Jump to content


Stereo @ InSides (dŵr & Friends).


InSides

Recommended Posts

3 sati ranije, prophet said:

kolika je razlika u podesavanju VTA izmedju elipticne i fine line?

То је веома тешко утврдити осим ако се не тестирају исте звучнице са различитим профилима игле. Разлика у VTA поставци између ове звучнице и DL-103ке која је претходно била на ту ручицу је релативно мала, али димензије звучница су доста различите.

DL-103 има 15 милиметара од врха звучнице до врха игле, док за ову звучницу, та димензија је 20 милиметара. То свакако, не значи да се ручица мора подићи за 5 милиметара да би услови били идентични. Ове две звучнице имају различите кантилевере, различите суспензије, различиту газну силу, тако да то допунски компликује (*) ствари.

(*) Опет потсећам себе да морам набавити портабл микроскоп за реално истраживање утицаја VTA - текст који сам најавио у прошлој ламентацији о азимуту је скоро спреман, као и методологија, али морам добити дај микроскоп за потпуни дојам.

Link to comment
Share on other sites

Da, zavisi i od ugla kantilevera, zatim od tipa igle. Problem je što ni kod samih proizvođača ne postoji ujednačenost kvaliteta čak i u istim serijama. Tako da sa te strane gledano odobravam operacije ovog tipa sa crvenom zvučnicom. Tu je u stvari najvažniji SRA za ove tipove vrhova. Njega je mislim najjednostavnije podesiti na uvo, a za to je potrebno imati mogućnost on the fly podešavanja VTA. A opet promena VTA dovodi do potrebe da se koriguje  HTA. Ali da sačekamo mikroskop, imam dosta vere u tu metodologiju. 

Link to comment
Share on other sites

1 hour ago, prophet said:

Tu je u stvari najvažniji SRA za ove tipove vrhova. Njega je mislim najjednostavnije podesiti na uvo, a za to je potrebno imati mogućnost on the fly podešavanja VTA. A opet promena VTA dovodi do potrebe da se koriguje  HTA. Ali da sačekamo mikroskop, imam dosta vere u tu metodologiju.

Prophete sta je molim te HTA ?

Link to comment
Share on other sites

9 sati ranije, Krca44 said:

Prophete sta je molim te HTA ?

Нисам Prophet, али пошто сам иницијално убацио акроним без елаборација (што обично избегавам), ево овде.

HTA = Horizontal Tracking Angle, или угао отклонења ручице од њене уздужне осе. Ово је вредност која је принципијелно идентична углу отклона са киме је дизајнирана ручица (offset angle) али само када је ручица прецизно постављна по параметрима по којим је дизајнирана.

Зашто би ово некад могло да буде проблем?

Ако претпоставимо следеће:

  1. Ручица има ефективну дужину од 312 милиметара; и,
  2. Порамњивање је по Löfgren "B" прерачунима.

То резултира следећим параметрима:

  1. Растојање примарне оси ручице од оси окретања плоче од 298.58 милиметара;
  2. Угао отклона од 17.428°; и,
  3. Оверхенг игле (overhang) од 13.423 милиметара.

Ова комбинација резултира луком са просечном RMS дисторзијом између две null тачке од 0.2712; а максималној од 0.3144.

Ако сада, променимо VTA (вертикални угао праћења) за 10 милиметара (*) у било којем правцу, а ефективна дужина остане иста, добијаме следеће параметре:

  1. Растојање примарне оси ручице од оси окретања плоче од 298.37 милиметара;
  2. Угао отклона од 17.439°; и,
  3. Оверхенг игле (overhang) од 13.432 милиметара.

Ова комбинација резултира луком са просечном RMS дисторзијом између две null тачке од 0.2714; а максималној од 0.3146. Такође, угао отклона се повећао за 0.011°.

Ако се упореде ова два "стања", добијамо повећање просечне RMS дисторзије за 0.07%, а повећање максималне од 0.063%. Побољшање у домену дисторзија које би се добило евентуалном корекцијом VTA/SRA мора (бар) да анулира ову разлику за номинално бољи резултат. 

(*) Узео сам вредност од 10 милиметара, зато што та вредност даје ~2° отклона у VTA/SRA параметрима, што би био минимални распон за иоле важније закључке.

Link to comment
Share on other sites

21 minuta ranije, Majda said:

Valjda Horizontal Tracking Angle?

A SRA?

 

SRA = Stulys Rake Angle (угао "грабуљања" игле).

14 minuta ranije, Woland said:

menščini da promena vrha igle više utiče na SRA nego na HTA

Свакако. Угао под којем је врх игле спојен са кантилевером је сигурно различит од ОЕМ угла.

Ако се референцирамо на моју задњу поруку, у идеалним условима (ригиднан спој игле и кантилевера), промена VTA се директно реплицира на промену SRA, мада утиче на промену HTA.

Link to comment
Share on other sites

Na osnovu istrazivanja objavljenih u Radiotron design handbook-u, mnogo vece dstorzije ukupnog zvucnog rezultata bez obzira na tip zvucnice i sve drugo, izaziva duzina rucice, i offset ugao. Na osnovu jasnih formula i zakljucaka, svodi se na to da sto je duza rucica izoblicenja opadaju. ALI samo ako je za tu duzinu rucice izracunat specificni offset ugao pod kojim je savijen deo rucice iza glave. To nije samo ugao "nakrivljene" glave na pravoj rucici potrebno je izracunati i duzinu tog dela za taj offset. Primeri takvih rucica. EMT, Tomas Shick, itd. 

Link to comment
Share on other sites

@InSides Lepo objašnjeno, hvala.

Pored pomenutog, ne bi bilo zgoreg da svaki vinil odnosno album poseduje nešto poput servisne knjižice u kojoj bi bilo upisivano kada je čišćena, kao i podešavanje VTA. Proizvođač gramofonskih ručica Loci svojevremeno je dao tabelarni prikaz u zavisnosti od proizvođača vinila:

 

Loci VTA.jpg

Link to comment
Share on other sites

Ручице од 12 инча имају мању газну грешку, али знатно већи момент инерције од оних од девет инча. А то погоршава праћење бразде плоче. Такође, за исту ефективну масу структурно су мање чврсте.

Модерне звучнице имају по спецификацији ВТА од 20 степени, а по тестовима углавном око 23. До 1975 год. стандард при резању био је 15 степени. СРА је много важнији и ту одступања нису велика. Прецењује се утицај ВТА на репродукцију. Он много зависи од дужине носача игле.  Кратки носачи имају велике варијације ВТА.

 

 

 

Link to comment
Share on other sites

Mislim da svi ti uglovi ne mogu da se podese. Mozda u slucaju da je cvrsta veza kantelivera i svega ostalog. Medjutim sve zvucnice imaju pokretni deo koji je nekom vrstom vesanja vezan za telo... Mehanicke osobine tog vesanja se menjaju u toku vtemena. Mislim da je prvi korak, postaviti zadatu masu. Onda podesiti sa tom masom ugao pod kojim stilus "ore" brazdu. sledeci korak podesiti VTA u odnosu na prethodna 2 elementa i na kraju HTA. Mada verujem da mora da se produ ponovo odredjeni koraci? I da mozda nije moguce da pri tom sve rucice budu paralelne sa plocom?

Malo mi je sveto komplikovano... Mislim da je tu poemta imati vise rucica za svaku glavu koja se eventualno koristi, jer to je ubistvo podesavati svaki put ponovo?

(Meni ne pada na pamet da radim ta podesavanja kada konacno budem ponovo sastavio gramofon. Samo cu da podesim gaznu silu i ako budem imao uslova taj jedan osnovni ugao... :oops::evil:) Vama svaka cast...:klanjanje

Link to comment
Share on other sites

4 sati ranije, prophet said:

Pored pomenutog, ne bi bilo zgoreg da svaki vinil odnosno album poseduje nešto poput servisne knjižice u kojoj bi bilo upisivano kada je čišćena, kao i podešavanje VTA.

Discogs апликација омогућава рудиментарно допунско тагирање. Тренутно, користим те тагове за озчанивање баш када је задњи пут прописно чишћена плоча. На мишљењу сам да развијем плагин за Discogs апликацију (наводно имају то у план ако је судити по API специфицацији) који би дозвољавао допунско тагирање.

Свакако, то би једино функционирало ако користите Discogs за каталогизацију, али ја крећем прво од себе. :D 

4 sati ranije, Solderer said:

Такође, за исту ефективну масу структурно су мање чврсте.

Молим за појашњивање. Зашто би дужа ручица са истом ефективном масом бија структурно слабија од краће ручице исте ефективне масе?

2 sati ranije, Majda said:

Mislim da svi ti uglovi ne mogu da se podese.

Теоретски могу. Практично... то је већ друга мука.

Веома је мало ручица (ако уопште и постоје реални примери) где се било кои од ових параметара могу подешавати независно од осталих. Рецимо, (1) промена газне силе (VTF) директно утиче на VTA/SRA због утицаја на суспензију, (2) промена VTA/SRA директно утиче на HTA због потенцијалне промене ефективне дужине, VTF + VTA промене утичу директно на азимут код ручица са флексибилним пивотом итд...

Баш затоа, хтео сам да урадим своја истраживања за сваки од ових параметара посебно, да утврдим колики је потенцијал увођења дисторзија сваког од њих, па да онда оптимизирам оне са већим утицајима.

Ово је, нажалост, игра компромиса, и понекад без пардона гањамо ветрењаче.

Link to comment
Share on other sites

29 minuta ranije, InSides said:

Молим за појашњивање. Зашто би дужа ручица са истом ефективном масом бија структурно слабија од краће ручице исте ефективне масе?

Већа дужина и тањи зидови цеви утичу да се тзв. bending mode резонанца јавља већ на нижим фреквенцијама, што је непожељно. СМЕ петица од девет инча има боље структурне резонанце од верзије од дванаест. Мислим да је Мајкл Фремер у праву када каже да су ручке од девет инча најбољи компромис.

Link to comment
Share on other sites

17 minuta ranije, Solderer said:

Већа дужина и тањи зидови цеви утичу да се тзв. bending mode резонанца јавља већ на нижим фреквенцијама, што је непожељно.

Аха, јасно. У том специфичном случају, то је најверојатније и тако.

Мада, сматрам да би било који озбиљан дизајнер ручица узео у обзир структурна учвршћавања - осим ако намерно не гања више дисторзија.

Link to comment
Share on other sites

19 sati ranije, Majda said:

ALI samo ako je za tu duzinu rucice izracunat specificni offset ugao pod kojim je savijen deo rucice iza glave. To nije samo ugao "nakrivljene" glave na pravoj rucici potrebno je izracunati i duzinu tog dela za taj offset. Primeri takvih rucica. EMT, Tomas Shick, itd. 

Генерално, преферирам ручице где цев не прати неку предефинирану кривину, бар када се ради о финим подешавањима.

Не сметају ми ручице кривих цеви, свакодневно користим SME 3012. Недостатак тих ручица (ако се уопште може назвати недостатком) је то што су закључене на криву порамњивања коју је дизајнер изабрао. Једини проблем тога је што постоје различите колекције плоча, и различити афинитети.

Рецимо, SME 3012 (раније верзије) прате криву порамњивања која минимизује дисторзије на почетку плоче (по прерачунима, крива је негде између Stevenson-а и Löfgren A. То може да буде проблем зато што, на рачун смањивања дисторзије на почетку плоче, повећава дисторзију на крају плоче, и директно утиче на IGD (Inner Groove Distortion).

Моја SME 3012 прати Löfgren A (као старије верзије 3012-тице) што резултира мало већем нивоу просечне дисторзије, али је сада та укупно мања дисторзија видљива на већој површини плоче (што мени одговара).

Link to comment
Share on other sites

6 minuta ranije, prophet said:

Ko zna koliko bi čekali na ovo da te nismo motivisali:)

Snimi je bočno pod pravim uglom. Već na ovoj slici deluje da je blago povučena ka nazad kako i treba da bude.

Нашао локално препродавца, и то баш данас. У противном, чекао би ја још неколико недеља са Алија.

Постављање је веома пипаво. Морам да смислим неку скаламерију за да могу да добијем (1) поновљиве, (2) јасне и (3) релевантне фотографије за будућа истраживања.

Али лепа ова игла, мајку му.

Link to comment
Share on other sites

On 18.5.2019. at 21:21, Solderer said:

Мислим да је Мајкл Фремер у праву када каже да су ручке од девет инча најбољи компромис.

 

Da li je moguce da je toliki debil? Verovatno nije slušao 10", ako priča o kompromisu.

Link to comment
Share on other sites

8 sati ranije, InSides said:

Постављање је веома пипаво. Морам да смислим неку скаламерију за да могу да добијем (1) поновљиве, (2) јасне и (3) релевантне фотографије за будућа истраживања.

Jedino i isključivo ako napraviš novi fiksni nosač veće stabilnosti i snažnijeg gripa mikroskopa. Ovaj koji ja imam ima izuzetno kilavo postolje na kome mikroskop blago povlači njegov USB kabl. Fiksirati ga u identičnu poziciju dva puta je nemoguće osim da ga prikuješ za neki nosač, a iglu (kada posmatram čištoću) postaviš na idealano postolje za taj momenat fokusa+uvećanja+daljine od slikanog predmeta.

Dodatni problem stvara i to da maksimalno uvećanje za posmatranje cantilivera i vrha u groplanu podrazumeva, da je sam vrt igle donekle u "ustima" objektiva...

Za slikanja sa širim fokusom, kao što si ti dao sliku bi trebalo da lakše dođeš do nekog rešenja, ali bez nekakvih repera (linijica) na poziciji slikanja nećeš lako uspeti da standardizuješ ni poziciju ni vizuru. Čak i da čvrsto fiksiraš telo mikroskopa, i podesiš uvećanje i fokus, tako da dobiješ oštar kadar, služiće ti samo za tu priliku i taj trenutak štelovanja. Sumnjam da će biti moguće apsolutno iztvesti poklapanje novih snimaka koji bi usledili u razmaku od 2 nedelje npr. sa tim koje bi sada izveo.

Ako se zoom i fokus ručno podešavaju (kao kod mene), to je problem više, ipak ako se barem uvećanje podešava paramerarski iz aplikacije, onda bi još i moglo da nešto da se standardizuje.

Osećam da će se gledati lepa galerija slika mikronskih detalja ubuduće. :thumbsup2

Link to comment
Share on other sites

Неки страни аудиофили кажу да су једино Чак Норис и Мајкл Фремер ( Стереофајл, Аналогпланет)  успели да помоћу УСБ микроскопа подесе оптимални СРА. Како видети и проценити угао од 92 степени који Фремер препоручује?

Link to comment
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Loading...
×
×
  • Create New...