakom slucaju, zelim Vam da pre svega neizmerno uzivate u svemu sto radite, i sto stvarate, i da zbog svih nas koji Vas prate i uce od Vas, trajete jos dugo, dugo.

Link to comment
Share on other sites

10 sati ranije, Dražo said:

U svakom slucaju, zelim Vam da pre svega neizmerno uzivate u svemu sto radite, i sto stvarate, i da zbog svih nas koji Vas prate i uce od Vas, trajete jos dugo, dugo.

Хвала на лепим речима. Ја себе сматрам само као мало успешнији убадач у празно. Данас је релативно лако приказати идеје, и технолошка решења су свима нама доступнија (јефтинија, лакше набављива) - тако да и нема оправдања да се научни метод не користи чак и за лични, субјективни приступ.

Не могу довољно да укажем на чињеницу да је кључна ствар у овој мојој игранки (1) стручан, (2) професионалан и (3) расположен експериментирању мајстор за обраду материјала. Обрада овог типа је резултат дугогодишњег усаглашавања (1) потреба, (2) могућности и (3) искуства. Ове моје идеје су скоро немогуће за извести типичним CNC великопроизводним методама, затоа сам и срећан што још постоје малене, индивидуалне радионице. Не знам до када - али планирам искористити их највише што могу до тада.

15 sati ranije, Majda said:

ipak ima neke razlike u konceptu?

Мала допуна ранијег поста.

Помоћу нове технологије и овог приступа, могао сам да избегнем доста механичких склопова који имају потенцијал затајивања (механичка промена брзине и механичка регулација притиска). Замајац (који интегрира idler у једном комаду) се покреће каишом како што се то ради код TD-124, тако да постоји још један ниво изолације вибрација, а регулација брзине је електронска и предмет корекције путем електроакустичног алгоритма.

На крају, "idler" је прецизни o-ring (гумени прстен - у моменту од бутил гуме), који кошта изванредно скупих €2. Када се прстен истроши (похаба) мења се само прстен у операцији која траје 3 секунди, чиме се избегава дуготрајна репарација idler-а.

Link to comment
Share on other sites

  • 2 weeks later...

Вратило се назад од финиширања.

jsymvUj.jpg

Власник погона који ради елоксажу изјавио - свака дала овом твом мајстору, његов рад прави да мој изгледа још боље. :)

Меримо током наредних пар дана, па стиже пост са закључцима.

Link to comment
Share on other sites

On 12.6.2020. at 12:22, InSides said:

Вратило се назад од финиширања.

jsymvUj.jpg

Власник погона који ради елоксажу изјавио - свака дала овом твом мајстору, његов рад прави да мој изгледа још боље. :)

Меримо током наредних пар дана, па стиже пост са закључцима.

Ne postoji ni jedan fabrički gramofon koji bi radije kupio nego bilo koji od prikazana dva tvoja modela na forumu, ako ih ikada budeš komercijalizovao. Ovo sto ti radiš je fantastično!!!! 

Link to comment
Share on other sites

22 sati ranije, pollux said:

Ne postoji ni jedan fabrički gramofon koji bi radije kupio nego bilo koji od prikazana dva tvoja modela na forumu, ako ih ikada budeš komercijalizovao. Ovo sto ti radiš je fantastično!!!! 

Хвала! Фотографије су једно, звук друго. Мени добро звучи, али се то треба проверити. :)

Што се тиче комерцијализације, скидам капу сваком ко се реши на тај корак. Која је тек то главобоља. :D

Остало да радим поклопац за кутију мотора са овим каишем (поклопац кој сам завршио пре пар месеци има отворе под углом који је различити од новог). Данас решио да га радим од POМ-а, па шта буде. 

Мерења и финални приказ погона по обод (rim drive) за највише дан-два, па да закључимо и то поглавље ове саге.

Link to comment
Share on other sites

Увод

Једна од ствари која ме одувек привлачила код аналогне репродукције је поприлична дихотомија помеђу природе репродуктивних склопова и самог материјала. Нешто што је називно архаично у доба дигиталије, као што је репродукција грамофонских плоча, се може још даље и више унапредити улагањем и новим приступима, нарочито упражњавањем модерних технологија и комбинацијама материјала.

Није да се није покушавало потпуно пренети винил у 21ви век (видети неславне покушаје типа ласерских грамофона). Али оно што мене стварно фасцинира је враћање још архаичнијим и називно горим методима погона типа rim drive (idler) или погон по рубу тањира. Корисници се куне у ритмичност таквих репродуктора, цене TD-124, Garrard 301/401 и Lenco модификација скочиле у небо, чак се и нови погони тог типа развијају.

А како бих ја могао да не проверим шта има у томе?

Изведба

Није тешко замислити зашто је овакав тип погона непопуларан код комерцијалне конфекције, и зашто се произвођачи одлучили на масовност погоном каиша:

  1. Мотор који се користи може бити веома слаб;
  2. Не постоји потреба за јаку амортизација мотора, и лежајевима осовине како се заповеда;
  3. Мека веза каишем маскира већину артефакта који мотор производи; и, најважније,
  4. Пуно је јефтиније. :)

Шта је, онда потребно за добар погон ободом тањира?

  1. Прецизна обрада кретних површина циљем одржавања стабилности;
  2. Моћнији мотор који може поднети радијална оптерећења вишег степена;
  3. Механизам контроле притиска погонског точка; и,
  4. Солидна контрола вибрација.

Где је ту dŵr? Постоји изванредна толеранција обраде материјала, нарочито кретних површина (#1), BLDC мотор има затворене кугличне лежајеве са високом толеранцијом радијалних оптерећења (#2), има масивност у замени за прецизни механички склоп (#3) и релативно доказану могућност дисипације вибрација (#4). Ништа ме онда не спречава да покушам, осим жеље (која је увек присутна) и времена за изведбу (видети историју 2020-те године). 

Тиме да, постоји мали заплет, као и увек. Погон ободом тањира код мог грамофона упражњава комбинацију замајца (flywheel) и погон фрикционим точком. Пошао сам тим путом зато што сам хтео да видим колико могу од доброг да урадим боље, а ко би рекао да му је доста стабилности брзине? :)

Замајац на деловима изгледа мање фасцинантно.

1dz6C43.jpg

Редовнији на ову тему препознаће стари лежај. Нашло се, па да се не баци. Лежај је израђен од C932 бронзе, осовина од меког челика, трусна површина је Vespel SP-21, а лоптица пречника 8 милиметара (стоји за референцу величине) је Si3N4 G5. Осовина за лежај израђена од алуминијума (6082), као и покретни елемент (замајац). Вањски дијаметар је 120 милиметара, што резултира покретном масом замајца од ~2.6 килограма за завидни ефект инерције.

Након склапања лежаја у основи, пре поклапања замајцем, склоп изгледа компактније:

0kopEvy.jpg

И када се потпуно склопи у радно стање, заједно са прецизним прстеном од бутил гуме:

UnFiYan.jpg

Све то, на радно место, изгледа овако:

jsymvUj.jpg

Принцип

Како сам и раније навео, помоћу нове технологије и овог приступа, могао сам да избегнем доста механичких склопова који имају потенцијал затајивања (механичка промена брзине и механичка регулација притиска). Замајац (који интегрира idler у једном комаду) се покреће каишом како што се то ради код TD-124, тако да постоји још један ниво изолације вибрација, а регулација брзине је електронска и предмет корекције путем електроакустичног алгоритма.

Израдио сам нову каишницу, променио моторне фазе (за промену правца ротације) и оставио алгоритам да постигне тачну брзину (нема потребе за икакву ручну интервенцију).

Мерења

И могу ја да причам и пишем данима, али, како би рекли Енглези, proof is in the pudding, па да видимо шта кажу мерења.

Стабилност брзине. Слично приступу када сам мењао кутију за мотор, урадио сам анализу путем 160 индивидуалних тачака мерења, како би утврдио колико је брзина стабилна. Сва мерења разгледају и погом ободом и погон ременом, али оба приступа укључују у једначини коришћење замајца.

За почетак, W&F бројке током циклуса мерења:

Ремен.

Просечни W&F: 0.0062%
Најгори W&F: 0.0121%
Медијан W&F: 0.0065%

По NAB спецификацији, најгори дозвољени W&F током репродукције је 0.1%. Види се да, у најгорем случају, погон каишем овог грамофона је бољи од те спецификације за ~8х (8 пута), а у просеку је бољи за ~16х (16 пута).

Обод.

Просечни W&F: 0.0081%
Најгори W&F: 0.0164%
Медијан W&F: 0.0079%

Нешто лошије бројке. Али колико? Опет, по NAB спецификацији, најгори дозвољени W&F током репродукције је 0.1%. Види се да, у најгорем случају, погон ободом овог грамофона је бољи од те спецификације за ~6х (6 пута), а у просеку је бољи за ~12х (12 пута).

Када се резултати плотирају поларно, добије се овај приказ варијације брзине:

Q9zKjHX.jpg

Види се нешто гора флуктуација када се упражњава погон ободом, али у ником случају није брзина била испод 33.32 и изнад 33.34, што је укупна варијација од ± 0.02% у најгорем случају (и који, и тада, је тачно 5 пута бољи од NAB спецификације).

Вибрационе карактеристике. Као и раније, користио сам iOS апликацију која чита вредности интерних сензора, и упоредио ефект ремена и фрикционог точка директно на репродуктивну површину грамофона. Резултат упражњавања замајца и двојног ремена (за погон замајца, и погон тањира), је најбоље вибрационо стање које је досад видео овај грамофон.

bvGojfk.png

 

На оба графика, X и Y осе имају стандардну фрекфенцију од 0.56Hz, која одговара ротацији од 33.(3) окретаја у минути, што се и јасно види, и графикони су релативно комплементарни у подручју испод 1Hz. Погон ременом резултира резонантној фрекфенцији на Z оси од 0.049Hz, прилично ван чујног подрачја. 

Погон ободом тањира, са друге стране, резултира вишом резонантном фрекфенцијом, као и пиковима X и Y осе у подручју изнад 10Hz. Разлог за те пикове је начин израде бутилног прстена који користим као погонски спој фрикционог точка и тањира. У току је набавка калупа за израду силиконског прстена те димензије који би прилично сигурно елиминирао те пикове. Оно што јесте интересантније су групирани пикови Z осе који фокусирају вибрациону енергију у подручје од 30Hz до 45Hz, што је на рубу чујног подрачја, али доста утицајно.

Како би се то одразило на репродукцију?

Репродукција. Упражњавајући методологију коју сам поставио за мерење утицаја скејтинг силе, снимио сам репродукцију тест тона од 300Hz, обрадио снимку и извео FFT спектар, на основу коме добио основне вредности изобличења различитих погона.

Ремен.

THD+N: 0.4601% (-46.74dB) (-53.79dBA)

Обод.

THD+N: 0.5611% (-45.02dB) (-52.07dBA)

Очекивано, резултати за изобличења су гори за погон ободом тањира. Како то изгледа визуелно?

9T7OsHj.jpg

 

Хармоници су комплементарни, али су код погоном обода шири и, у недостатку боље речи, богатији суб-хармоницима. Богатији не значи бољи, дапаче. Али то је оно што приказују мерења.

Звук

И сада, како то звучи?

Најверојатно постајем типични гунђало-аудиофил, зато што сада веома јасно увиђам зашто се људима свиђа овакав тип погона, без разлике на имплементацију (све док је имплементација добра, свакако). Постоји непосредност звука на веома малу штету детаља и резолуције, али то прави уживање у музици још лакше. Манијаци аналитике би вероватно најурили и мене и овог грамофона у овој изведби, али у томе је чар овог хобија - они не морају да га слушају. :)

Нискотонско подручје је богатије и волуминозније, што се нарочито примећује током репродукције старијих ECM продукција. Морам признати ипак да на овом нивоу репродукције, ради се о минорним варијацијама који су скоро на нивоу истраживања.

Ипак, улагање је дефинитивно исплатљиво (код мене, у мом систему) и остаје до даљњег.

Свакако, имајући у виду да се промена правца ротације ради прекидачем на задњој страни контролера, конверзија погона са обода на ремен је предмет операције од тридесетак секунди. :)

Link to comment
Share on other sites

2 sati ranije, Father said:

Vrlo pedantno, svaka čast Marjane. :klanjanje

Хвала!

2 sati ranije, Father said:

Da li si radio merenja izobličenja i harmonika, sa više opcija nauljivanja celog sklopa osovine. Mislim na različitu količinu i tip lubrikata (ulje / mast).

Нисам баш.

Лежај је дизајниран са веома малим зазором и тиме може да користи само веома танко уље. Ради и без уља, али скратио бих му животни век, па нема поенте.

Link to comment
Share on other sites

18 minuta ranije, InSides said:

Ради и без уља, али скратио бих му животни век, па нема поенте.

Mislio sam da bi uljani film možda dodatno nešto dampirao u osovini i umanjio visokofrekventne rezonance. Ako uopšte odatle potiču...? Samo nabacujem kao ideju za eventualnu probu i eventualno merenje takve opcije.

Link to comment
Share on other sites

Лежај замајца, сам по себи, није извор тих пикова. Нема их на левом графикону, где се исто користи замајац и тај лежај, али фрикциони точак нема контакт са ободом тањира.

То ме вуче на закључак да су контактне површине извор допунских резонанци, па би зато мало радио на интерфејсу тих површина.

Link to comment
Share on other sites

Три дана касније, и скоро 40+ сати музике (предност рада ван канцеларије), аналогна поставка остаје како јесте у догледно време.

Годину дана од данас, видећемо где смо и дали има још апетита за промене. У међувремену, како је дигитални извор (HTPC) променио власника, мало би радио на то.

Од сутра, системски приступ дигиталији.

Link to comment
Share on other sites

Није било тако далеко ово: 

On 9.2.2020. at 23:21, InSides said:

...мада би можда, у скоро време, био принуђен да бирам. (*)

(*) Свакако, то подразумева да овај постојећи компјутер иде из куће, и смислим неку алтернативу за Roon Core са мањим просторним отиском.

Након посвећивања задњих пар година на аналогни систем, време је за трајњије решење дигиталног транспорта. До сада сам рециклирао постојеће уређаје, и иако је резултат био прилично солидан, хтео сам утврдити колики је напредак могућ применом системског решења.

И како је HTPC који сам користио као Roon Core добио новог власника, створила се прилика.

Које су потребе овог системског решења?

  1. Прописна имплементација мреже;
  2. Roon као дигитална библиотека;
  3. Мали footprint обавезан, мала потрошња пожељна;
  4. USB излаз; и,
  5. Изванредна стабилност.

Значајни део времена који се троши на дигитални извор спада на стриминг сервисе. Прописна мрежа је обавезна, како би имали здраву основу за даље грађење система. Имајући то у виду, нови пројекат има 3 (три) фаза:

  1. Мрежа. Прописна имплементација мреже. Мрежна кабловска инфраструктура постоји, али имплементира се потпуно нови сет уређаја из Ubiquiti UniFi фамилије. Очекивани резултати су (1) стабилност, (2) већа и постојанија брзина, (3) правилно искоришћавање ресурса путем подвојености клијента по мрежним сегментима;
  2. ROCK. Roon Core на поддржаним NUC компјутером, директно везаним на мрежу, далеко од аудио система, циљем веће изолације. Очекивани резултати су (1) стабилност рада, (2) имплементација различитих слушних зона и (3) минимални трошак оддржавања.
  3. Стример. Уређај на бази RPi4 / 4GB са линеарним напајањем, пар USB изолатора и допунских модификација. Ово би можда трајало најдуже због тренутне ситуације, али идеја је урадити основу за даље експериментирање која би се опет могла у свако време користити као класични хај-фај уређај. Очекивани резултати су (1) бољи звук од садашњег Roon Core-а, (2) мања потрошња енергије, (3) боља доступност и стабилност рада.

Писаћу овде како се која фаза завршава, у нади да моја искуства могу помоћи и другима.

До фотографија који би илустрирали сваку фазу, старија фотографија RPi клијента у изванредној FLIRC кутији. (*)

JVSbCqw.jpg

(*) Свакако да је у плани прописна кутија за стример, која би у себи укљућивала (1) RPi, (2) напајање и (3) изолаторе.

Link to comment
Share on other sites

1 sat ranije, nkrgovic said:

Lepo, UniFi je skroz dobro access resenje za po kuci - nista ti bolje ne treba. Iskreno, uz neki pfSense kao firewall, to je korektno SMB resenje i do recimo 10-20 zaposlenih.

Ubiquiti решења покривају моју фирму преко три континента, четири канцеларије и више од триста корисника (уређаја, не запослених). Свакако, то иде преко оптичке мреже и нешто више класе од оних које сам ја набавио, али је принцип исти.

UniFi ради веома, веома, прописно, и свестан сам да је приступ који сам прихватио потенцијално overkill за већину домаћих корисника. Најважније, не морам бити мрежни чаробњак да конфигурирам мрежу. :D

Тренутно додајем још један PoE switch, мало мозгања око Traffic Shaping и QoS опција, и планирам да презентујем прву фазу за неколико дана.

Link to comment
Share on other sites

  • 2 weeks later...

Фаза #1. Мрежа.

Прва фаза побољшања дигиталног фронтенда завршена. Од пре недељу дана, укућани и аудио систем уживају у предностима пуне UniFi мреже.

DOCaWj5.jpg%5B

Мада је основна кабловска инфраструктура постојала, годинама сам избегавао имплементирати мрежу прописно (прописно мени = како сам ја замислио, прописно другима = претеривање), што због времена, што због фокусирања буџета на остатак свакодневних потреба. Још један директан бенефит изолације је и немогућност да се набави дуго прижељкивани SPU Royal, тако да се добар део буџета за ту звучницу преусмерио у ствари у које подједнако могу уживати и остали укућани.

Зашто.

Као дугогодишњи корисник IPTV опције локалног телекома, имао сам основну мрежу како не бих морао вући каблове за set top кутије, али се основна мрежна инфраструктура (са које се напаја и Devialet и дигитални извор) базирала на no-name рутеру који се испоручује са сваком инсталацијом оптичке везе. Додавање још једног рутера како бих могао контролирати параметре wireless мрежа, организирати групе уређаја за мрежну контролу (вишеканални систем), изолација IoT уређаја и остало је само искомплицирало ствари.

Важније од овога, wireless покриће је било очајно у деловима дома који нису у директној видљивој линији са рутером, а и поред одличне пропусности оптичке везе, било је случајева када се квалитет стримова (аудио и видео) морао смањити да бих избегао артефакте при репродукцији.

Након подуже консултације са колегама који су пуно вичнији у организацију мрежа, и захваљујући повољности које моја фирма ужива код дистрибутера UniFi опреме, добио нови ONT од Телекома који ради само као конвертор, и прешао сам на пуну управљивану (managed) UniFi мрежу.

Очекивања.

Најважније, стабилни проток података, без ограничавања брзине (осим могућности инфраструктуре и капацитета оптичке везе) на целој површини свих просторија. Осим овог:

  1. Mогућност дубинске конфигурације свих параметара мреже;
  2. Изолација различитих група клијента зависно од њихових улога (аудио, видео, IoT, надзор, итд);
  3. Преференцијални третман аудио уређаја у вези протока оптичке везе како би ималу увек доступан минимални bandwidth без обзира на трошак остатка мреже.

Шта.

Инфраструктурно, кроз простор су развучени, за сваку просторију, дупли Draka S/FTP Cat6 каблови који завршавају у модуларне утичнице на обе стране. Све линије се скупљају у једну тачку на зиду иза дела плакара који изиграва мрежни ормарић. Једна од линија сваког пара је посвећена IPTV рисиверу у тој просторији, а друга од линија је директна основа за саму мрежу.

Осим мрежних утичница на ту страну, налазе се и пар модуларних Busch-Jaeger напонских утичница који су повезани на фазу која је различита од фазе на који су везане две утичнице које су окосница стерео система.

Мрежни уређаји који чине окосницу ове мреже су део Ubiquiti UniFi екосистема, и то:

  1. UniFi Security Gateway (рутер, security appliance) - 1 комад;
  2. UniFi PoE Switch 8-60W (мрежни преклопник са PoE функцијама) - 2 комада;
  3. UniFi AP AC-Lite (бежична приступна тачка, dual band, 802.11ac) - 3 комада; и,
  4. UniFi CloudKey Gen 2 Plus (мрежни контролер, сервер за подешавања, NVR и контролер надзора) - 1 комад.

Повезивање је једноставно, инсталација лака као пролећни ветар. Чаробњак води корисника кроз инсталацију и омогућава чак и постављања напредних опција путем једноставних промптова. Због потребе надградбе, како и због личне глупе грешке (*), потрошио сам негде око три сата укупно, укључујући и сређивање каблова.

(*) Порука себи - ако те чаробњак упозорава да урадиш backup, послушај га.

Након повезивања свега овога, мрежа изгледа овако (**):

kX171ya.png

(**) Дијаграм приказује само клијенте важне за стерео систем.

Резултати.

  1. Максимални проток оптичке везе доступан бежичном везом са сваке локације унутар животног простора;
  2. Мрежна конфигурација лака, доступна и разбирљива;
  3. Различите групе уређаја лако и једноставно подвојене зависно потребама и могућностима (надзор, даљинска контрола, IoT); и,
  4. Кључни аудио / видео уређаји имају загарантовани симетрични проток од 30Mbps у сваком моменту, без обзира на оптерећење остатка мреже.

И како ово субјективно изгледа:

  1. Контрола ради брже, боље, стабилније (без или са минималном латенцијом);
  2. Највиши квалитет стрима се достиже одмах;
  3. Солидна основа за даље играрије је на месту.

Проблеми.

Сви уређаји од ове мрежне линије које сам користио имају интегриране процесоре због њиховог капацитета управљивања (management). Да би уз то били и прихватљивији за домаћу употребу, мањих су димензија и немају активно хлађење. Како ормарић у којег сам их сместио нема још активно хлађење (ради се на томе), прибојавао сам се да ћу смањити живот компоненти и/или изазвати потенцијални проблем прогоревања.

Након пар минута цртања и комуникацију са стругарем, добио сам ове стварчице:

nKiMy4e.jpg

Дискови од алуминијума као директно везани хладњаци (са доње стране). Димензије Ф80мм х 15мм, материјал 6082, финиш пескарењем стакленом прашином од 100μm. Након постављања испод жичаних компоненти, што због површине, што због струјања ваздуха испод компоненти, температуре су смањене у просеку од око 10 степени.

На реду, NUC.

Link to comment
Share on other sites

Мали прекид од дигиталије због тога што је очекивана пошиљка пристигла. Зато данас имамо интересантно (али не и неочекивано) побољшање.

Када сам завршио замајац за погон ободом тањира, знао сам да морам прихватити пар компромиса око контактних површина које чине тај погон. Иницијално сам наручио, од локалног добављача, неколико типа прецизних "о" прстена, Buna-N (NBR), са пресеком дијаметра 3мм.

Планирао сам да користим један тип прстена за погон ободом, а други као ремен између ременице и замајца. Нажалост, прстен није ни оддалека толико мекан колико мора бити да би се користио како ремен, тако да је та идеја пропала. Једини други могући приступ у току изолације је жртвовање постојећег ремена (мекани ремен, 2мм квадратни пресек). Урадио сам то најбоље што сам могао (пресекао дијагонално, спојио под 45 степени, користио стегу) али нисам баш успео да урадим спој који није приметљив на додир.

Ремен и такав је радио (и још ради) али спој изазива појаву вибрациских артефакта када пролази преко ременице и замајца. Ово, у комбинацији са неравној површини другог "о" прстена који се користи за спој замајца и тањира, резултира са неколико веома видљивим вибрационим пиковима на Z оси, као што се јасно види и на графикону са пар постова раније.

0XEE7D5.jpg
 

Јасно ми је било да се ти проблеми евентуално морају решити (оба контактна интерфејса), добио сам пар ремена са Thakker-а. Немају 2мм квадратни пресек, па сам прешао на 1.3мм квадратни пресек у величини која је приближна (имам флексибилност позиционирања због дизајна). Ремени су мекани и имају веома пријањајућу површину.

Колико и да је очигледно да ово кажем, нови ремен је пуно бољи (ако ништа друго, због тога што нема спојева). Нова мерења показују исто то, уз поређење старог (лево) и новог (десно).

qTE3VLl.png

 

И још вибрациски пресек:

GgJkJjo.png

 

Нови се ремен понаша пуно боље, тањир се нежније покреће, кочење је веома побољшано, и не постоје видљиви вибрациони артефакти.

Следеће на овој теми, наћи "о" прстен који је, али сада стварно, прецизан. Размишљам се око белог EPDM-а, али једини начин набавке ја већа наруђбина, па још трагам по алтернативним методима.

Link to comment
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Loading...
×
×
  • Create New...