Uporedjivanje original cd - a sa 24 bit snimkom

[Majda]

Vaistinu se rodi.

Necu vise da "trolujem" u temi

[Zexx]

2 minuta ranije, Majda said:

Ha Ha. Dobar si... Ma ne interesuje me trolovanje uopste stvarno. Ima na forumu barem jos 10 clanova, ako ne i mnogo vise, koji o zvucnom rezultatu komprimovanih fajlova misle na osnovu iskustva slusanja isto kao i ja ali ih ne intersuje da se upstaju u beskrajne rasprave.

Pa mislim da Ti imas veliku kolekciju originalnih izdanja?

(Ja sam moju neveliku TZV "kolekciju" od nesto manje od 100 komada originalnih CDova odavno podelio prijateljima. Jednostavno sam se demoralisao kada sam bio u prilici da vidim sta sve ljudi imaju od muzickih izdanja...)

Nemam ništa protiv subjektivnih utisaka i takva rasprava me zanima kao lanjski sneg, ali imam protiv pseudo nauke i zabluda koje odatle proističu. Toliko toga pogrešnog i u suštini, štetnog je ovde napisano da bi brisanje cele teme možda bilo najcelishodnije. Još samo kad bi ova tema bila jedina takva...

[vdzele]

Evo i ja kao laik se javljam, sa nadom da i mene dežurni cinici neće djonom skrljati. Takozvani "We take no bullshit" majstori.

Nešto od ovog sam pisao već ranije u nekoj temi.

Sve što je u prirodi je analogno. Ono kako mi čujemo stvari je analogno. Studijska tehnika je sva analogna sve do zadnjeg dela u lancu gde se analogni signal prebacuje putem analogno-digitalnog konvertera (ADC) u digitalni.

Svaka pesmu ili ton možemo predstaviti u obliku frekventne krive. Frekventna kriva je ono što vidimo na ekranu grafičkog ekvilajzera u deliću sekunde. Ona se stalno krivi i pomera kako pesma teče. Sa leve strane su basevi, sa desne su visoke frekvencije.

Tu krivu treba nekako prebaciti u digitalni zapis. Kako ona ima beskonačno puno tačaka, digitalna tehnika uzima dovoljan broj tačaka da bi je mi čuli dobro.

AD konverter pravi u kooridinatnom sistemu neku mrežu, X i Y osu sa mrežom. Duž X ose ide sample rate. Sample rate u prevodu znači uzorkovanje. U toku jedne sekunde se uzima 44100 uzoraka frekventne krive i oni su ravnomerno raspoređeni. Svakom uzorku se dodeljuje digitalna šifra u obliku 0111011010.

Pre same dodele šifre mora se znati i glasnoća tona. Y osa predstavlja tu glasnoću (db). Ona se isto horizontalno preseca u zavisnosti koliki je bit rate. Ako je bit rate 16, onda ima 2x2x2x...x2 (16 puta) takvih horizontalnih linija. Visina tona se aproksimira najbližoj horizontalnoj liniji kojih ima isto jako puno. Ove horizontalne i vertikalne linije predstavljaju jednu veoma gustu mrežu.

Znači u toku jedne sekunde konverzije pesme mi dobijamo samo 44100 podataka o jednoj frekventoj krivi, iako je ona ima bekonačno mnogo tačaka kad se izvodila u studiju.

Iz ovog sledi da WAV format upisuje tačno određen broj informacija za određenu poziciju u koordinatnom sistemu.

Međutim nema svaka pesma neku informaciju za određenu poziciju. Ako krene solo violina šta se dešava u donjem spektru - pa tu nema ničega.

Ono šta sam ja davnih dana čitao o ovome, iz knjiga, jeste da se tu opet dodeljuje neka informacija - nema ničeg. Digitalna tehnika dodeljuje neki kod za to. U WAV formatu imamo jako puno takvih kodova.

Dosadašnje moje iskustvo sa audio plejerima govori da svi oni čitaju WAV format kao konstantan bit rate od 1400kbps. U ovaj protok su znači ušli i realni tonovi ali i prazan ton.

Čitajući opet davno o flac formatu on sve te kodove koji imaju prazan ton briše i ostaju samo kodovi sa nekim realnim tonom. Neki plejeri čitaju flac kao varijabilni. Ovo je skroz OK jer realno svaka pesma tonski ide gore dole - ima se više ili manje informacija.

Flac format kad prebacimo opet u wav on opet dobije istu veličinu. Zašto? Pa postoji valjda neki protokol o upisu svakog određenog polja. Tamo gde nema tona dodeljuje se 0 i ona je tu sam informacioni balast. Po istom principu radi ripovanje se CD-a u wav.

Verovatno sam u nečemu ovde pogrešio, pa bi voleo neko ko vodi kulturan dialog da mi objasni gde sam pogrešio.

[Nomimasen]

16 sati ranije, Bujodrag said:

Mis'im, da se ne zezamo, znam o zvuku više od većine ovde,slušao sam i sopstvene snimke, bio po raznim studijima, učestvovao u mikisanju i produciranju, poznajem školovane ozbiljne stručnjake i jedini zaključak koji izvodim je da proklinjem dan kad sam se navukao na audiofiliju.

Ovo sa većinom - polagano. Nije baš tako kako ti se čini.

Ako je audiofilija put ka reprodukciji muzičkog sadržaja na najvišem dostupnom nivou, zašto bi je proklinjao dan kada si je upoznao?

17 sati ranije, Bujodrag said:

Da se razumemo, ja lično mislim da su to budalaštine, kao i takozvani kvalitet vinila i gramofona ali ne moram odmah da skačem drugima u oči. Pristojnije je da  razmislim i proverim šta mi takva izjava na nekom forumu znači, pa čak i ako potiče od znalca, pa tek onda da spopadnem nesrećnu svetrpeću tastaturu.

Jeste pristojnije razmisliti.

[Delija]

@vdzele

Deo oko violine i "praznog tona" si promasio i to iz vrlo jednostavnog razloga - promasio si totalno koja kriva se sempluje.

Ne sempluje se "spectrum analyzer" kriva iliti kako si je ti nazvao "graficki ekvilajzer" (to ne bi imalo nikakvog smisla), vec "oscilloscope". 

Da ne trabunjam, drugi su to vec lepo objasnili:

http://oscopes.info/basics/2263-a-comparison-between-oscilloscopes-and-spectrum-analyzers

Jedini nacin da u LPCM podacima postoji stvarno "prazno" je apsolutna tisina, a ne nedostatak samo nekih frekvencija.

 

I nemojte da pronalazite toplu vodu - jos ce da vam ispadne hladna na kraju

Zna se jako dobro i sta je WAV i sta je LPCM i sta je lossless (FLAC, APE, WV, ALAC, TTA, koji god...). Sve je savrseno dobro dokumentovano i ako vas stvarno zanimaju tehnicki detalji - google is your friend.

[Nomimasen]

4 sati ranije, vdzele said:

Znači u toku jedne sekunde konverzije pesme mi dobijamo samo 44100 podataka o jednoj frekventoj krivi, iako je ona ima bekonačno mnogo tačaka kad se izvodila u studiju.

Većim delom si tu negde. Ipak, ne radi se o frekventnoj krivi koja je predmet uzorkovanja, već o talasu.

Sada videh da se @Delija ispravno nadovezao na isto.

Ako je beskonačno mnogo tačaka = nema tačaka, onda stoji drugi deo rečenice.

 

[shon3i]

43 minuta ranije, Delija said:

@vdzele

Deo oko violine i "praznog tona" si promasio i to iz vrlo jednostavnog razloga - promasio si totalno koja kriva se sempluje.

Ne sempluje se "spectrum analyzer" kriva iliti kako si je ti nazvao "graficki ekvilajzer" (to ne bi imalo nikakvog smisla), vec "oscilloscope". 

Da ne trabunjam, drugi su to vec lepo objasnili:

http://oscopes.info/basics/2263-a-comparison-between-oscilloscopes-and-spectrum-analyzers

Jedini nacin da u LPCM podacima postoji stvarno "prazno" je apsolutna tisina, a ne nedostatak samo nekih frekvencija.

 

I nemojte da pronalazite toplu vodu - jos ce da vam ispadne hladna na kraju

Zna se jako dobro i sta je WAV i sta je LPCM i sta je lossless (FLAC, APE, WV, ALAC, TTA, koji god...). Sve je savrseno dobro dokumentovano i ako vas stvarno zanimaju tehnicki detalji - google is your friend.

A i source code je dostupan, i moze se zacas proveriti "ispravnost"

Mislim da je dovoljno reci da su polazni WAV i dekompresovani WAV (od FLAC-a ili nekog drugog lossless encodera) bit identicni sto znaci da je svaka polazna 1i 0 na istim mestima gde su i ranije bili, znaci nema odstupanja, jer to nije analogno . Ukoliko jeste onda je doslo do greske prilikom kompresije/dekompresije, i to je druga strana price.

Takodje se moze odraditi i null test zvuka u nekom od audio editora tako sto se invertuje jedan od audio zapisa i umixuje se preko postojeceg... ako se dobije kompletna tisina, znaci da su dva fajla 100% identicna.

@vdzele da ne shvatis pogresno, razmisljanje o tome da FLAC nije 100% identican kao WAV, po meni kao kad neko razmislja da je kopiranje sa recimo sa harda na usb i obratno proces na kome fajl na usb-u vise nije onaj pocetni.

 

[nkrgovic]

16 sati ranije, shon3i said:

razlika sigurno postoji, tj mora da postoji u nekoj meri. Ali htedoh da kazem MP3 moze da zvuci mnogo bolje od onog sto je prosecan slusalac mogao da cuje, od uglavnom downloadovanih sa interneta. Vecinu stvari se uvidi prostim konvertovanjem tog FLAC-a u MP3, nekim kvalitetnim MP3 encoderom kao sto je LAME.

 Pazi, ja cu da se slozim sa tobom. Nije da nije bolje, ali meni je mp3 skroz OK za neke stvari, kao casual slusanje "sa radija". Ja slusam Tidal, koji placam, i slusam najkvalitetnije moguce, jer kad se opustim i slusam - cujem razliku, ali da nema nista druga ja nemam problem da "sa radija" slusam mp3. Cesto slusam mp3 stream sa raznih stanica - ne smeta mi.

 Da li je to za ozbiljno slusanje? Nije. Da li moze da se uziva u muzici? Naravno da moze. Mislim da je @Bujodrag u pravu - ako vam je muzika bitna, slusacete i nesto drugo.

[vdzele]

Shon3i - Lepo.

Nego mi nije jasno jedna stvar. Ti kažeš da su oni identični, bit po bit.

Vidimo da kad se wav konvertuje u flac da je flac manji fajl od wava. Opet kad se on vrati u wav dobijemo istu veličinu.

Šta je to što nestane, odnosno što se doda u fajlu?

[nkrgovic]

15 sati ranije, Majda said:

Video sam to na wikipediji. Nisam mogao da verujem da je tako. To iskljucivo znaci da niko ne preuzima odgovornost. A upravo je argument u prilog tome da oni koji placaju originalna izdanja u punom formatu dobijaju to za sta daju novac. Mi drugi koji preuzimamo besplatno, ne dobijamo originalno izdanje vec nesto sto ce posle enkodovanja postati originalno. Ta cinjenica je ekvivalentna tome da to sto dobijamo besplatno NIJE original...

I tamo se ne tvrdi da je fajl u zvucnom produktu "isti", vec samo da je na "papiru" to isti fajl ALI posle upotrebe programa. Jedan za komprimovanje drugi modul za dekomprimovanje.

(Takodje to sto "niko" ne drzi licencu ne znaci da niko nije napisao algoritam i software. Neko je to uradio i pitanje je zbog cega to nije patentirao? To je ozbiljan posao. Zasto ti ljudi nisu uzeli nesto posteno zaradjenog novca kako bi na fer osnovi naplatili izvrseni rad?) 

Trece, ima vise verzija programa. 3 verzije. Da li to znaci da se i produkti razlikuju? 

I sam si rekao:

Zasto da se naplati vise AKO je isto? I ako se to "isto" moze dobiti besplatno na netu.

Ono sto je sigurno i gde su komprimovani formati odigrali veliku ulogu je demokratizacija i sirenje muzickih informacija. Ali to su ranije radili uglavnom broadcasting servisi? 

Izvini nije mi namera da se raspravljam na badnje vece, nemoj molim te ovo sto pisem shvatiti pogresno?

 Ovako, ajde pogledaj i naucne radove objavljene na raznim institutima i pitaj se zasto su oni objavljeni? Pogledaj celu F/OSS zajednicu i pitaj se opet? PItaj se sto se ne placa Linux, ili gcc , ili mnogo drugih alata kud i kamo ozbiljnijih od ovoga.... 

 Ti bas ne razumes kako to radi, ocigledno - fajl je fajl. Nema orginal i nije orginal. Svi fajlovi su isti, nema nacina da se utvrdi koji je "orginal", kopiraj fajl milion puta i dobices isti fajl. Napravi zip/unzip 50 puta, dobices isti fajl. Nema sta da ti "neko" garantuje, ono sto ti garantuje je matematika iza toga - ako ne verujes drugima imas izbor da sednes, zasuces rukave i naucis matematiku.

 Vise se placa bolji kvalitet. To nije isto, to niko nije rekao da je isto. Isto je komprimovani FLAC i WAV. Nije isto mp3, makar 320kbps i FLAC. Nije isto 16/44 i 24/96.

[nkrgovic]

4 minuta ranije, vdzele said:

Shon3i - Lepo.

Nego mi nije jasno jedna stvar. Ti kažeš da su oni identični, bit po bit.

Vidimo da kad se wav konvertuje u flac da je flac manji fajl od wava. Opet kad se on vrati u wav dobijemo istu veličinu.

Šta je to što nestane, odnosno što se doda u fajlu?

 Moraces da sednes i naucis kako radi kompresija. Pocni odavde - DEFLATE zapravo koristi FLAC, kao i npr. Zip.

[nkrgovic]

5 sati ranije, vdzele said:

Sve što je u prirodi je analogno. Ono kako mi čujemo stvari je analogno. Studijska tehnika je sva analogna sve do zadnjeg dela u lancu gde se analogni signal prebacuje putem analogno-digitalnog konvertera (ADC) u digitalni.

Svaka pesmu ili ton možemo predstaviti u obliku frekventne krive. Frekventna kriva je ono što vidimo na ekranu grafičkog ekvilajzera u deliću sekunde. Ona se stalno krivi i pomera kako pesma teče. Sa leve strane su basevi, sa desne su visoke frekvencije.

Tu krivu treba nekako prebaciti u digitalni zapis. Kako ona ima beskonačno puno tačaka, digitalna tehnika uzima dovoljan broj tačaka da bi je mi čuli dobro.

AD konverter pravi u kooridinatnom sistemu neku mrežu, X i Y osu sa mrežom. Duž X ose ide sample rate. Sample rate u prevodu znači uzorkovanje. U toku jedne sekunde se uzima 44100 uzoraka frekventne krive i oni su ravnomerno raspoređeni. Svakom uzorku se dodeljuje digitalna šifra u obliku 0111011010.

 Evo, ovde si pogresio. Analogni signal odredjene frekvencije, nema beskonacno mnogo tacaka. Svaki ton, koji ima odredjenu frekvenciju se matematicki moze predstaviti sa konacno mnogo podataka, bez ikakvih gubitaka. Pocni od Shannon-Nyquist teoreme.

[Delija]

20 minuta ranije, vdzele said:

Shon3i - Lepo.

Nego mi nije jasno jedna stvar. Ti kažeš da su oni identični, bit po bit.

Vidimo da kad se wav konvertuje u flac da je flac manji fajl od wava. Opet kad se on vrati u wav dobijemo istu veličinu.

Šta je to što nestane, odnosno što se doda u fajlu?

Jel si koristio ZIP nekad u zivotu?

[vdzele]

Dobro. Pogrešno sam neke stvari protumačio. Ja priznajem.

Mada ruku na srce i ne interesuje me to toliko duboko.

Pozdravite Nunkvista i Shanona kad ih vidite

[dj.nik]

28 minuta ranije, vdzele said:

Shon3i - Lepo.

Nego mi nije jasno jedna stvar. Ti kažeš da su oni identični, bit po bit.

Vidimo da kad se wav konvertuje u flac da je flac manji fajl od wava. Opet kad se on vrati u wav dobijemo istu veličinu.

Šta je to što nestane, odnosno što se doda u fajlu?

Ajde da probam jednostavnim opisom:

Jedinice i nule u audio zapisu predstavljaju neke visine napona/struje u vremenskom protoku. Da ne idemo dalje vec da kazemo da se to stanje napona belezi u 16 bit-nom nizu brojeva. Neka je odredjeni napon predstavljen brojem "0000000000110000". Ovaj podatak se moza napisati i kao 8*0 2*1 4*0. Naravno da algoritam ne izgleda ovako ali je ovo sustina kako se dolazi do 'pakovanja' informacije na manji zapis. ovde je rec o digitalnom zapisu a ne muzici. Isto je kod pakovanja fotografije ili bilo kog drugog digitalnog dokumenta.

Kod raspakivanja ces dobiti puni niz i tek tada to predstavlja osnovu za izgradnju kopije analogne audio krivulje.

 

[TurboMaximus]

22 minuta ranije, nkrgovic said:

 Evo, ovde si pogresio. Analogni signal odredjene frekvencije, nema beskonacno mnogo tacaka. Svaki ton, koji ima odredjenu frekvenciju se matematicki moze predstaviti sa konacno mnogo podataka, bez ikakvih gubitaka. Pocni od Shannon-Nyquist teoreme.

Beskonačno u prirodi ne postoji, što se može uopštiti i na geometrijske ili topološke idealizacije.

Matematički da, ali uzorkovanjem kakvo se praktikuje ne. Uzorkovane vrednosti imaju grešku, a rekonstruisana kriva je približna, ali ne i identična početnoj. Praktično pitanje je koliko je to bitno? Zavisi od individualnog uva i stava.

 

[gvlada]

Данашњи компјутери раде са 100% тачности, немају права на грешку тј ако она постоји намерна је.

[Majda]

1 hour ago, nkrgovic said:

Ti bas ne razumes kako to radi, ocigledno - fajl je fajl. Nema orginal i nije orginal. Svi fajlovi su isti, nema nacina da se utvrdi koji je "orginal", kopiraj fajl milion puta i dobices isti fajl. Napravi zip/unzip 50 puta, dobices isti fajl. Nema sta da ti "neko" garantuje, ono sto ti garantuje je matematika iza toga - ako ne verujes drugima imas izbor da sednes, zasuces rukave i naucis matematiku.

Kada je vec ovako arogantno...

Ali ti ustvari ne razumes sta je original?

Original je isklucivo ono sto je izdavac objavio. Ako je izdavacka kuca objavila i dala na prodaju ili besplatno fajl, onda je taj fajl originalni.

Originalom se ne moze smatrati fajl koji je bilo ko samostalno i bez autorizacije prekopirao, ko zna na koji nacin i ponudio besplatno peuzimanje. To nije pitanje slicnosti, ili identicnosti fajla. Nego prostog poimanja originalnog porekla.

Postoji veoma jednostavan nacin da se utvrdi originalno poreklo. Ode se u oficijenu prodavnicu, ili na internetu ili na ulici, i kupi se izdanje, proizvod koji je izdat od registrovane izdavacke kuce.

Medjutim ovde je po sredi druga nauka - psihologija. Kada google vec prijatelj, neka kaze sta je to racionalizacija kao psiholoski fenomen.

Posto poto se godinama od strane onih kojima nije dovoljno sto su materijal dobili besplatno na slusanje pokusava izdejstvovati da je takav materijal ustvari isti kao i originalni materijal i da tu nema razlike. Pa u nekim slucajevima ide se toliko daleko da se tvrdi da je cak i bolji. To naravno nije tacno i nikada neca biti.

I ja slusam flacove, naravno ali nemam iluziju da su to originalni materijali. Zanimljivo bi bilo sta bi na oviu temu mogli reci muzicari, producenti, snimatelji, menadzeri, promoteri i ostali koji su najdirektnije ulkjuceni u originalno poreklo materijala, Oni koji ga stvaraju.

Programeri ne stvaraju originalni muzicki materijal. Oni kreiraju programe koji manipulisu PRETHODNO NAPRAVLJENIM ORIGINALNIM MATERIJALIMA. Bez tih materijala njihovi kompresori nebi imali svrhu postojanja. Ne bi imali sta da obrradjuju. Sastaju se na naucnim skupovima kako bi razmenili iskustva, uveli poboljsanja u software. To nema nikakve veze ni sa zvukom ni sa originalnim poreklom materijala.

[Majda]

Posto vidim da vecini strucnjaka ovde na temi nije dovoljno jasno o cemu se ustvari radi, Ali zato sakom i kapom dele copy-paste nauku i lupaju packe po nosu svima redom:

Za sve delije i ostale strucnnjake koji sakom i kapom dele copy-paste instant internet nauku i sa visine lupaju packe po nosu svima redom. A ustvari audio fajlove shvataju kao staticne binarne zapise. To je osnovna greska...

U muzici postoji jedna dodatna komponenta a to je vremenska baza. Procesi se odvijaju toku vremena. Kontinuirano i neprekidno. Na taj nacin su meta-fajlovi, studijski fajlovi i dobijeni u procesu Analogno-Digitalne konverzije. Nekom signalu se dodeljuje neka numericka vrednost ALI u TOKU vremena i u strikno odredjenim vremenskim intervalima. I ta cinjenica "muzicki" fajl drasticno razlikuje od recimo tekstualnog fajla ili fajla koji nosi fotografiju... Kod realizacije tog fajla - reprodukcije je isti proces koji povezan i neodvojiv od  vremenske baze. Ili jednostavno vremenske linije, vremena.

I u tom smislu totalno je razlicito i potpuno je glupo poredjenje ZIPa bilo kog drugog tipa fajla i audio kompresije kod audio fajlova. Kada imas zipovanu knjigu potpuno je irelevantno kako i kada ce se odigrati dekompresija...

Vremenska baza ili jednostavno vreme, izrazena kao koordinatna osa je analogna. Matematicki to je neprekidna funkcija. Sa casova numericke analize - neprekidnost se i konstatuje na taj nacin sto izmedju svake dve tacke na funkciji postoji jos jedna tacka. I tako do u beskonacnost.

Posto delite linkove, da i ja dam neke ali one relevantne: google

- Njutn Lajbnicova teorema (Newton - Leibnitz)

- Tejlorova funcija (Taylor)

- Bessel zero funkcija

Ali bojim se da, ovim arogantnima, vecina toga sa ovih preporuka nece biti jasno...

[Bujodrag]

3 sati ranije, Nomimasen said:

Ovo sa većinom - polagano. Nije baš tako kako ti se čini.

(....)

Nisam mislio na sve nego   na većinu.

Imamo ovde znalaca u odnosu na koje sam kao nezreli klinac laik. Eno, Milje je snimio onoliko albuma, ako se ne varam ti radiš u studijima, neka produkcija, snimanje. Pecass takodje mada ne vidim da je nešto aktivan na forumu. Ima ih još.

 

No, većina ne zna ništa o tome.

S druge strane, ne moraju ni znati. Ne moraju znati kako radi automobil da bi ga vozili.

Sve što treba da urade je da razmisle.

O ukusima treba raspravljati.

Originalni izraz je glasio:Oko ukusa se ne treba svadjati.

Jasno, nećemo se svadjati i pobiti oko ukusa, to bi bilo neprihvatljivo loše ali bi bilo korisno da o njima raspravljamo, tako možda nešto i naučimo.

 

 

Uostalom, što bih ja morao da znam kakav mi se hifi svidja? Ima ljudi koje prepoznajem kao autoritete pa ako mi oni kažu da nešto valja, da je dobro, onda ću naučti kako da zavolim to pa će mi se svidjati.

 

Ono što sigurno znam je da mi se svidja zelena boja pa zato uvek kupujem zelene dezodoranse. 

[Bujodrag]

A davno smo kod Šuce uporedjivali da li onaj njegov Burmeister radi bolje kao plejer ili kao suvi DAC. Ne sećam se zaključaka, ako ih je uopšte bilo.

 

Gde je @suca77?

[NShappy]

Majda, mešaš pojam original u pravnom smislu, i original u tehničkom smislu.

CD kupljen u radnji se može kopirati bit perfect. Onaj prvi kupljen u radnji, pravno gledano, jeste original, i samo o tome pričaš. Kopija pravno gledano nije original. Ali tehnički i zvučno su identični, oba su originali.

[Majda]

37 minutes ago, Bujodrag said:

Eno, Milje je snimio onoliko albuma, ako se ne varam ti radiš u studijima, neka produkcija, snimanje. Pecass takodje mada ne vidim da je nešto aktivan na forumu. Ima ih još.

Pa upravo u tome i jeste stvar sto se tice da li nesto "dobro" svira ili "lose". Onako kako je snimljeno i izdato tako bi itrebalo da zvuci. Bez ikakvih naknadnih neovlascenih i neautorizovanih intervencija. Ako si ti snimio nesto i izdao meni je cilj da to slusam u tom sampling rejtu koji si ti odredio, sa duzinom reci (bita) koju si ti snimio, da to zvuci bas tako kako si ti izvrsio. Sto je moguce blize autorskom ostvarenju. A ne da menjam tu nesto samo zbog toga sto mi se "ne svidja" i da to posle pustam da pout virusa cirkulise po internetu?

Mislim da takve stvari autore vise pogadjaju nego gubitak novca.

[Bujodrag]

Ali, oni koji su radili postprodukciju nisu razmišljali o nekakvoj audiofilskoj nirvani kojoj teže nego su gledali da snimak zvuči korektno na većini uredjaja koje kupuju obični ljudi. Treba prodati taj snimak. Loudness war devedesetih je nastao ne zato što su producenti bili zabludeli audiofili nego zato što su videli da klinci uglavnom slušaju muziku na tada popularniim boomboxovima s CD plejerom i da se glasniji CD bolje prodaje. Hm, kako stvarno (treba da) zvuči Californication od RHCP? 

 

 

 

[Bujodrag]

A "Put everything louder than everything else"?

 

To je rečenica izgovorena tokom miksanja In rock ili Machine head albuma Deep Purple.

Gde je tu audiofilija?