Mislio je da ima zlatne uši, ali OVO JE PROMENILO SVE!

[空也]

Evo u attachmentu i tog rezultujućeg fajla, pustite ga, slobodno odvrnite volume pot i slušajte tišinu.

Zanimljiv i slikovit primer je i to da se ovaj nulovani 24/96 WAV fajl, veličine 157MB, pretvoren u FLAC pa zatim zipovan sveo na 68KB!
Sa druge strane, originalni fajl sa punom muzičkom informacijom (takođe veličine 157MB), flacovan pa zipovan ima 91MB. Znači veći je više od 1300 puta.
Tih 91MB u originalnom fajlu čini muzika, dok je u ovih 68KB sadržan nečujan signal na -138dB.

 

A-B-NULL-MIX.zip

[空也]

Zaključak br.2:

Pošto sam dobio rezultat značajno tiši od granice od -110dB, pri kojoj se fajlovi smatraju identičnim, 
deluje mi da mogu da zaključim da između SPDIF “snimka” i originalnog izvornog fajla, u ovom konkretnom slučaju nema razlike.

Taj rezultat se kosi sa mnogim preporukama vezanim za spartansku optimizaciju kompjutera.

Ovo je običan radni kompjuter koji se intenzivno koristi za rad u Photoshop-u, za video obradu i montažu (Premiere i After Effects), sve vreme je na internetu i na njemu je instalirana tona različitih programa. 
Znači ni traga od osakaćenog OS-a sa svim mogućim pogašenim servisima, koji ne ide na internet, itd, itd.

Tokom testa sam u jednom trenutku shvatio da sam zaboravio da isključim uTorrent, koji mi je u pozadini skidao neku seriju (na taj isti HDD sa kojeg sam upravo puštao muziku).
Rešio sam da snimak ponovim sa ugašenim uTorrent-om. Kada sam uporedio dva snimka, sa i bez torentovanja, razlike opet nije bilo, što je delom i logično pošto je plejbek išao iz RAM-a.

[空也]

Dodatno, izgleda da je SPDIF preko USB-a prilično robustan, pošto na kvalitet prenosa muzičkog sadržaja nije uticala, za audiofilske pojmove više nego skromna kombinacija hardvera:

Veza između MacMini-ja i HiFace Two USB-SPDIF konvertera je 5 metara dugačak aktivni USB 1.0 produžni kabl (znači sa onom budžom, tzv. repeater-om), koji je pre skoro 20 godina kupljen za štampač, po ceni od (današnjih) dvadesetak evra.

Napajanje HiFace-a je rešeno uz pomoć sklepanog DIY adaptera, smeštenog na kraju USB kabla, preko kojeg HiFace vuče 5V iz linearnog eksternog napajanja, čime se rešava problem “prljave” struje iz kompjutera. 
To napajanje je na mrežu vezano običnim crnim kompjuterskim kablom (doduše malo boljim - stigao je uz Eizo monitor). 

Da ne idem dalje u sitna crevca, u lancu kompjuter > HiFace Two > DAC, nema egzotičnog japanskog bakra, srebrnih USB kablova, skupih firmiranih utičnica i utikača. 
Sve je regularna kvalitetna konfekcija iz malo boljih električarskih radnji. Znači ne najjeftinija kineska zidna utičnica sa buvljaka, već pristojna LeGrand od 400 dinara.

[空也]

Da sve ne bi ostalo samo na mojoj “majke mi” reči, na prvoj strani ove teme sam postavio link ka fajlovima koje sam koristio na testu.

U test su se uključila četvorica kolega, svima veliko hvala na odvojenom vremenu!

Ponuđeni test fajlovi su bili sledeći:

Polazni WAV fajlovi u 24-96 kvalitetu, “Isn't She Lovely” i “Take Five”,

te isti fajlovi uhvaćeni na izlazu USB to SPDIF konvertera, u sledečim kombinacija opperativnih sistema i softvera:

El Capitan 10.11.6 + Amarra Symphony 3.0.3

El Capitan 10.11.6 + Audirvana 3.2.5

El Capitan 10.11.6 + HQ Player Desktop 3.1.3

Mountain Lion 10.8.2 + Amarra Symphony 3.0.3

Mountain Lion 10.8.2 + Audirvana 1.5.1

 

… a kao poseban dodatak i tajni “začin”  među test fajlovima, svoje mesto su našli i snimci sa izlaza mog DAC-a napravljeni pomoću analognog Line-in ulaza na TASCAM-u uz upotrebu jeftinog no-name RCA to 3,5mm jack kabla.

[空也]

Rezultati, uz još jedno veliko hvala!

@Тодор НС @Engine i @Vlajo nisu čuli nikakve razlike između fajlova. 

Između originalnih polaznih test fajlova i snimljenih “SPDIF” fajlova se očekivano nije čula razlika.
Razlika između tih čisto digitalnih fajlova i analognog snimka celog lanca reprodukcije bi ipak trebala biti čujna, pogotovu pošto je namerno korišćen skroman RCA-jack kabl. 

Možda je samo trebalo odvojiti malo više vremena za detaljniji test, ali sa ovom količinom test fajlova i potrebnim vremenom za pažljivo presušavanje, nikome se ništa ne može prigovoriti!

Činjenica da se i TASCAM-ov analogni snimak neopaženo provukao pored ušiju tri učesnika testa, govori samo u prilog kvaliteta ove spravice.

U svakom slučaju, da zbirni uticaj softvera, OS-a, tvikova OS-a, USB kablova i ostalog, daje tako gigantsku razliku (gigantske razlike se ponekad svakoj od ovih stavki odvojeno pripisuju), 
učesnici testa bi trebalo da odmah, na prvu loptu, bez “šišmiš” ćuljenja ušiju , čuju jasnu razliku između polaznog originalnog test fajla i njegove kopije, tj. snimka uhvaćenog na izlazu USB to SPDIF konvertera.

[空也]

Tu dolazimo do @Father -a, koji je ostavio srce na bojnom polju!
Veliko hvala!

Evo njegovog originalnog posta koji mi je poslao na PP:

 

On 24.9.2018. at 21:32, Father said:

Evo zvaničnog glasanja Jerkovićkog žirija koga čini jedan član moja malenkost Father.

 

U testu 1 mi nekako svi zvuče identično od B do G, samo mi je A track nekako praznjikav u informaciji. Opet i ovih šest su mi nekako našiljeni u visini, ali se dosta bolje zapaža rezonanca žica na kontrabasu i odjek je jasniji. E sad pošto mi ni jedan track nije ličio na onaj koji vrlo dobro poznajem, na kraju sam ubacio disk sa 20bitnim remasterom koji je izdala Cloumbia i zaista ni jedan od ovih tvojih failova nije ni do kolena originalnom cd-u. Nigde okidaja na vratu kontrabasa nedostaje gomila rezonanci, dobošu totalno nedostaje dinamika i zvuk zadrhtalih membrana, sveprisutni hall je neuporediv u testu, šum je prisutan sve vreme pesme a u testu se može čuti samo na kraju, ali najveća razlika je u saksofonu koj je osam puta manji i zapravo neuočljiv  na svim ovim test failovima.
Dakle rezime bi bio da je fail sa kojim si muljao izrazito loš u samom startu, ali neka bude da je moja konačna odluka da je A najlošiji i najmanje dobar, a da su svi od B do D identični, jer ja zaista nisam uočio nikakvu razliku, ali mi je smetala preterana intenzivnost činele kao da je ekvilajzerom dodata. Ipak saksofon je toliko malen u svih 7 failova da je prosto cela kompozicija izgubila svoj akcenat.

Test 2 je takođe presoljen u visini što sam primetio na žicama gitare ali ovde na trackovima od B do F i čini mi se da je ova grupica identična i dosta bolja od tracka A koji smatram za najlošiji, a bolja i od G koji je samo malo manje najgori. Track A ima jako loše i skraćene ekstenzije u visini i zapravo mu značajno nedostaje detalja ali potencira inicijalni ton pogotovo kod zvužduka, ali sve drugo je beživotno i zapravo nedostaje raskošnosti i u žicama gitara i u definiciji kontrabasa i okidaja. Track G je dosta mirniji od A i pitomije prezentira tonove više nalik onoj grupici, ali mu nedostaje raskoš visine kao u tracku A.
Pošto me je preterana oštrina u ovim bolje zvučećim failovima od B do F zabrinula nakon testa sam pronašao Cheaky 30th godišnjicu i pustio fail iz svoje kolekcije i opet dobijam daleko uravnoteženiji zvuk. Ovog puta je samo razlika u oštrini gde je Kujin snimak neprirodno zasoljen oštrinom, osim toga sve ostalo je u dobroj dimenziji i proporciji.

To bi bilo moje veštačenje, pa će mo videti kako je zapravo ceo test Kuja zamislio.

Pozz,
Father

 

 

… A ovo je ključ za rešenje testa:

REŠENJE ZA TEST 1 (Take Five)

A) TASCAM snimak preko analognog Line in ulaza

B ) Mountain Lion 10.8.2 + Audirvana 1.5.1

C) El Capitan 10.11.6 + Audirvana 3.2.5

D) Mountain Lion 10.8.2 + Amarra Symphony 3.0.3

E) El Capitan 10.11.6 + Amarra Symphony 3.0.3

F) Take Five - ORIGINALNI IZVORNI TEST FAJL 24-96

G) El Capitan 10.11.6 + HQ Player Desktop 3.1.3

REŠENJE ZA TEST 2 (Isn't She Lovely)

A) Isn't She Lovely - ORIGINALNI IZVORNI TEST FAJL 24-96

B ) El Capitan 10.11.6 + Amarra Symphony 3.0.3

C) El Capitan 10.11.6 + Audirvana 3.2.5

D) El Capitan 10.11.6 + HQ Player Desktop 3.1.3

E) Mountain Lion 10.8.2 + Amarra Symphony 3.0.3

F) Mountain Lion 10.8.2 + Audirvana 1.5.1

G) TASCAM snimak preko analognog Line in ulaza (Mountain Lion 10.8.2 + Amarra Symphony 3.0.3)

[空也]

U prvom “Take Five” delu testa, Father je imao 100%-ni učinak!
Razlike koje se na null testu nisu manifestovale ni on nije čuo - originalni polazni fajl i svi snimljeni “SPDIF” fajlovi su po kvalitetu izjednačeni i zvuče identično, a ispravno je prepoznao snimak načinjen preko analognog line-in ulaza sa jeftinim kablovima, koji je opisan kao “nekako praznjikav u informaciji” što je bio i moj utisak kada sam ga slušao.
Čista desetka!

U drugom “Isn't She Lovely” delu testa stvari postaju zanimljive. 
Bio sam iznenađen brzinom kojom je Father uradio ovako obiman test, što sam mu uz "iznenađeni" smajli i napomenuo.
Ja kada krenem da u krug neprekidno vrtim gomilu fajlova, koncentracija mi posle nekog vremena na kraju popusti. 
Niko nije imun na to pa čak ni prekaljeni junak.
Rezultat je u globalu odličan - šest fajlova pogođenih od sedam, 
ponovo je ispravno prepoznat analogni snimak, svi “SPDIF” su grupisani ispravno, …ali je zanimljivo to što je fajl “A” koji je u stvari originalni polazni test fajl, proglasio za sveukupno najgori i smestio ga čak iza analognog snimka naprevljenog jeftinim kablom.

Tu je očigledno zamor ušiju uzeo svoj danak, pošto je Fatherov rezultat bio savršen u prvom delu testa.

[空也]

Zanimljive su i primedbe i zapažanja oko kvaliteta upotrebljenih test fajlova.

Zamolio sam Fathera da mi pošalje njegove verzije istih pesama.

Pre par minuta sam uzeo da ih najzad konačno detaljnije uporedim.

U slučaju “Take Five” razlike stvarno postoje! Pesmu sam u najboljoj audiofilskoj nameri skinuo sa inače hvaljenog audiofilskog Analogue Productions remastera, za koji zadovoljni kupci kažu da ima izraženu “prirodnost”, dok je Father-ova referentna verzija skinuta sa dinamičnijeg i življeg Columbia diska. 

U slučaju drugog test fajla “Isn't She Lovely”, sam utvrdio da su oba fajla, i Father-ov i moj, u suštini ista, samo da je moj fajl glasniji za nekih 3dB, znači duplo. 
Kada se u Audition-u izjednače po glasnoći, frekvencijski odzivi su im identični i savršeno se preklapaju po celom opsegu - nema nikakve razlike u visokim tonovima i dodatne oštrine.
Ni tu ne vidim neku veliku grešku u subjektivnoj percepciji razlike. Ljudski sluh je nelinearan - na manjoj glasnoći nam visoki tonovi mogu delovati povučeniji, a na većoj izraženiji.

Sve se uklapa u ono što već znamo o uticaju raznih faktora na percepciju zvuka.

[空也]

Svestan sam da se mnogi (baš mnogi! ) neće složiti sa ovde iznesenim zaključcima.

Voleo bih da su i oni uzeli učešće u testu.

I sam sam dugo bio u tvikerskom klubu i radio svašta - tvikovao Windows XP da se diže bez shell-a direktno u Foobar koji izgleda maltene kao DOS, budžio sam Squeezebox Touch preko WinSCP-a i SHH-a, drndao MacMini na kojem sam jasno ČUO razlike između softverskih plejera i operativnih sistema, te UBEĐIVAO druge da te razlike čujem, pa su ih onda i oni čuli, itd, itd.

Ovde bih se odmah ogradio da sve ovo važi za MacOS i plejere koje ja koristim, na mojoj konfiguraciji.
Želeo sam testiram i Windows, ali nažalost na 10-ki nikako nisam mogao da nateram HiFace da proradi.

Znam da “merenja” na audiofilskim forumima nisu mnogo popularna - čuveni argument “da li ti slušaš muziku ušima ili mernim istrumentima?”.

Ipak, u ovom slučaju nemamo nikakva selektivna merenja nekih električnih karakteristika uređaja, koja možda ne daju uvid u celinu zvuka, 
već imamo poređenja na nivou samog muzičkog sadržaja fajla,  znači na samom izvoru, pre nego što u priču uđe ostatak lanca reprodukcije.

[空也]

Ovo iskustvo smatram u suštini nekako oslobađajućim!

Postao sam mnogo relaksiraniji, ne razmišljam da li slušam sa ovim ili onim plejerom, pod ovim ili onim operativnim sistemom koji je dodatno optimizovan ili ne, da li mi je dovoljno skup USB kabl, da li mi je dovoljna dobra strujna utičnica, da li imam dovoljno CPU jezgara i RAM-a, itd, itd, itd…

Sasvim mi je dovoljno saznanje da mi se ulaz u vidu originalnog fajla i izlaz “nuluju”, ne treba mi dodatno poboljšanje originala.

Zvuk mi je sada odjednom nekako bolji, samo zbog toga što NE MORAM da mu tražim manu, već mirne audiofilske savesti, pošto merljivih razlika nema, mogu da nesmetano uživam u muzici.

Za mnoge skupe i preskupe stvari u audiofiliji kažu da su placebo.

Ako mogu da biram, opredeliću se za null test. Ne košta ništa a svira odlično!

[ab]

Imam jedno sigurno pitanje, mozda i dva:

1. Kako si dobio zvuk preko Hi Face two na Al Captitan OS X ako na sajtu M2Tech nisu izbacili nista posle Yosemite OS X? Dugo vec hocu da probam novije OS X, a ne smem da se usudim da pokusam zbog Hi Face EVO i nepoznanice da li ce da radi na necemu posle Yosemite. Znas i sam da sam ti potvrdio dobar zvuk na novijim verzijama audio playera i na novijim OS X, zapravo kod mene je proradilo tek na tim novijim integer za kockicu koji na 10.8.3 nije radio za 1.5.10 Audirvana.

[空也]

HiFace Two je USB Class compliant, što znači da mu na Mac OS-u i Linux-u nisu potrebni drajveri.

Čist plug and play, samo ga ubodeš, sistem ga prepozna i sve odmah radi.

[ab]

Mozes li da nam prikazes kroz taj editor do kakve razlike je doslo u numeri Take five Analogue Productions remastera i Columbia diska? Dakle razliku koja upucuje da je ova druga dinamicnija i prirodnija, bez slusanja?

[Father]

1 sat ranije, 空也 said:

Tu dolazimo do @Father -a, koji je ostavio srce na bojnom polju!
Veliko hvala!

Evo njegovog originalnog posta koji mi je poslao na PP:

 

 

 

… A ovo je ključ za rešenje testa:

REŠENJE ZA TEST 1 (Take Five)

A) TASCAM snimak preko analognog Line in ulaza

B ) Mountain Lion 10.8.2 + Audirvana 1.5.1

C) El Capitan 10.11.6 + Audirvana 3.2.5

D) Mountain Lion 10.8.2 + Amarra Symphony 3.0.3

E) El Capitan 10.11.6 + Amarra Symphony 3.0.3

F) Take Five - ORIGINALNI IZVORNI TEST FAJL 24-96

G) El Capitan 10.11.6 + HQ Player Desktop 3.1.3

REŠENJE ZA TEST 2 (Isn't She Lovely)

A) Isn't She Lovely - ORIGINALNI IZVORNI TEST FAJL 24-96

B ) El Capitan 10.11.6 + Amarra Symphony 3.0.3

C) El Capitan 10.11.6 + Audirvana 3.2.5

D) El Capitan 10.11.6 + HQ Player Desktop 3.1.3

E) Mountain Lion 10.8.2 + Amarra Symphony 3.0.3

F) Mountain Lion 10.8.2 + Audirvana 1.5.1

G) TASCAM snimak preko analognog Line in ulaza (Mountain Lion 10.8.2 + Amarra Symphony 3.0.3)

Ala si ga zakukuljio profesore. Uff nisam loše prošao na kraju. Zanimljivo za taj originalni fail. Njega nisam poredio sa mojim iz bibljoteke. Od ove grupacije koja mi je bila ista nisam primetio razliku u nivou, samo u svetlini, čak su mi i dimenzije instrumenata bile iste.

Svakako sam uboo one koji su drugačiji, a obzirom da mi ni jedan nije zvučao referentno, samo sam se fokusirao na traženje različitih.

Take five iz prvog testa je totalno bezvezan remaster i nema veze sa originalnim snimkom. To me je najviše zbunilo tokom testa, da sam po zaključivanju izvadio originalni disk i poslušao. Malo je reći samo da je različito.

I ja sam zadovoljan rezultatom testa i mirno ću da nastavim da uživam u muzici i na dalje. Nisu me uši još izdale. 

[Father]

8 minuta ranije, ab said:

Mozes li da nam prikazes kroz taj editor do kakve razlike je doslo u numeri Take five Analogue Productions remastera Columbia diska? Dakle razliku koja upucuje da je ova druga razlika dinamicnija i prirodnija, bez slusanja?

https://www.dropbox.com/s/rk15vlkzezp96tb/Test Reference files.zipx?dl=0

Evo linka na oba faila iz moje arhive.

[ab]

Lepo, poslusao. Zar Take Five nije trebao biti 24/96 za potrebe testa

Ipak bih voleo prikaz gde se to graficki prepoznaje inferiorniji sadrzaj bez slusanja.

 

 

[Father]

U testu jeste 24/96 ali je moj fail ripovan sa originalnog cd-a više kao ilustracija Kuji na znatno drugačiji raspored i dimenziju, pa je zato 16/44.1

[Father]

Isn't She Lovely moj fail je valjda HD wav. Nisam proveravao mislim da je 24/96

[kukurikuyu]

3 hours ago, 空也 said:

Ovo iskustvo smatram u suštini nekako oslobađajućim!

Pri tome treba imati na umu i kablove koje koristi @Father ...one "nandžaraste" ("Revelation one" ), i čuo čovek razliku. Još oslobađajućuje.. 

[空也]

1 sat ranije, Father said:

...Zanimljivo za taj originalni fail. Njega nisam poredio sa mojim iz bibljoteke. Od ove grupacije koja mi je bila ista nisam primetio razliku u nivou, samo u svetlini, čak su mi i dimenzije instrumenata bile iste.

Svakako sam uboo one koji su drugačiji, a obzirom da mi ni jedan nije zvučao referentno, samo sam se fokusirao na traženje različitih.

Take five iz prvog testa je totalno bezvezan remaster i nema veze sa originalnim snimkom. To me je najviše zbunilo tokom testa, da sam po zaključivanju izvadio originalni disk i poslušao. Malo je reći samo da je različito.

I ja sam zadovoljan rezultatom testa i mirno ću da nastavim da uživam u muzici i na dalje. Nisu me uši još izdale. 

Možda se nismo razumeli, to jest ja sam u pokušaju da sve detaljno objasnim, izgleda sve previše iskomplikovao i zakukuljio.

Originalni fajl iz testa br.2 "Isn't She Lovely" (na testu skriven kao fajl "A") je bio polazni fajl, od njega su nastali ostali fajlovi B, C, D, E i F, snimanjem signala na izlazu USB to SPDIF konvertera.

Fajl G je analogni snimak urađen jeftinim kablom.

Znači "A" je original, ostali fajlovi su njegove kopije, nastale snimanjem različitih softverskih kombinacija.

Meni je bilo zanimljivo da su na testu br.2, sve kopije prošle bolje od originala, tj. da je polazni, originalni fajl "A" ocenjen najgore, čak lošije i od fajla "G".

Posle intenzivnog slušanja toliko fajlova u krug, sasvim razumljivo.

 

U testu br.2, svi fajlovi od A do F imaju isti nivo glasnoće. 
Ako sam dobro razumeo, tebi su u kompletu svi delovali “presoljeni u visini” u odnosu na fajl iste pesme iz tvoje kolekcije.
Tvoj fajl ima za oko 3dB niži nivo, i tiši je od mojih test fajlova koji su svi jednake glasnoće.

Kada se tvoj fajl pojača za tih cca 3dB, dolazi do potpunog poklapanja frekvencijskog odziva sa mojim fajlovima.

Znači nema nikakvih razlika po pitanju svetline, analiza u Audition-u pokazuje da svi fajlovi (i tvoj iz kolekcije i svi moji sa testa), imaju identičan tonski balans. 

 

Kao što već rekoh, ljudski sluh nije linearan, tako da je veoma izvesno da će dvostruko glasniji fajl svakom zvučati agresivnije sa izraženijim frekvencijskim ekstremima.

Valjda sam ga sada malo raskukuljio!

 

Evo još jedne slike - crveni frekvencijski odziv pripada originalnom fajlu sa testa, plavi pripada fajlu iz tvoje kolekcije, oba u potpunosti prate jedan drugog.

Za ovaj prikaz ih nisam u potpunosti izjednačio u nivou, pošto bi se zbog savršenog preklapanja video odziv samo jednog fajla  :

 

[空也]

2 sati ranije, kukurikuyu said:

Pri tome treba imati na umu i kablove koje koristi @Father ...one "nandžaraste" ("Revelation one" ), i čuo čovek razliku. Još oslobađajućuje.. 

Dobro, ne bih baš išao tako daleko.

Svi smo bili u sličnim situacijama.

I sam sam mnogo puta tokom raznih testova, kada mi oči pobele od besomučnog slušanja, usled "zamora materijala" počinjao da čujem svašta.

Evo, prvi sam svima ovde trubio o razlikama između operativnih sistema i plejera, za koje sam spletom okolnosti bio siguran da postoje.

Što se narandžastih kablova tiče, i ja sam se nosio mišlju da ih probam. Trebaju mi neke veće dužine, pa ako su dobri a jeftini, zašto da ne. 

[Тодор НС]

3 minuta ranije, 空也 said:

pa ko su dobri a jeftini, zašto da ne.

Ne verujem u dobro a jeftino. Pre bih rekao da, ako su dobri, a nisu skupi, to je realna cena.

Dok verujem da mogu biti prosečni a preskupi.

[空也]

4 sati ranije, ab said:

Mozes li da nam prikazes kroz taj editor do kakve razlike je doslo u numeri Take five Analogue Productions remastera i Columbia diska? Dakle razliku koja upucuje da je ova druga dinamicnija i prirodnija, bez slusanja?

"Take Five" koji sam iskoristio za test dolazi sa ovog diska:

http://www.sa-cd.net/showtitle/8039

Nisam previše verziran oko sajamskih semplera, tako da sam pomislio da će fajl biti dobar za ovaj test, pošto su pojedini audiofili koji su kupili ovaj disk oduševljeni:

This new sacd is kinder, gentler, more organic, holistic and relaxing. Ohhhh.....and highly crankable. IN fact the louder the better. This new disc has better over all dynamic range but the sound stage is equal to the former sacd.

This new disc has a nice sax sound and good textures on the piano. But the bass is ever so slightly reduced in comparison to the former disc. (If you own any Shm Sacd's..the best ones. Think of Bill Evans and how awesome that bass sound is.)
The drum sound is gorgeous in every way however. Not just the skins or the bass drum but the cymbal work.......just glorious. The slight and gentle tapping of the metal cymbal is extremely lifelike.
This new disc is a better version of how playful, happy and musical this album is. There are no distractions....a beautiful delicate sheen of tape hiss permeates this sacd.

 

[空也]

6 sati ranije, ab said:

Mozes li da nam prikazes kroz taj editor do kakve razlike je doslo u numeri Take five Analogue Productions remastera i Columbia diska? Dakle razliku koja upucuje da je ova druga dinamicnija i prirodnija, bez slusanja?

Ovako izgleda waveform "mog" Take Five AP remaster-a koji je upotrebljen za test. 

Dinamički opseg fajla na slici deluje široko i prirodno:

 

 

Ovo je waveform Columbia remastera iste pesme, kojeg mi je Father poslao.

Deluje kao da je dinamički blago kompresovan i skresan, najglasniji pikovi su kao lenjirom odrezani:

 

U praksi, veštačko kompresovani fajlovi po neki put znaju da zvuče atraktivnije i više "punchy", 

dok fajlovi sa širokim i netaknutim prirodnim dinamičkim rasponom znaju da zvuče dosadnije.

Kompresija dinamičkog raspona je jedna od kreativnih tehnika koja se često koristi kako bi pop ili rok muzika zvučala atraktivnije.

 

[空也]

Prikaz spektra:

AP remaster:

 

Columbia remaster (ovde sam morao da podignem Fatherov 16/44,1 fajl na 24/96, kako bi grafički prikaz bio isti: