Jump to content


Stereo @ InSides (dŵr & Friends).


InSides

Recommended Posts

9 sati ranije, anubisgrau said:

 

Da li je moguce da je toliki debil? Verovatno nije slušao 10", ako priča o kompromisu.

Због мале разлике у дужини вероватно их је сврстао у групу ручки од девет инча. Релативно су ретке, заступљене код старије јапанске егзотике.

Момент инерције код ручки од 12 инча је 1,8 пута већи него код 9 инча. Он се дефинише као иницијални отпор који се јавља при хоризонталној и вертикалној ротацији гледано из перспективе игле у бразди. Краће ручице се лакше прилагођавају изненадним покретима код ексцентричних и таласастих плоча. Дуже ручице више оптерећују носач игле и дампер. Ко жели минимални момента инерције за дату ручицу, треба да тежи контратег максимално приближи лежајевима. Ту су могућа разна уради сам решења у виду трака од олова и сл. уз употребу вагице за мерење газне силе. Резултати могу да изненаде.

Link to comment
Share on other sites

1 sat ranije, Solderer said:

Неки страни аудиофили кажу да су једино Чак Норис и Мајкл Фремер ( Стереофајл, Аналогпланет)  успели да помоћу УСБ микроскопа подесе оптимални СРА. Како видети и проценити угао од 92 степени који Фремер препоручује?

Јел' имате можда Чак Норисов број? Фремера знам како да нађем.

Шала пострани, сва срећа да не морам дословно тумачити Фремерова писања.

Link to comment
Share on other sites

58 minuta ranije, Father said:

Ovde ima iskustava i slika koje ilustruju dosta na ovu temu.

Хвала @Father-e, умало заборавих ту тему. Овај микроскоп јесте играчка, ту нема дилема.

Идеја није снимити потрошеност врха (немам сад могућности за то), већ добити помоћно средство за даља истраживања. Снимке се морају радити на звучници док је монтирана на ручицу и грамофон. Зато, та "скаламерија" за држење микроскопа мора бити "дизајнирана" за мој грамофон.

Мораћу да смислим пар показиваћа за репетитивно намештање игле - микроскоп могу да фиксирам. Свакако, свака сесија би имала мало различите углове, али бар да добијем сличне фотографије у самој сесији.

Link to comment
Share on other sites

Jasno je u potpunosti šta nameravaš da posmatraš. Svakako se nameću dva ugla posmatranja. Frontalni i bočni za celovitu opsevaciju podešenosti vrha u brazdi, barem po ovim nekim parametrima koji se podešavaju šrafčićima na ručki.

Za upadni ugao vrha je ipak, čini mi se potrebno nešto veće uvećanje da se eventualno u Photoshopu posle izveštači istinski upadni ugao.

Link to comment
Share on other sites

6 minuta ranije, Father said:

Za upadni ugao vrha je ipak, čini mi se potrebno nešto veće uvećanje da se eventualno u Photoshopu posle izveštači istinski upadni ugao.

То је сигурно. Ово је тек проба да видимо дали микроскоп ради.

Link to comment
Share on other sites

Треба бити реалан, репродукција винила је скуп компромиса. Без обзира на то, квалитет звука је одличан. Ако и подесим како треба ВТА и СРА на једној плочи, та подешеност нје оптимална за остале. Многе изванредне плоче са краја педесетих и почетком шездесетих су резане на десетак степени. А звуче спектакуларно са модерним звучницама које имају ВТА од 20 степени. Оно што је најважније, СРА је параметар који је увек био строго дефинисан. На сајту ТНТ-а има изванредан чланак о томе.

Мој став је да ручку треба подесити да горња страна звучнице буде паралелна са плочом, азимут подесити помоћу огледала, а хоризонтални газну грешку по Стивенсону који је најуниверзалнији.. Јер око 30% плоча има запис ближе од 66мм где је нул поинт по Бервалду. Ко жели да слуша синглове од 7 инча то не може да са Бервалдом без изобличења јер код њих запис иде и до 43мм од центра плоче. И Стивенсон ту није идеалан, али је прихватљив. Превелико цепидлачење у подешавању води у опсесивни синдром.

Link to comment
Share on other sites

7 minuta ranije, Solderer said:

Треба бити реалан, репродукција винила је скуп компромиса.

Ко је икада научио ишта вредно пажње на туђим грешкама?

7 minuta ranije, Solderer said:

Јер око 30% плоча има запис ближе од 66мм где је нул поинт по Бервалду.

Ово је статистика око које би био веома заинтересован. Дали имате можда извор те статистике?

Link to comment
Share on other sites

6 minuta ranije, InSides said:

Ово је статистика око које би био веома заинтересован. Дали имате можда извор те статистике?

Ово је наравно једна груба процена која није далеко од истине. Не сећам се тачно где је објављено, могуће је да је сајт Аналогдепо. У мојој колекцији плоча је вероватно ту негде.

Покојни Алистер Аикман, оснивач и власник продукције ручки СМЕ у једном старом интервјуу је рекао да је њему направљена специјална верзија петице са геометријом по Стивенсону коју он преферира јер слуша углавном оперску музику где запис на ЛП-у иде готово до налепнице,  Код стандардне петице одлучили су се на Бервалда због по његовим речима, захтева тржишта и преовлађујућег тренда.

Link to comment
Share on other sites

27 minuta ranije, Solderer said:

Ово је наравно једна груба процена која није далеко од истине.

Значи чисто анегдотална статистика? Није проблем да јесте тако, све док је потпуно јасно у току дискусије о чему се ради.

27 minuta ranije, Father said:

Evo i ovo možda bude od koristi?

Хвала - нажалост, софтвер који користи Фремер (и који (*) је спакуван и са мојим микроскопом) не ради на новијим оперативним системима. Морам неку алтернативу за мерење углова да нађем.

(*) Сличан, бар по упутству и доступним фотографијама.

Link to comment
Share on other sites

26 minuta ranije, InSides said:

Значи чисто анегдотална статистика? Није проблем да јесте тако, све док је потпуно јасно у току дискусије о чему се ради.

Није ми позната статистичка метода којом се је дошло до тог податка. Вероватно емпиријски на основу узорака различитих типова музике , године издања , времена трајања снимка итд. Ја сматрам да грамофон мора да буде универзална справа за све врсте плоча где не треба размишљати о дужини записа и дисторзији на крају записа. Све то уз цену минималног повећање изобличења на остатку. Па нека је и 5% свих плоча.

Није ми јасно, о чему се још у дискусији ради?

Link to comment
Share on other sites

 

9 minuta ranije, Solderer said:

Није ми јасно, о чему се још у дискусији ради?

За било коју дискусију, веома је важно да се зна како је урамљена.

Ево рецимо, Ваш, горе објављен лични став...

1 sat ranije, Solderer said:

да ручку треба подесити да горња страна звучнице буде паралелна са плочом, азимут подесити помоћу огледала, а хоризонтални газну грешку по Стивенсону који је најуниверзалнији.. 

...базира се на статистику коју сте објавили. Да осталим учесницима дискусије (ево, ове дискусије) буде јасније на основу чега је формиран тај став, добро је употпунити сваки изнесен факт са извором (*) истог. 

(*) У овом случају, која је намена статистике, колика је статискичка маса, каква је методологија (и зашто), и на крају (и најмање важно), ко је аутор. 

Trust, but verify.

Link to comment
Share on other sites

46 minuta ranije, InSides said:

Морам неку алтернативу за мерење углова да нађем.

A da ubaciš sliku u AutoCad pa iscrtaš linije uglova i kotiranjem ugla dobiješ istu stvar. Koliko znam koristiš Acad?

Link to comment
Share on other sites

3 minuta ranije, InSides said:

..базира се на статистику коју сте објавили.

Ево, узео са лењир и мерим. Има изненађујуће много плоча испод 66мм, не само класике. Ја не знам шта је то енд оф сајд дисторжн о чему се на форумима нашироко дискутује. Зашто Јапанци преферирају Ственсона? Бервалда су исфорсирали Британци, нарочито Мартин Коломс. Он има мања изобличења до 66мм, питање је колико се то заиста чује. Али 1.3% на 60мм на неким плочама се итекако чује.

 

Link to comment
Share on other sites

6 minuta ranije, Father said:

A da ubaciš sliku u AutoCad pa iscrtaš linije uglova i kotiranjem ugla dobiješ istu stvar. Koliko znam koristiš Acad?

То је свакако једна од опција.

Хтео сам да проверим могућности за on-the-fly мерења - рецимо, овај микроскоп, базиран на OVC камери, може да ради директно са Android таблетима преко OTG адаптера.

6 minuta ranije, Solderer said:

Ево, узео са лењир и мерим.

То је потенцијална основа за вредну будућу статистику. Надам се да планирате да објавите резултате.

Tom Ketcham је, на AudioAsylum форуму, својевремено (Јануари 2017) објавио своја мерења за просечну дебљину плоча. Објаснио је да је статистика анегдотална, али зато објавио резултате заједно са (1) величином статистичке масе, (2) методологијом и (3) алатима:

https://www.audioasylum.com/cgi/vt.mpl?f=vinyl&m=1153087 (*)

(*) Скролајте на доњој половини стране.

Link to comment
Share on other sites

2 minuta ranije, InSides said:

То је потенцијална основа за вредну будућу статистику. Надам се да планирате да објавите резултате. 

Ти се наравно шалиш. То ме не пада на памет. Шта би то значило у маси свих плоча на свету? Недовољан узорак. Ја хоћу да чујем све моје плоче на најбољи могући начин уз нужне компромисе са једном ручицом. Ко сматра ово битним и има могићности за две ручице, нека их угради по обе геометрије, и лењир у руке. Веома практично решење, зар не?

Link to comment
Share on other sites

1 sat ranije, Solderer said:

Недовољан узорак.

Ето тако.

1 sat ranije, Solderer said:

Ја хоћу да чујем све моје плоче на најбољи могући начин уз нужне компромисе са једном ручицом.

Поздрављам. :)

Link to comment
Share on other sites

5 sati ranije, Father said:

Za upadni ugao vrha je ipak, čini mi se potrebno nešto veće uvećanje da se eventualno u Photoshopu posle izveštači istinski upadni ugao.

Игла у lead-in бразди, осветљена са три стране:

CSTxHYh.jpg

И још, сада када је црвена звучница релативно разраена, ево остале параметре комбинације:

  • Хоризонтална резонтантна фрекфенција: 10Hz;
  • Вертикална резонантна фрекфенција: 10Hz.

Подешавање phono параметра код Devialet-а укључује:

  • Улазна осетљивост 0.25mV;
  • Оптоварење 200Ω;
  • RIAA 1976 крива.
Link to comment
Share on other sites

6 minuta ranije, InSides said:

Игла у lead-in бразди, осветљена са три стране:

CSTxHYh.jpg

Vidi se da je izrazito pipavo namestiti mikroskop potpuno bočno. Na slici se vidi zadnja ravan dijamanta. Ako je za utehu oštrina, fokus i uvećanje je odlično, pa je samo još potrebno malo doterati osu gledanja na što ortogonalnije bočni pogled i 100% profil dijamanta.

Znam da ćeš ti to perfektno izvesti, kao što znam koliko je sve to zamoran i pipav posao. Svakako, ma koliko to deluje kao zezancija, ja bar, na neki način uživam kada se sa tim igram. :D :cheers

Link to comment
Share on other sites

Just now, Father said:

Vidi se da je izrazito pipavo namestiti mikroskop potpuno bočno. Na slici se vidi zadnja ravan dijamanta. Ako je za utehu oštrina, fokus i uvećanje je odlično, pa je samo još potrebno malo doterati osu gledanja na što ortogonalnije bočni pogled i 100% profil dijamanta.

Микроскоп на својем сталку, на стакленој чаши која је на шољи за кафу, испод које су десетак листова А4 хартије како би се могао играти дебљином. :D

Кад имам мало више времена, узећу сталак за компаратор, то је већ стабилније за намештање.

Link to comment
Share on other sites

Možda neki tronožac za kameru? Za njega fiksirati mikroskop pa se onda igrati bar po visini i horizontalno okolo ose vrha. Ako je dobro stegnuto nekakvim kaišem može se lako podešavati zoom i fokus sa uvidom na ekranu računara.

Link to comment
Share on other sites

  • 1 month later...

Прошло пар месеци без промена, па да не занемаримо неиздрж.

Концепција система ми омогућава да сведем број каблова на минимум, па могу себи некако оправдати каблове више класе (рецимо, више ценовне категорије). Веран AudioQuest-у, сви интерконекти су дошли до нивоа PSC+ у комбинацији са DBS-ом, што је оставило једино мрежни кабал на Devialet-у. Једини проблем у томе је што сви модели AudioQuest-а те класе долазе са класичним "аудиофилским" IEC конекторима коју су превелики за Devialet (одвајају појачало од подлоге, и задњи поклопац се не може поставити)...

...до пре пар месеци, када је AudioQuest увео нову линију "Wind Series" мрежних каблова, који имају нове верзије AudioQuest-ових AC конектора, предвиђене за нископрофилне уређаје (AudioQuest већ неко време сурађује са Devialet-ом, па верујем да је и то помогло).

Од прекјуче, у систему AudioQuest Blizzard (PSC+ у комбинацији са 72V DBS-ом):

rLWruvd.jpg

...заменио досадашњи NRG-2 који већ носи радости новом власнику.

Израда је беспрекорна, што је и за очекивати. Мало тежи за руковање зато што је скоро двапут дебљи од NRG-2, а и простор иза појачала је веома тесан. IEC конектор има урез који тачно одговара поклопцу Devialet-a. :)

О звучним импресијама за пар недеља.

И надам се да је то (скоро) то. У ближој будућности, зависно од тога колико ће бити успешан мој будући експеримент са дигиталијом, размишљам једино о нешто бољим каблом за USB.

Link to comment
Share on other sites

Честитке на шетњи по степеницама до неба :)

Пробај обавезно нешто из гаме Интона УСБ каблова ако си у прилици.

Поздрав.

Link to comment
Share on other sites

21 minuta ranije, ab said:

Пробај обавезно нешто из гаме Интона УСБ каблова ако си у прилици.

Хтео бих, али како изгледа, једино могу Интону пробати ако купим. :(

Сад се морам мало посветити ревитализацији HTPC-а. Чишћење (и хардвера, и софтвера), експерименти са софтвером за управљање музике, можда експериментирање са USB картицама.

Link to comment
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Loading...
×
×
  • Create New...